Друштво Архиве | Page 66 of 79 | Кикиндски портал

Успешна акција против рибокрадица: Заплењено шест километара мреже

Jelena Trifunović April 21, 2023

У појачаним контролама риболовних вода пред ускршње празнике, Рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине” је запленила више комада недозвољеног алата и опреме и поднела пријаве против лица која су затечена у недозвољеном риболову.

Међу деоницама које су обухваћене појачаним контролама је и Кикиндски канал, као и канал Нови Сад- Савино Село, Нови Бечеј- Банатска Паланка, Парк природе “Јегричка”, канал Бечеј- Богојево као и река Дунав од 1.233 км до 1.297км.

Заплењена су три метална чамца, два гумена чамца, један ванбродски мотор, 191 комад мрежарских алата укупне дужине 6.110 м. Против четири лица су поднете пријаве за недозвољен риболов.

342073605_3425065431100992_1668580731842462477_n

(ВИДЕО) Брига о младима на делу: Град Кикинда стипендира рекордан број студената

Jelena Trifunović April 20, 2023

У овој школској години, Град Кикинда стипендира чак 367 студената, што је највише до сада. Свечано потписивање уговора у градској кући уприличено је данас, а окупљенима се обратио први човек града Никола Лукач.

Подсетимо, лане је стипендије града добило 262, а у 2021. години 151 студент.

Здраве ужине као важан део здравих навика деце и адолесцената

Igor Crnogorac April 19, 2023

Веома корисна иницијатива, потекла из кикиндског Удружења грађана „Здравље на длану“, требало би ускоро да добије свој епилог. Пројекат “Здраве ужине и унапређење здравља ђака у основним школама кикиндске општине” ово удружење је покренуло пре девет година. Председник, др Горан Абрахам, не одустаје од циља да се школарцима на читавој територији града обезбеди здрав оброк у школи.

На подизању свести млађе популације о значају здравих навика, др Абрахам говори на предавањима у школама. Сада је, каже, на реду коначни договор са свима који одлучују о томе шта ће ђацима бити понуђено у школским кухињама.

– Организоваћемо састанак Актива директора са челницима Градске управе и произвођачима ужина на којем ћу, са др Јеленом Милешевић, нутриционистом, представити пројекат. Желимо да укажемо на важност здравља деце како за популациону, тако и за економску политику нашег града. Након тога ћемо се састати са саветима родитеља који, по правилнику Министарства просвете, заједно са директором школе, доносе одлуку о избору ужина – каже др Абрахам.

Он истиче да је циљ да здраве ужине буду доступне од наредне школске године. Ипак, Удружење иницира и указује на неопходност здравих ужина, али избор остаје на саветима, родитељима, директорима и Граду.

Локална самоуправа би, уколико би пројекат заживео, требало да субвенционише скупље, здраве ужине, са 30 одсто од укупне цене. Ово је одређено на основу калкулације коју је урадила др Јелена Милешевић на Институту за медицинска истраживања у Београду.

У међувремену, Удружење “Здравље на длану”, у сарадњи са волонтерима Црвеног крста, планира да предавање на тему “Гојазност и последице нездраве исхране“ одржи у свим основним школама на подручју града.

– Желимо да ђацима подигнемо свест о томе, да их заинтересујемо да прихвате здраве ужине када се буду имплементирале у школама – каже др Абрахам.

Да је тежња др Абрахама неопходна, показује и студија под називом „Истраживање здравља становништва Србије“ коју је, 2019. године, урадио Институт за јавно здравље “Батут”. Резултати су поражавајући – у Србији је свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно, што је један од највећих процената у Европи према подацима Међународне федерације за гојазност.

У публикацији „Епидемија гојазних у Србији“ наводи се да ће готово трећина гојазне предшколске деце постати гојазни одрасли, да ће половина гојазне деце од седам до 12 година бити гојазно и када одрасту, и да ће чак 70 процената гојазних адолесцената остати гојазни заувек.

Лекари упозоравају на то да све већи број деце има повишени крвни притисак, што је у уској вези са гојазношћу. Осим тога, гојазна деца често имају криву кичму, равне табане, жале се на болове у костима и мишићима, што указује на значај увођења здравих навика у свакодневицу најмлађе популације.

Кикиндски СУБНОР и Ветерани ПЈП одали почаст погинулим херојима: Дали су животе за нашу слободу

Igor Crnogorac April 19, 2023

Делегација кикиндског СУБНОР-а учестовала је у обележавању 78. годишњице пробоја Сремског фронта. Уз представнике покрајинске и републичке владе, Војске Србије, дипломатског кора, СУБНОР-а, ветерана, округа, Шида и Сремске Митровице и удружења грађана, положили су венце на спомен-обележје „Сремски фронт“ у Адашевцима.

Сремски фронт био је одбрамбена линија Вермахта и Хрватских оружаних снага. У рововским борбама, од октобра 1944. до 12. априла 1945. године, учествовало је око 250 хиљада војника на обе стране. Завршене су пробојем немачко-хрватске одбране 12—13. априла 1945. и напредовањем трупа Југословенске армије до Загреба, Словеније и аустријске границе. У њима је погинуло око 13.500 бораца Народноослободилачке војске Југославије, углавном младића из Србије и Црне Горе.

На годишњици обележавања, у делегацији из Кикинде која је бројала више од 40 чланова, били су и ивиђачи из Одреда “Прока С. Плави”. Присутнима су се обратили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, и генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић.

Полицајци ветерани одржали помен погинулом колеги

Делегација Удружења ветерана Посебних јединица полиције Кикинде, однедавно секције СУБНОР-а, одржала је, 15. априла, помен палом другу Жељку Раужану на његовом гробу у Хртковцима. Раужанову вечну кућу посетили су његови другови из Кикинде: Петер Фекете, Никола Марјановић, Љубомир Никић и Александар Дрљачић.

Жељко Раужан био је припадник 23. одреда 5. чете Посебних јединица Полиције МУП-а Србије. Погинуо је 1999. године у борби против албанских терориста у селу Жабељ код Ђаковице.

Наредних дана ветерани ПЈП посетиће гробове и других својих палих колега, припадника 23. одреда.

– Многобројне жртве пале су за отаџбину. Наша генерација има задатак да млађим генерацијама у аманет остави чување сећања на жртве и важне историјске догађаје – изјавио је Саво Орељ, председник кикиндског одбора СУБНОР-а.

Студентска питања у фокусу седнице Одборa за образовање и науку АП Војводине

Jelena Trifunović April 14, 2023

На факултете Универзитета у Новом Саду у овој школској години, уписано је 48.874 студената што је за 680 студената више у односу на претходни период. Информације о упису студената на факултете Универзитета у Новом Саду, као и пријему у студентске центре разматране су на јучерашњој седници Одбора за образовање и науку АП Војводине, којим председава Станислава Хрњак, покрајинска посланица из Кикинде.

-Сваке године се упознајемо са тим подацима и дискутујемо. На Универзитету у Новом Саду највећи број програма у високошколским установама организује се на српском језику, али се полагање испита и слушање наставе на акредитованим студијским програмима реализује и на језицима мањина, као и на енглеском језику. Учитељски факултет у Суботици наставу изводи искључиво на мађарском језику, а Медицински факултет у Новом Саду има акредитована три студијска програма на основним академским студијама и један на докторским, на енглеском језику. Имамо 500 студената који студирају на енглеском језику, поред Медицинског факултета и на Факултету техничких наука и на Технолошком- указује Станислава Хрњак.

Како указује наша саговорница, Одбор за образовање и науку разматрао је и Информацију о студентским домовима.

-У Војводини услуге смештаја студентима чије се школовање финансира из буџета обезбеђују се у студентским центрима у Новом Саду, Суботици, као и домовима ученика у Вршцу и Кикинди. Постоји и студентски дом „Европа” у Новом Саду за студенте који су основно или средње образовање завршили на мађарском језику, као и студенте српске националности који су држављани Мађарске, а студирају на неком од факултета новосадског Универзитета. Постоји и приватни студентски дом у оквиру факултета „Едуконс” у Новом Саду- наводи председница Одбора за образовање и науку AП Војводине.

Интересовање за студентске домове у Новом Саду веће од капацитета

За разлику од мањих центара попут Суботице или Вршца, у Новом Саду капацитети студентских домова не могу да приме све заинтересоване академце.

-Интересовање је веће него што су капацитети. Студентски домови у Новом Саду реализују око 80 одсто предатих захтева, а 20 одсто оних који желе, не буду смештени, иако домови имају један број једицима за смештај по економским ценама, али је то опет недовољно. За пријем у Студентски центар Нови Сад било је пријављено 3757, а примљено је 3024 студената. Важно је напоменути и то да је 10 одсто капацитета обезбеђено за студенте из осетљивих друштвених група. Покрајинска влада учествује у адаптацији простора, како би у перспективи видели шта је најпотребније. У мањим студентским центрима, па и у Кикиди, увек постоји могућност да 100 одсто захтева буде испуњено. Дом ученика и студената „Никола Војводић” у Кикинди је квалитетно оцењен и може да прими све заинтересоване, а тако је и у Вршцу и Суботици.

Улагања у унапређење студентског стандарда

-Ресорни секретаријат опредељује средства за унапређење услова. Студентски центар у Новом Саду је прошле године од ресорног секретаријата добио 4 милиона динара, радиће се и адаптација ресторана 2 у Новом Саду, ради се адаптација у Студентском дому „Фејеш Клара”, Студентски центар у Суботици је добио два милиона за извођење радова. Како што квалитетнији и ефикаснији смештајни простор да се обезбеди студентима, о томе смо детаљно разговарали на седници Одбора- указује Станислава Хрњак.

Студентски центар Нови Сад инвестира значајна средства у реконструкцију и модернизацију свих студентских домова у Новом Саду, и домова у Сомбору и Зрењанину. С том праксом се наставља и ове године. Студентски дом „Др Зоран Ђинђић” у Сомбору потпуно ће бити реконструисан, а очекује се да радови вредни око 40 милиона динара, које финансира Покрајинска влада, почну крајем пролећа или почетком лета.

Одбор за образовање и науку Аутономне покрајине Војводине на јучерашњој седници размотрио је и Предлог одлуке о доношењу Плана развоја АП Војводине од 2023. до 2030. године и предложио Скупштини њено усвајање.

На буџету 51 одсто студената

На високошколским установама у Војводини има 62.644 студената. У школској 2021/22 години у Војводини, четворогодишње средњошколско образовање завршило је 12.779 ученика.

На Универзитету у Новом Саду, високо образовање се остварује на 14 високошколских установа односно уметничких академија. Из буџета се финансира 51,09 посто студената.

Градоначелник Лукач: Млади парови купили 65 сеоских кућа

Jelena Trifunović April 13, 2023

На данашњој седници Скупштине града представљен је податак да је Град Кикинда међу пет локалних самоуправа које предњаче на конкурсу Министарства за бригу о селу које даје бесповратна средства за куповину сеоских кућа. То говори и о унапређењу квалитета живота у нашим селима, указао је први човек града Никола Лукач.

-Млади парови су добијеним средствима купили 32 куће у 2021. години и 33 куће у 2022. години, завршавамо још неколико. Да није атрактивно, не би се толико брачних парова определило да живе у селима. Културно-уметничка друштва живе, град и савети МЗ подржавају њихов рад, као и рад спортских клубова и удружења. Сви се поносимо и бројним манифестацијама у селима, ту смо да их подржимо. Разговарамо са грађанима и доносимо закључке шта су приоритети. Око 143 милиона је уложено у села, али средства иду и из других конкурса који нису стриктно опредељени за села- истакао је Лукач.

Градоначелник је изнео и податке о улагањима у путну инфраструктуру од 2014 до 2022 године. Подсетио је да предстоји изградња постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, а потом и у осталима.

-У Накову је урађено девет улица, паркинзи код Ловачког дома, вртића, Ватрогасног дома. У Банатском Великом Селу 13 улица, планирано је још две. У Мокрину шест улица, треба још пет, у Иђошу осам, остала је још једна, у Новим Козарцима шест улица, предвиђене су још три. У Руском Селу три, остале су још две дуге улице. У Башаиду су урађене три, треба још пет, у Сајану једна и још једна треба, у Банатској Тополи такође једна улица.

-Реконструкција пута од Кикинде до Руског Села договарана је још од пре неколико година, а реализује се сада. Саниран је пут од Тобе до уласка у Банатску Тополу, и од Руског Села до Тополе. Трудимо се да што више инвестиција издејствујемо. Подсетићу на четири постројења за пијаћу воду, завршена је набавка за пројектовање мини постројења за Наково, Банатско Велико Село, Мокрин и Башаид. Преостала ћемо урадити почетком наредне године и покушаћемо да поново добијемо средства од покрајине- напоменуо је први човек града.

Порез за фриленсере по формирању портала

Igor Crnogorac April 10, 2023

Почетком другог квартала стартовао је нови модел самоопорезивања фриленсера. Они би, већ овог месеца, требало да поднесу пореску пријаву и плате порез за први квартал, али им је одобрено да то не морају да учине док се не успостави портал „фриленсер”.

На недавном одржаном састанку представника удружења фриленсера са представницима кабинета председнице Владе Србије, речено је да фриленсери, који то желе, пријаву могу да поднесу већ овог месеца на постојећој пријави или да сачекају почетак рада портала и нову пријаву.

– Од 3. априла они могу да поднесу пореску пријаву за приходе остварене у првом кварталу 2023. тако што ће поднети пријаву на обрасцу – рекао је помоћник министра финансија, Драган Демировић.

Гостујући на РТС-у у петак, Иван Радак из НАЛЕД-а, рекао је да ће портал почети да ради у другом кварталу и да фриленсери који пријаве и плате порез у року од 30 дана од почетка његовог рада неће морати да плаћају камату, преноси Танјуг.

Обележен Светски дан Рома – културом и образовањем до бољег упознавања

Igor Crnogorac April 9, 2023

Поводом Светског дана Рома, 8. априла, данас је одржан програм у Народном позоришту. Припремила су га два удружења из Кикинде – Ромски облак маште и КИ РОТ.

Свечаности су присуствовали градски, окружни, и покрајински функционери.

– Град Кикинда чини огромне напоре да се побољша положај ромске националне заједнице. Локалним акционим планом обухваћене су мере и активности у областима образовања, побољшања становања, културе. Кикинда је град у којем највише деце учи ромски језик са елементима националне културе, што нам је веома важно ради очувања националног идентитета – рекла је посланица у Скупштини АП Војводине, Јелена Јовановић.

Културне манифестације ради промоције културног идентитета Рома биле су локално ограничене на саме ромске заједнице. Установе културе нису препознавале значај активности за ромску националну мањину, што у Кикинди никада није био случај, истакла је директорица покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, Љиљана Михајловић.

– Кикинда активно спроводи програме представљања културе и традиције ромске националне мањине, што је нама веома важно јер сматрамо да, на тај начин, упознајемо једни друге, разбијамо предрасуде једни према другима и стварамо толерантније друштво у којем су сви грађани равноправни.

Програму су присуствовали и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Програм носи посебну поруку, а то је подизање свести међу нашим суграђанима о проблемима са којима се носе припрадници ромске националности. У Граду се трудимо да сарађујемо са њима, да им помогнемо у сузбијању сиромаштва, образовању и сузбијању дискриминације – рекла је Валентина Мицковски.

Нажалост, Роми су још увек на маргинама друштва, али напори у области инклузије дају резултате, каже Жељко Раду, координатор за ромска питања у Градској управи и председник Удружења грађана „Ромски облак маште“.

– Oстварили смо напредак у социјалном становању и у економском оснаживању Рома. Боримо се за то да се млади Роми образују јер је то једини пут за излазак из зачараног круга сиромаштва и јер једино образовани Роми могу да нас представљају у правом светлу. На тај начин ћемо и остварити интеграцију о којој стално говоримо – каже Раду. – Већ је видљив велики помак. Управо велики број деце која уче ромски језик и традицију довешће до бољег образовања, до тога да што више Рома има занат, средњошколско и факултетско образовање.

У шароликом програму учествовали су рецитатори и фолклор „Ромског облака маште“ као и „КИ РОТ-а“, певач „Звезда гранда“ Борис Петровић, Женска певачка група „Мелизми“ и најмлађи бубњар, Лукијан.

– Имам осам година и идем у други разред. Моја школа се зове „Фејеш Клара“. Свирам бубњеве од шесте године, деда ме је то научио, он је мој идол – каже Лукијан.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у Сероцку у Пољској, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 4. до 8. априла 1971. године.

На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из четрнаест земаља света, који су иницирали југословенски Роми, усвојен је међународни назив Ром, што на ромском значи човек, а за химну је изабрана песма „Ђелем, ђелем”, која говори о страдању Рома током Другог светског рата.

Обележавање Дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми у читавом свету налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво, у готово свим областима друштвеног живота, као и на њихову дискриминацију.

У сусрету министра Весића и амбасадорке Румуније потврђено: Реконструкција пруге Панчево-Зрењанин-Кикинда-румунска граница значајна за обе државе

Jelena Trifunović April 9, 2023

О значају реконструкције две регионалне пруге важне за грађане Србије и Румуније, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић разговарао је са амбасадорком Румуније у Србији Силвијом Давидоју. Реч је о пругама Панчево-Вршац-румунска граница и Панчево-Зрењанин-Кикинда-румунска граница.

Министар је истакао важност поновног успостављања воза између Србије и Румуније, који је укинут због неслагања око дугова. Предложио је оснивање Радне групе надлежних министарстава две земље, која би започела и пратила реализацију заједничких пројеката, а за које би финансијска помоћ могла да се затражи и од Европске уније.

– Желимо да решимо тај проблем и да поново успоставимо воз између Србије и Румуније – нагласио је Весић.

Истакао је и да ће се градити аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брза саобраћајница од Бачког Брега, на граници са Мађарском, до Накова на румунској граници, што ће бити најбржи пут од Румуније ка западној Европи.

-Банат је био запостављен у досадашњем развоју земље, али ће се то променити, значајно ћемо улагати у инфраструктуру у том делу земље, а то ће значити и грађанима Румуније, и бољој вези две земље- нагласио је министар.

Данас је Велики петак за хришћане католичке вероисповести

Igor Crnogorac April 7, 2023

Хришћани који поштују Грегоријански календар данас обележавају Велики петак, дан распећа и смрти Христове. У католичким црквама, на Дан муке Господње, црквена звона не звоне, оргуље не свирају, олтар је без крста, свећњака, цвећа, а верници се у окупљају у тишини.

На Велики петак не одржавају се мисе, већ се служе „Муке Господње“. У обредима се читају „Муке по Јовану“, следе клањање крсту, молитва верника и причешћивање. Свештеници током службе носе црвене одоре, као симбол страдања.

Католички верници данас посте. С обзиром на то да је Велики петак најтужнији дан у години, ускршња јаја фарбају се, по правилу, на Велику Суботу, а обичај је и да се праве переци, који симболизују Христов венац.