Друштво

Andrijana 8

Кикинђанка Андријана Гајин добитница је Градског признања „Меланија Николић Гаичић“ за 2022. годину, за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Андријана има и хумано занимање, она је медицинска сестра на Одељењу хемодијализе у Општој болници. Хуманитарним радом бави се пуних осам година, од када је њена потреба да помаже другима постала и њен начин живота.

– Почело је тако што сам учествовала у акцијама прикупљања помоћи, уплаћивала новац и помагала колико сам могла. Све се интензивирало када се прикупљала помоћ за малу Калину. Сама сам организовала акције на Фејсбуку – лицитације и наградне игре. Активирала сам суграђане тако што сам улазила редом – у пицерије, цвећаре… Испричам им о својој хуманитарној акцији и некада добијем пицу и два пића, букет цвећа, услугу у фризерском салону, нешто што ће бити поклон у наградној игри. Позовем, затим, на Фејсбуку, своје пријатеље да учествују, да донирају минимум 200 динара, или да уз то и пошаљу СМС, уколико прикупљамо новац за неког преко Фондације Александар Шапић. Свако добије свој број и онда, уживо, такође на Фејсбуку, извлачимо добитника награде. Дешавало се да немам шта да понудим као награду, онда сама, кад добијем плату, купим нешто ново, на пример пеглу за косу, организујем наградну игру и прикупимо новац – прича Андријана.

После акције за Калину, прикупљао се новац за малу Тису, а у међувремену и за многе у Фондацији Александра Шапића. Нажалост, увек има неког коме је потребна помоћ, али и много дивних људи који су спремни да помогну, каже Андријана.

– У првој наградној игри имала сам само пет учесника и била сам пресрећна. Сада их, увек, има више од сто. Људи се јављају, сами нуде своје производе и услуге, и акције се стално одвијају. Невероватно је колико има хуманих људи који често не желе ни да их наведем као донаторе. За Дамјана Петрова сакупили смо 26 хиљада динара, сада смо сакупљали новац, храну и лекове за једну девојчицу која болује од целикалије.

Ово је само део активности јер Андријана је стално у акцији. На Фејсбуку има готово три хиљаде пријатеља. Биланс свих доброчинстава готово је немогуће извести – поклања се у роби, услугама, новцу, СМС порукама. Андријана каже да је успела да израчуна да је, само у протекле две године, сакупљено и упућено најугроженијима, милион динара у новцу од наградних игара и продаје ствари, и у хуманитарним СМС порукама.

Најважније од свега је што дародавци, донатори, сви хумани људи који учествују у Андријаниним наградним играма и акцијама, увек тачно знају коме је и колико новца, ствари, намештаја, лекова, хране, отишло. Андријана све документује и поставља на свој Фејсбук профил како би све информације биле доступне и, разуме се, како би оправдала поверење свих добрих људи које окупља око себе. Ту су, такође, и сва имена доброчинитеља, осим оних који дарују анонимно.

Прошле године је, уз помоћ пријатеља и многих племенитих људи, остварила можда и највећи подухват. За породицу Мијатовић, комплетно је реновирала и опремила стан који је у простору некадашње бициклане био неуслован за самохраног оца са децом.

– Познајем девојчицу из те породице јер је школска другарица моје ћерке – каже Андријана. – Чим сам видела у каквим условима живе, предложила сам њеном оцу да помогнем. Много дивних људи се одазвало и помогло, од обезбеђивања смештаја за породицу док трају радови, до беле технике и намештаја. Прочуло се за акцију и људи су се сами јављали, донирали новац и ствари, иселили и уселили намештај, кречили, малтерисали, радили све што је било потребно – прича Андријана.

Ова млада доброчинитељка признаје да ништа не би било могуће без подршке породице. Андријана има две девојчице, Маријану и Анђелу, које се већ укључују у њен хуманитарни рад.

– Помажу ми супруг Бора и сестра близнакиња, Маријана, без њих ништа не бих успела – признаје Андријана.

Често, каже, донације превазилазе њене физичке могућности, као када је, пред Нову годину, добила да испразни две куће и сав намештај из њих поклони у хуманитарне сврхе. Тада у помоћ прискачу пријатељи.

– Не посустајем јер ме подржавају добри људи. Кад год сам помислила да не могу више, добијала сам неки поклон за наградну игру – и наставила даље. И на радном месту наилазим на подршку. Посао, наравно, не трпи, а моја главна сестра, Верица Каналаш, заиста има пуно разумевања. Моје колегинице такође  анонимно одвајају новац, кад год могу.

Поред прикупљања помоћи на друштвеној мрежи, новогодишњих пакетића за социјално угрожену децу и малишане у болници, Андријана има још много идеја – организовала је и уличне акције продаје, али и мало радости за своје хумане пратиоце, као што је  међусобно даривање жена или oсмомартовски ручак у ресторану и поклоне за жене слабијег материјалног стања.

– За мене је ово душевна храна, не могу да станем – каже Андријана. – Верујем да ме, у свему што радим, подстиче тужна животна прича моје мајке која је оболела веома млада. Зато смо и сестра и ја данас медицински радници и имамо потребу да помажемо.

Андријанина потреба одавно је и мисија. Њена хуманост улепшала је животе многих  породица и покренула многе племените људе који су, сигурна је Андријана, свуда око нас.

 

Crkva Svetog Ilije (Medium)

На дан када Православна црква обележава Oбрезање Господње и сећање на Светог Василија Великог – почетак нове године по јулијанском календару, први пут ће молебан заједно служити сви свештеници кикиндског намесништва.

У суботу, 14. јануара, од 18 сати, у Цркви Светог Пророка Илије у Новим Козарцима молебан ће одржати свештеници из Кикинде, Иђоша, Мокрина, Банатског Великог Села, Руског Села, Накова и Нових Козараца. После молебана, одржаће се и акатист – молитва у част Пресвете Богородице Тројеручице.

 

 

Radionica mozaik 2 (1)

Иако је распуст за основце у току, малишани су се у великом броју одазвали још једном позиву на радионицу у кикиндском Културном центру. Тродневну „Малу школу мозаика“, од четвртка води Љиљана Ривић, ликовна уметница из Београда.

–  Деца ће, за ова три дана, имати прилику да науче обраду и ређање камена, и саму израду мозаика. Циљ је да се упознају са техником која није много заступљена у уметности, као и да развијају моторику, што је посебно важно у овом узрасту, и што мозаик омогућава – рекла је Љиљана Ривић.

У великој сали Културног центра данас је стварало тридесетак основаца. Коста Грубиша иде у други разред Школе „Вук Караџић“.

– На радионици је лепо и занимљиво. Припремао сам каменчиће и стављао их у слику – каже Коста.

Његова вршњакиња из Школе „Ђура Јакшић“, Петра Фелбаб, каже да јој се веома свидео данашњи рад.

– Узимала са пинцетом каменчиће који су већ исецкани, затим сам их стављала у слику – похвалила се Петра. – Јако ми се свидео овај рад.

Тања Ножица, заменица директора Културног центра рекла је да ће мозаик бити изливен у Београду, а затим враћен у Културни центар који ће тако, захваљујући младим уметницима, имати своју „Девојку у плавом“ Ђуре Јакшића – у мозаику.

Ratni veterani

Српски ратни ветерани у Кикинди поделили су данас 163 пакетића деци и унуцима својих чланова. Ово је традиционална активност Удружења поводом обележавања православне Нове године.

– Трудимо се да одамо почаст нашим члановима, да негујемо културу сећања на погинуле и у томе имамо подршку локалне самоуправе – рекао је Владимир Радојчић, председник Скупштине Српских ратних ветерана у Кикинди.

У име Градске управе додели пакетића присуствовао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Петер Фекете, пензионисани официр Полиције, довео је на доделу пакетића своје унуке.

– Презадовољан сам, с обзиром на ситуацију, драго ми је да Удружење успева да обрадује децу пакетићима. Прво је моја ћерка примала пакетиће, а сада унуци – Ђорђе и Матија, који је преузео поклоне и за свог брата, једномесечног Лазара. Трудимо се сви да помажемо породице погинулих и њихове потомке, као и чланове који се налазе у лошој материјалној ситуцији – каже Фекете.

Пре доделе пакетића, за дечију публику изведена је представа „Правда за Деда Мраза“ Радионице снова из Новог Бечеја.

 

 

 

324778856_1639678896469883_8681980875578233987_n

Три дана занимљиве хемије и музичког времеплова на радионицама у оквиру зимског кампа у Центру за стручно усавршавање окупили су тридесетак деце узраста од шест до 12 година. Да је камп испунио очекивања малишана, уверили смо се на лицу места. Марко Пандуров, ученик четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ пун је утисака са хемијске радионице.

-Много ми се свидело овде, много тога сам научио, а наставница ме похвалила јер сам неке ствари већ знао. Било је баш забавно, волео бих да дођем и следеће године- каже Марко.

И Дуња Грубиша (9) је доста нових сазнања стекла на хемијској радионици.

-Понећу кући миришљаву свећу. Мом брату се више свидела музичка радионица, а мени је овде занимљивије.

-Мени се посебно свидело што смо правили миришљаве свеће и слајдове-додаје Татјана Лисулов (9).

Наставница Сенка Хелдрих каже да је хемијска радионица приближила ову науку деци која хемију још немају у школи.

-Хтели смо да покажемо деци да хемија није баук, да то нису само формуле и рачунања, већ да је хемија свуда око нас и да се са њом ученици сусрећу у свакодневном животу- каже Сенка Хелдрих, наставница хемије која је водила ову радионицу у Центру за стручно усавршавање. -Правили смо мирисне свеће, сапуне, лабело и слајм, а деца су ове поклончиће понела кућама. Мислим да је радионица испунила њихова очекивања.

Мултиинструменталиста и васпитач Милан Вашалић водио је музичку радионицу.

-Првог дана смо проучавали музичку генезу, због чега настаје музика, шта је подстакло човека да ствара и да се музички изражава, који је био први инструмент. Причали смо како је то наука утицала на музику, па данас имамо прегршт инструмената који као подршку имају струју, софтверске програме.

Другог дана смо израђивали инструменте. Направио сам овај суперсонични аудио топ, а деца су правила различите инструменте од ствари из окружења, то су картонске чаше, папири, рециклажни материјал, пластичне и металне цеви. Трећег дана смо посетили лабораторије звука: „Гусле“ и музички студио „Маус“. Тамо је био рокенрол бенд, а међу члановима бенда дечак који свира цитру, тако су на једном месту деца видела како може да се помири традицонални и модеран звук, наводи Вашалић.

 

 

Komora

Зараде на подручју града су у порасту, показују најновији подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди. У октобру је просечна нето плата била 66.657 динара.

– У Кикинди је просечна зарада у сталном порасту, последњих година увек за седам до осам одсто. Прошле, 2022, први пут се бележи повећање од девет одсто и то у периоду од само десет месеци – каже Тибор Хорват, председник РПК у Кикинди.

Ико су просечна примања имала већи пораст (9,4, односно 9,8 одсто) у индустријским грдовима – Суботици и Зрењанину, па су и плате у овим местима за две до три хиљаде динара веће него у Кикинди, први пут догодило се и да, у овој категорији, имамо већа примања од оближње општине са јаком индустријом.

– Занимљиво је да је Сента, која је увек била испред Кикинде, сада имала мању нето просечну зараду – 63.857 динара – каже Хорват. – Захваљујући томе што су послодавци подизали плате, просек у Кикинди од 66.657 динара у октобру, био је већи и од зарада у Сомбору. Од почетка године до 1. новембра, до када имамо званичне податке, примања су код нас порасла за око пет хиљада динара.

Просечна зарада у Кикинди у 2020. години била је 54.819, наредне године – 59.035, да би, за првих десет месеци прошле године био забележен износ од 64.372 динара. У двогодишњем салду то даје повећање плата од око 9,5 хиљада динара.

С обзиром на то да се сви подаци односе на номиналне зараде, како би се сагледао реалан ниво повећања, свакако треба узети у обзир инфлацију, а пре свега раст цена хране и енергената. Иако су плате статистички све веће, реалан раст је доста нижи од номиналног.

oranica

Јавни оглас за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини у Кикинди расписан је 30. децембра. Према плану уређења државног пољоприврeдног земљишта. Град планира да, у вишегодишњи закуп изда 2.786 хектара.

У првом кругу на лицитацији је пољопривредно земљиште у катастарским општинама Нови Козарци, Сајан, Башаид, Банатско Велико Село, Руско Село, Банатска Топола, Иђош, Кикинда и Мокрин. За обрадиво земљиште – њиве, воћњаке и винограде, почетне цене по хектару су од 19 хиљада до 60 хиљада динара, од колико ће се лицитирати за њиве прве класе. Од шест хиљада до 16 хиљада динара по хектару су почетне цене за необрадиве површине – ливаде, пашњаке и мочваре.

– Почетна цена закупа утврђује се на бази просечне постигнуте цене на последњем јавном надметању. У првом кругу она може да буде умањена за 20 одсто, а у другом кругу за 60 одсто. На прошлој лицитацији пољопривредници су постигли високе цене, па је наша комисија одлучила да их умањи. Почетна цена за прву класу њиве прошле године била је 362 евра, а сада је, умањена за 20 одсто, 511 евра по хектару – каже Љубан Средић, у Градском већу задужен за пољопривреду и Месне заједнице.

Цене закупа, већ годинама уназад, имају узлазни тренд, каже Средић. На овој лицитацији највише има њива треће и четврте класе. Најмање занимљиве парцеле, трстике и пашњаци, углавном се налазе на територијама Иђоша, Мокрина и Сајана.

– Највише цене постижу се на парцелама на којима је најквалитетније земљиште: у Накову, Банатском Великом Селу, Банатској Тополи, Нови Козарцима и Руском Селу, и обично ово земљиште буде излицитирано већ у првом кругу – објашњава Средић.

Од укупне понуде за лицитирање, 152 хектара се враћа у поступак јер су раскинути уговори због неплаћања закупа и, у једном случају, због издавања у подзакуп.

Увид у документацију могућ је у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој који се налази на углу Семлачке и Улице краља Петра Првог, од 8 до 12 сати, до 13. јануара, када истиче рок за електронско пријављивање за лицитацију. Јавно надметање такође се, већ трећу годину, спроводи електронским путем, системом затворених понуда.

Надметање и објављивање резултата одржаће се 19. јануара у 12 сати. Сви подаци доступни су преко сајта Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

На територији Кикинде тренутно је у дугогодишњем закупу 7, 7 хиљада хектара са 738 важећих уговора.

ribočuvarska služba

У појачаним контролама риболовних вода којима управља ЈВП „Воде Војводине”, уочи новогодишњих и божићних празника заплењено је чак 11 километара нелегално постављених мрежа, тачније 365 комада.

Рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине”, под чијoм су ингеренцијом риболовне воде и заштићена подручја, протеклих дана радила је појачаним интензитетом ради спречавања криволова.

Акције су спроведене у сарадњи са Јединицом за безбедност на рекама МУП-а Србија на следећим подручјима: Парк природе „Јегричка”, канал Бечеј-Богојево, канал Нови Сад-Савино Село, Кикиндски канал, канал Нови Бечеј-Банатска Паланка, канал Бачки Петровац-Каравуково и река Дунав.

Иначе, Рибочуварска служба је са новом и савременијом опремом током 2022. године успешно спровела 3.152 контроле, а у акцијама је заплењено око 70 километара илегално постављене мреже, 179 разног недозвољеног алата и седам чамаца.

IMG_3302 (Large)

Бадњаци, божићна пшеница, суве шљиве, грожђе и смокве, ораси и лешници, шарени слаткиши за коринђаше – обавезан су део понуде кикиндске пијаце на Бадњи дан. Ако нисте већ пазарили у неком од супермаркета, већ се одлучили да посетите градску пијацу- нисте погрешили. Понуда је разноврсна, а продавци расположени да, уз пазар, у комшијској атмосфери, са вама проћаскају и упуте најлепше новогодишње и божићне жеље.

Понуда на тезги суграђанина Драгана Токића у духу је Бадњег дана и Божића. Затичемо да како везује мале снопове сламе.

– Чини ми се да је слама интересантна људима, враћа их у прошлост. Слама се уноси на Бадњи дан у куће да би осванула за Божић, где су се деца играла у пријатној празничној атмосфери када се окупља породица. То ме заиста радује и враћа у детињство. Питају ме колико треба за сламу, а ја кажем узмите и носите, нека вам је са срећом- са осмехом прича Токић, док нам одваја сноп сламе.

-Продавнице су данас преузеле примат, али штета, ипак смо ми Кикинђани и треба једно другом дати подршку. Ми смо овде на пијаци спремни да услужимо муштерије, а на крају крајева, пијаца служи и да се мало ценкамо. Уствари то је комуникација међу нама, то нам фали. Ко је оствари, алал му вера, то је највећа срећа у животу.

У кући Токића, празнични дух обавезно унесу и коринђаши.

-Са поносом могу да кажем да код мене дође 20 до 25 коринђаша. Унука их је анимирала, жена припреми лепе и пригодне пакетиће са, између осталог, посебно ишараним и упакованим медењацима. А кад им дам неки динарчић за срећан пут, томе се највише обрадују- прича љубазни продавац.

 

 

 

 

Božićni koncert 7

Концерт божићних песама вечерас је, у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди одржала Женска певачка група АДЗНМ „Гусле“. У изузетно свечаној претпразничној атмосфери наступу је присуствовао велики број верника. Догађај су, у име локалне самоуправе, подржали председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Ово је леп увод у божићне празнике када се подсећамо свог задатка да негујемо нашу традицију и обичаје који су нам остали од предака – рекао је Богдан. – Сутра ћемо свечано унети бадњак у Градску кућу и пожелети срећу и здравље свим запосленима. Имаћемо бадњак испред оба храма у Кикинди, а затим очекујемо све суграђане да дођу да коринђају у Градској кући, да их дарујемо и пожелимо им срећу и здравље у новој години. Ово је прилика да се сетимо колико је важно да будемо јединствени, да чувамо једни друге. Свима желим да ове празнике проведу у миру и благостању са својим породицама.

Божићне и коледарске, световне и духовне песме, „Гусле“ су други пут извеле у Храму Светих Козме и Дамјана, а сама припрема концерта трајала је годину дана.

– Певању је претходио истраживачки рад, а затим смо увежбавали са групом. Песме су у трогласу, четворогласу, има антифоних, то су коледарске и божићне песме из читаве Србије и из крајева у којима живе Срби – из Румуније, БиХ и Хрватске. Такође, вечерас промовишемо трећи аудио компакт-диск наше Женске певачке групе и хора „Корнелије Станковић”. Такође, Мушка певачка група је снимила коледарске напеве из Баната који се нису певали најмање сто година и које смо урадили према записима из арадске жупаније, из 1912. године – рекао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

Верницима је о Бадњем дану и Божићу беседио старешина Храма, протојереј Бобан Петровић. Он је подсетио на значење и симболе Бадњег дана и Божића.

– У старим временима, када коринђаши покуцају на врата, газда је прво питао да ли знају Рождество. Тек када би доказали да знају, могли су да коринђају – рекао је протојереј Петровић. – Коринђаши су симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима „Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима“.  Када вам коринђаши сутра закуцају на врата, пружите им бар лепу реч. Божић има највише обичаја јер је најрадоснији празник. Важно је да сутра наши домови буду украшени бадњацима и сламом – симболом јасала у које је био положен Богомладенац Исус.

Протојереј Петровић подсетио је да ће сутра, на Бадњи дан, свечана поворка са бадњаком проћи улицама града. Испред оба храма освештавање, паљење и дељење бадњака почеће у 15 сати.