Друштво Архиве | Page 56 of 79 | Кикиндски портал

Стручним скупом у Кикинди обележен Дан донације органа

Igor Crnogorac October 15, 2023

Поводом Европског дана донације органа, данас се, у Мотелу „Ловац“, одржава предавање на тему „Буди донор, продужи бар један живот“, у организацији градског Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида.

Скупу присуствују представници удружења из читаве Србије, а о на ову тему говориле су др Лада Петровић, интерниста-нефролог, професор на новосадском Медицинском факултету, др Оливера Милићевић, интерниста-нефролог у Општој болници у Кикинди и Снежана Вукотић, дугогодишњи пацијент на дијализи.

У Србији овог момента више од две хиљаде људи чека трансплантацију органа, у највећем броју бубрега, речено је на скупу, што указује на хитност решавања овог проблема на државном нивоу.

– Бубрежни инвалиди на први поглед не изгледају као инвалиди, али ми смо инвалиди сто одсто јер нам живот зависи од апарата. У односу на друге болести, наш проблем је мањи јер постоји апарат за хемодијализу који нам замењује рад органа. Неопходно је да имамо више донора, то је наш циљ и морамо да будемо уједињени са институцијама и са државом како бисмо га постигли – рекао је Радослав Јовичић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине.

Скуп у Кикинди један је од корака у подизању свести грађана о значају донирања органа, али очекује се и системско решење, истакла је Дренка Варађанин секретар градског Удружења.

– Један донор може да спаси осам до девет живота. Ови људи су на дијализи али им је потребна трансплантација како би могли нормално да живе, да раде и да доприносе. Управо је на усвајању закон по којем смо сви потенцијални донори. Уколико се усвоји, органе неће донирати само они који се изјасне да то не прихватају, уз напомену да ће коначни пристанак за донацију давати породица преминулог. Наше наредне активности биће предавања у школама и предузећима како бисмо подигли свест о донирању органа – најавила је Дренка Варађанин.

Дијализирани пацијенти сусрећу се са проблемима које имају и други инвалиди и Градска управа намерава да им помогне у њиховом решавању, рекао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе који је, у име Градске управе, присуствовао скупу.

– Последњих седам-осам година интензивирана је сарадња између Удружења и Града – напоменуо је Тасовац.- Проблем су паркинг места код Болнице и у читавом граду, мора да их има више, проблем је и превоз пацијената и то је у поступку решавања. Ускоро ћемо иницирати састанак са представницима Болнице, Дома здравља и Удружења како бисмо олакшали живот грађанима са инвалидитетом.Снежана Вукотић из Београда на дијализи, сада у кућним условима, укупно је 43 године.

– Моја порука је да су дијализа и трансплантација неодвојиве. Да бисте имали добру трансплантацију, морате, пре тога, имати добру дијализу, то су методе које се смењују, ниједна није вечита и обе морају да буду урађене како треба – истакла је Вукотићева.На територији Кикинде сваког момента на дијализи је између 85 и 100 пацијената, најмлађи има 21 годину. На трансплантацију чека више од 20 оболелих.

Представљање женског предузетништва у Новим Козарцима

Igor Crnogorac October 14, 2023

Ради промоције женског предузетништва, у организацији Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, у Новим Козарцима је данас излагало двадесетак предузетница и жена из удружења из овог и околних места.

Завршна изложба овог секретаријата за 2023. одржана је на платоу испред Месне заједнице и присуствовали су јој, заједно са градоначелником Николом Лукачем, покрајински секретар Предраг Вулетић и покрајинска посланица Станислава Хрњак.

– Пре две године смо, такође у Новим Козарцима, отворили изложбу женског стваралаштва – рекао је Предраг Вулетић. – Покрајинска Влада и наш секретаријат континуирано раде на унапређењу женског стваралаштва. Имали смо неколико конкурса ради оснаживања женског стваралаштва, што даје и додатну вредност живота на селу. Намера нам је и да, организовањем едукација и академија за жене, сва удружења претворимо у предузетничке радње, како би жене и на овај начин могле да допринесу породичном буџету.

Предраг Вулетић такође је најавио да ће, захваљујући, како је рекао, домаћинском управљању буџетом, за неколико дана, други пут ове године, бити расписан конкурс за помоћ породицама у којима се, од првог јануара родило треће или четврто дете. На располагању је додатних 60 милиона, па ће, за унапређење стамбеног статуса или куповину нове стамбене јединице, по породици моћи да буде опредељено до 1.600.000 динара, а то су, показало се у ранијем периоду, углавном породице у селима, истакао је Вулетић.

– Оваквим манифестацијама очување традиције, културе и обичаја преносимо на нове генерације. Захваљујем свим удружењима жена и Месној заједници што, уз подршку Владе, надлежног секретаријата и Града истрајавају у очувању старих заната. Афирмисање и подршка женском предузетништву, посебно у селима, јесте наш задатак јер желимо и додатно да охрабримо жене да постану предузетнице, да нам села живе и да чувају породицу, што нам је најважније – рекао је градоначелник Лукач.

На мини-сајму у Новим Козарцима своја вина и ракију изложило је пољопривредно газдинство породице Савић из овог места, које је засновало виноград још 2009. године.

– Радимо сви, у производњи и дистрибуцији помажемо и сестра и ја – каже Милица Савић. – Имамо висококвалитетне сорте, каберне совињон и рајnски ризлинг, од њих правимо црно, бело вино и розе. Захваљујући сталној едукацији, унапређењу производње, а пре свега заједничком, породичном раду и љубави, имамо изузетан квалитет, што нам је потврђено на многим сајмовима на којима смо наступали. Винима смо дали називе по мами, сетри и мени: „Бело злато“, „Ружица“ и „Милица“ – каже Милица Савић.

Предузетница из Иђоша, Весна Буљин, донела је своје слатке проиводе од бундеве.

– Сама сам осмислила све производе, па имам и неке које нико други не прави – каже Весна. – То су све рецепти од моје свекрве. У кући је било много деце и није било слатког, па је она правила пекмез од бундеве који се маже на хлеб и који су звали „кркљуш“. Правим и сок и ликер од бундеве, компот и слатко.

Манифестацију су, својим наступом, обогатили чланови фолклора КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца, под руководством Милана Вашалића.

Поред хране и пића, пита с кромпиром које су припремиле домаћице из удружења „Нови Козарци“, на тезгама су понуђени и ручни радови: чарапе, назувци, простирке, везене „домаћице“ и још много уникатних рукотворина које су израдиле жене из Иђоша, Новог Бечеја, Александрова и Кикинде.

Обележен дан формирања 13. Војвођанске ударне бригаде

Igor Crnogorac October 14, 2023

На данашњи дан 1944. године у Кикинди је формирана 13. Војвођанска ударна бригада. Тим поводом, чланови кикиндског Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР-а) и Ветерана посебних јединица полиције који припадају овој организацији, положили су венац на спомен-обележје на тргу код Градске куће. Скупу су присуствовали и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

– Бригада је имала пет батаљона, у строју је било око две хиљаде припадника из свих места северног и средњег Баната. Одмах након формирања почела је интензивна обука у кикиндској касарни. Бригада није учествовала у директним борбама, али је била у другом ешалону и давала важну подршку борбеним јединицама, обезбеђивала је границе са Мађарском и Румунијом и део територије код Драве и Дунава где су се водиле борбе. Један батаљон је био послат у Босну, био је у саставу корпуса народне одбране Југославије и директно под командом ОЗНЕ (Одељења за заштиту народа, прим. аут.). Имали су веома важан задатак, чишћење од диверзаната, квислинга, заосталих јединица четничког и усташког покрета, припадника муслиманске и немачке војске који су намерно остављени да врше саботаже у позадини – рекао је Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Најмлађи припадник ове славне партизанске јединице, Мијо Варошанец, имао је непуних 15, а најстарији 50 година. Трећину су чинили скојевци и припадници Комунистичке парртије Југославије, док су остали били омладинци, радници, сељаци, а десет одсто чиниле су жене, додао је Орељ. Командант Бригаде био је Марко Танурџић Шиптар.

У Војводини је било формирано 15 бригада, а 13. Војвођанска нарасла је на пет хиљада припадника. У борбама у Босни изгубила је 20 припадника, а исто толико је умрло од рањавања и болести.

Подршка ЕУ и СКГО: За унапређење инклузије Рома

Jelena Trifunović October 11, 2023

У Београду је одржана церемонија свечаног потписивања и уручивања споразума о сарадњи за локалне самоуправе изабране за реализацију активности у области социјалне заштите и инклузије Рома, у оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу”, који финансира ЕУ, а реализује Стална конференција градова и општина.

Десет локалних самоуправа изабрано је за добијање свеобухватне подршке за успостављање и унапређење локалних механизама за инклузију Рома и Ромкиња. Координатор за ромска питања Жељко Раду наглашава да је потписивање овог споразума од изузетне важности за наш град и да долази као резултат рада на унапређењу положаја ромске заједнице у претходном периоду.

– Реализацијом овог пројекта биће створени услови за унапређење квалитета и обима услуга социјалне заштите и подстицање инклузије угрожених и маргинализованих група, посебно ромске популације на локалном нивоу. Наш град препознају као сигурног партнера у раду са ромском заједницом , и то нам је сатисфакција за неке будуће пројекте – истакао је Раду.

Трогодишњак погинуо у саобраћајној несрећи

Aleksandra Djuran October 10, 2023

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су двадесетдеветогодишњег Б. Б. из Кикинде због сумње да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја.

Он се сумњичи да је јутрос у околини Кањиже управљајући аутомобилом налетео на трогодишњег дечака који се налазио на пешачком прелазу. Тешко повређени дечак превезен је у Општу болницу у Суботици где је од задобијених повреда преминуо.

Б. Б. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Сенти.

Данас је Светски дан менталног здравља

Igor Crnogorac October 10, 2023

Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја, усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године.

Један од циљева Агенде одрживог развоја је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. Управо се из наведених разлога обележава 10. октобар као Светски дан менталног здравља.

Слоган овогодишњег Светског дана менталног здравља је: „Право на ментално здравље”, што укључује право на заштиту менталног здравља, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу.

Добро ментално здравље је од виталног значаја за опште здравље и благостање. Ипак, глобално се свака осма особа суочава са лошим менталним здрављем које може утицати и на физичко здравље, благостање и социјалну интеракцију. Са лошим менталним здрављем суочава се све већи број адолесцената и младих, радно способног и становништва старијег од 60 година.

На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај. Процењује се да се, сваке године, губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности. У читавом свету, процена је, од депресије пати пет одсто одраслих и шест одсто старијих од 60 година.

Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.

Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.

Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.

Преко 20 одсто одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја.

У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља.

Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Kао што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се, уз адекватну помоћ и подршку, могу превазићи.

Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље, наводи се, између осталог, у саопштењу Светске здравствене организације поводом Светског дана менталног здравља.

Јавна ЛЕД расвета чува буџет и животну средину: За годину дана уштеда 30 милиона динара

Jelena Trifunović September 30, 2023

Све више градова у Србији прелази са традиционалне уличне расвете на ЛЕД осветљење. У Кикинди је овај пројекат спроведен у прави час, јер је уследило значајно поскупљење струје за ову категорију корисника.

На територији Града Кикинде имплементација 7.394 ЛЕД светиљки и рефлектора завршена је у јулу прошле године. Значајно мања потрошња електричне енергије резултирала је, већ у првој години, великом уштедом у градском буџету.

– Заменом старих светиљки јавног осветљења новим ЛЕД осветљењем, на годишњем нивоу је остварена уштеда од око 30 милиона динара односно 259.858 евра. Годишња потрошња износила је 4.658.620 kWh, да би након завршеног пројекта потрошња целокупног система износила 1.251.959 kWh. Такође, значајно је поменути и још један бенефит замене старих натријум, халогених и живиних светиљки, а то је емисија угљен-диоксида која је смањена за 73 одсто односно 3.747 тона за годину дана – прецизира Никола Југин, енергетски менаџер Града Кикинде.

Увођење нове јавне расвете, енергетски ефикасне, пројекат је јавно-приватног партнерства, а уговор је закључен на период од 15 година. Замену јавне расвете као и одржавање система јавног осветљења реализовала је фирма Смарт Енерџи Инвестмент.

За отклањање евентуалних кварова, грађани се обраћају Градској управи, која потом прослеђује податке надлежнима за њихово решавање. Највећи број неисправних светиљки у истом тренутку износио је 44 комада.

– Приватни партнер брзо реагује на пријављене кварове од стране Града и у сарадњи са Градом и ЕПС-ом их благовремено отклања – наводи Југин.

Комунална инспекција податке o кваровима, прослеђује даље, у зависности од врсте квара- да ли је неисправна светиљка, напајање или више светиљки у низу. Поједини кварови попут оних на подземном каблу изискују више времена да се поправе, па грађанима преостаје да буду стрпљиви.

Покрајина одобрила 23,7 милиона динара Гимназији и ОШ „Свети Сава”

Aleksandra Djuran September 28, 2023

Влада Војводине, на седници, одобрила је средства за радове у двема кикиндским школама. Гимназија „Душан Васиљев“ добила је 12,5 милиона динара за обнову фасаде, а Основна школа „Свети Сава“ 11, 2 милиона динара за санацију тоалета.

Добијени новац послужиће да се обије постојећа фасада на згради коју користе Гимназија „Душан Васиљев“ и Економско – трговинска школа, истакла је директорица Гимназије Мирјана Дражић.

-Обијање фасаде је и први корак у комплетној реконструкцији зграде. Обиће се дворишна и фасада на делу објекта до Градског трга где се тренутно налазе скеле које су постављене због безбедности ученика, запослених, али и пролазника. Део новца биће утрошен и на санацију дела фасаде испод самог крова и олука. Пуно нам значе добијена средства. Зграда се налази под заштитом Завода за заштиту споменика Суботице и сви орнаменти који је красе биће враћени у првобитно стање, а и саму реконструкцију пратиће стручњаци поменутог Завода. Пројекат комплетног уређења је завршен, а за средства ћемо конкурисати код Министарства за јавна улагања – сазнајемо од Дражићеве.

Гимназије је основана 1858. године, а изградња наменског објекта завршена је 1900. Ове године школа је прославила 165 година постојања и једна је од најстаријих образованих установа у Војводини.

У Основној школи „Свети Сава“ добијени новац утрошиће се за санацију шест тоалета.

-Урадиће се комплетна реконструкција тоалета на првом, другом и на трећем спрату. Радови се били неопходни с обзиром на то да годинама није улагано у санитарне чворове. Поред замене цеви, поставиће се нове санитарије, плочице и столарија, а пројектом су обухваћени и молерско – фарбарски радови – појаснила је директорица ОШ „Свети Сава“ Гордана Рацков.

ВЕЛИКА УЛАГАЊА ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ

Напоменимо и то да је на челу покрајинског Одбора за науку и образовање суграђанка Станислава Хрњак, посланица у Скупштини АП Војводине која је својим залагањем допринела да велики број пројеката из нашег града, задобије подршку надлежних у покрајини. То потврђује и чињеница да је недавно, Покрајинска влада определила позамашна средства и за Основну школу „Фејеш Клара”. Наиме, за реконструкцију зграде ове образовне установе издвојено је чак 150 милиона динара.

Такође из покрајинске касе подржано је више пројеката у школама у граду и околним селима који ће допринети бољој опремљености и квалитетнијим условима рада.

Изградња каналске мреже код Новог Кнежевца: Велики пројекат за наводњавање 14.000 хектара ораница

Jelena Trifunović September 25, 2023

У току су радови на реконструкцији и доградњи дела система за одводњавање „Нови Кнежевац“, што је један од нових овогодишњих пројеката који се финансирају из Абу Даби фонда, саопштило је предузеће „Воде Војводине”.

– Овим радовима биће омогућено наводњавање 14.000 хектара пољопривредног земљишта у атарима општине Нови Кнежевац, што је велики корак напред у решавању проблема са снабдевањем ораница водом на северу Баната. Читав пројекат је вредан укупно 12.079.138,91 евра- прецизирали су из овог предузећа.

Предвиђена је изградња око 33 километра каналске мреже од реке Златице до Тисе, у којој ће доминирати канал К-1, са око 29 километара. Нови магистрални канал К-1 биће направљен већим делом на траси постојећих канала за одводњавање и њиховим повезивањем оствариће се двонаменско функционисање и убудуће ће служити и за наводњавање. Вода ће се захватати из Тисе, преко новоизграђене Црпне станице „Крстур“.

Како би систем био у потпуности функционалан, ЈВП „Воде Војводине“ издвојиле су додатна средства у износу од 362.382.496,12 динара за реконструкцију постојећих и изградњу свих недостајућих објеката на каналу К-1.

383692494_811049824143251_3275364512721325287_n

Кикиндски ултрамаратонац Марко Колданов трку у Београду посветио оболелом Дамјану Петрову

Aleksandra Djuran September 25, 2023

Наш суграђанин Марко Колданов (28), у оквиру трке самопревазилажења на 24 сата одржаној протеклог викенда у Београду, успео је да оствари задовољавајући пласман. Са резултатом од 156,823 километара заузео је високу пету позицију.

У првом делу трке Марко је ризиковао и пустио је остале такмичаре да му одмакну. До поноћи је био на 11. месту, међутим, у другом делу трке користио је сваки одмор осталих такмичара, тако да је око четири сата ујутро, након скоро 16 сати, избио на четврто место, са само пет километра разлике између трећепласираног и њега. Члан ОАК Кикинда покушао је да направи буквални преокрет, али највише што је успео јесте да смањи заостатак са пет на непуна три километра. Пред зору психички пада, и незадовољством похода губи и четврто место, што му није тешко пало, него је одлучно бранио топ пет.

-Нисам очекивао од Марка овакав резултат, пошто је отишао на такмичење повређен, тачније прехлађен. Пред брзим темпом осећао је пробадања и задиханост, што само говори да је у Марку победила воља и мотив са којим је отишао а то је продаја километара за Дамјана Петрова, двогодишњег Кикинђана којем су неопходна средства за лечење. Марко је истрчао своју битку, успешно и вратио се делимично здрав ако изузмемо да је отишао прехлађен. Ноге су тешке, очекујемо да сутра или прекосутра већ може да нормално шета, без нових повреда што је сам показатељ да је изабрао добру тактику. Једна битка је готова и сада је на реду је да се километри распродају – сазнајемо од Слободана Колданова, Марковог оца и његове подршке.

У трци самопревазилажења на 24 сата Марко Колданов учествовао је осми пут. Најбољи резултат остварио је прошле године на трци одржаној на Палићу где је на ултрамаратону истрчао 170,775 километара и био је други.

Помоћ за Дамјана

Уколико неко има жељу и у могућности је да помогне Дамјану оболелом од церебралне парализе може да пошаље текст поруке 1316 на број 3030. Цена поруке је 200 динара. Дневно његова физикална терапија кошта 60 евра, дефектолог је 1.800, а логопед 1.500 динара.