Друштво Архиве | Паге 61 оф 79 | Кикиндски портал

Осмочлана породица Исаков из Аустралије у посети Кикинди

Aleksandra Djuran Јулy 16, 2023

Павле и Јана Исаков са шесторо деце живе у Аустралији и након шест година дошли су у посету рођацима у Кикинди, Новом Милошеву и Сремској Каменици. Павлова мајка пореклом је из Иђоша, а отац из Меленаца и његови родитељи пре 50 година одселили су се на најудаљенији континет. Код свог сина пробудили су љубав према Србији, у кући су увек говорили српски, тако да је он, иако рођен у Аустралији, такође заволео нашу земљу. Супруга Јана је из Сремске Каменице и пошто су се венчали и одлучили за живот у Аустралији добили су шесторо деце која носе библијска имена: Марис (16), Јестира (14), Невије (12), Натанијел (11), Калита (9) и Бетани (4).

-Моји родитељи у Аустралију су се одселили 1968. године, али никада нису заборавили Банат. Научили су ме да говорим српски језик и увек су одржавали контакт са рођацима, што и ми сада радимо јер деца треба да знају своје порекло и одакле су им корени- истиче Павле.

Супругу Јану упознао је преко назаренске заједнице. Венчали су се 2004., а наредне године она је добила исељеничку визу за Земљу кенгура. Живе у околини Бризбејна, трећег по величини града у Аустралији.

-Већина Јанине родбине је у Србији, а највише волимо Кикинду где дођемо код мојих рођака. Долазак овде је наш одмор, време када се опустимо и уживамо – додаје Исаков.

По професији часовничар наш саговорник додаје да је живот у Аустралији потпуно другачији од оног у нашој земљи.

-Лако се проналази сталан посао који је добро плаћен, али је знатно скупље него овде. Тамо се некретнине, возила и све остало купује на кредит и није чудо да се подигне више кредита. Цене хране су сличне, а, примера ради, гориво у Србији је скупље него у Аустралији – сазнали смо од Павла Исакова.

Велике су разлике у друштвеном животу. Аустралијанци током радне недеље практично немају друштвени живот. Посао и кућа су им једине релације, а викенди су предоређени за путовања, изласке, дружења и све остале активности.

-Наша деца када дођу овде увек нас питају шта се десило када су у вечерњим и ноћним сатима радним данима улице пуне људи – додаје Исаков.

Од деце, стидљиве и насмејане, сазнајемо да са нестрпљењем ишчекују долазак у Србију, који је за њих авантура. Расту један уз другог, старији помажу млађима и сви се одлично слажу.

Помоћ Покрајине за расадничку производњу добио и „Викумак” из Иђоша

Aleksandra Djuran Јулy 9, 2023

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је уговоре укупне вредности 90 милиона динара из Буџетског фонда за шуме АП Војводине. Уговоре о бесповратним средствима уручио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић, а међу онима који су добили новац је и расадник „Викумак“ из Иђоша чији је власник Радивој Лагунџин. Њему су припала средства за унапређење расадничке производње.

-Одобрено нам је 200.000 динара за куповину тракторског атомизера за прскање. На нашем расаднику имамо један који је стар и било је време да купимо нови. Тракторски атомизер за прскање користимо приликом заштите садница хербицидима и пестицидима – сазнајемо од Лагунџина.

Расадник „Викумак“ једини је на територији града који производи шумски садни материјал, саднице за пољозаштитне појасеве и ремизе. Код надлежног секретаријата сваке године конкуришу за средства и до сада су добили трактор, систем за наводњавање и разне прикључне машине неопходне у расадничкој производњи.

-Шумски расад узгајамо на 1,2 хектара. Имамо саднице храста, тополе, јасена, јавора и багрема. Најтраженији су багрем, храст и топола који и најбоље успевају на нашој земљи – додаје наш саговорник.

Поред поменутог „Викумак“ у понуди има и друге саднице.

-У ово доба године најтраженије су вишегодишње цветнице и контејнерске саднице које се налазе у великим саксијама. Купују се и перене и разни четинари – напомиње Радивој Лагунџин.

Иђошки расадник је породични посао. Наредног месеца обележиће две деценије рада. Поред производње садног материјала, баве се и извођењем радова у шумарству, претежно пошумљавањем, као и осталим радовима у хортикултури, попут уређења дворишта и паркова и постављања тепих травњака.

СУБНОР Кикинда и Ветерани ПЈП обележили Дан устанка и Дан борца

Igor Crnogorac Јулy 8, 2023

Дан устанка народа Србије, 7. јул, обележили су чланови кикиндског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата и чланови њихове секције Ветерана Посебних јединица полиције (ПЈП).

Делегација СУБНОР-а присуствовала је свечаности обележавања овог празника у Банатском Вишњићеву. Положени су венци на споменик борцима НОР-а и на споменик погинулом црвеноармејцу, Ивану Андрејевичу Евки.

Обележавању сећања на пале борце Другог светског рата присуствовао је представник Амбасаде Русије, Јуриј Бутков а венце су, поред чланова кикиндског Градског одбора, положили и представници СУБНОР-а Савски венац, Дедиње и Житиште, представници Општине Житиште и Општинског одбора СПС-а овог места, као и Месне заједнице Банатско Вишњићево. Делегацију из Кикинде предводио је председник Градског одбора и члан Извршног одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

– Истрајаћемо у неговању културе сећања на славне догађаје и личности из наше светле прошлости – рекао је, између осталог, Орељ.

Друга делегација ове организације, уз чланове Ветерана ПЈП присуствовала је обележавању Дана устанка на Фрушкој Гори. Положен је венац на спомен-обележје „Слобода“ и одата почаст жртвама рата и борцима против фашиста.

Дан устанка народа Србије

Дан устанка био је државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, од 1945. године. Обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац, један од организатора устанка у западној Србији и касније народни херој Југославије убио два жандарма на сеоском вашару.

Дан устанка се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после распада СФР Југославије и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају СУБНОР, Ветерани ПЈП, Социјалистичка партија Србије и Општина Крупањ.

СУБНОР и Ветерани полиције обележили и Дан борца

Чланови Градског одбора СУБНОР-а и секције Ветерана ПЈП су, подељени у четири делегације, на Дан борца, 4. јула, положили венце и поклонили се сенима погинулих у Банаткој Тополи, Накову, Мокрину и на спомен обележју на Јанушевцу”, у организацији СУБНОР-а Житиште и Нова Црња. Како су навели у свом саопштењу, овим чином су, још једном, исказали поштовање према борцима Народноослободилачког рата.

Дан борца

Дан борца, 4. јул, био је државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији. Називан је и „празником устанка народа Југославије“ и славио се у знак сећања на седницу Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Кућа у којој је одржана ова седница после рата је претворена у Музеј „4. јули“.

За државни празник проглашен је 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају само чланови СУБНОР-а и Ветерани ПЈП.

Рођење Светог Јована Претече – по обичају, ивањски венчићи треба да освану на вратима и на гробљу

Igor Crnogorac Јулy 6, 2023

Православни верници 7. јула обележавају рођење Светог Јована Претече, односно Јована Крститеља, познатије као празник Ивандан (Ивањдан).

Свети Јован Крститељ био је јеврејски аскетски проповедник из првог века који је вршио обредна купања на реци Јордан. Позивао је људе на покајање и окретање Богу. Био је важна религијска личност у свом веку. Његов покрет је, вероватно, био масовнији од Исусовог. Најпознатији је по томе што је крстио Исуса, који је прихватио његову поруку.

Еванђеља приповедају и да је Исус Христос око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована Крститеља који му је рекао: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?”, те да га је крстио тек на његово инсистирање. Након што га је Јован потопио у реку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: “Ти си син мој љубљени. У теби ми сва милина.“ Овај догађај се у хришћанству назива Богојављање.

У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов. Исус Јована описује као човека који „нити једе нити пије“.

Обичаји на Ивањдан

Ово је радостан хришћански празник за који се везују занимљиви обичаји, сачувани до данас. Сматра се да је Ивањдан толико велики празник да се, на тај дан, Сунце три пута зауставља.

Један од најзаступљенијих обичаја је плетење венаца од ивањског цвећа. Верује се да венци указују да је природа дошла до највише тачке јер је средина лета и да се тим венцима природа овенчава.

Венци су и симболика љубави, па подсећају парове на венчање, док девојке у венац од ливадског биља и лековитих трава убацују и црвену ружу. Са овим венцима ките се капије, девојке их носе на глави, украшавају се домови.

Веровање каже да, уочи Ивањдана, ваља набрати јованову траву и у њу уплести хајдучку траву, мајчину душицу, вртику и бели лук, а све увезати црвеним кончићем. Од црвене боје бежи све лоше, лук чува од сваког ђавола, вртика је ту дан се новац врти у кући.

Којим год поводом да су прављени, венчићи од иванског цвећа каче се изнад или са десне стране кућних врата. Верује се да ће штитити дом од несреће током целе наредне године.

У неким крајевима венчићи се увече, уочи овог празника, остављају испред кућних врата. Уколико венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће.

Веровало се да на овај дан вода има посебну моћ, па су се људи купали у рекама и потоцима. Још један обичај јесте брање лековитог биља на Ивандан, које се чува у дому току целе године за лечење.

Људи су, на овај дан, од давнина склапали пријатељства, кумили се, а од свих обичаја најважније је практиковати молитву и захвалност, и ширење радости и љубави.

За Ивањдан кажу и да је девојачки празник јер све младе жене претходно вече у многим крајевима Србије пале ивањданске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце, а разилазе се у рану зору.

Ивањски венчићи у Кикинди

На кикиндској пијаци данима пред празник продају се венчићи и букети у различитим варијантама, највише од сувог цвећа. Уочи Ивандана било их је на много тезги, а продавци су били спремни и да разговарају о обичајима у нашим крајевима на овај празник.

– Плетени венчићи се каче на врата дан раније, како би осванули на Ивандан. Такође се носе и на гробље, да и тамо „освану“. Осим ивањског цвећа, уплићу се и цвеће смиље или „погачарке“. Жито стављамо у венчиће да буде родна година, неко убацује чак и бели лук. Овај венчић се не скида читаве године, до следећег Ивандана. Кажу, ако се не скине следеће године, треба га оставити и заменити тек после три године – рекла нам је Виолета Кенешки чији венчићи су били и лепи и маштовито урађени.

Милан Вејин из Кикинде каже да је, са покојном супругом, од 1987. године продавао цвеће на пијаци. Његови венчићи имају највише цвећа са нежним и белим цветићима.

– То су дрхтала или „дркћала“, како кажу Лале. Венчићи се носе и на гроб јер је тумачење да је и гроб дом. Иначе, на кући их треба чувати до Ђурђевдана, када се скидају и стављају венци од свежег пољског цвећа. Ови венчићи остају до Ивандана. Такође, кажу да се на гроб носи букет ако није прошла година од смрти, а тек после године, следећег Ивандана, носи се венац. Добро се продају и букети и венчићи. Купују и млади, ако треба, упутимо их у то какви су обичаји

Дан уочи Ивандана венчићи су се продавали по цени од 350 до 500, а најјефтинији букети сувог цвећа коштали су 250 динара.

Књиге аутора „Партизанске књиге” на светским језицима

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2023

Књиге троје аутора кикиндске издавачке куће „Партизанска књига“ до краја године биће објављене у преводима на три светска језика.

Роман „Капларово игралиште“ Владимира Булатовића у преводу на арапски објавиће ирански издавач „Ана Пол Публишинг Хаус“. Ово је уједно први превод неке од књига овог аутора.

Роман Југослав Ане Вучковић, поред огромне популарности на домаћем и регионалном тржишту и већ три превода на енглески, немачки и македонски језик, појавиће се у преводу на грчки, али и малтешки.Тако ће Ана Вучковић постати прва српска ауторка чија књига је преведена на овај егзотични европски језик.

Збирку прича „Сагоревања“ Срђана Срдића, објавиће исти грчки издавач, а реч је о делу већ објављеном у Енглеској 2018. године. За синопсис ове књиге Срдић је својевремено награђен стипендијом Фондације „Борислав Пекић“.

Подршку преводима дела аутора „Партизанске књиге“ пружило је Министарство културе Републике Србије.

Брза кола и олдтајмери испунили очекивања Кикинђана

Aleksandra Djuran Јулy 2, 2023

Огромно интересовање суграђана изазвао је други „Тјунинг шоу“, у организац ији аутомобилског спортског клуба „Кар брадрс“, на Градском тргу. Око 150 четвороточкаша учествовало је у такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила и ДБ драгу односно јачини музике у аутомобилу која се мери у децибелима. Било је ту и двоточкаша, али и олдтајмера. Додељено је шездесетак награда међу којима је било 22 пехара. Међу онима који су освојили пехаре је и Стефан Петровић из Смедерева, власник „голфа 5“.

-Пехаре сам добио за најбољи гепек, стрит класу и два су фолију. Посећујем све сличне скупове јер волим дружење, сазнам пуно тога, упознам залуђенике за аутомобиле попут мене. У модифкацију аутомобила сам до сада уложио 11.500 евра. Имам понуду да га продам у Немачкој, али не размишљам о томе и тренутно ниједна понуда не може да ме одвоји од мог „голфа“– каже Петровић.

Велику пажњу изазвали су стари аутомобили. Олдтајмер клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били „буба“, „волово“, „лада“, „опел кадет“, сви настали у прошлом веку. Два лепотана, један поред другог „мерцедес“ познатији као репоња из 1964. и „астон мартин“ из 1996. године, једини такав у Србији, власништво су породице Бакић из Кикинде.

-Мерцедес сам купио у Арадцу од господина који га је купио у Шведској. Код мене је већ тридесет година и лепо се возамо. Ови аутомобили су нестали, нема их нигде. Астон мартин је уникат има 6.000 кубика, 500 коња и јединствен је у нашој земљи – рекао нам је Радован Бакић.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Кар брадерс“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

-Ове године имали смо госте из наше земље, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Румуније – напоменуо је Срђан Поморишац, председник „Кар брдаерса“ – Посетиоци су имали прилику да се опродбају у играма спретности попут држања фелне и намотавања матице на навој од шрафа и за најбоље су биле обезбеђене награде. Наградили смо и четворогодишњаке који су нацртали најлепше необичне аутомобиле.

Локална самоуправа помогла је тјунинг шоу ком је присуствовао и члан Градског већа Драган Пецарски.

-Све похвале аутомобилском спорстском клубу „Кар брадерс“ на организацији оваквог скупа. Кикинђани су имали прилику да виде велик број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – напоменуо је Пецарски.

Окупљени су имали прилику да присуствују и презентацији правила у саобраћају коју запослених у Саобраћајној полицији.Скуп љубитеља олдтајмера, аутомобила, музике и доброг дружења имао је хуманитарни карактер јер су прикупљана средства за Миклоша Мезеија из Зрењанина оболелог од церебралне парализе.

(ВИДЕО) Ослушкују потребе и помажу: Представници ГрО СНС посетили великоселске пензионере

Aleksandra Djuran Јулy 2, 2023

Месну организацију пензионера у Банатском Великом Селу посетили су представници Градског одбора Српске напредне странке на челу са председницом Станиславом Хрњак и потпредседником Николом Лукачем. Са најстаријим мештанима разговарано је о томе како живе, шта им је потребно, који су проблеми и како их решити.

-Константно разговарамо са грађанима, како у граду, тако и у селима. Месна организација пензионера у Банатском Великом Селу једна је од квалитетно организованих и има више од стотину активних чланова, што је важно за ову заједницу – истакла је Станислава Хрњак – Дуго година постоје и имају заједничке активности које доприносе бољем квалитету живота мештана трећег доба. Током јесени, када временске прилике дозволе, на објекту у ком су просторије биће урађена фасада, а захвљујући помоћи Града и Месне заједнице добиће и намештај. У ранијим разговорима са њима истакли су да им је потребан фрижидер за просторије удружења. Стога смо средствима странке и наших пријатеља купили фрижидер, а ову посету искористили смо за дружење са пензионерима, али и договор шта можемо у перспективи да им помогнемо.

Банатско Велико Село друштвено је уређено, мештани препознају потребе једни других и помажу се међусобно, напоменула је Хрњакова.

-Увек смо били блиски са људима који знају и да саслушају, али и да кажу примедбу. Ту смо да помогнемо када год је то потребно. Дужни смо и да им се захвалимо на подршци коју пружају Српској напредној странци – казала је Станислава Хрњак.

Председница Месне организације пензионера Славојка Поповић захвалила је на донацији, која им је, како напомиње била неопходна јер је постојећи фрижидер стар скоро две деценије.

-Посебно хвала Станислави Хрњак и Николи Лукачу који нам увек излазе у сусрет. Наше просторије свакодневно су место окупљања пензионера, али и осталих Великоселаца. Трудимо се да привучемо нове чланове, а циљ нам је да поново покренемо да се у нашем удружењу играју друштвене игре попут шаха, пикада, карата. Одлично сарађујемо са месном организацијом пензионера из Башаида и Бочара – сазнали смо од Славујке Поповић.

Месна заједница обезбедила је материјал за уређење фасаде, а радове ће заједничким снагама обавити мештани.

Подсетимо и то да ће у Банатском Великом Селу, али и Накову, Мокрину и Иђошу до краја године почети изградња мини постројења за пречишћавање пијаће воде, што ће значајно побољшати квалитет живота. Капитално улагање у четири месне заједнице, са 160 милиона динара подржала је Влада Војводине.

Дечији духовни сабор почиње у понедељак

Igor Crnogorac Јулy 1, 2023

Дечије саборовање у Храму Светих Козме и Дамјана одржаће се ове године 15 пут. Од понедељка, 3. јула, сваког дана, од 9 до 12 сати, биће организовани часови веронауке и радионице, а од 17 до 19 сати спортске и друге активности.

Са учесницима Сабора радиће најбољи наставници, учитељи и уметници из Кикинде на радионицама: иконописање и калиграфија, креативна ликовна радионица, хорска радионица, „Биљини магнети“, „Руке у тесту“, као и у другим уметничким и спортским активностима.

Цена учешћа на Сабору је 500 динара, чиме се делимично покривају трошкови материјала. Деца ће моћи да се причесте на Ивањдан 7. јула, као и да учествују у завршној приредби која ће с одржати у суботу, 8. јула, саопштено је из Храма.

Полицијски ветерани не заборављају своје пале хероје – одата почаст Пери Тинтору из Остојићева

Igor Crnogorac Јуне 29, 2023

Чланови Секције ветерана Посебних јединица Полиције (ПЈП) јуче су одали помен свом страдалом саборцу Тинтор Пери који је, пре 25 година, на Видовдан, изгубио живот у борбама са албанским терористима.

У име својих сабораца положили су венце на спомен обележје испред Месне заједнице у Остојићеву и на гроб Тинтора, једног од палих хероја ПЈП.

– За нашу јединицу та 1998. година била је изузетно тешка. У оружаном сукобу са терористима погинуло је шесторо и рањено 18 наших припадника. Међу погинулима је био и Пера Тинтор. Као његове колеге и саборци трудићемо се да сећања на њега и на сву нашу палу браћу не избледе – поручио је један од старешина ПЈП, поручник Бране Илић.

Из Полицијске управе Кикинда у борбама на Косову и Метохији погинуло је девет припадника Посебних јединица. Секција Ветерана, која делује у оквиру кикиндског СУБНОР-а, окупља 52 члана који, с поносом и тугом, негују сећање на своје погинуле саборце.

Шта је пета болест? Заразна је, али нема места паници

Jelena Trifunović Јуне 24, 2023

Неколико случајева заразе инфективним еритемом код деце вртићког узраста дијагностиковано је у кикиндском Дечијем диспанзеру. По појави симптома, родитељи најчешће помисле да је реч о алергији.

Ово вирусно обољење изазива Парвовирус Б19, црвенило образа и кожни осип су карактеристични симптоми, али у раној фази, могу деловати као алергија, сазнајемо од др Горане Гајски, педијатра у Дечијем диспанзеру.

-То је ређа инфекција код деце предшколског и школског узраста, која се манифестује кожним променама. Пре избијања осипа, може се јавити благо повишена температура, бол у грлу, малаксалост. Тек са појавом карактеристичне оспе, можемо да поставимо дијагнозу јер су почетне промене дискретне. Она подразумева црвенило образа, то је типичан знак, због чега се ова болест назива још и „синдром ошамарених образа”. Јављају се ружичасте промене на рукама, трупу и ногама које могу да добију сливен, мрежаст изглед, па се описују и као “мрежасте чарапе”. Када се прошире, промене су најгушће на рукама и на трупу. Трају шест, седам дана, могу да избледе, нестану и да, ако се дете јаче узбуди, изложи сунцу или топлоти, опет поцрвене. Ово може да се дешава и наредних неколико недеља. Не ради се о враћању болести већ о њеном природном току- објашњава др Гајски.

Вирус се преноси капљично попут респираторних инфекција. Сматра се да је имунитет који се стиче преболевањем доживотан, око 60 одсто одраслих има антитела. Због тога је ово превасходно болест деце. Најчешћа је у узрасту између четири и 14 година, а инкубација је од четири дана до три недеље указује др Гајски.

– Код одраслих који нису преболели овај вирус, може да се јави упала зглобова која се манифестује боловима и отоцима најчешће зглобова ручја, колена и скочних зглобова. Може доћи до отежаног обављања свакодневних активности или хода. Ово стање је пролазно, траје неколико дана или недеља, ретко више месеци. Због тога је ову инфекцију лакше преболети у дечијем узрасту. Код деце је клиничка слика блага, блажа него код осталих вирусних осипних болести. Оспа углавном не сврби, пролази спонтано, а компликације су веома ретке. Лично у претходне две године нисам у ординацији видела ову вирусну инфекцију, али сам се у протеклих недељу дана сусрела са четири случаја код деце вртићког узраста. Сви су били доброг општег стања и без повишене температуре – наводи др Гајски.