Društvo Arhive | Page 66 of 79

Zdrave užine kao važan deo zdravih navika dece i adolescenata

Igor Crnogorac April 19, 2023

Veoma korisna inicijativa, potekla iz kikindskog Udruženja građana „Zdravlje na dlanu“, trebalo bi uskoro da dobije svoj epilog. Projekat “Zdrave užine i unapređenje zdravlja đaka u osnovnim školama kikindske opštine” ovo udruženje je pokrenulo pre devet godina. Predsednik, dr Goran Abraham, ne odustaje od cilja da se školarcima na čitavoj teritoriji grada obezbedi zdrav obrok u školi.

Na podizanju svesti mlađe populacije o značaju zdravih navika, dr Abraham govori na predavanjima u školama. Sada je, kaže, na redu konačni dogovor sa svima koji odlučuju o tome šta će đacima biti ponuđeno u školskim kuhinjama.

– Organizovaćemo sastanak Aktiva direktora sa čelnicima Gradske uprave i proizvođačima užina na kojem ću, sa dr Jelenom Milešević, nutricionistom, predstaviti projekat. Želimo da ukažemo na važnost zdravlja dece kako za populacionu, tako i za ekonomsku politiku našeg grada. Nakon toga ćemo se sastati sa savetima roditelja koji, po pravilniku Ministarstva prosvete, zajedno sa direktorom škole, donose odluku o izboru užina – kaže dr Abraham.

On ističe da je cilj da zdrave užine budu dostupne od naredne školske godine. Ipak, Udruženje inicira i ukazuje na neophodnost zdravih užina, ali izbor ostaje na savetima, roditeljima, direktorima i Gradu.

Lokalna samouprava bi, ukoliko bi projekat zaživeo, trebalo da subvencioniše skuplje, zdrave užine, sa 30 odsto od ukupne cene. Ovo je određeno na osnovu kalkulacije koju je uradila dr Jelena Milešević na Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu.

U međuvremenu, Udruženje “Zdravlje na dlanu”, u saradnji sa volonterima Crvenog krsta, planira da predavanje na temu “Gojaznost i posledice nezdrave ishrane“ održi u svim osnovnim školama na području grada.

– Želimo da đacima podignemo svest o tome, da ih zainteresujemo da prihvate zdrave užine kada se budu implementirale u školama – kaže dr Abraham.

Da je težnja dr Abrahama neophodna, pokazuje i studija pod nazivom „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije“ koju je, 2019. godine, uradio Institut za javno zdravlje “Batut”. Rezultati su poražavajući – u Srbiji je svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno, što je jedan od najvećih procenata u Evropi prema podacima Međunarodne federacije za gojaznost.

U publikaciji „Epidemija gojaznih u Srbiji“ navodi se da će gotovo trećina gojazne predškolske dece postati gojazni odrasli, da će polovina gojazne dece od sedam do 12 godina biti gojazno i kada odrastu, i da će čak 70 procenata gojaznih adolescenata ostati gojazni zauvek.

Lekari upozoravaju na to da sve veći broj dece ima povišeni krvni pritisak, što je u uskoj vezi sa gojaznošću. Osim toga, gojazna deca često imaju krivu kičmu, ravne tabane, žale se na bolove u kostima i mišićima, što ukazuje na značaj uvođenja zdravih navika u svakodnevicu najmlađe populacije.

Kikindski SUBNOR i Veterani PJP odali počast poginulim herojima: Dali su živote za našu slobodu

Igor Crnogorac April 19, 2023

Delegacija kikindskog SUBNOR-a učestovala je u obeležavanju 78. godišnjice proboja Sremskog fronta. Uz predstavnike pokrajinske i republičke vlade, Vojske Srbije, diplomatskog kora, SUBNOR-a, veterana, okruga, Šida i Sremske Mitrovice i udruženja građana, položili su vence na spomen-obeležje „Sremski front“ u Adaševcima.

Sremski front bio je odbrambena linija Vermahta i Hrvatskih oružanih snaga. U rovovskim borbama, od oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine, učestvovalo je oko 250 hiljada vojnika na obe strane. Završene su probojem nemačko-hrvatske odbrane 12—13. aprila 1945. i napredovanjem trupa Jugoslovenske armije do Zagreba, Slovenije i austrijske granice. U njima je poginulo oko 13.500 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore.

Na godišnjici obeležavanja, u delegaciji iz Kikinde koja je brojala više od 40 članova, bili su i iviđači iz Odreda “Proka S. Plavi”. Prisutnima su se obratili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, i general-major u penziji Vidosav Kovačević.

Policajci veterani održali pomen poginulom kolegi

Delegacija Udruženja veterana Posebnih jedinica policije Kikinde, odnedavno sekcije SUBNOR-a, održala je, 15. aprila, pomen palom drugu Željku Raužanu na njegovom grobu u Hrtkovcima. Raužanovu večnu kuću posetili su njegovi drugovi iz Kikinde: Peter Fekete, Nikola Marjanović, Ljubomir Nikić i Aleksandar Drljačić.

Željko Raužan bio je pripadnik 23. odreda 5. čete Posebnih jedinica Policije MUP-a Srbije. Poginuo je 1999. godine u borbi protiv albanskih terorista u selu Žabelj kod Đakovice.

Narednih dana veterani PJP posetiće grobove i drugih svojih palih kolega, pripadnika 23. odreda.

– Mnogobrojne žrtve pale su za otadžbinu. Naša generacija ima zadatak da mlađim generacijama u amanet ostavi čuvanje sećanja na žrtve i važne istorijske događaje – izjavio je Savo Orelj, predsednik kikindskog odbora SUBNOR-a.

Studentska pitanja u fokusu sednice Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine

Jelena Trifunović April 14, 2023

Na fakultete Univerziteta u Novom Sadu u ovoj školskoj godini, upisano je 48.874 studenata što je za 680 studenata više u odnosu na prethodni period. Informacije o upisu studenata na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, kao i prijemu u studentske centre razmatrane su na jučerašnjoj sednici Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine, kojim predsedava Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica iz Kikinde.

-Svake godine se upoznajemo sa tim podacima i diskutujemo. Na Univerzitetu u Novom Sadu najveći broj programa u visokoškolskim ustanovama organizuje se na srpskom jeziku, ali se polaganje ispita i slušanje nastave na akreditovanim studijskim programima realizuje i na jezicima manjina, kao i na engleskom jeziku. Učiteljski fakultet u Subotici nastavu izvodi isključivo na mađarskom jeziku, a Medicinski fakultet u Novom Sadu ima akreditovana tri studijska programa na osnovnim akademskim studijama i jedan na doktorskim, na engleskom jeziku. Imamo 500 studenata koji studiraju na engleskom jeziku, pored Medicinskog fakulteta i na Fakultetu tehničkih nauka i na Tehnološkom- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Kako ukazuje naša sagovornica, Odbor za obrazovanje i nauku razmatrao je i Informaciju o studentskim domovima.

-U Vojvodini usluge smeštaja studentima čije se školovanje finansira iz budžeta obezbeđuju se u studentskim centrima u Novom Sadu, Subotici, kao i domovima učenika u Vršcu i Kikindi. Postoji i studentski dom „Evropa” u Novom Sadu za studente koji su osnovno ili srednje obrazovanje završili na mađarskom jeziku, kao i studente srpske nacionalnosti koji su državljani Mađarske, a studiraju na nekom od fakulteta novosadskog Univerziteta. Postoji i privatni studentski dom u okviru fakulteta „Edukons” u Novom Sadu- navodi predsednica Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine.

Interesovanje za studentske domove u Novom Sadu veće od kapaciteta

Za razliku od manjih centara poput Subotice ili Vršca, u Novom Sadu kapaciteti studentskih domova ne mogu da prime sve zainteresovane akademce.

-Interesovanje je veće nego što su kapaciteti. Studentski domovi u Novom Sadu realizuju oko 80 odsto predatih zahteva, a 20 odsto onih koji žele, ne budu smešteni, iako domovi imaju jedan broj jedicima za smeštaj po ekonomskim cenama, ali je to opet nedovoljno. Za prijem u Studentski centar Novi Sad bilo je prijavljeno 3757, a primljeno je 3024 studenata. Važno je napomenuti i to da je 10 odsto kapaciteta obezbeđeno za studente iz osetljivih društvenih grupa. Pokrajinska vlada učestvuje u adaptaciji prostora, kako bi u perspektivi videli šta je najpotrebnije. U manjim studentskim centrima, pa i u Kikidi, uvek postoji mogućnost da 100 odsto zahteva bude ispunjeno. Dom učenika i studenata „Nikola Vojvodić” u Kikindi je kvalitetno ocenjen i može da primi sve zainteresovane, a tako je i u Vršcu i Subotici.

Ulaganja u unapređenje studentskog standarda

-Resorni sekretarijat opredeljuje sredstva za unapređenje uslova. Studentski centar u Novom Sadu je prošle godine od resornog sekretarijata dobio 4 miliona dinara, radiće se i adaptacija restorana 2 u Novom Sadu, radi se adaptacija u Studentskom domu „Feješ Klara”, Studentski centar u Subotici je dobio dva miliona za izvođenje radova. Kako što kvalitetniji i efikasniji smeštajni prostor da se obezbedi studentima, o tome smo detaljno razgovarali na sednici Odbora- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Studentski centar Novi Sad investira značajna sredstva u rekonstrukciju i modernizaciju svih studentskih domova u Novom Sadu, i domova u Somboru i Zrenjaninu. S tom praksom se nastavlja i ove godine. Studentski dom „Dr Zoran Đinđić” u Somboru potpuno će biti rekonstruisan, a očekuje se da radovi vredni oko 40 miliona dinara, koje finansira Pokrajinska vlada, počnu krajem proleća ili početkom leta.

Odbor za obrazovanje i nauku Autonomne pokrajine Vojvodine na jučerašnjoj sednici razmotrio je i Predlog odluke o donošenju Plana razvoja AP Vojvodine od 2023. do 2030. godine i predložio Skupštini njeno usvajanje.

Na budžetu 51 odsto studenata

Na visokoškolskim ustanovama u Vojvodini ima 62.644 studenata. U školskoj 2021/22 godini u Vojvodini, četvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje završilo je 12.779 učenika.

Na Univerzitetu u Novom Sadu, visoko obrazovanje se ostvaruje na 14 visokoškolskih ustanova odnosno umetničkih akademija. Iz budžeta se finansira 51,09 posto studenata.

Gradonačelnik Lukač: Mladi parovi kupili 65 seoskih kuća

Jelena Trifunović April 13, 2023

Na današnjoj sednici Skupštine grada predstavljen je podatak da je Grad Kikinda među pet lokalnih samouprava koje prednjače na konkursu Ministarstva za brigu o selu koje daje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća. To govori i o unapređenju kvaliteta života u našim selima, ukazao je prvi čovek grada Nikola Lukač.

-Mladi parovi su dobijenim sredstvima kupili 32 kuće u 2021. godini i 33 kuće u 2022. godini, završavamo još nekoliko. Da nije atraktivno, ne bi se toliko bračnih parova opredelilo da žive u selima. Kulturno-umetnička društva žive, grad i saveti MZ podržavaju njihov rad, kao i rad sportskih klubova i udruženja. Svi se ponosimo i brojnim manifestacijama u selima, tu smo da ih podržimo. Razgovaramo sa građanima i donosimo zaključke šta su prioriteti. Oko 143 miliona je uloženo u sela, ali sredstva idu i iz drugih konkursa koji nisu striktno opredeljeni za sela- istakao je Lukač.

Gradonačelnik je izneo i podatke o ulaganjima u putnu infrastrukturu od 2014 do 2022 godine. Podsetio je da predstoji izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, a potom i u ostalima.

-U Nakovu je urađeno devet ulica, parkinzi kod Lovačkog doma, vrtića, Vatrogasnog doma. U Banatskom Velikom Selu 13 ulica, planirano je još dve. U Mokrinu šest ulica, treba još pet, u Iđošu osam, ostala je još jedna, u Novim Kozarcima šest ulica, predviđene su još tri. U Ruskom Selu tri, ostale su još dve duge ulice. U Bašaidu su urađene tri, treba još pet, u Sajanu jedna i još jedna treba, u Banatskoj Topoli takođe jedna ulica.

-Rekonstrukcija puta od Kikinde do Ruskog Sela dogovarana je još od pre nekoliko godina, a realizuje se sada. Saniran je put od Tobe do ulaska u Banatsku Topolu, i od Ruskog Sela do Topole. Trudimo se da što više investicija izdejstvujemo. Podsetiću na četiri postrojenja za pijaću vodu, završena je nabavka za projektovanje mini postrojenja za Nakovo, Banatsko Veliko Selo, Mokrin i Bašaid. Preostala ćemo uraditi početkom naredne godine i pokušaćemo da ponovo dobijemo sredstva od pokrajine- napomenuo je prvi čovek grada.

Porez za frilensere po formiranju portala

Igor Crnogorac April 10, 2023

Početkom drugog kvartala startovao je novi model samooporezivanja frilensera. Oni bi, već ovog meseca, trebalo da podnesu poresku prijavu i plate porez za prvi kvartal, ali im je odobreno da to ne moraju da učine dok se ne uspostavi portal „frilenser”.

Na nedavnom održanom sastanku predstavnika udruženja frilensera sa predstavnicima kabineta predsednice Vlade Srbije, rečeno je da frilenseri, koji to žele, prijavu mogu da podnesu već ovog meseca na postojećoj prijavi ili da sačekaju početak rada portala i novu prijavu.

– Od 3. aprila oni mogu da podnesu poresku prijavu za prihode ostvarene u prvom kvartalu 2023. tako što će podneti prijavu na obrascu – rekao je pomoćnik ministra finansija, Dragan Demirović.

Gostujući na RTS-u u petak, Ivan Radak iz NALED-a, rekao je da će portal početi da radi u drugom kvartalu i da frilenseri koji prijave i plate porez u roku od 30 dana od početka njegovog rada neće morati da plaćaju kamatu, prenosi Tanjug.

Obeležen Svetski dan Roma – kulturom i obrazovanjem do boljeg upoznavanja

Igor Crnogorac April 9, 2023

Povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila, danas je održan program u Narodnom pozorištu. Pripremila su ga dva udruženja iz Kikinde – Romski oblak mašte i KI ROT.

Svečanosti su prisustvovali gradski, okružni, i pokrajinski funkcioneri.

– Grad Kikinda čini ogromne napore da se poboljša položaj romske nacionalne zajednice. Lokalnim akcionim planom obuhvaćene su mere i aktivnosti u oblastima obrazovanja, poboljšanja stanovanja, kulture. Kikinda je grad u kojem najviše dece uči romski jezik sa elementima nacionalne kulture, što nam je veoma važno radi očuvanja nacionalnog identiteta – rekla je poslanica u Skupštini AP Vojvodine, Jelena Jovanović.

Kulturne manifestacije radi promocije kulturnog identiteta Roma bile su lokalno ograničene na same romske zajednice. Ustanove kulture nisu prepoznavale značaj aktivnosti za romsku nacionalnu manjinu, što u Kikindi nikada nije bio slučaj, istakla je direktorica pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma, Ljiljana Mihajlović.

– Kikinda aktivno sprovodi programe predstavljanja kulture i tradicije romske nacionalne manjine, što je nama veoma važno jer smatramo da, na taj način, upoznajemo jedni druge, razbijamo predrasude jedni prema drugima i stvaramo tolerantnije društvo u kojem su svi građani ravnopravni.

Programu su prisustvovali i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Program nosi posebnu poruku, a to je podizanje svesti među našim sugrađanima o problemima sa kojima se nose pripradnici romske nacionalnosti. U Gradu se trudimo da sarađujemo sa njima, da im pomognemo u suzbijanju siromaštva, obrazovanju i suzbijanju diskriminacije – rekla je Valentina Mickovski.

Nažalost, Romi su još uvek na marginama društva, ali napori u oblasti inkluzije daju rezultate, kaže Željko Radu, koordinator za romska pitanja u Gradskoj upravi i predsednik Udruženja građana „Romski oblak mašte“.

– Ostvarili smo napredak u socijalnom stanovanju i u ekonomskom osnaživanju Roma. Borimo se za to da se mladi Romi obrazuju jer je to jedini put za izlazak iz začaranog kruga siromaštva i jer jedino obrazovani Romi mogu da nas predstavljaju u pravom svetlu. Na taj način ćemo i ostvariti integraciju o kojoj stalno govorimo – kaže Radu. – Već je vidljiv veliki pomak. Upravo veliki broj dece koja uče romski jezik i tradiciju dovešće do boljeg obrazovanja, do toga da što više Roma ima zanat, srednjoškolsko i fakultetsko obrazovanje.

U šarolikom programu učestvovali su recitatori i folklor „Romskog oblaka mašte“ kao i „KI ROT-a“, pevač „Zvezda granda“ Boris Petrović, Ženska pevačka grupa „Melizmi“ i najmlađi bubnjar, Lukijan.

– Imam osam godina i idem u drugi razred. Moja škola se zove „Feješ Klara“. Sviram bubnjeve od šeste godine, deda me je to naučio, on je moj idol – kaže Lukijan.

Svetski dan Roma ustanovljen je 1990. godine u Serocku u Poljskoj, u znak sećanja na Prvi međunarodni kongres Roma koji je održan u Londonu od 4. do 8. aprila 1971. godine.

Na prvom internacionalnom okupljanju predstavnika romske zajednice iz četrnaest zemalja sveta, koji su inicirali jugoslovenski Romi, usvojen je međunarodni naziv Rom, što na romskom znači čovek, a za himnu je izabrana pesma „Đelem, đelem”, koja govori o stradanju Roma tokom Drugog svetskog rata.

Obeležavanje Dana Roma ima za cilj da ukaže na činjenicu da se Romi u čitavom svetu nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo, u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i na njihovu diskriminaciju.

U susretu ministra Vesića i ambasadorke Rumunije potvrđeno: Rekonstrukcija pruge Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-rumunska granica značajna za obe države

Jelena Trifunović April 9, 2023

O značaju rekonstrukcije dve regionalne pruge važne za građane Srbije i Rumunije, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić razgovarao je sa ambasadorkom Rumunije u Srbiji Silvijom Davidoju. Reč je o prugama Pančevo-Vršac-rumunska granica i Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-rumunska granica.

Ministar je istakao važnost ponovnog uspostavljanja voza između Srbije i Rumunije, koji je ukinut zbog neslaganja oko dugova. Predložio je osnivanje Radne grupe nadležnih ministarstava dve zemlje, koja bi započela i pratila realizaciju zajedničkih projekata, a za koje bi finansijska pomoć mogla da se zatraži i od Evropske unije.

– Želimo da rešimo taj problem i da ponovo uspostavimo voz između Srbije i Rumunije – naglasio je Vesić.

Istakao je i da će se graditi autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i brza saobraćajnica od Bačkog Brega, na granici sa Mađarskom, do Nakova na rumunskoj granici, što će biti najbrži put od Rumunije ka zapadnoj Evropi.

-Banat je bio zapostavljen u dosadašnjem razvoju zemlje, ali će se to promeniti, značajno ćemo ulagati u infrastrukturu u tom delu zemlje, a to će značiti i građanima Rumunije, i boljoj vezi dve zemlje- naglasio je ministar.

Danas je Veliki petak za hrišćane katoličke veroispovesti

Igor Crnogorac April 7, 2023

Hrišćani koji poštuju Gregorijanski kalendar danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Hristove. U katoličkim crkvama, na Dan muke Gospodnje, crkvena zvona ne zvone, orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka, cveća, a vernici se u okupljaju u tišini.

Na Veliki petak ne održavaju se mise, već se služe „Muke Gospodnje“. U obredima se čitaju „Muke po Jovanu“, slede klanjanje krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Sveštenici tokom službe nose crvene odore, kao simbol stradanja.

Katolički vernici danas poste. S obzirom na to da je Veliki petak najtužniji dan u godini, uskršnja jaja farbaju se, po pravilu, na Veliku Subotu, a običaj je i da se prave pereci, koji simbolizuju Hristov venac.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_n

Visoka škola za obrazovanje vaspitača proslavila Dan škole i Dan studenata

Jelena Trifunović April 4, 2023

Svečanim programom u prepunom amfiteatru, dodelom diploma svršenim studentima i otkrivanjem spomen biste Zore Krdžalić Zage jedina visokoškolska državna ustanova u Severnobanatskom okrugu, proslavila je Dan škole i Dan studenata.

Eržebet Tot (48) iz Novog Itebeja je studentkinja generacije. Uspešno je završila smer vaspitač dece predškolskog uzrasta sa prosekom 9,87.

-Veoma mi je drago što sam završila ovu školu, zahvalna sam celom kolektivu. Predivni su profesori koji su se zalagali i trudili, zahvalna sam i koleginicama i kolegama sa kojima delim nezaboravne trenutke Svuda sa ponosom pričam o ovoj školi. Radila sam sa decom 17 godina, negovanje jezika i dramske aktivnosti i zato sam se i opredelila da upišem ovu školu. Još ne radim kao vaspitač, ali mi je to u planu- kaže Eržebet.

Čestitke Eržebet, njenim kolegama i koleginicama, kao i celom kolektivu uputila je direktorica Visoke škole strukovnih studija dr Angela Mesaroš Živkov.

-Škola danas obeležava 69 godina postojanja. Uručujemo diplome studentima koji su završili osnovne i strukovne master studije, ukupno 101 student prima diplomu. Značajno je i da smo danas otkrili bistu Zore Krdžalić Zage koja je nestala 2015. godine. Bistu je izradila akademska vajarka, sugrađanka i dugogodišnja profesorica naše škole mr Miroslava Kojić. Inicijativa da se ona ponovo postavi potekla je iz škole, a podržala ju je lokalna samouprava.

Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Nikola Lukač zajedno sa članicama Ggradskog veća Valentinom Mickovski i Melitom Gombar.

-Vaš poziv je izuzetno važan, baviti se decom je nešto najlepše. Vaspitači našu decu uče ponašanju, igri, ali i kako da budu dobri ljudi. Kod nas je tradicija predškolstva i vaspitačkog poziva duga i mnoge su generacije prošle kroz ovu školu. Grad Kikinda će i dalje podržavati školu uz želju da zajednički pronađemo način da uvedemo još neke profile u narednom periodu. Siguran sam da će i ubuduće brojne generacije svoje znanje sticati u ovoj školi- poručio je gradonačelnik Lukač u obraćanju.

Čestitkama se pridružila i članica Gradskog veća zadružena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski poželevši da u VŠSSOV nastave da rade sa istim entuzijazmom.

-Verujem da je jedino tako uspeh zagarantovan. Lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa jedinom visokom školom u Kikindi upravo zbog kvaliteta kadra i svega što škola nudi. Škola ima dobru reputaciju u Srbiji, ali i Evropi i vrata svršenim studentima su širom otvorena, zavisi od njih koliko će iskoristiti resurse i kontakte koje su stekli tokom studija- rekla je Mickovski.

U svečanom programu, pored studenata ove škole, učestvovala su i deca iz vrtića.

–

Otkrivena nova gnezda najređe ptice u Srbiji

Jelena Trifunović April 3, 2023

Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, pronašli su dva nova gnezda kritično ugrožene vrste – orlova krstaša, koji su simbol sa nacionalnog grba Srbije.

Oba gnezda nađena su u banatskom Potisju, u Međunarodno značajnom području za ptice „Slatine srednjeg Banata”, koje se prostire od Novog Bečeja na jugu, do Padeja i Iđoša na severu.

„Zahvaljujući satelitskom praćenju kretanja četiri mlada orla krstaša Mime, Mihajla, Radenka i Ivanke, u protekle dve godine naučili smo više o njihovim potrebama nego što smo znali decenijama unazad”, rekao je izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić.

Kako ističe, lokacije koje su najvrednija staništa na kojima orlovi pronalaze hranu, gde se odmaraju i spavaju, iziskuju hitnu zakonsku zaštitu i poštedu od seče stabala i preoravanja.

Iz Društva upozoravaju da uništavanje staništa nije jedina pretnja po krstaše već je su to i na desetine nerešenih i nekažnjenih slučajeva uglavnom namernih trovanja divljih životinja, a koja su usmerena protiv lisica, šakala i pasa a zbog čega stradaju grabljivice hraneći se zatrovanim mamcima ili ostacima otrovanih životinja.

„Velika stradanja moguće je zaustaviti jedino brzom, odlučnom i koordinisanom reakcijom institucija, i tako trajno osigurati opstanak krstaša u Srbiji”, rekao je on.

Naglasio je da trovanje životinja ne samo da predstavlja čitav splet krivičnih dela, već u jednom danu može poništiti višegodišnji trud i rad ornitologa na oporavku vrste, svu brigu koju su ljudi pokazali tokom kampanje i svu radost koju sada osećamo.

Sedam parova u Srbiji

Orlovi krstaši ubrajaju se u najređe ptice u Srbiji, budući da njihova populacija trenutno broji svega sedam parova.

Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste, pa je svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak.

Iz Društva zahvaljuju velikom broju građana koji su im pružili podršku u dvomesečnoj kampanji “Za naše krstaše” tokom koje je sakupljeno više od milion dinara neophodnih za obilazak i čuvanje postojećih parova orlova krstaša u periodu od pet meseci koliko traje period gnežđenja, te obeležavanje i praćenje još dva mladunca.

Ženke krupnije

Dužina tela orlova krstaša, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila i do 215 centimetara. Odrasla jedinka, koja može da živi i 30 godina, teška je do 4,5 kilograma.

Ženke su kao i kod drugih ptica grabljivica, krupnije i masivnije od mužjaka. Postaju polno zreli sa pet godina. Masivna gnezda uglavnom prave na rubu šuma, na drvoredima ili usamljenom drveću sa koga imaju dobar pregled terena. Hrane se malim sisarima, poput tekunica i pticama srednje veličine.

Друштво