May 7, 2026

Друштво

saobraćaj

Servis za registraciju vozila i dalje u prekidu

Jelena Trifunović December 2, 2022

Više sugrađana obratilo nam se zbog nemogućnosti da u Policijskoj upravi Kikinda završe poslove u vezi sa registracijom svojih vozila. Prekid u radu servisa, međutim, nije na nivou PU u Kikindi, već cele Srbije. Kako je saopštio MUP, do prekida rada servisa koji je namenjen za pružanje usluge registracije i produženja registracije vozila došlo je usled kvara na hardverskim komponentama informacionog sistema Ministarstva unutrašnjih poslova.

Stručne ekipe MUP-a rade na otklanjanju nastalog problema, čije se rešavanje očekuje u najskorije vreme, obavestili su javnost.

„Građani koji iz navedenih razloga nisu uspeli da izvrše produženje registracije svojih vozila, neće biti sankcionisani od strane saobraćajne policije“- stoji u zvaničnom saopštenju MUP-a.

Kako je u gostovanju na RTS jutros objasnio Zlatko Belencan, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije, policijski službenici na terenu su dobili instrukcije o postupanju u slučaju da zateknu vozilo kome je istekla registraciona nalepnica.

Ističe da se protiv njih neće pokretati prekršajni postupci, niti će se izdavati prekršajni nalozi, niti će se vozila kojima je istekla važnost registarskih nalepnica isključivati iz saobraćaja.

-Dokle god se ne uspostavi sistem, vozači kojima je istekla važnost registarske nalepnice neće biti sankcionisani. Zbog novonastale situacije, Uprava za upravne poslove MUP-a, organizovaće dodatno vreme da građani koji žele da registruju vozilo to učine, rekao je Belencan.

Zbog kvara na serveru, treći dan građani nisu u mogućnosti da registruju vozila. Ostali servisi Ministarstva unutrašnjih poslova rade nesmetano.

Pojačana kontrola saobraćaja

Saobraćajna policija će, od 5. do 11. decembra sprovesti pojačanu kontrolu saobraćaja koja će biti usmerena na kontrolu vožnje u alkoholisanom stanju i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, kao i na prekoračenja brzine.

316875122_846906063223525_2532863249202926110_n

Milan je jedva preživeo saobraćajnu nesreću: Danas prenosi važnu poruku

Jelena Trifunović December 1, 2022

Požarevljanin Milan Mitić (34) imao je 22 godine kada je teško stradao u saobraćajnoj nesreći. Vožnja motora u alkoholisanom stanju zamalo ga je koštala života. Bio je 40 dana u komi sa frakturom lobanje, ali život mu je pružio drugu šansu. Danas je koristi da bi prenosio važnu poruku.

-Bilo je to 2010. godine. Drug i ja smo, vidno pijani izašli iz kafića i seli na motore i brzinom od 170 km na sat uleteli u krivinu. Moj motor isprva nije hteo da upali, kao da mi je sam Bog davao znak, ali ja sam bio tvrdoglav i đavolje uporan da krenem. Mimoišli smo se sa sanitetom, a oni su unutra prokomentarisali: ove ćemo noćas da sakupljamo. Svega nekoliko minuta kasnije, tako je i bilo. U krivini sam poleteo, udario u ivičnjak i glavom polomio tri drvena stuba koja su držala trem od prodavnice.

Nisam nosio kacigu, a drug jeste. On je polomio ruku i operisao diskus herniju, dok sam ja bio životno ugrožen. Imao sam frakturu lobanje. Tokom perioda u komi dobio sam tri bakterije, pluća su mi se napunila vodom, dobio sam sepsu – svoje dramatično iskustvo Milan je podelio večeras na tribini posvećenoj vozačima motocikla i mopeda i njihovom bezbednom učešću u saobraćaju.

-Bio sam mlad, lud, tvrdoglav, nisam hteo da slušam šta su mi roditelji govorili, zbog čega se danas kajem. Šanse da preživim bile su jedan prema 10 miliona. Danas je moj cilj da obilazim gradove i prenosim lično iskustvo u nadi da drugi neće raditi to što sam radio ja- istakao je Milan. Danas radi u Gradskoj upravi Požarevca i aktivno učestvuje na ovakvim tribinama.

U Kikindi je u proteklih pet godina poginulo pet motociklista. U polovini slučajeva motociklisti stradaju sami, bez učešća drugog vozila, a razlozi su brzina, nepažnja, alkohol- predočio je rukovodilac Instituta za bezbednost saobraćaja Slaven Manović.

-Gradska uprava u Kikindi je propoznala važnost ovog problema i posvetila mu pažnju. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja od 161 lokalne samouprave, Grad Kikinda se nalazi na 118 mestu. U odnosu na broj stanovnika, ima veliki broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama. Za poslednjih pet godina poginulo je 25 osoba, od kojih su pet motociklisti. U odnosu na druge gradove, visok je procenat upotrebe kaciga u Kikindi, to mogu da pohvalim – rekao je Manović.

Tribinu u Centru za stručno usavršavanje organizovao je gradski Savet za bezbednost saobraćaja. Prisutni su sa punom pažnjom ispratili poučno predavanje koje nikog nije ostavilo ravnodušnim. A svako bi trebalo da ga odsluša jer učešćem u saobraćaju snosimo odgovornost za sopstveni, ali i za tuđe živote.

Dučić: Donacije predškolcima, prvacima i saobraćajnoj policiji

Tribini je prisustvovao i član Gradskog veća Miroslav Dučić koji je ukazao na brojne aktivnosti gradskog Saveta za bezbednost saobraćaja. Usmerene su ka različitim ciljnim grupama, a sve zarad povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

-Predškolcima ćemo podeliti buster sedišta, a poklon pakete dobiće i prvaci: knjigu Pažljivko, fluorescentni prsluk i blinker svetla za bicikle. Grad je pripremio i donaciju u opremi za saobraćajnu policiju. Uručićemo im čitač tahografa, neseser za uviđaje i dodatnu opremu koju su tražili- istakao je Dučić.

soja

Iz gradskog budžeta poljoprivrednicima ove godine dodeljeno 15 miliona

Igor Crnogorac December 1, 2022

Iz budžeta grada u ovoj godini je za programe podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju izdvojeno 15 miliona dinara. Za 18 mera stiglo je 605 zahteva poljoprivrednih gazdinstava, od kojih su odbijena samo 22 – zbog nepotpune dokumentacije ili jer su sredstva za određenu meru već bila utrošena, kaže rukovodilac Odseka za poljoprivredu Gradske uprave, Dalibor Oličkov.

– Najinteresantnije su bile mere nabavke opreme za sistem „kap po kap“ i za bušenje bunara, zatim mere podrške mladima u ruralnim područjima, subvencionisanje troškova osiguranja useva i nabavke opreme za pčelarstvo. Za te četiri mere bilo je izdvojeno oko 8,5 miliona dinara, što je više od polovine budžeta za ove programe. Potrudićemo se da, i narednih godina, finansiramo mere koje su najviše tražene – objašnjava Oličkov

Najviše zahteva, ukupno 194, podneto je iz gazdinstava koja se bave ratarstvom i to za meru osiguranja useva.

– Mnogo zahteva imali smo i za novu meru u okviru stočarstva, koja je ove godine prvi put uvedena i odnosi se na subvencionisanje troškova matičenja – kaže Oličkov. – U te svrhe utrošeno je milion dinara.

S obzirom na to da je budžet ostvaren u potpunosti, u Odseku za poljoprivredu su sigurni da će za sledeću godinu moći da traže i više novca, kao i da će zadržati mere za koje je bila najveća zainteresovanost. Kažu da su u stalnom kontaktu sa poljoprivrednicima kako bi sagledali njihove potrebe za unapređenje proizvodnje i kako bi što bolje raspodelili budžetska sredstva.

U ovoj oblasti, Grad Kikinda će uskoro ostvariti još jednu značajnu saradnju. Na inicijativu zaposlenih na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ova ustanova i lokalna samouprava uskoro će potpisati sporazum o saradnji kojim će biti omogućena razmena informacija, znanja i iskustava, kaže Oličkov.

Studentima će biti omogućena praktična nastava na gazdinstvima i na oglednim poljima Poljoprivredne stručne službe. Takođe, postojanje sporazuma omogućiće Fakultetu i Gradu da, sa projektima u oblasti poljoprivrede, zajedno apliciraju za pristup IPA fondovima.

migranti kanjiza

U Kanjiži policija pronašla 201 iregularnog migranta

Jelena Trifunović December 1, 2022

Radna grupa, koja je formirana po nalogu ministra unutrašnjih poslova, nastavljajući dalji rad na suzbijanju ilegalnih migracija, u današnjoj akciji, u saradnji sa pripadnicima Policijske uprave u Kikindi i Odredom Žandarmerije u Novom Sadu, pronašla je 201 iregularnog migranta na području opštine Kanjiža.

Migranti su prevezeni u Prihvatni centar u Adaševcima. Policija je saopštila da će, i u narednom periodu, sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.

ahondroplazija

Sastali se sa Tamarom Vučić: Predstavnici Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ nastavljaju bitku za uvođenje terapije

Jelena Trifunović December 1, 2022

Predstavnici Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije” u Ministarstvu spoljnih poslova sastali su se sa Tamarom Vučić, prvom damom Srbije i prof. dr Sanjom Radojević Škondrić, direktorkom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Tema sastanka bila je terapija za ovu retku bolest i značaj njene što ranije primene u našoj zemlji.  Kako ističe sugrađanin Davor Terzin, predstavili su rad udruženja i predali deo dokumentacije o terapiji i kliničnim ispitivanjima.

-Poznat nam je humanitarni rad gospođe Tamare Vučić  koja je svojim zalaganjem značajno doprinela da se na listu lekova o trošku fonda uvedu terapije protiv, takođe retkih bolesti, spinalne mišićne atrofije i cistične fibroze. Na sastanku smo predstavili sa čime se naša deca i mi kao roditelji susrećemo, jer ahondroplaziju svi povezuju sa niskim rastom, ali nije samo to, već dugi niz komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom. Terapija te komplikacije minimizira ili potpuno suzbija- ukazuje Davor Terzin, otac troipogodišnje Staše kojoj je dijagnostikovana ova retka bolest.

Jelena Hađasija, Danijela Stojanović i Davor Terzin, svo troje roditelji dece sa ahondoplazijom istakli su na sastanku da je prioritet u radu udruženja uvođenje terapije o trošku RFZO, ali i širenje svesti i edukacija o ovoj bolesti kao i pomoć roditeljima i odraslima koji se sa njom suočavaju. Terapija godišnje za dete košta više od 270.000 evra, a lek se uspešno koristi u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Rusiji.

– Naša deca idu u vrtić i škole, pa je potrebno i da javnost upoznamo sa ovom bolešću. Da bi se terapija uvela i u našoj zemlji, postoje određene procedure i mi preduzimamo dalje korake. Dug je put, ali smo istrajni. Sastanak je bio veoma uspešan, Tamara Vučić i Sanja Škondrić iskazale su razumevanje i podršku za našu borbu i uputile nas na dalje korake. U ovom momentu indikovano je desetak dece za terapiju- navodi Davor. Nadu i optimizam ulila mu je i najava  će se prilikom razmatranja budžeta za 2023. godinu uzeti u obzir i terapija za ahondoplaziju.

-Zahvaljujemo se svima koji nam pružaju maksimalnu podršku na ovom našem putu i podržavaju kampanju #hoćudarastem- ističe.

Sajt sa brojnim korisnim informacijama o ovoj bolesti, priručnik kao i stručni skup, takođe su u planu Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ za naredni period.

 

 

 

 

hiv aids

Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a – „Izjednačimo!“

Igor Crnogorac December 1, 2022

Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a, 1. decembar, odvija se ove godine pod sloganom „Izjednačimo!“. Iz Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV i AIDS (UNAIDS) pozivaju da se razmotre nejednakosti koje koče napredak u završetku pandemije AIDS-a, sa ciljem da se do 2030. godine okonča ova globalna pretnja po zdravlje.

Povećana ranjivost na virus često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, sa izloženošću rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim i kvalitetnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Pandemija uzrokovana HIV-om je, do kraja 2021. godine, prema procenama UNAIDS-a, odnela više od 40 miliona života, dok je više od 84 miliona ljudi bilo inficirano. U istoj godini 1,5 milion ljudi je novoinficiran, što je za trećinu manje u odnosu na 2010. Za isti period, među decom je zabeleženo smanjenje novih HIV infekcija za 50 odsto.

Ipak, uz sve veći pristup efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, ova bolest postala je hronično zdravstveno stanje koje omogućava zaraženima da vode dug i produktivan život.

U prošloj godini 76 odsto odraslih i 52 odsto dece koja žive sa HIV-om u svetu primalo je doživotnu antiretrovirusnu (ARV) terapiju. Ova terapija je kombinacija nekoliko lekova koji se uzimaju svakog dana. Ona ne može da izleči  HIV, odnosno da ga ukloni iz organizma, ali može da ga potisne i drži pod kontrolom.

Na taj način značajno se smanjuje količina virusa u organizmu, što omogućava imunom sistemu da se oporavi, čime se smanjuje i mogućnost dobijanja infekcija koje mogu biti fatalne. Takođe, što je veoma značajno, smanjuje rizik od prenošenja HIV-a.

Rizik od inficiranja HIV-om je za rizične grupe, u odnosu na opštu populaciju, veći: 35 puta među osobama koje injektiraju droge, 30 puta za žene koje se bave seksualnim radom, 28 puta među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima i 14 puta je veći za transrodne osobe.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od početka epidemije, 1985. godine, do danas, u Srbiji su registrovane 4.524 osobe inficirane HIV-om, od kojih su 2.152 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1.336 umrlo. Samo ove godine dijagnostikovano je 152 inficiranih, što je za četvrtinu više nego u istom periodu 2021. Među prijavljenim HIV pozitivnim osobama bilo je 18 puta više muškaraca nego žena i većina je uzrasta od 20 do 49 godina.

Međutim, podaci pokazuju i to da se veliki broj inficiranih ne testira blagovremeno, što smanjuje mogućnost uspešnog lečenja i prevencije prenošenja virusa.

Na području Severnobanatskog okruga, od 2000. do 2022. godine registrovano je 22 pozitivnih na HIV, i svi su muškarci srednjih godina, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.

– Neophodno je dobro informisanje i odgovorno seksualno ponašanje jer je bolje ulagati u prevenciju nego u lečenje. Takođe, veoma je važno otkrivanje virusa na vreme jer je, uz blagovremeno uzimanje terapije nove generacije, moguć kvalitetniji život i manje zaražavanje – ističe dr Pecarski.

U aktivnosti povodom Dana borbe protiv HIV/AIDS-a, i ove godine uključio se i kikindski Crveni krst.

– Ceo decembar je u znaku edukacija koje organizujemo u srednjim školama jer smatramo da je informisanje mladih o HIV-u i AIDS-u od izuzetnog značaja – kaže Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Iz kikindskog ZZJZ podsećaju da se kod njih, svakog radnog dana, od 8 do 14 sati, može proveriti HIV status, kao i zaraženost hepatitisom B i C. Testiranje je besplatno, dobrovoljno, anonimno i poverljivo.

Kroz sovembarske radionice u muzeju prošlo 400 dece

Jelena Trifunović November 30, 2022

I ovaj Sovembar u Narodnom muzeju Kikinda bio je prilika za učenje, druženje i zabavu. Trajao je od 2. do 26. novembra. Kreativna, dramska, istraživačka, likovna i vajarska radionica bile su posvećene poznatim sugrađankama- sovama utinama kojima je Kikinda bila i ostala omiljeno zimovalište.

-U programima Sovembra učestvovalo je oko 400 dece različitih uzrasta, osnovaca, predškolaca…Za svakoga je bilo ponešto, Imali smo radne listove za mlađu decu i za onu malo stariju kojima je posebna zanimljivo bilo i istraživanje gvalica. To je interesantan način da saznaju čime se sova hrani- navodi Slavica Cvijetić, muzejski vodič.

Sovembar u muzeju organizovali su posećivali i vrtići i škole. Subotom se, na radionice, dolazilo porodično, sa decom za koju je ovo odličan način da saznaju više ne samo o sovama i prirodi, već i da se posetom muzeju zainteresuju za druge sadržaje ove ustanove kulture. Svi programi bili su besplatni.

 

 

slađanine haljine od mašte

(VIDEO) Slađanine haljine od mašte

Igor Crnogorac November 29, 2022

Svoj umetnički put Kikinđanka Slađana Tomašev započela je u Udruženju „Unikat“ u kojem su žene izrađivale rukotvorine. Kada je njen umetnički izraz dobio nove dimenzije, rešila je da mu se potpuno posveti.

Tako je osnovan „Etno Art“, radionica u kojoj nastaju najmaštovitije odevne kreacije. Svaka je unikat i svaka se pravi kao posebno umetničko delo. Slađanin slogan je „Negujte ljubav u sebi i na sebi“. Pogledajte kako.

 

 

Izvršenje odluke o budžetu sutra pred odbornicima

Izvršenje odluke o budžetu u sredu pred odbornicima

Jelena Trifunović November 29, 2022

Dvadesetpeta sednica gradske skupštine zakazana je za sredu 30. novembar u 10 sati. Na dnevnom redu naći će odluka o usvajanju konsolidovanog izveštaja o izvršenju odluke o budžetu grada za prvih devet meseci ove godine i odluka o pokretanju postupka izrade srednjeročnog plana Grada Kikinde. Pred odbornicima će biti i izmene i dopune statuta JP „Autoprevoz“, kao i četiri odluke koje se  odnose na davanje saglasnosti na odluku nadzornog odbora „Toplane“ o prenosu dela toplovodne mreže u korist grada i, posledično, promeni udela osnovnog državnog kapitala tog javnog preduzeća.

Od ukupno 18 tačaka, na dnevnom redu će biti i odluka o prosečnim cenama nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za narednu godinu. Glasaće se i o izmeni odluke o tarifi komunalnih taksi i usvajanju plana rada gradskog štaba za vanredne situacije za 2023.godinu. Skupština će se izjašnjavati i o imenovanju članova tog štaba kao i Komisije za planove.

Tribina u Pedagoskoj 2

(VIDEO) Završena edukacija za licencirane trenere – u izgledu otvaranje odeljenja TIMS-a u Kikindi

Igor Crnogorac November 28, 2022

U Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) u Kikindi danas je održano poslednje predavanje, tribina o završenom nastavnom procesu za dobijanje licenci operativnih trenera i sportskih učitelja.

Obrazovanje trenera ostvareno je u saradnji profesora Fakulteta za sport i psihologiju TIMS iz Novog Sada, Gradske uprave, VŠSSOV i kikindskog Sportskog saveza.

– Tribina je epilog programa stručnog osposobljavanja. Zakonodavac je predvideo da oni koji rade u sportu, posebno sa decom, moraju da imaju obrazovanje. Danas sumiramo utiske o samom nastavnom procesu i njegovim rezultatima – rekao je prof. dr Zlatko Ahmetović, osnivač TIMS-a.

Tribini su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za omladinu i sport, Dragan Pecarski.

– Svesrdno pomažemo da Kikinđanima, sportistima i mladim ljudima, bude dostupno adekvatno stručno usavršavanje. Nastavljamo već započete pregovore sa TIMS-om kako bimo u Kikindi otvorili odeljenje ovog fakulteta. Ujedno, to je i početak ostvarivanja plana da u naš grad dovedemo još nekoliko visokoškolskih ustanova – izjavio je gradonačelnik Nikola Lukač.

Fakultet za sport i psihologiju TIMS iz Novog Sada upisuje studente na dva smera: fizičko vaspitanje i sport, i psihologija. Ova ustanova ima akreditaciju nadležnog ministarstva, a osnovne studije traju četiri godine.