Друштво

368558380_308102515041095_2294601503845911160_н

О незаборавном гала слављу прича се и пише. Спектакуларна свадба прелепе Кикинђанке Нине и младожење из Панчева са око 1.500 гостију уприличена је јуче на тамишком кеју. Многобројне званице забављала су најпознатија имена естрадне сцене: Цеца, Аца Лукас, Снежана Ђуришић, Шериф Коњевић, Беки Бекић, оркестар Борка Радивојевића.

Присутне је без дана оставила младеначка торта од 7 спратова, а за њено постављање био је потребан цео тим људи и више од сат времена, преносе медији истичући да је ово једна од највећих торти која је икада направљена за неко славље на нашим просторима.  Више од сто конобара било је задужено за послужење.

Гламурозна свадба коштала је читаво богатство. Младенци су стигли у огромној лимузини са пријатељима и породицом. Поред папрених хонорара за наступе набројаних естрадних имена, како смо чули, није се штедело ни на бакшишу.

принтскрин/ ig marco_lacampanella

Ромска породица позната је Панчевцима, младожењиног оца зову „краљ бувљака”, а поред увоза текстила, бави се и градњом зграда. Запажена је била и раскошна младина венчаница и круна на глави, док доброг и веселог слављеничког расположења није мањкало.

фотo: принтскрин/instagram marko_lacanpanella

 

 

школа наково

Пилот пројекат „Свако дете има право да одраста здраво” почеће да се реализује од септембра у 95 основних и средњих школа у Србији.

Пројекат реализују Министарство просвете, Министарство за омладину и спорт и Министарство здравља, а њиме је предвиђено да ученици основних школа имају пет часова недељно наставе физичког и здравственог васпитања, а ученици у средњој школи четири часа недељно.

Међу школама које ће учествовати у овом пројекту је и Основна школа „Петар Кочић” у Накову. Додатни часови физичког и здравственог васпитања одвијаће се за око 5.000 ученика у 194 одељења, од чега су 172 одељења основних и 22 одељења средњих школа.

Идеја је да се повећа број часова фискултуре и тиме утиче на повећање укупне физичке активности ученика и унапређивање здравственог стања ђачке популације, што дугорочно осигурава и унапређење здравља нације.

Резултати најновијих студија показују да свако пето дете има лоше држање тела, свако четврто је гојазно, док се чак 70 одсто школараца не бави спортским активностима ван школе. Нарушавање здравственог статуса деце огледа не само у повећању процента постуралних поремећаја (крива кичма, равни табани), већ и значајном повећању процента дијабетеса и хипертензије.

 

 

 

пеxелс-маx-фисцхер-5212663

Министарство просвете је свим школама упутило Смернице за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у основним и средњим школама у школској 2023/2024. години чији је главни циљ, како се истиче, развој позитивних људских вредности код ученика, унапређивање односа заснованих на међусобном поштовању, сарадњи и солидарности уз уважавање различитости.

Према тим смерницама, првог наставног дана организоваће се разговори са ученицима како би се упознали са планом рада, а покренуће се заједнички разговори са свим актерима школског живота.

Током прве наставне недеље организоваће се тематска настава, са радионицама и другим активностима усмереним ка неговању емпатије, вредностима међусобног поштовања, сарадње и солидарности, уз уважавање различитости.

Друге наставне недеље предвиђено је да наставници спроводе иницијално процењивање у оквиру појединачних предмета и у складу са њима врше даље планирање образовно-васпитног рада.

Школе су у обавези да годишњим планом рада предвиде самовредновање у првом полугодишту рада школе у областима квалитета Подршка ученицима и Етос (општа атмосфера у школи толеранција, осећај заједништва, добри међуљудски односи, осећај безбедности и слично), како би се акциони план унапређивања Подршке ученицима и Етоса реализовао током другог полугодишта.

Смерницама је предвиђено да се током септембра спроведу процене адаптације за ученике петог разреда основне и првог разреда средње школе на нову средину, као и мере подршке наставницима и ученицима.

Предвиђена је нова слободна активност за ученике од петог до осмог разреда основних школа – Врлине и вредности као животни компас, док ће се у средњим школама посебна пажња усмерити на изборне програме којима ће се подржати развој позитивних људских вредности.

Такође, до краја првог полугодишта, школе ће заједно са ученицима и родитељима креирати идентитет и мото школе тако што ће дефинисати заједничке вредности и очекивана понашања које су у складу са утврђеним идентитетом.

3

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди су данас у акцији појачане контроле миграната на подручју Кањиже пронашли 167 ирегуларних миграната и они су превезени у прихватне центре.

Такође, претрагом терена пронађена су два кухињска ножа, секира, као и пиштољска чаура.

Како је саопштила ПУ у Кикинди, акција је спроведена у оквиру континуираног рада на сузбијању ирегуларних миграција, а полиција ће и у наредном периоду спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и миграната.

крофне 1

Дан села у Иђошу, 15. август, протекао је у знаку „Крофнијаде“. Удружења жена „Иђош“ организовало је пету манигфестацију, а ово село познато је управо по крофнама. Поред домаћица ту су биле и жене из Боке, Санада,  Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Падеја, Новог Милошева.

Чланице удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша такође су учествовале у прављењу крофни.

-Рецепт је од моје мајке и баке. Потребно је млека и воде у истој количини, со, шећер, квасац, брашно и што се дуже месе оне су лепше. Крофне смо ми волели као деца, а воле их и наша деца и унуци. Некада су биле најслађе са пекмезом, а сада се једу са еурокремом – истакла је Кристина Ханак из удружења „Треће доба“.

Козарчанке, које су познате по прављењу пита, опробале су се и прављењу крофни.

-Познате смо по томе што правимо пите кромпируше, али ову манифестацију нисмо желели да пропустимо јер и она од заборава чува традиционално јело. Када се нешто са вољом ради, мора да успе. Волимо гастрономске сусрете и дружења и радо им се одазивамо – истакла је Радмила Радуловић из удружења жена „Нови Козарци“.

Председница удружења жена „Иђош“ Биљане Ђурђулов казала је да је било више удружења него ранијих година.

-Испекле смо, заједно са гошћама,  око хиљаду крофни које су имали прилку да пробају сви гости нашег села. Нема посебне тајне у прављењу крофни. Потребно је добро брашно, а најважније је добра рука која ће све то да умеси. Љубав да се крофне праве такође је важна. Нама је циљ да овај старински специјалитет, по ком су Банаћанке познатем, сачувамо од заборава – додала је Биљана Ђурђулов.

Манифестацији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је истакао значај чувања обичаја и традиције.

-Крофне су један од заштитних знакова Баната и треба сачувати ово јело од заборава и научити млађе генерације да их праве. Сви их волимо било да су са шећером, пекмезом или без ичега. Удружење жена „Иђош“ препознатљиво је по овој посластици која се прави одавнина – казао је Лукач.

Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице прецизирао је да се „Дани села“ обележавају уз богат програм.

-Сва удружења у селу ангажована су ових дана и сви имају госте на својим манифестацијама. За „Дане села“ Иђош посети велики број гостију и сви могу да нађу садржај за себе од спорта, културе, гастрономије. Помажемо свим удружењима и сва су значајна за друштвени живот у селу. Програме су подржали локална самоуправа и месна заједница – рекао је Станчул.

Жири, чији је председник био кувар Радован Субин, оцењивао је изглед, структуру теста, укус и да ли је тесто довољно печено. Иђошке крофне познате су по томе што су шупље изнутра и тако се једино у овом месту праве.

Удружење за неговање традиције и обичаја „Вретено“ у склопу обележавања Дана села организовало је изложбу слика Смиљане Шалго и етно базар. До црквене славе, Преображења, 19. августа, планиран је „Кулинарски дан“ у парку, финале турнира у малом фудбалу, Бденије у Православној цркви, промоција књиге Живке Торбице. Прослава се завршава у недељу, 20. августа, манифестацијом „Хајдемо на бубалице – вече у шуми“.

Свиње

Директор Ветеринарског специјалистичког института у Шапцу Никола Милутиновић рекао је да је афричка куга свиња искључиво болест домаћих и дивљих свиња и да се она не преноси на човека, али да постоји могућност да проузрокује велике материјалне штете јер је смртност стопостотна и вирус се лако преноси.

– Грађани нема потребе да брину да ће се разболети и да ће имати неке здравствене проблеме. Ми препоручујемо да, уколико неко хоће да закоље свињу у угроженим подручјима, позове надлежну ветеринарску службу да им узме узорак и онда могу да је користе за своје потребе”, изјавио је Милутиновић за Танјуг, а преноси РТВ.

Он је рекао да се жаришта отварају, као и да је Ветеринарски специјалистички институт са три тима константно на терену.

– Имамо три тима, имамо добру сарадњу са ветеринарском службом на терену, са ветеринарском инспекцијом, јако битну са локалним самоуправама које нам дају логистичку подршку и излазимо истог дана или евентуално сутрадан да санирамо жариште на терену. Најјаче оружје у борби против заразних болести и вируса је брзина деловања – навео је Милутиновић.

На питање да објасни како свињска куга стиже из једног краја у други, Милутиновић је објаснио да људи који су стационирани уз токове река имају навику да пуштају свиње у шуму на такозвано “жирење”, што доводи до ширења куге.

– Срећом, то је у малим индивидуалним газдинствима где је ниво биосигурности на најнижем нивоу. Свиње су ту, фактички, на отвореном, та газдинства су била прва погођена. За сада велике фарме које имају високе нивое биосигурности нису погођене и ја се надам да до тога неће ни доћи – рекао је Милутиновић.

Коментаришући како власник може да се обезбеди уколико примети кугу код свиња, Милутиновић је навео да је потребно водити рачуна о томе ко улази у домаћинство, о дезинфекционим баријерама, као и да је потребно пресвлачење одеће, јер вирус може да остане на одећи и обући.

– Они прво морају да буду свесни да је то јако отпоран вирус који лако остаје на одећи, обући и возилима. У делове домаћинства где су свиње не сме свако да улази, ту могу да приступе људи који хране животиње. Потребне су дезинфекционе баријере, као и редовно пресвлачење одеће и обуће – истакао је Милутиновић.

саобрацајна+полиција+(2)

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде, две са материјалном штетом и две са настрадалим лицима у којима је једна особа  погинула, а две су задобиле лаке телесне повреде. Настала је и материјална штета у износу од 720.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због техничке неисправности, радње возилом  и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 230 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 10 возача,четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила  алкохола у организму.

Такође, откривено је 22 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 187 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 51 осталих прекршаја.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_н

На Јеврејском гробљу одржана је комеморација поводом 82 године од депортације кикиндских Јевреја који су послати у концентрационе логоре. У знак сећања венце су положили представници Јеврејске општине у Кикинди, СУБНОР-а, јеврејске општине Нови Сад, Београд и Србије и породице страдалих.

У ноћи између 14. и 15. Августа 1941. године, немачке окупационе власти наредиле су кикиндским Јеврејима да се окупе у дворишту Синагоге, а након тога уследила је депортација. Недужни људи, њих 360, одведени су у логоре на Бањици и Старом сајмишту. Већина их  је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени.

У Кикинди је пре Другог светског рата живело 500 Јевреја, а након ослобођења било их 16 истакла је Јана Кнежевић, секретарка Јеврејске општине Кикинда .

-Јевреји у Кикинди били су поштени, марљиви и вредни, а бавили су се трговином, занатством, били су мајке и очеви, браћа и сестре. Депортовањем у логоре дехуманизација Јевреје доживела је врхунац. Живимо у нестабилним временима и важно је сачувати сећање на претходне злочине који су се десили, нарочито против мањинских заједница, како се не би догодили у будућности– рекла је Јана Кнежевић.

Кикиндски рабин био је прва жртва од стране нациста. Током рата јеврејски народ био је задужен за чишћење улица, копање ровова, ископавање масових гробница.

Данас у Кикинди има  петнаестак чланова јеврејске заједнице.

-Доста људи иселило се у Израел. Искористили су прилику да живе са својим народом. Ми, који живимо у Кикинди, трудимо се да радимо и негујемо суживот са другим мањинским народима. Сарађујемо са осталим удружењима и трудимо се да негујемо културу сећања – закључила је Јана Кнежевић.

ЦДА_2228-w1024

Ј.Ш. (1948) из Новог Сада преминуо је у послеподневнима сатима у свом аутомобилу. Заједно са супругом био је у Кикинди и позлило му је у вожњи. Скренуо је са пута и почео да успорава аутомобил који је ударио у дрво у улици Жарка Зрењанина испред кућног броја 64.

На лице места убрзо је стигла Хитна помоћ, а лекарима је преостало само да констатују смрт. На аутомобилу је, како сазнајемо причињена незнатна материјална штета, а тело преминулог послато је на Институт за судску медицину у Нови Сад како би се утврдио узрок смрти.

ИМГ-д82967б83дф5е252613фбае12а925622-В

Обележавање „Дана села“ у Иђошу почело је Фијакеријадом, на стадиону ФК „Борац“, у организацији удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“. Најмасовнија манифестација окупила 70 такмичара у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу и вишепрегу, у програму су учествовале посебне расе коња, млади коњи, као и јахачи.

 

-Драго ми је што смо оборили рекорд и у Иђош довели велики број љубитеља коња и коњичког спорта. На трећој Фијакеријади оборили смо досадашњи рекорд. То је доказ да нас други цене, а ми им узвратимо тако што редовно учествујемо на свим манифестацијама на којима нас позову. На нама је да љубав према овим племенитим животињама пренесемо на децу и младе – рекао је Душан Сивчев, председник удружења „Бистрица“.

Манифестацију су посетили градоначеник Никола Лукач, који је и отворио, и преседник Скупштине Града Младен Богдан. Први човек Града пожелео је добродошлицу свим гостима и искористо је прилику да свим Иђошанима честита Дан села и црквену славу.

-Хвала вам што чувате обичаје ових крајева и промовиште коњички спорт. Фијакеријада је важна манифестација за свако село јер окупи велики врој гостију и оживи га. Поред дружења и чувања традиције ово је прави начин да се села повежу и помогну једни другима у напредовању – истакао је Лукач.

Фијакеријаду у Иђошу помогли су локална самоуправа и Месна заједница Иђош.

error: Content is protected !!