Књига „Историја Немаца у Великој Кикинди“ представљена је вечерас у Народном музеју. Аутори су виши кустос историчар Владислав Вујин, кустос историчар Милош Пушара и архивар историчар Владимир Дудић.
Прва колонизација немачког становништва по Војводини спроведена је двадесетих година 18. века. У већем броју Немци се појављују тек средином 18. века. Књига је покушај да се прикаже синтеза, односно историја великокикиндских Немаца, од доласка у ове крајеве, до нестанка Немачке заједнице, каже Милош Пушара који је на књизи радио четири године, од када је запослен у кикиндском музеју.
– Поред тога, велику пажњу посветио сам страдању Немаца. Мислим да је ово први покушај у новијој историји да се пише о немачкој заједници, имајући у виду тешко ратно наслеђе. Није било популарно писати о Немцима, али сада су се околности промениле и мислим да је право време да се напише нешто о немачкој заједници – каже Пушара.
За архивску грађу у књизи био је задужен Владимир Дудић, док је Владислав Вујин свој део изучавао десет година.
– Бавио сам се занимљивостима, попут новинарских прича, на пример о потпуно заборављеној глумици Иди Бауер која је била рођена Кикинђанка и одавде је отишла као петнаестогодишња девојчица. Крајем 19. века играла је на сценама у Бечу, Хановеру, Хамбургу и Берлину. Њен рад оставио је трага у немачком позоришту, умрла је почетком педесетих година 20. века. Никада се није вратила у Кикинду – прича Вујин.
У историји Немаца који су оставили траг у својим професијама, додаје Вујин, издваја се и Артур Хорн који је у Кикинди живео само три и по године и заслужан је за стварање немачког националног идентитета поч 19. века. Као уредник новина „Gross Kikindaer Zeitung“ („Великокикиндске новине“) борио се против мађаризације немачког становништва. Пошто је побегао из Кикинде, у Минхену је написао књиггу о томе. Хорн је, током окупације, добио своју улицу када су преименовани називи свих улица у граду.
До краја Другог светског рата у Великој Кикинди 29 одсто становника чинили су Немци и оставили су траг у многим областима, а често су били и у извршној власти. Од ослобођења 1944. године њихов број се драстично смањује.
Вечерас представљена књига други је део трилогије, кажу аутори. На првом делу, књизи „Историја Јевреја у Великој Кикинди“, издатој 2016. године, такође је радио Вујин, тада са колегама историчарима Тијаном Рупчић, Марком Милошевим и Срђаном Сивчевим. О историји немаца у овим крајевима књига је требало да изађе наредне, 2017. године. Аутори се сада надају да последњи део трилогије, о историји мађарског становништва, неће дуго чекати да изађе на светлост дана.
Уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама, књигу „Историја Немаца у Великој Кикинди“ издао је Народни музеј Кикинда.
Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.
Деци не треба дозволити да уопште дођу у контакт са пиротехничким средствима. Повреде настале приликом употребе пиротехникe могу бити наизглед безазлене у смислу да су то мање опекотине и мање ране, али некада могу да захвате делове тела у виду већих опекотина, и могу се задобити повреде шаке које се завршавају ампутацијом прстију или недостатком делова шаке, указао је доктор Ђорђе Крављанац из Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, преноси Танјуг.
На захтев, пре свега, великог броја чланова фејсбук групе „Кикиндски корзо“ и свих осталих који су, претходних година с радошћу чекали летње диско-вече, овог децембра биће приређене два вечерња догађаја са музиком „наше и ваше младости“.
Овога пута, организације су се прихватили администратор групе „Кикиндски корзо“, Богдан Мандић и DJ Сава Грабић који је Кикинђане и њихове госте враћао у прошла времена и на претходним диско-вечерима.
Идеја је предочена кикиндском Црвеном крсту и договорено је да улазница за једно вече буде прилог за њихову традиционалну акцију „Један пакетић – пуно љубави“, поделу Новогодишњих пакетића деци слабијег материјалног стања.
Наредног петка, на истом месту, 30. децембра, на диско вечери музику ће пуштати DJ Сава Грабић и цена улазнице биће 200 динара.
Економско-трговинска школа у Кикинди је, у последњих шест месеци обновила и најсавременијим наставним средствима опремила све кабинете за стручне предмете економског и комерцијалног смера, као и кухињу и салу за угоститељска занимања.
У претходне две године замењени су застарели рачунари у бироима за подручја рада економија, право и администрација – каже директорица Школе, Тања Радованов. – Поред тога, од почетка школске године, на конкурсима Министарства просвете, добили смо 60 рачунара, штампач, 16 лаптопова, 16 пројектора и 16 сталкова. Захваљујући надлежном Покрајинском секретаријату, сада имамо и два нова телевизора која 
користимо уместо пројектора.
предмета имамо на рачунарима. Конкретно, на овим часовима учимо све о томе како се води предузеће.
– Као економисти имамо највише могућности да урадимо нешто са својим животом, можемо да имамо и своје предузеће. Размишљала сам о томе да упишем Факултет за пословну информатику – каже Милијана.
набавила и конвектомат, најсавременији уређај за потребе наставе из предмета куварство, вредан 480 хиљада динара. Конвектомат има три начина рада: конвекцијски (струјањем врућег ваздуха), парни и комбиновани.
сонду која проверава да ли је јело готово и аутоматски га искључује. Припрема хране много је лакша и бржа, а јела су квалитетнија – објашњава наставник куварства, Милан Малетић.
потребно је још проширити кухињу и уредити салу за услуживање, како би настава за један од најпопуларнијих смерова била још квалитетнија, каже директорица Радованов.
Стефан Николић, ученик трећег разреда, на наставу стиже из Војвода Степе.
Стефан.
Директорица Тања Радованов додаје да је, после прекида због пандемије, Школа обновила сарадњу са сродним образовним установама у Сокобањи и у Врњачкој Бањи, у којима ће, већ на пролеће, ученици другог разреда угоститељских смерова ићи на феријалну праксу.
једна је од најтраженијих школа у Кикинди и широј околини. Ове школске године има 350 ученика у 14 одељења на смеровима: комерцијалиста, економски техничар, трговац, конобар, кувар и техничар обезбеђења.
смера. Такође, у процесу верификације су потпуно нови смерови: рестаураторски техничар, царински и техничар за противпожарну заштиту, као и четворогодишње школовање за занимање кулинарски техничар.
Предавање на тему ”Соларна енергија, садашњост и будућност енергетике” одржано је данас ђацима треће и четврте године Техничке школе у Кикинди.
– Одржавамо јавне часове у средњим часовима у нашем региону како бисмо ученицима скренули пажњу на обновљиве изворе енергије, са акцентом на соларну енергију и на приступ купац-произвођач, који је тренутно актуелан код нас. Желимо да подстакнемо младе на размишљање и делање у овој области – рекао је руководилац Сектора за регионалне развојне пројекте Агенције „Банат“, Бранислав Милосав.
Предавању су присуствовали чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за образовање и културу, и Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције.