Друштво

пут

ЈП Путеви Србије у току 2021. године започело  је са активностима на реализацији пројекта изградње брзе саобраћајнице на подручју АП Војводине, од граничног прелаза са Мађарском (Бачки Брег) до граничног прелаза са Румунијом (Наково).

Путеви су у другој фази на територији Града Сомбора, планирали израду техничке документације од укрштаја са државним путем ИБ 12 за Суботицу на излазу из Сомбора до административне границе општине Кула. Укупна дужина ове деонице је 18,123 км.  Са циљем да се обезбеди законски оквир за израду техничке документације ЈП Путеви Србије су за наведену деоницу, започели истовремену израду урбанистичког пројекта чији је обрађивач ЈКП Простор из Сомбора.

Просторним планом Града Сомбора планиране су обилазнице око града Сомбора, те насељеног места Кљајићево. Изабрана траса деонице брзе саобраћајнице је објединила северни део планиране обилазнице око Сомбора са обилазницом око Кљајићева.

Деоница је саставни део саобраћајнице која повезује Републику Мађарску од граничног прелаза (Бачки Брег), преко Сомбора, Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја и Кикинде са Републиком Румунијом (код Накова), па због трасе која попречно пресеца Војводину практично повезује све путне правце у Покрајини.

Привредно друштво МХМ-пројект из Новог Сада је, у оквиру израде урбанистичког пројекта било ангажовано на истраживању и дефинисању трасе брзе саобраћајнице и израдило је пројектно техничку документацију која је саставни део урбанистичког пројекта.

Деоница брзе саобраћајне је предвиђена за брзину кретања возила од 100км/х.

На траси брзе саобраћајнице пројектовано је укупно 27 путних објеката, од којих је 12 пропуста, 6 надвожњака, 7 мостова и 2 подвожњака.

Дуж трасе односно обе коловозне траке брзе саобраћајнице предвиђене су нише за принудно заустављање возила у случају изненадне потребе, на 19 локација, као и прекиди разделног појаса са остваривањем везе између обе коловозне траке на 10 локација, за случај затварања једног од коловоза за каналисано преусмеравање саобраћајних токова на други коловоз.

За потребе изградње брзе саобраћајнице као и надвожњака изнад ње (ради успостављања комуникација прекинутих изградњом саобраћајнице), планира се експропријација земљишта у јавну својину и административни пренос јавног земљишта. Урбанистички пројекат је изложен на јавној презентацији до 16. децембра.

(Извор: Портал еКапија)

Срђан Алексић 3

У медија центру у Мокрину у организацији Српских ратних ветерана Кикинде, одржан је састанак ветерана са адвокатом Срђаном Алексићем из Ниша. Новим Законом о борачкој и социјалној заштити, предвиђено је да сваки учесник рата има право на дупли радни стаж према броју дана које је провео у рату, објаснио је Алексић.

-Од РФЗО тражимо да им се призна дупли радни стаж, не само да се призна већ и да се уплати. Овај поступак је бесплатан, водимо управни поступак пред управним органима и као Канцеларија то право ћемо остваривати за наше борце. Такође, можемо да у име наших бораца покренемо поступак за утврђивање статуса борца, то је врло битна категорија јер борци имају разне принадлежности, једна од њих је умањене рачуна за комуналне услуге. Предлог је да борци буду изједначени са инвалидима рата и да имају право на бањско лечење. Такође и да могу да добију ваучере од 15.000 динара како би посетили нека од бањских лечилишта. Борци који су пензионери, а није им уплаћен или признат дупли радни стаж, ми ћемо у њихово име то захтевати од РФЗО- истакао је Алексић у изјави за Кикиндски портал.

Познати нишки адвокат указује и да су спремни да покрену поступак пред надлежним судом против НАТО пакта за  борце који су били на Косову и Метохији, а у међувремену су оболели или преминули од канцера, што је, како наводи, директна последица  осиромашеног  уранијумом. Правном тиму који предводи Алексић помаже италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља који је пред италијанским судовима добио више од 300  пресуда у корист италијанских војника оболелих или преминулих од рака након што су у мисијама на Косову, Ираку, Сирији, Авганистану били изложени осиромашеном уранијуму.

Адвокатска канцеларија Срђана Алексића није одустала од правне битке за исплату ратних дневница  војним резервистима, учесницима рата 1999. године. .

-Поново шаљемо представке Суду за људска права у Стразбуру. Прошли смо кроз цео тај период уназад две године, од Основног суда,па Вишег, Апелационог, Врховног и Уставног. Конкретно, имамо пресуде за дискриминацију, али нису исплаћене заостале накнаде борцима у Војводини као борцима Топличког округа- додаје Алексић.

цовид вирус

Ситуација са корона вирусом је стабилна – од последњег таласа, који је трајао од јула до септембра, не примећује се ни пораст, али ни пад броја оболелих. На подручју целог Севернобанатског округа дневно се региструје од двоје до 20 новооболелих, док је на подручју Кикинде тај број једноцифрен, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести кикиндског Завода за јавно здравље.

У амбулантама се дневно тестира константно око сто пацијената. У  Кикинди је, рецимо, 7. децембра регистровано четворо оболелих.

– Клиничка слика сада је релативно блага, а већину оболелих чине старији од 60 година. Деца врло ретко обољевају, само двоје је било заражено од 1. децембра.  Код овог подсоја доминантни су бол у грлу, цурење носа, главобоља, малаксалост, болови у мишићима, често и без повишене температуре. Надам се да овај вирус сада улази у периодику јер у сваком наредном таласу имамо све блаже симптоме – каже докторка Пецарски.

У кикиндској болници, на ЦОВИД одељењу, тренутно су хоспитализована четири пацијента. Углавном су то старији и пацијенти са коморбидитетима, сазнајемо од помоћника директора Опште болнице, др Владимира Прунића.

Препорука је да старији и даље носе маске у продавницама и у свим затвореним просторима, али и на отвореном, уколико је присутан велики број људи. Такође, довољно одмора и редовна исхрана остају савети који се односе на превентиву и када су у питању сезонски грип и остале респираторне инфекције.

Добра вест је да грипа још увек нема. Иако је вирус типа А потврђен на територији Војводине, у нашем округу још увек није изолован, каже докторка Пецарски. Она истиче да је веома важно да се против сезонског грипа вакцинишу хронични болесници, труднице и запослени у јавном сектору.

Што се тиче вакцине против ЦОВИД-а, старијима од 60 година и хроничним болесницима свакако се саветују и трећа и четврта доза, а период заштите који се очекује је годину дана и дуже, напомиње др Пецарски. Она додаје да се очекује да ће ускоро стићи нова „Модернина“, бивалентна вакцина, која ће се примати једном годишње као и свака вакцина против грипа, и да ће садржати све актуелне сојеве корона вируса.

Мбогдан

Суграђани који због лоше материјалне ситуације нису у могућности да купе потребне лекове или медицинска помагала, и у години на измаку могли су да рачунају на помоћ Града. За ту сврху у градком буџету у 2022. години било је опредељено два милиона динара. Једнократну помоћ одобрава Комисија коју, поред запослених у надлежном секретаријату, чине лекари специјалисте, директор Дома здравља, директор Центра за социјални рад и координатор Црвеног крста.

-Комисија за једнократну помоћ у куповини лекова, медицинских помагала и помоћи у лечењу још један је начин како да се помогне суграђанима који због ниских или недостатка примања, нису у могућности да приуште потребну терапију, помагала или лечење које није покривено код РФЗО- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Комисије.

-Постојање Комисије се показало заиста потребном. Заседамо једном месечно и просечно се разматра 15 до 20 захтева који се подносе у градској управи. Право на остваривање ове једнократне помоћи имају социјално угрожени суграђани који имају преписану терапију која се не издаје на рецепт него ју је потребно купити. Ту спадају различити медикаменти, ортопедска и друга помагала, као и лечења која не покрива РФЗО. Захтеви се пре свега односе на пунолетна лица, међутим у више наврата на овај начин, знатним новчаним средствима, помогнуто је и лечење деце. Један број наших суграђана нажалост није у могућности себи да обезбеди потребну терапију. Град Кикинда им помаже путем ове Комисије како би могли да дођу до тих лекова. Важно нам је да свима који имају здравствене проблеме помогнемо колико можемо у сарадњи са здравственим установама и Центром за социјални рад. Само заједно можемо на прави начин да будемо ту за грађане- истиче Богдан.

У овогодишњој градској каси опредељено је и три милиона динара за финансијску подршку за лечење малолетне деце оболеле од тешких и ретких болести. Томе је претходила иницијатива групе суграђанки „Маме солидарно“ чију је петицију подржало  више од 3.000 грађана. Приликом усвајања буџета, надлежни у локалној самоуправи указали су да ће, уколико буде потребе, тај износ намењен лечењу деце повећати. На срећу, испоставило се да за тим није било потребе- до сада је утрошена четвртина опредељених средстава.

 

 

 

Удружење МС

Представници кикиндског Удружења оболелих од мултипле склерозе обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом завршили су обиласком и поделом пакета хране и хигијене непокретним и тешко покретним пацијентима.

-Имамо 12 непокретних и тешко покретних пацијената у Кикинди и околним селима, који нису могли да дођу на вечеру коју смо имали поводом обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом. Решили смо да новац од донација од града и ресорног министарства уложимо у куповину пакета, да их све обиђемо. Иначе смо их обилазили једном годишње, али сада смо одлучили да то радимо чешће. Заиста им много значи- искрена је Бранкица Мишков из кикиндског удружења оболелих од МС које броји педесетак чланова.

Речи захвалности и сузе радоснице најбоље су сведочили колико је непокретним и тешко покретним члановима Удружења значила ова посета, као и пажња и подршка коју добијају од удружења.

 

 

 

 

 

 

Наш војник наш херој

Министарство одбране и Министарство просвете Владе Републике Србије расписали су наградни конкурс за ученике основних школа под називом „Наш војник, наш херој”.

Основци ће имати прилику да припреме креативни рад на тему „Жене у Војсци Србије. Хероине прошлог, садашњег и будућег времена”, а најуспешније очекују вредне награде.

Ученици ће своје стваралаштво моћи да искажу у једној од три категорије.

Из српског језика конкурисаће литерарним радом – песмом или прозним текстом, док ће надарени за сликарство моћи да приложе ликовни рад у техници по избору.

Основци који су надарени за технику и технологију биће у прилици да се изразе кратким видео клипом или макетом која ће на најбољи начин представити њихово виђење наведене теме.

Пропозиције конкурса налажу да рад треба да буде оригинална, аутентична креација и да не сме нарушавати ауторска права нити интелектуалну својину других лица.

За најкреативније ауторе по старосним категоријама, али и њихове наставнике, Министарство одбране припремило је вредне награде – првопласирани ће добити наградни боравак у војном хотелу на Тари, друго место доноси наградни боравак у војном објекту за одмор и рекреацију у Врњачкој Бањи, док ће трећепласирани бити награђени књигама.

Основци који желе да учествују на конкурсу треба да предају радове наставницима разредне или предметне наставе до 20. фебруара 2023. године.

Наставници врше одабир најбољих радова, а након извршене селекције изабране радове потребно је доставити најкасније до 1. марта 2023. године Управи за традицију, стандард и ветеране Сектора за људске ресурсе Министарства одбране Републике Србије.

Министарство одбране позива све заинтересоване ученике основних школа да покажу креативност на тему „Жене у Војсци Србије. Хероине прошлог, садашњег и будућег времена” и заслуже вредне награде.

 

Ловци 10

Ловци братског удружења из Књажевца били су гости кикиндских ловаца  протеклог викенда. Сарадња и дружење трају већ 15 година, а овога пута сусрет је протекао у лову на зечеве и фазане у делу атара код Галада. За госте који су први пут ловили на нашем подручју, изненађујуће искуство било је ловити по банатском дубоком орању што је, како су закључили, далеко напорније него ловити у брдима.

Сусрету су присуствовали и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирослава Наранчић. Градоначелник Лукач и гост, председник Ловачког удружења и Скупштине општине Књажевац, Марко Стојановић, усагласили су се на теме од заједничког интереса и договорили почетак сарадње локалних самоуправа.

Мирослава Наранчић обећала је стручну помоћ ловцима ради заштите дивљих животиња ограничавањем и контролисањем употребе хемијских средстава у пољопривреди.

Ловачко удружење Књажевац основано је 1897. године и једно је од првих у Србији. Ловиште је лоцирано на источним падинама Старе планине, надморске висине од 400 до две хиљаде метара. Лове се срне, лисице, дивље свиње, вукови и јелени. Удружење газдује на око 60 хиљада  хектара површине и има око 400 чланова.

Књажевачки ловци поделили су своја искуства у борби против афричке куге коју су, на њихово подручје, донеле дивље свиње из Бугарске. Интензивним ловом и смањењем популације спречено је ширење болести на домаће свиње, истакли су гости.

Ловци из Кикинде поделили су своју забринутост због смањења популације дивљачи.

– У нашем ловишту на опадање броја дивљачи утичу интензивна пољопривредна производња на великим парцелама, неконтролисана употреба хемијских средстава, уништавање природних станишта и нагли пораста броја шакала – рекао је председник Ловачког удружења „Кикинда“, Младен Бањац.

Како би се ублажиле последице ових појава, предузимају се конкретне активности: лове се штеточине, лисице и шакали, буше се бунари и износи храна у ловиште, постављају се појила. У изради вештачких ремиза – засада за исхрану и заклон дивљачи, као и у пошумљавању, кикиндски ловци имају помоћ локалне самоуправе, речено је на скупу.

Једини начин на који Ловачко удружење може да освари приход јесте ловни туризам који ће употпунити и проширити туристичку понуду града и у чему је и локална самоуправа препознала заједнички интерес – рекао је Бањац. он је додао да су, ове године, у нашем граду ловили гости из Грчке, Кипра, Аустрије и Црне Горе, и очекује се долазак групе ловаца из Мађарске.

Организовано ловство на нашем подручју започело је 1885. године оснивањем  “Великокикиндског ловачког друштва”, једног од најстаријих у Србији.

Данас Ловачко удружење „Кикинда“ броји око 160 чланова и газдује ловиштем „Варошки рит”, укупне површине 30.529 хектара. Лове се фазани, зечеви и срне.

Дружење чланова удружења из Књажевца и Кикинде настављено је на вечери у ловачком објекту на Млаки. Договорено је да кикиндски ловци за три недеље отпутују у Књажевац, у лов на вукове и дивље свиње.

 

Пијаца нова

На састанку представника Министарства финансија и Удружења пијачних продаваца Опстанак усаглашено је да се до 31. децембра 2023. продужи рок у коме обавезу фискализације немају обвезници фискализације који се баве прометом добара и услуга на пијачним тезгама, речено је Танјугу у министарству.

Министарство финансија ће иницирати одговарајућу измену Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског уређаја.

Пијачни продавци су били изузети од примене новог закона о фискализацији до почетка наредне године, а сада ће им бити рок продужен до краја 2023. године.

 

мигранти у музеју

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и  Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави  тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе.  У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.

 

 

Никола Лукач

У Црвеном крсту Кикинда одржана је редовна акција добровољног давања крви. Одазвало се 52 суграђана, од којих је педесеторо дало драгоцену течност док су две особе одбијене због медицинских разлога. Међу даваоцима је било 17 жена.

Данашњој акцији добровољног давалаштва придружио се и градоначелник Никола Лукач који је својим примером уједно и апеловао на суграђане да постану део велике хумане заједнице добровољних давалаца. Подсетимо да је наредна акција у кикиндском Црвеном крсту заказана за 22. децембар.

Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила.

Давање крви је корисно осим за оне који примају трансфузију и за саме даваоце крви јер даје осећај задовољства да је спасен или побољшан квалитет живота најмање једној особи, а најчешће бар три и више, јер се из дате јединице крви припреме (одвоје) и еритроцити, плазма и тромбоцити који се могу применити онима којима су потребни.

Кикинда и на овом плану хуманости има чиме да се подичи јер има безмало 1.900 давалаца крви.

 

error: Content is protected !!