Друштво

деца награде

Влада АП Војводине традиционално награђује најуспешније даровите ученике који су у току године постигли врхунске резултате у области науке, технике, уметности и спорта на такмичењима у земљи и иностранству као и њихове менторе. Циљ награђивања је одавање друштвеног признања, подстицање даровитости код младих и промоција правих вредности.

За успехе током школске 2021/2022 године награђени су Нестор Иличин, који је био ђак генерације Гимназије „Душан Васиљев”, за постигнут успех из математике (ментор Драган Иветић) и Тијана Карић, ученица генерације ССШ „Милош Црњански” за успешне резултате из биологије (ментор Вања Ињац Забрдац).

Похвалу за успехе остварене током прошле године добило је троје ученика осмог разреда Основне школе „Свети Сава”: Хелена Грујић и Растко Поповић, обоје за успехе из физике и Матија Глигорин за успех из географије. Њихови ментори су наставници Марија Поповић и Мирослав Грујић.

Награђивање најуспешнијих даровитих ученика и ученица установљено је 1997. године. О томе који ђаци ће бити награђени одлучује Комисија за награђивање даровите деце коју чине професори, директори школа и просветни радници који прате такмичења и рад даровите деце. Критеријуми награђивања регулисани су Правилником.

Др-Драгана-Миладинов-

Европска недеља превенције рака грлића материце која се, од 23. до 29. јануара обележава 17. пут, само је још један повод за подсећање на мере превенције које, у случају овог карцинома, могу потпуно да уклоне ризик од обољевања.

Према подацима Диспанзера за жене, у Кикинди је, у 2022. години, од карцинома грлића материце оболело је 20-ак жена. У највећем броју случајева то су жене у 40-им и 50-им годинама.

У нашој земљи, ова врста карцинома је пета по учесталости. У развијеним земљама, у којима је превентива веома заступљена, практично овог карцинома и нема, каже др Драгана Миладинов, начелница Диспанзера за жене.

– Превенција подразумева преглед уз папа-брис, једном годишње. Папа-брис је скрининг, ако није у реду, урадимо додатна испитивања, болест ухватимо у раној фази, док још није карцином, и такве промене су апсолутно излечиве – каже др Миладинов.

Статистика показује да у свету, годишње, од овог карцинома оболи хиљаду жена, а 500 њих умре. Драматични подаци указују на то да, насупрот државама са добром превенцијом, у земљама у развоју још увек није довољно развијена свест о значају редовних прегледа и тестирања.

– Главни узрок ове врсте карцинома је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) – објашњава др Миладинов. – Овај вирус је, у 99 одсто случајева, нађен у карциномима грлића материце, али ми се против вируса не можемо ефикасно борити, осим вакцином, што је и примарна превенција. Сада је доступна деветовалентна вакцина, односно вакцина која штити од девет типова хуманих папилома вируса који су најризичнији и који најчешће изазивају карцином грлића материце. Могу да се вакцинишу девојчице до 19. године, у зависности од узраста, са две или три дозе. Вакцинација је бесплатна и обавља се у Дечијем диспанзеру.

Др Миладинов додаје да карцином грлића није наследан у смислу у којем се наслеђује карцином дојке, али се наследни фактор ипак не може искључити јер су нека ткива осетљивија на ХПВ.

– До 35. године све жене су прокужене неком врстом папилома вируса. Ових вируса има око 70 типова и жена може имати један или више њих. За две године, организам најчешће успева да се избори са тим вирусом, али у неким случајевима, у зависности од врсте и од имуног стауса, немогуће је сачувати се, долази до неких промена, кондилома или промена на грлићу.

Овогодишњи слоган кампање превенције је „Рак грлића материце, рак који можемо спречити”. Носилац кампање је Европска асоцијација за рак грлића материце, а наша земља је од самог почетка укључена у обележавање ове значајне недеље.

Активности су усмерене ка томе да жене почну да размишљају о свом репродуктивном здрављу, као и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

беба

Родитељски додатак за прво дете од 1. јануара увећан је са досадашњих 321.900 на 345.398 динара, док другој беби у породици следује 306.388 (у 24 рате по 12.766), уместо досадашњих 285.544 динара.

Од 1. јануара, нови износ важи и за треће дете. Уместо досадашњих 1.713.264, добијаће 1.838.332 динара односно током  120 месеци по 15.319 динара. За четврто дете родитељски додатак износи 2.757.498 динара (до сада 2.569.896), такође у наредних 10 година, сваког месеца по 22.979 динара.

Увећани су и износи које трећа и четврта беба добијају једнократно, па ће тако сада примати 255.323 динара. Паушал за набавку опреме за дете за децу рођену 1. јануара 2023. године и касније износи 6.383 динара (уместо 5.948 динара), док је једнократна помоћ за рођење друге и треће бебе сада 115.132 динара (до сада 107.300).

Законом о финансијској подршци породици са децом прописано је да се износи родитељског додатка и паушала за набавку опреме за дете усклађују два пута годишње, 1. јануара и 1. јула почев од 2019. године, на основу кретања индекса потрошачких цена у Србији у претходних шест месеци.

Драгана Малешевић

Интерактивне књиге за децу едиције „Књиге са којима се расте“ ауторке професорке Драгане Малешевић резултат су њеног дугогодишњег посвећеног педагошког и истраживачког рада, као и жеље да данашњој деци пружи медиј који је у складу са њиховим потребама и интересовањима. Тако су настале књиге које доносе издавачку новину јер поред текста и илустрација, имају QР кодове са звучним и видео записима. Књиге „Биљке”, „Облици и бројеви”, „Животиње наших крајева” и „Откривамо чудесни свет” су едукативне, забавне и деца их обожавају. Ова иновативна и аутентична издања могу се користити са и без мобилног телефона.

– QР кодови омогућују деци стварање јасних представа и сагледавање појава које нису у њиховом непосредном окружењу. Неки QР кодови имају само звук, неки само видео, а неки и звук и видео запис. Књиге се могу користити уз помоћ одраслих док деца не знају да читају, а и деца их могу користити индивидуално, као сликовницу. Књига може служити и за учење читања јер је текст с том намером и штампан већим словима и фонтом за почетно читање. Ове књиге враћају децу књизи у новој форми обједињујући њихова интересовања и дигиталне медије- каже у разговору за Кикиндски портал др Драгана Малешевић, професор на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Кикинди.

Интересовање деце за употребу мобилних телефона ауторка ставља у функцију учења и развоја детета. Уколико деца већ желе да користе мобилне телефоне, књиге то омогућују али на едукативном садржају који је у функцији њиховог учења и развоја. Са друге стране, развој дигиталне компетенције деце управо је један од циљева нових основа предшколског образовања и васпитања.

-Интерактивност детета и књиге је у више домена – у домену текста, илустрације, звучних записа, видео записа и употребе матрице за самоконтролу тачности одговора. Текст комуницира са дететом и подстиче га да активно истражује и открива, као и да говори о својим опажајима и изражава своје мишљење. Књиге у интелектуалном домену утичу на развој способности за учење, памћење, опажање, пажњу и мишљење; у вољном домену подстичу децу да уче, откривају, закључују; у емоционалном граде позитиван однос према другима и према окружењу; у социјалном домену развијају одговоран однос према другим бићима и заједници, развијају еколошку свест и подстичу децу на очување средине; а у физичком домену подстичу децу на физичку активност. Код деце се нарочито развија способност за опажање и утиче се на дужину трајања његове слушне и визуелне пажње- напомиње ауторка.

Не мање значајно је то што се код деце развија и способност за учење откривањем и, нарочито, дивергентно мишљење као основа креативности и разматрања различитих могућност. Од детета се не тражи само један тачан одговор.

-Тачних одговора у матрици је пет од осам. Када се код детета на овакав начин развија мишљење оно ће као одрастао бити способан да сагледава више решења на постављени проблем и да креира нешто ново и другачије. Књига „Откривамо чудесни свет” садржи експерименте са водом, ваздухом, топлотом и светлости Сунца, праве свој вулкан и друго чиме подстиче децу да активно уче и закључују о појавама које их окружују. Подстиче их и да сазнају о научницима: Миланковићу, Тесли, Панчићу, као и о Кеопсу и пирамидама. Садржај ових књига је савремен јер учи децу и о алтернативним изворима енергије ветра и Сунца и примерено узрасту гради основе за законе физике. Специфична карактеристика ових књига је што од деце тражи да стварају претпоставке, које потом потврђују или одбацују што их учи да истраживачки мисле. Ове књиге су богат ресурс за заједничко и индивидуално истраживање и учење- истиче професорка Малешевић.

Висока школа струковних студија за образовање васпитача је, захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност одштампала ове књиге и бесплатно их поделила студентима да се користе као уџбеник.

Богато стручно искуство ауторке

Професорка Драгана Малешевић је доктор дидактичко-методичких и доктор педагошких наука. Ауторка је популарних и цитираних књига у штампаном и електронском формату на српском и енглеском језику. Едуковала се од средње педагошке школе до доктората у Србији, Шкотској и Русији. Има богато искуство у пракси као учитељ, просветни саветник и професор у школи за образовање васпитача. Ове књиге она заснива на научној основи савремених педагошких концепција и испитивањима ефеката практичне примене прототипа ових књига у пракси рада са предшколском и млађом основношколском децом.

Свака књига може се читати појединачно и чини целину за себе, али је у едицији повезана са другим књигама, а садржаји свих књига су међусобно интегрисани. Интеграција садржаја омогућава да дете повезује и гради узрочно-последичне везе. Рецензенти ових издања су познати и признати стручњаци у својим областима.

 

 

 

Топола 2

Становницима Банатске Тополе, најмање сеоске месне заједнице на подручју Кикинде, прошла година донела је лепе промене. Град је, сопственим средствима, откупио Дом културе чија је зграда, протеклих 17 година, била у приватном власништву. За око 800 становника овог места, то значи и да ће оживети друштвени живот, као и да ће се створити услови за активности најмлађих мештана.

– Зграда Дома културе није била у функцији, пропадала је годинама. За активности удружења имали смо само једну малу просторију у Добровољном ватрогасном друштву – каже председник Савета Месне заједнице, Недељко Цимеша. – Управо се ради пројекат за реконструкцију зграде Дома, надамо се да ће се са радовима започети ове године. Комплетно уређење коштаће око 5,5 милиона динара и сигурно је да неће све моћи ове године да се уради. Волели бисмо да се прво обнови сала са сценом, како би поново могло да почне да ради наше Културно-уметничко друштво.

Буџет ове Месне заједнице је, прошле године, био 3,2 милиона динара, каже Цимеша, а приоритети су одабрани и по учинку.

– Наши фудбалери су учинили су нас поноснима, постигли су велики успех, деле прво место са „Јединством“ из Новог Бечеја у Међуопштинској лиги, па смо, око стадиона ФК „Напредак“ обновили жичану ограду, поставили пластична седишта на трибинама и изградили шупу. Затим смо, у центру села, испред  Дома културе, урадили кишну канализацију и све то коштало нас је 2,5 милиона динара – објашњава Цимеша.

У овој години план је да се, осим санације Дома, од новца из буџета уреди центар села. Биће изграђен паркинг, постављена два аутобуска стајалишта, укупно ће бити избетонирано 500 квадратних метара.

Бројна удружења пронаћи ће своје место у обновљеном Дому културе; сталне активности одржавају ловци, пензионери, Удружење жена и „Банатска жута пчела“, као и Риболовачко удружење “Мрена” које, сваког августа, организује значајну манифестацију “Тополски котлић”. Регистрована је и „Сцена“ – у њој је радила драмска секција која ће, такође, бити обновљена, што ће и најмлађима донети квалитетне садржаје.

 

 

 

 

бувљак

После тронедељне празничне паузе, кикиндски бувљак поново је омиљено место бројних купаца у потрази за разноразним потрепштинама. Јутрос, већ нешто пре шест сати, пристизали су први продавци, као и први потрошачи ранораниоци. У понуди-од игле до локомотиве. Можда ћете пронаћи баш оно што тражите и то по веома повољној цени, а можда вам се, у разноврсном асортиману, укаже и неочекивана прилика да пазарите нешто потпуно непланирано. Ценкање је дозвољено и пожељно.

Продавци са којима смо разговарали кажу да су услови на кикиндском бувљаку одлични- простран простор, уређени и уредни тоалети, ресторан за топли напитак и укусан залогај. По ветровитој јануарској недељи посећеност је била осредња, а може се претпоставити да многи суграђани нису ни знали да је вашар поново почео са радом.

Један од оних који нам указује на одличне услове продаје је Гери Шахин из Тобе.
-Све имамо што нам је потребно, задовољан сам. Продаја, онако, није лоше. Сад је била пауза због празника- каже. Други продавац из Новог Милошева тврди да је промет, ипак, прилично слаб јер кад „оде у Нови Сад, роба за трен „плане“”.

Одевни предмети од 50 динара па навише, јакне за 200 динара, плишане играчке за 100 динара, стари грамофон који су нам нудили за 500 динара (уверавају да ради-нисмо пробали, верујемо на реч), дечји бицикл за 2000 динара, по тој цени и занимљиве украсне лампе, али и електрични тротинети у комплету са потребном опремом, стари свега годину дана за само 150 евра.

Све то само је делић данашње, шаролике понуде на бувљој пијаци о којој сведочи и галерија фотографија (види испод). Обућа, школски прибор, козметика, кућни уређаји, посуђе, дечја ауто седишта, слике, декоративни предмети, кациге, музички инструменти, одевни аксесоари, накит, сатови, плоче… Ако радо пазарите на оваквим местима, онда вам је познато да није све у новцу-потребно је да се наоружате стрпљењем и упорношћу у потрази за жељеним артиклима. Никад се не зна са каквим интересантним и неочекиваним пазаром ћете се вратити кући.

Како сазнаје Портал Кикиндски, ускоро следи једна новина у раду кикиндског бувљака. Крајем фебруара или почетком марта, у плану је да ради и суботом, а не искључиво недељом као до сада. Радно време бувљака је, током зимског периода од 6 сати ујутру, а у летњој сезони од 5 часова. Иако је радно време до 15 сати, најквалитетнија понуда, логично, прва нађе купце, па је боље бувљак посетити у преподневним сатима. Мада, никад се не зна. Можда одређена роба чека баш вас.

 

Андријана 8

Кикинђанка Андријана Гајин добитница је Градског признања „Меланија Николић Гаичић“ за 2022. годину, за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Андријана има и хумано занимање, она је медицинска сестра на Одељењу хемодијализе у Општој болници. Хуманитарним радом бави се пуних осам година, од када је њена потреба да помаже другима постала и њен начин живота.

– Почело је тако што сам учествовала у акцијама прикупљања помоћи, уплаћивала новац и помагала колико сам могла. Све се интензивирало када се прикупљала помоћ за малу Калину. Сама сам организовала акције на Фејсбуку – лицитације и наградне игре. Активирала сам суграђане тако што сам улазила редом – у пицерије, цвећаре… Испричам им о својој хуманитарној акцији и некада добијем пицу и два пића, букет цвећа, услугу у фризерском салону, нешто што ће бити поклон у наградној игри. Позовем, затим, на Фејсбуку, своје пријатеље да учествују, да донирају минимум 200 динара, или да уз то и пошаљу СМС, уколико прикупљамо новац за неког преко Фондације Александар Шапић. Свако добије свој број и онда, уживо, такође на Фејсбуку, извлачимо добитника награде. Дешавало се да немам шта да понудим као награду, онда сама, кад добијем плату, купим нешто ново, на пример пеглу за косу, организујем наградну игру и прикупимо новац – прича Андријана.

После акције за Калину, прикупљао се новац за малу Тису, а у међувремену и за многе у Фондацији Александра Шапића. Нажалост, увек има неког коме је потребна помоћ, али и много дивних људи који су спремни да помогну, каже Андријана.

– У првој наградној игри имала сам само пет учесника и била сам пресрећна. Сада их, увек, има више од сто. Људи се јављају, сами нуде своје производе и услуге, и акције се стално одвијају. Невероватно је колико има хуманих људи који често не желе ни да их наведем као донаторе. За Дамјана Петрова сакупили смо 26 хиљада динара, сада смо сакупљали новац, храну и лекове за једну девојчицу која болује од целикалије.

Ово је само део активности јер Андријана је стално у акцији. На Фејсбуку има готово три хиљаде пријатеља. Биланс свих доброчинстава готово је немогуће извести – поклања се у роби, услугама, новцу, СМС порукама. Андријана каже да је успела да израчуна да је, само у протекле две године, сакупљено и упућено најугроженијима, милион динара у новцу од наградних игара и продаје ствари, и у хуманитарним СМС порукама.

Најважније од свега је што дародавци, донатори, сви хумани људи који учествују у Андријаниним наградним играма и акцијама, увек тачно знају коме је и колико новца, ствари, намештаја, лекова, хране, отишло. Андријана све документује и поставља на свој Фејсбук профил како би све информације биле доступне и, разуме се, како би оправдала поверење свих добрих људи које окупља око себе. Ту су, такође, и сва имена доброчинитеља, осим оних који дарују анонимно.

Прошле године је, уз помоћ пријатеља и многих племенитих људи, остварила можда и највећи подухват. За породицу Мијатовић, комплетно је реновирала и опремила стан који је у простору некадашње бициклане био неуслован за самохраног оца са децом.

– Познајем девојчицу из те породице јер је школска другарица моје ћерке – каже Андријана. – Чим сам видела у каквим условима живе, предложила сам њеном оцу да помогнем. Много дивних људи се одазвало и помогло, од обезбеђивања смештаја за породицу док трају радови, до беле технике и намештаја. Прочуло се за акцију и људи су се сами јављали, донирали новац и ствари, иселили и уселили намештај, кречили, малтерисали, радили све што је било потребно – прича Андријана.

Ова млада доброчинитељка признаје да ништа не би било могуће без подршке породице. Андријана има две девојчице, Маријану и Анђелу, које се већ укључују у њен хуманитарни рад.

– Помажу ми супруг Бора и сестра близнакиња, Маријана, без њих ништа не бих успела – признаје Андријана.

Често, каже, донације превазилазе њене физичке могућности, као када је, пред Нову годину, добила да испразни две куће и сав намештај из њих поклони у хуманитарне сврхе. Тада у помоћ прискачу пријатељи.

– Не посустајем јер ме подржавају добри људи. Кад год сам помислила да не могу више, добијала сам неки поклон за наградну игру – и наставила даље. И на радном месту наилазим на подршку. Посао, наравно, не трпи, а моја главна сестра, Верица Каналаш, заиста има пуно разумевања. Моје колегинице такође  анонимно одвајају новац, кад год могу.

Поред прикупљања помоћи на друштвеној мрежи, новогодишњих пакетића за социјално угрожену децу и малишане у болници, Андријана има још много идеја – организовала је и уличне акције продаје, али и мало радости за своје хумане пратиоце, као што је  међусобно даривање жена или осмомартовски ручак у ресторану и поклоне за жене слабијег материјалног стања.

– За мене је ово душевна храна, не могу да станем – каже Андријана. – Верујем да ме, у свему што радим, подстиче тужна животна прича моје мајке која је оболела веома млада. Зато смо и сестра и ја данас медицински радници и имамо потребу да помажемо.

Андријанина потреба одавно је и мисија. Њена хуманост улепшала је животе многих  породица и покренула многе племените људе који су, сигурна је Андријана, свуда око нас.

 

Црква Светог Илије (Медиум)

На дан када Православна црква обележава Обрезање Господње и сећање на Светог Василија Великог – почетак нове године по јулијанском календару, први пут ће молебан заједно служити сви свештеници кикиндског намесништва.

У суботу, 14. јануара, од 18 сати, у Цркви Светог Пророка Илије у Новим Козарцима молебан ће одржати свештеници из Кикинде, Иђоша, Мокрина, Банатског Великог Села, Руског Села, Накова и Нових Козараца. После молебана, одржаће се и акатист – молитва у част Пресвете Богородице Тројеручице.

 

 

Радионица мозаик 2 (1)

Иако је распуст за основце у току, малишани су се у великом броју одазвали још једном позиву на радионицу у кикиндском Културном центру. Тродневну „Малу школу мозаика“, од четвртка води Љиљана Ривић, ликовна уметница из Београда.

–  Деца ће, за ова три дана, имати прилику да науче обраду и ређање камена, и саму израду мозаика. Циљ је да се упознају са техником која није много заступљена у уметности, као и да развијају моторику, што је посебно важно у овом узрасту, и што мозаик омогућава – рекла је Љиљана Ривић.

У великој сали Културног центра данас је стварало тридесетак основаца. Коста Грубиша иде у други разред Школе „Вук Караџић“.

– На радионици је лепо и занимљиво. Припремао сам каменчиће и стављао их у слику – каже Коста.

Његова вршњакиња из Школе „Ђура Јакшић“, Петра Фелбаб, каже да јој се веома свидео данашњи рад.

– Узимала са пинцетом каменчиће који су већ исецкани, затим сам их стављала у слику – похвалила се Петра. – Јако ми се свидео овај рад.

Тања Ножица, заменица директора Културног центра рекла је да ће мозаик бити изливен у Београду, а затим враћен у Културни центар који ће тако, захваљујући младим уметницима, имати своју „Девојку у плавом“ Ђуре Јакшића – у мозаику.

Ратни ветерани

Српски ратни ветерани у Кикинди поделили су данас 163 пакетића деци и унуцима својих чланова. Ово је традиционална активност Удружења поводом обележавања православне Нове године.

– Трудимо се да одамо почаст нашим члановима, да негујемо културу сећања на погинуле и у томе имамо подршку локалне самоуправе – рекао је Владимир Радојчић, председник Скупштине Српских ратних ветерана у Кикинди.

У име Градске управе додели пакетића присуствовао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Петер Фекете, пензионисани официр Полиције, довео је на доделу пакетића своје унуке.

– Презадовољан сам, с обзиром на ситуацију, драго ми је да Удружење успева да обрадује децу пакетићима. Прво је моја ћерка примала пакетиће, а сада унуци – Ђорђе и Матија, који је преузео поклоне и за свог брата, једномесечног Лазара. Трудимо се сви да помажемо породице погинулих и њихове потомке, као и чланове који се налазе у лошој материјалној ситуцији – каже Фекете.

Пре доделе пакетића, за дечију публику изведена је представа „Правда за Деда Мраза“ Радионице снова из Новог Бечеја.