June 21, 2026

Друштво

put

Na 18 km duge deonice brze saobraćajnice kod Sombora planirano 7 mostova i 6 nadvožnjaka

Jelena Trifunović December 14, 2022

JP Putevi Srbije u toku 2021. godine započelo  je sa aktivnostima na realizaciji projekta izgradnje brze saobraćajnice na području AP Vojvodine, od graničnog prelaza sa Mađarskom (Bački Breg) do graničnog prelaza sa Rumunijom (Nakovo).

Putevi su u drugoj fazi na teritoriji Grada Sombora, planirali izradu tehničke dokumentacije od ukrštaja sa državnim putem IB 12 za Suboticu na izlazu iz Sombora do administrativne granice opštine Kula. Ukupna dužina ove deonice je 18,123 km.  Sa ciljem da se obezbedi zakonski okvir za izradu tehničke dokumentacije JP Putevi Srbije su za navedenu deonicu, započeli istovremenu izradu urbanističkog projekta čiji je obrađivač JKP Prostor iz Sombora.

Prostornim planom Grada Sombora planirane su obilaznice oko grada Sombora, te naseljenog mesta Kljajićevo. Izabrana trasa deonice brze saobraćajnice je objedinila severni deo planirane obilaznice oko Sombora sa obilaznicom oko Kljajićeva.

Deonica je sastavni deo saobraćajnice koja povezuje Republiku Mađarsku od graničnog prelaza (Bački Breg), preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Kikinde sa Republikom Rumunijom (kod Nakova), pa zbog trase koja poprečno preseca Vojvodinu praktično povezuje sve putne pravce u Pokrajini.

Privredno društvo MHM-projekt iz Novog Sada je, u okviru izrade urbanističkog projekta bilo angažovano na istraživanju i definisanju trase brze saobraćajnice i izradilo je projektno tehničku dokumentaciju koja je sastavni deo urbanističkog projekta.

Deonica brze saobraćajne je predviđena za brzinu kretanja vozila od 100km/h.

Na trasi brze saobraćajnice projektovano je ukupno 27 putnih objekata, od kojih je 12 propusta, 6 nadvožnjaka, 7 mostova i 2 podvožnjaka.

Duž trase odnosno obe kolovozne trake brze saobraćajnice predviđene su niše za prinudno zaustavljanje vozila u slučaju iznenadne potrebe, na 19 lokacija, kao i prekidi razdelnog pojasa sa ostvarivanjem veze između obe kolovozne trake na 10 lokacija, za slučaj zatvaranja jednog od kolovoza za kanalisano preusmeravanje saobraćajnih tokova na drugi kolovoz.

Za potrebe izgradnje brze saobraćajnice kao i nadvožnjaka iznad nje (radi uspostavljanja komunikacija prekinutih izgradnjom saobraćajnice), planira se eksproprijacija zemljišta u javnu svojinu i administrativni prenos javnog zemljišta. Urbanistički projekat je izložen na javnoj prezentaciji do 16. decembra.

(Izvor: Portal eKapija)

Srđan Aleksić 3

Advokat Srđan Aleksić sa borcima u Mokrinu: Dupli staž za učesnike rata

Jelena Trifunović December 11, 2022

U medija centru u Mokrinu u organizaciji Srpskih ratnih veterana Kikinde, održan je sastanak veterana sa advokatom Srđanom Aleksićem iz Niša. Novim Zakonom o boračkoj i socijalnoj zaštiti, predviđeno je da svaki učesnik rata ima pravo na dupli radni staž prema broju dana koje je proveo u ratu, objasnio je Aleksić.

-Od RFZO tražimo da im se prizna dupli radni staž, ne samo da se prizna već i da se uplati. Ovaj postupak je besplatan, vodimo upravni postupak pred upravnim organima i kao Kancelarija to pravo ćemo ostvarivati za naše borce. Takođe, možemo da u ime naših boraca pokrenemo postupak za utvrđivanje statusa borca, to je vrlo bitna kategorija jer borci imaju razne prinadležnosti, jedna od njih je umanjene računa za komunalne usluge. Predlog je da borci budu izjednačeni sa invalidima rata i da imaju pravo na banjsko lečenje. Takođe i da mogu da dobiju vaučere od 15.000 dinara kako bi posetili neka od banjskih lečilišta. Borci koji su penzioneri, a nije im uplaćen ili priznat dupli radni staž, mi ćemo u njihovo ime to zahtevati od RFZO- istakao je Aleksić u izjavi za Kikindski portal.

Poznati niški advokat ukazuje i da su spremni da pokrenu postupak pred nadležnim sudom protiv NATO pakta za  borce koji su bili na Kosovu i Metohiji, a u međuvremenu su oboleli ili preminuli od kancera, što je, kako navodi, direktna posledica  osiromašenog  uranijumom. Pravnom timu koji predvodi Aleksić pomaže italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja koji je pred italijanskim sudovima dobio više od 300  presuda u korist italijanskih vojnika obolelih ili preminulih od raka nakon što su u misijama na Kosovu, Iraku, Siriji, Avganistanu bili izloženi osiromašenom uranijumu.

Advokatska kancelarija Srđana Aleksića nije odustala od pravne bitke za isplatu ratnih dnevnica  vojnim rezervistima, učesnicima rata 1999. godine. .

-Ponovo šaljemo predstavke Sudu za ljudska prava u Strazburu. Prošli smo kroz ceo taj period unazad dve godine, od Osnovnog suda,pa Višeg, Apelacionog, Vrhovnog i Ustavnog. Konkretno, imamo presude za diskriminaciju, ali nisu isplaćene zaostale naknade borcima u Vojvodini kao borcima Topličkog okruga- dodaje Aleksić.

covid virus

COVID sada ima blažu kliničku sliku od sezonskog gripa – najviše novozaraženih među starijima

Igor Crnogorac December 9, 2022

Situacija sa korona virusom je stabilna – od poslednjeg talasa, koji je trajao od jula do septembra, ne primećuje se ni porast, ali ni pad broja obolelih. Na području celog Severnobanatskog okruga dnevno se registruje od dvoje do 20 novoobolelih, dok je na području Kikinde taj broj jednocifren, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje.

U ambulantama se dnevno testira konstantno oko sto pacijenata. U  Kikindi je, recimo, 7. decembra registrovano četvoro obolelih.

– Klinička slika sada je relativno blaga, a većinu obolelih čine stariji od 60 godina. Deca vrlo retko oboljevaju, samo dvoje je bilo zaraženo od 1. decembra.  Kod ovog podsoja dominantni su bol u grlu, curenje nosa, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima, često i bez povišene temperature. Nadam se da ovaj virus sada ulazi u periodiku jer u svakom narednom talasu imamo sve blaže simptome – kaže doktorka Pecarski.

U kikindskoj bolnici, na COVID odeljenju, trenutno su hospitalizovana četiri pacijenta. Uglavnom su to stariji i pacijenti sa komorbiditetima, saznajemo od pomoćnika direktora Opšte bolnice, dr Vladimira Prunića.

Preporuka je da stariji i dalje nose maske u prodavnicama i u svim zatvorenim prostorima, ali i na otvorenom, ukoliko je prisutan veliki broj ljudi. Takođe, dovoljno odmora i redovna ishrana ostaju saveti koji se odnose na preventivu i kada su u pitanju sezonski grip i ostale respiratorne infekcije.

Dobra vest je da gripa još uvek nema. Iako je virus tipa A potvrđen na teritoriji Vojvodine, u našem okrugu još uvek nije izolovan, kaže doktorka Pecarski. Ona ističe da je veoma važno da se protiv sezonskog gripa vakcinišu hronični bolesnici, trudnice i zaposleni u javnom sektoru.

Što se tiče vakcine protiv COVID-a, starijima od 60 godina i hroničnim bolesnicima svakako se savetuju i treća i četvrta doza, a period zaštite koji se očekuje je godinu dana i duže, napominje dr Pecarski. Ona dodaje da se očekuje da će uskoro stići nova „Modernina“, bivalentna vakcina, koja će se primati jednom godišnje kao i svaka vakcina protiv gripa, i da će sadržati sve aktuelne sojeve korona virusa.

Mbogdan

Grad pomaže socijalno ugrožene sugrađane: Za lekove i medicinska pomagala dva miliona

Jelena Trifunović December 8, 2022

Sugrađani koji zbog loše materijalne situacije nisu u mogućnosti da kupe potrebne lekove ili medicinska pomagala, i u godini na izmaku mogli su da računaju na pomoć Grada. Za tu svrhu u gradkom budžetu u 2022. godini bilo je opredeljeno dva miliona dinara. Jednokratnu pomoć odobrava Komisija koju, pored zaposlenih u nadležnom sekretarijatu, čine lekari specijaliste, direktor Doma zdravlja, direktor Centra za socijalni rad i koordinator Crvenog krsta.

-Komisija za jednokratnu pomoć u kupovini lekova, medicinskih pomagala i pomoći u lečenju još jedan je način kako da se pomogne sugrađanima koji zbog niskih ili nedostatka primanja, nisu u mogućnosti da priušte potrebnu terapiju, pomagala ili lečenje koje nije pokriveno kod RFZO- kaže za Kikindski portal Mladen Bogdan, predsednik Komisije.

-Postojanje Komisije se pokazalo zaista potrebnom. Zasedamo jednom mesečno i prosečno se razmatra 15 do 20 zahteva koji se podnose u gradskoj upravi. Pravo na ostvarivanje ove jednokratne pomoći imaju socijalno ugroženi sugrađani koji imaju prepisanu terapiju koja se ne izdaje na recept nego ju je potrebno kupiti. Tu spadaju različiti medikamenti, ortopedska i druga pomagala, kao i lečenja koja ne pokriva RFZO. Zahtevi se pre svega odnose na punoletna lica, međutim u više navrata na ovaj način, znatnim novčanim sredstvima, pomognuto je i lečenje dece. Jedan broj naših sugrađana nažalost nije u mogućnosti sebi da obezbedi potrebnu terapiju. Grad Kikinda im pomaže putem ove Komisije kako bi mogli da dođu do tih lekova. Važno nam je da svima koji imaju zdravstvene probleme pomognemo koliko možemo u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i Centrom za socijalni rad. Samo zajedno možemo na pravi način da budemo tu za građane- ističe Bogdan.

U ovogodišnjoj gradskoj kasi opredeljeno je i tri miliona dinara za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece obolele od teških i retkih bolesti. Tome je prethodila inicijativa grupe sugrađanki „Mame solidarno“ čiju je peticiju podržalo  više od 3.000 građana. Prilikom usvajanja budžeta, nadležni u lokalnoj samoupravi ukazali su da će, ukoliko bude potrebe, taj iznos namenjen lečenju dece povećati. Na sreću, ispostavilo se da za tim nije bilo potrebe- do sada je utrošena četvrtina opredeljenih sredstava.

 

 

 

Udruženje MS

Posetili nepokretne i teško pokretne članove

Jelena Trifunović December 8, 2022

Predstavnici kikindskog Udruženja obolelih od multiple skleroze obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom završili su obilaskom i podelom paketa hrane i higijene nepokretnim i teško pokretnim pacijentima.

-Imamo 12 nepokretnih i teško pokretnih pacijenata u Kikindi i okolnim selima, koji nisu mogli da dođu na večeru koju smo imali povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom. Rešili smo da novac od donacija od grada i resornog ministarstva uložimo u kupovinu paketa, da ih sve obiđemo. Inače smo ih obilazili jednom godišnje, ali sada smo odlučili da to radimo češće. Zaista im mnogo znači- iskrena je Brankica Miškov iz kikindskog udruženja obolelih od MS koje broji pedesetak članova.

Reči zahvalnosti i suze radosnice najbolje su svedočili koliko je nepokretnim i teško pokretnim članovima Udruženja značila ova poseta, kao i pažnja i podrška koju dobijaju od udruženja.

 

 

 

 

 

 

Naš vojnik naš heroj

Poziv osnovcima da se prijave na konkurs „Naš vojnik, naš heroj”

Jelena Trifunović December 8, 2022

Ministarstvo odbrane i Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije raspisali su nagradni konkurs za učenike osnovnih škola pod nazivom „Naš vojnik, naš heroj”.

Osnovci će imati priliku da pripreme kreativni rad na temu „Žene u Vojsci Srbije. Heroine prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena”, a najuspešnije očekuju vredne nagrade.

Učenici će svoje stvaralaštvo moći da iskažu u jednoj od tri kategorije.

Iz srpskog jezika konkurisaće literarnim radom – pesmom ili proznim tekstom, dok će nadareni za slikarstvo moći da prilože likovni rad u tehnici po izboru.

Osnovci koji su nadareni za tehniku i tehnologiju biće u prilici da se izraze kratkim video klipom ili maketom koja će na najbolji način predstaviti njihovo viđenje navedene teme.

Propozicije konkursa nalažu da rad treba da bude originalna, autentična kreacija i da ne sme narušavati autorska prava niti intelektualnu svojinu drugih lica.

Za najkreativnije autore po starosnim kategorijama, ali i njihove nastavnike, Ministarstvo odbrane pripremilo je vredne nagrade – prvoplasirani će dobiti nagradni boravak u vojnom hotelu na Tari, drugo mesto donosi nagradni boravak u vojnom objektu za odmor i rekreaciju u Vrnjačkoj Banji, dok će trećeplasirani biti nagrađeni knjigama.

Osnovci koji žele da učestvuju na konkursu treba da predaju radove nastavnicima razredne ili predmetne nastave do 20. februara 2023. godine.

Nastavnici vrše odabir najboljih radova, a nakon izvršene selekcije izabrane radove potrebno je dostaviti najkasnije do 1. marta 2023. godine Upravi za tradiciju, standard i veterane Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Ministarstvo odbrane poziva sve zainteresovane učenike osnovnih škola da pokažu kreativnost na temu „Žene u Vojsci Srbije. Heroine prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena” i zasluže vredne nagrade.

 

Lovci 10

Gostovanje lovaca iz Knjaževca u Kikindi

Igor Crnogorac December 7, 2022

Lovci bratskog udruženja iz Knjaževca bili su gosti kikindskih lovaca  proteklog vikenda. Saradnja i druženje traju već 15 godina, a ovoga puta susret je protekao u lovu na zečeve i fazane u delu atara kod Galada. Za goste koji su prvi put lovili na našem području, iznenađujuće iskustvo bilo je loviti po banatskom dubokom oranju što je, kako su zaključili, daleko napornije nego loviti u brdima.

Susretu su prisustvovali i gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslava Narančić. Gradonačelnik Lukač i gost, predsednik Lovačkog udruženja i Skupštine opštine Knjaževac, Marko Stojanović, usaglasili su se na teme od zajedničkog interesa i dogovorili početak saradnje lokalnih samouprava.

Miroslava Narančić obećala je stručnu pomoć lovcima radi zaštite divljih životinja ograničavanjem i kontrolisanjem upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi.

Lovačko udruženje Knjaževac osnovano je 1897. godine i jedno je od prvih u Srbiji. Lovište je locirano na istočnim padinama Stare planine, nadmorske visine od 400 do dve hiljade metara. Love se srne, lisice, divlje svinje, vukovi i jeleni. Udruženje gazduje na oko 60 hiljada  hektara površine i ima oko 400 članova.

Knjaževački lovci podelili su svoja iskustva u borbi protiv afričke kuge koju su, na njihovo područje, donele divlje svinje iz Bugarske. Intenzivnim lovom i smanjenjem populacije sprečeno je širenje bolesti na domaće svinje, istakli su gosti.

Lovci iz Kikinde podelili su svoju zabrinutost zbog smanjenja populacije divljači.

– U našem lovištu na opadanje broja divljači utiču intenzivna poljoprivredna proizvodnja na velikim parcelama, nekontrolisana upotreba hemijskih sredstava, uništavanje prirodnih staništa i nagli porasta broja šakala – rekao je predsednik Lovačkog udruženja „Kikinda“, Mladen Banjac.

Kako bi se ublažile posledice ovih pojava, preduzimaju se konkretne aktivnosti: love se štetočine, lisice i šakali, buše se bunari i iznosi hrana u lovište, postavljaju se pojila. U izradi veštačkih remiza – zasada za ishranu i zaklon divljači, kao i u pošumljavanju, kikindski lovci imaju pomoć lokalne samouprave, rečeno je na skupu.

Jedini način na koji Lovačko udruženje može da osvari prihod jeste lovni turizam koji će upotpuniti i proširiti turističku ponudu grada i u čemu je i lokalna samouprava prepoznala zajednički interes – rekao je Banjac. on je dodao da su, ove godine, u našem gradu lovili gosti iz Grčke, Kipra, Austrije i Crne Gore, i očekuje se dolazak grupe lovaca iz Mađarske.

Organizovano lovstvo na našem području započelo je 1885. godine osnivanjem  “Velikokikindskog lovačkog društva”, jednog od najstarijih u Srbiji.

Danas Lovačko udruženje „Kikinda“ broji oko 160 članova i gazduje lovištem „Varoški rit”, ukupne površine 30.529 hektara. Love se fazani, zečevi i srne.

Druženje članova udruženja iz Knjaževca i Kikinde nastavljeno je na večeri u lovačkom objektu na Mlaki. Dogovoreno je da kikindski lovci za tri nedelje otputuju u Knjaževac, u lov na vukove i divlje svinje.

 

Pijaca nova

Pijačni prodavci bez fiskalnih kasa do kraja 2023. godine

Jelena Trifunović December 7, 2022

Na sastanku predstavnika Ministarstva finansija i Udruženja pijačnih prodavaca Opstanak usaglašeno je da se do 31. decembra 2023. produži rok u kome obavezu fiskalizacije nemaju obveznici fiskalizacije koji se bave prometom dobara i usluga na pijačnim tezgama, rečeno je Tanjugu u ministarstvu.

Ministarstvo finansija će inicirati odgovarajuću izmenu Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog uređaja.

Pijačni prodavci su bili izuzeti od primene novog zakona o fiskalizaciji do početka naredne godine, a sada će im biti rok produžen do kraja 2023. godine.

 

migranti u muzeju

Migranti posetili kikindski Muzej

Jelena Trifunović December 6, 2022

Zanimljiva muzejska tura –od upoznavanja sa istorijatom grada i lokalnim nasleđem kroz stalnu muzejsku postavku, preko učešća u radionici istraživanja sovinih gvalica pa do izložbe o fudbalu „Zbirka u šesnaestercu” organizovana je danas za grupu od 24 migranata iz Maroka i Avganistana. Među posetiocima kikindskog Narodnog muzeja bio je i  Salman Ahnuš (25) iz Maroka. Pre skoro dva meseca napustio je rodnu zemlju, a u Prihvatnom centru u Kikindi boravi  tek pet dana.

-Kikinda kao mali grad mi se sviđa i u kampu su prijatni prema nama. Ovo je lepa prilika da naučim nešto više o kulturi i istoriji Kikinde. Naša kultura se dosta razlikuje. Završio sam za kuvara. Želim da idem u Italiju, tamo imam prijatelja koji će me zaposliti da radim građevinske poslove. Maroko je otvorena zemlja za turiste, ali je tamo skup život, mladi ljudi nemaju posla, loša je ekonomska situacija. Tamo su moja žena i sin, očekujem da mi se kasnije i oni pridruže u Italiji- rekao je Ahnuš.

Jelena Stanarević iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju podseća da je i prošlogodišnja organizovana poseta migranata muzeju imala pozitivan odjek.

-Posetu muzeju organizovali smo u sklopu inkluzije i integracije. Želeli smo da uključimo izbeglice iz Prihvatnog centra u Kikindi, da im ulepšamo dan i da nešto nauče o gradu u kom se nalaze.  U poseti je 12 migranata iz Maroka i 12 iz Avganistana. Trenutno je u Prihvatnom centru u Kikindi oko 400 migranata iz Bangladeša, Indije, Sirije, Pakistana, Avganistana, Maroka- rekla je Stanarević.

Obilazak Muzeja započet je upoznavanjem sa nezaobilaznom muzejskom atrakcijom, mamuticom Kikom.

-Drago nam je da migrantima ukažemo dobrodošlicu. Mislim da je važno da budemo gostoljubivi i pokažemo im nasleđe grada u kom trenutno borave. Prema novoj definiciji donetoj letos na generalnoj konferenciji IKOM-a, muzej je otvoreno i inkluzivno mesto čiji je zadatak da ugosti kako redovne posetioce, tako i marginalizovane i manjinske grupe- ukazao je Dragan Kiurski, kustos pedagog Narodnog muzeja.

 

 

Nikola Lukač

Pedesetoro sugrađana dalo dragocenu tečnost: Među davaocima i gradonačelnik Lukač

Jelena Trifunović December 5, 2022

U Crvenom krstu Kikinda održana je redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Odazvalo se 52 sugrađana, od kojih je pedesetoro dalo dragocenu tečnost dok su dve osobe odbijene zbog medicinskih razloga. Među davaocima je bilo 17 žena.

Današnjoj akciji dobrovoljnog davalaštva pridružio se i gradonačelnik Nikola Lukač koji je svojim primerom ujedno i apelovao na sugrađane da postanu deo velike humane zajednice dobrovoljnih davalaca. Podsetimo da je naredna akcija u kikindskom Crvenom krstu zakazana za 22. decembar.

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Davanje krvi je korisno osim za one koji primaju transfuziju i za same davaoce krvi jer daje osećaj zadovoljstva da je spasen ili poboljšan kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće bar tri i više, jer se iz date jedinice krvi pripreme (odvoje) i eritrociti, plazma i trombociti koji se mogu primeniti onima kojima su potrebni.

Kikinda i na ovom planu humanosti ima čime da se podiči jer ima bezmalo 1.900 davalaca krvi.

 

error: Content is protected !!