Студенти вајарства завршних година академија у Ријеци, Осијеку, Цетињу, Новом Саду и Београду, бораве у Кикинди на Интернационалном кампу Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“. Студентски програм у Атељеу Центра спроводи се већ 15 година, овог маја са значајном новином.
– Наш циљ је да, кроз овај, пратимо будуће уметнике – каже Александар Липован, менаџер међународне сарадње. – Поред постојећих, планирамо да остваримо контакте са уметничким академијама у читавом региону, да створимо уметничко заједништво, место на којем студенти сарађују и размењују искуства. Ове године, поред практичног рада, уводимо и теоретску наставу. Предавачи су професори који су довели своје студенте и професор са универзитета у Лиону, Бернард Ридигер, који је прошле године био код нас на Симпозијуму.
Липован додаје да је, захваљујући уговорима потписаним са уметничким академијама, „Тера“ наставна база за стручну праксу вајања скулптура у теракоти.
Један од предавача, професор Ридигер, стигао је, овога пута, из Новог Сада где, на Академији уметности, учествује у програму размене.
– Вратио сам се у Кикинду, пре свега јер сам повезан са овим местом. Овде се ради са глином са овог подручја. Та веза са земљом ми је веома важна. Такође, завршићу скултпуру коју сам започео прошле године – каже професор Ридигер.
Глину са кикиндског тла истражује и са њом ради 30 студената. Јелена Павићевић Марковић похађа другу годину мастер студија на Факултету ликовних умјетности на Цетињу.
– Овде настављам свој циклус радова који сам започела у Црној Гори. Скулптуре симболишу храмове мојих емоција и унутрашњег садржаја. Већ сам била овде пре десет година, веома сам задовољна и професионално испуњена. Људи су врло гостољубиви – каже Јелена.
Услови за рад и пријем оставили су врло леп утисак и на Сару Клешин из Ријеке, студенткињу треће године.
– Радим на органској форми, почела сам са скицом коју мењам како то глина захтева. Први пут сам овде и јако сам задовољна простором, људима, свиђа ми се град. Много смо колега упознали и помажемо једни другима. Ова глина је мало друкчија од оне са којом радимо на Академији, доста је маснија, али је боља и природнија за рад.
Са Цетиња је стигао и Вукашин Тањевић, студент треће године.
– Још је лепше него што смо очекивали. Овде су бољи услови за рад са глином него на академији. Истражујем материјал и његову статику, урадио сам две скулптуре – каже Вукашин.
Никша Боровац је на првој години мастера Академије умјетности и културе у Осијеку.
– Радим са глином већ 10 година, али први пут са овом врстом. Веома је чврста и угодна за рад – каже Никша. – Обузет сам мотивом руке, овде сам израдио композицију елемената, да видим како функционишу заједно.
Интернационални студентски камп одржава се од 8. до 18. маја. У изузетном простору Атељеа, потпуно прилагођеном потребама уметника и њиховом стварању, студенти су на свом уметничком путу уцртали још једну важну тачку и место којем ће се, верујемо, радо враћати.
Присутни су били представници Дома здравља, Завода за јавно здравље, Црвеног крста, Удружења Спорт за све, Спортског јога удружења Сунце, Плесне школе Данце Н Соул, Одреда извиђача „Прока Средојев Плави”, ђаци прваци из ОШ „Вук Караџић”, деца предшколци, Удружење пензионера Сунчана јесен, АДЗНМ Гусле, Савета за здравље и Туристичке организације Града Кикинде.
Др Бранислав Хачко мр сци мед, специјилиста социјалне медицине, из кикиндског Завода за јавно здравље поручуио је да је слоган ове манифестације „Кретањем до здравља”.
– Свака физичка активност дужа од 150 минута распоређених у пет дана, сматра се пожељном активношћу. Нажалост, мишићи су заборављни орган, то показују истраживања и студије из 2022. године према којима чак 40 одсто становништва Србије није ни минимално активно, а жене у томе предњаче више од мушкараца. Зато ми поручујемо, нарочито старијој популацији од 65 година и више, да се покрене и тако првентивно делује на читав низ болести, од шећерне, преко неких облика карцинома, менталног здравља… – рекао је др Хачко.
Јасмина Миланков, в.д. директорице Туристичке организације Града Кикинде, додала је:
– Желимо да апелујемо да је физичка активност неопходна свима од најмлађих до пензионера, а овде на Старом језеру осим тога младима ћемо показати, а старије подсетити и на неке заборављене игре од пре три или четири деценије, попут ластша и нека бије.
