Друштво

Орка и МС 1

У Културном центру у току је 13. Фестивал подводног филма који се организује у сарадњи са Ронилачким клубом „Орка“ и под покровитељством Града Кикинде. Сарадња Клуба са Удружењем мултипле склерозе била је тема друге фестивалске вечери, у суботу, управо на Међународни дан особа са инвалидитетом. Отварању изложбе фотографија „Особе са инвалидитетом и роњење“ присуствовао је и члан Градског већа задужен за спорт и омладину, Драган Пецарски.

– Чланови „Орке“ много напора улажу у рад са оболелима од мултипле склерозе, помажу им да, вежбањем у води, поврате мишићну мускулатуру, што је од веома великог значаја за њих. Врло смо им захвални на томе, као и за то што је у овом клубу доступно неколико подводних спортова. По томе смо изузетни на ширем подручју наше земље – рекао је Пецарски.

„Орка“ је први спортски клуб који је остварио сарадњу са особама са инвалидитетом, истакла је председница Удружења мултипле склерозе, Бранкица Мишков.

– Сарадњу смо започели пре пет година и на тренинге долази све више наших чланова. Роњење и пливање утичу и на физичко и на психичко стање, изузетно много помажу моторици. Лично могу да посведочим да ми се побољшала грађа, ојачали су ми мишићи целог тела, у води сам слободна – каже Мишкова.

Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, подсетио је да је Клуб још 2014. године уложио у усавршавање својих чланова, како би могли да примењују терапеутско роњење.

– По угледу на многе земље на Западу радимо са оболелима параплегије и квадриплегије, церебралне парализе, епилепсије. До сада смо вежбали са 15 особа које имају неки од инвалидитета. Вода им изузетно помаже у спортским активностима и тако доприносе бољем стању организма – истакао је Богосављев.

Филм о активностима „Орке“ приказан је прве вечери Фестивала, када је и уприличена изложба дечијих цртежа. У суботу су изложене и фотографије чланова „Орке“, а на програму су и пројекције подводних филмова.

Приказује се избор од десет филмова пристиглих на Фестивал. Тема су подводне активности, са фокусом на водени живи свет, чиме у „Орци“ дају допринос подизању свести о потреби очувања природе.

Последње вечери Фестивала, у недељу од 19 сати, на програму су пројекције филмова.

 

Ловац 7

Представници организација особа са инвалидитетом на подручју града данас су обележили 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом. Скуп у ресторану „Ловац“ организовао је Савет особа са инвалидитетом.

– Људи са хендикепом имају проблеме какве имају и сви остали, али су за нас они мултиплицирани. Некад је тешко набавити ортопедска помагала, инвалидска колица, лекове – рекао је Иван Зарић, председник Савета.

У 22 организације на подручју града учлањено је око четири хиљаде инвалида, али су процене да их има између шест и по и седам хиљада. То је око десет одсто укупне популације, што је у светском просеку.

– За нас у колицима важно је да свуда има рампи, што још увек није случај – каже Десанка Голић, чланица Удружења дистрофичара Средњобанатског и Севернобанатског округа. – Сама могу свуда да идем у колицима и људи заиста имају разумевања.

У име Града скупу је присуствовао градоначелник Никола Лукач. Са представницима организација разговарао је о начинима да се побољшају њихов положај и квалитет живота.

– Град подржава пројекте у корист особа са инвалидитетом и опредељен је да оне буду видљивије, поштоване, прихваћене у својој заједници и да помогнемо колико год можемо да реше све своје недаће. Уз помоћ републичке и покрајинске администрације реализоваћемо у наредном периоду за њих важне пројекте – рекао је Лукач.

Он је истакао да су Кикинђани емпатични према особама са инвалидитетом и да, у том смислу, наш град може да буде пример другима.

Чигра_деца 6

Међународни дан особа са инвалидитетом обележили су и чланови Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“ у Кикинди. Они су угостили своје другаре из ликовне радионице Културног центра.

– Ове године Дан особа са инвалидитетом обележавамо тако што смо организовали инклузивну ликовну радионицу под називом „Заједно кроз свет у боји“ у нашем простору – рекла је директорица „Чигре“, Загорка Новаков.

Друштво „Чигра“ окупља, у различитим дневним активностима 15 младих и десеторо деце школског узраста, као и њихове родитеље који су, такође, чланови Друштва.

– Сваке године обележимо овај дан и сликамо. Ако неко не може сам, сви остали помажу. Данас смо цртали чигру – рекла нам је Мирјана Цуцић.

Позиву за дружење у „Чигри“ одазвали су се готово сви чланови Ликовне радионице за децу „Стварам оно што сањам“ Културног центра, каже заменица директора, Тања Ножица.

– Ово није први пут да се дружимо са децом из „Чигре“ и сви наши чланови увек се радо одазову. Данас је дошло тринаесторо деце. Сви сликају акрилним бојама на платну, а тема је слободна.

Јована Зељковић члан је ликовне радионице Културног центра већ пола године.

– Први пут сам овде и лепо нам. Дружимо се и заједно сликамо – каже Јована.

Пројекат је финансијски подржао Град, а догађају је присуствовала чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Рамона Тот.

– Особе са инвалидитетом свакодневно се суочавају са потешкоћама. Наш задатак, локалне самоуправе и удружења, јесте да подигнемо свест грађана о тим проблемима.

Слике настале на данашњој радионици биће урамљене и изложене на Новогодишњем базару.

 

 

 

 

 

полагање венаца краљу петру

Полагањем венаца на споменик Краљу Петру Првом, у организацији градског одбора Удружења „Краљевина Србија“ одата је почаст великану наше историје, једном од најомиљенијих српских владара и војсковођа. Поред представника поменутог удружења, венце су положили Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

– Краљ Петар је био велики борац, омиљени државник кога су у народу звали „чика Пера“ и први владар новоосноване државе. Недавно смо обележили годишњицу присаједињења Баната, Бачке и Барање матици Србији, и ослобођење Кикинде 1918.године. Кикинда већ има улицу Краља Петра, а од прошле године и споменик у чијем подизању је учествовао град- истакао је Богдан.

Заслуге Краља Петра Првог су немерљиве, посебно за присаједињење Војводине Србији, указују у Удружењу „Краљевина Србија“.

– Прошле године, на стогодишњицу смрти Краља Петра Првог подигли смо спомен бисту захваљујући великој помоћи градоначелника Николе Лукача који је препознао значај и потребу да Кикинда добије овај споменик- указао је Милош Павковић, председник овог удружења које ради под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића.

Милан Рељић из Градског одбора „Краљевине Србије“ указао је на значај очувања историје и традиције у Кикинди.

Краљ Петар Први остао је упамћен и као краљ Петар Ослободилац. У народу је био веома цењен  као храбар, поштен и правдољубив владар који је, упркос веома нарушеном здрављу, Албанску голготу прошао заједно са својом војском.

 

 

саобраћај

Више суграђана обратило нам се због немогућности да у Полицијској управи Кикинда заврше послове у вези са регистрацијом својих возила. Прекид у раду сервиса, међутим, није на нивоу ПУ у Кикинди, већ целе Србије. Како је саопштио МУП, до прекида рада сервиса који је намењен за пружање услуге регистрације и продужења регистрације возила дошло је услед квара на хардверским компонентама информационог система Министарства унутрашњих послова.

Стручне екипе МУП-а раде на отклањању насталог проблема, чије се решавање очекује у најскорије време, обавестили су јавност.

„Грађани који из наведених разлога нису успели да изврше продужење регистрације својих возила, неће бити санкционисани од стране саобраћајне полиције“- стоји у званичном саопштењу МУП-а.

Како је у гостовању на РТС јутрос објаснио Златко Беленцан, помоћник начелника Управе саобраћајне полиције, полицијски службеници на терену су добили инструкције о поступању у случају да затекну возило коме је истекла регистрациона налепница.

Истиче да се против њих неће покретати прекршајни поступци, нити ће се издавати прекршајни налози, нити ће се возила којима је истекла важност регистарских налепница искључивати из саобраћаја.

-Докле год се не успостави систем, возачи којима је истекла важност регистарске налепнице неће бити санкционисани. Због новонастале ситуације, Управа за управне послове МУП-а, организоваће додатно време да грађани који желе да региструју возило то учине, рекао је Беленцан.

Због квара на серверу, трећи дан грађани нису у могућности да региструју возила. Остали сервиси Министарства унутрашњих послова раде несметано.

Појачана контрола саобраћаја

Саобраћајна полиција ће, од 5. до 11. децембра спровести појачану контролу саобраћаја која ће бити усмерена на контролу вожње у алкохолисаном стању и под дејством психоактивних супстанци, као и на прекорачења брзине.

316875122_846906063223525_2532863249202926110_н

Пожаревљанин Милан Митић (34) имао је 22 године када је тешко страдао у саобраћајној несрећи. Вожња мотора у алкохолисаном стању замало га је коштала живота. Био је 40 дана у коми са фрактуром лобање, али живот му је пружио другу шансу. Данас је користи да би преносио важну поруку.

-Било је то 2010. године. Друг и ја смо, видно пијани изашли из кафића и сели на моторе и брзином од 170 км на сат улетели у кривину. Мој мотор испрва није хтео да упали, као да ми је сам Бог давао знак, али ја сам био тврдоглав и ђавоље упоран да кренем. Мимоишли смо се са санитетом, а они су унутра прокоментарисали: ове ћемо ноћас да сакупљамо. Свега неколико минута касније, тако је и било. У кривини сам полетео, ударио у ивичњак и главом поломио три дрвена стуба која су држала трем од продавнице.

Нисам носио кацигу, а друг јесте. Он је поломио руку и оперисао дискус хернију, док сам ја био животно угрожен. Имао сам фрактуру лобање. Током периода у коми добио сам три бактерије, плућа су ми се напунила водом, добио сам сепсу – своје драматично искуство Милан је поделио вечерас на трибини посвећеној возачима мотоцикла и мопеда и њиховом безбедном учешћу у саобраћају.

-Био сам млад, луд, тврдоглав, нисам хтео да слушам шта су ми родитељи говорили, због чега се данас кајем. Шансе да преживим биле су један према 10 милиона. Данас је мој циљ да обилазим градове и преносим лично искуство у нади да други неће радити то што сам радио ја- истакао је Милан. Данас ради у Градској управи Пожаревца и активно учествује на оваквим трибинама.

У Кикинди је у протеклих пет година погинуло пет мотоциклиста. У половини случајева мотоциклисти страдају сами, без учешћа другог возила, а разлози су брзина, непажња, алкохол- предочио је руководилац Института за безбедност саобраћаја Славен Мановић.

-Градска управа у Кикинди је пропознала важност овог проблема и посветила му пажњу. Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја од 161 локалне самоуправе, Град Кикинда се налази на 118 месту. У односу на број становника, има велики број погинулих и повређених у саобраћајним незгодама. За последњих пет година погинуло је 25 особа, од којих су пет мотоциклисти. У односу на друге градове, висок је проценат употребе кацига у Кикинди, то могу да похвалим – рекао је Мановић.

Трибину у Центру за стручно усавршавање организовао је градски Савет за безбедност саобраћаја. Присутни су са пуном пажњом испратили поучно предавање које никог није оставило равнодушним. А свако би требало да га одслуша јер учешћем у саобраћају сносимо одговорност за сопствени, али и за туђе животе.

Дучић: Донације предшколцима, првацима и саобраћајној полицији

Трибини је присуствовао и члан Градског већа Мирослав Дучић који је указао на бројне активности градског Савета за безбедност саобраћаја. Усмерене су ка различитим циљним групама, а све зарад повећања безбедности свих учесника у саобраћају.

-Предшколцима ћемо поделити бустер седишта, а поклон пакете добиће и прваци: књигу Пажљивко, флуоресцентни прслук и блинкер светла за бицикле. Град је припремио и донацију у опреми за саобраћајну полицију. Уручићемо им читач тахографа, несесер за увиђаје и додатну опрему коју су тражили- истакао је Дучић.

соја

Из буџета града у овој години је за програме подршке пољопривреди и руралном развоју издвојено 15 милиона динара. За 18 мера стигло је 605 захтева пољопривредних газдинстава, од којих су одбијена само 22 – због непотпуне документације или јер су средства за одређену меру већ била утрошена, каже руководилац Одсека за пољопривреду Градске управе, Далибор Оличков.

– Најинтересантније су биле мере набавке опреме за систем „кап по кап“ и за бушење бунара, затим мере подршке младима у руралним подручјима, субвенционисање трошкова осигурања усева и набавке опреме за пчеларство. За те четири мере било је издвојено око 8,5 милиона динара, што је више од половине буџета за ове програме. Потрудићемо се да, и наредних година, финансирамо мере које су највише тражене – објашњава Оличков

Највише захтева, укупно 194, поднето је из газдинстава која се баве ратарством и то за меру осигурања усева.

– Много захтева имали смо и за нову меру у оквиру сточарства, која је ове године први пут уведена и односи се на субвенционисање трошкова матичења – каже Оличков. – У те сврхе утрошено је милион динара.

С обзиром на то да је буџет остварен у потпуности, у Одсеку за пољопривреду су сигурни да ће за следећу годину моћи да траже и више новца, као и да ће задржати мере за које је била највећа заинтересованост. Кажу да су у сталном контакту са пољопривредницима како би сагледали њихове потребе за унапређење производње и како би што боље расподелили буџетска средства.

У овој области, Град Кикинда ће ускоро остварити још једну значајну сарадњу. На иницијативу запослених на Пољопривредном факултету у Новом Саду, ова установа и локална самоуправа ускоро ће потписати споразум о сарадњи којим ће бити омогућена размена информација, знања и искустава, каже Оличков.

Студентима ће бити омогућена практична настава на газдинствима и на огледним пољима Пољопривредне стручне службе. Такође, постојање споразума омогућиће Факултету и Граду да, са пројектима у области пољопривреде, заједно аплицирају за приступ ИПА фондовима.

мигранти кањиза

Радна група, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, у данашњој акцији, у сарадњи са припадницима Полицијске управе у Кикинди и Одредом Жандармерије у Новом Саду, пронашла је 201 ирегуларног мигранта на подручју општине Кањижа.

Мигранти су превезени у Прихватни центар у Адашевцима. Полиција је саопштила да ће, и у наредном периоду, спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната.

ахондроплазија

Представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије” у Министарству спољних послова састали су се са Тамаром Вучић, првом дамом Србије и проф. др Сањом Радојевић Шкондрић, директорком Републичког фонда за здравствено осигурање. Тема састанка била је терапија за ову ретку болест и значај њене што раније примене у нашој земљи.  Како истиче суграђанин Давор Терзин, представили су рад удружења и предали део документације о терапији и клиничним испитивањима.

-Познат нам је хуманитарни рад госпође Тамаре Вучић  која је својим залагањем значајно допринела да се на листу лекова о трошку фонда уведу терапије против, такође ретких болести, спиналне мишићне атрофије и цистичне фиброзе. На састанку смо представили са чиме се наша деца и ми као родитељи сусрећемо, јер ахондроплазију сви повезују са ниским растом, али није само то, већ дуги низ компликација које ова болест носи са собом. Терапија те компликације минимизира или потпуно сузбија- указује Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе којој је дијагностикована ова ретка болест.

Јелена Хађасија, Данијела Стојановић и Давор Терзин, сво троје родитељи деце са ахондоплазијом истакли су на састанку да је приоритет у раду удружења увођење терапије о трошку РФЗО, али и ширење свести и едукација о овој болести као и помоћ родитељима и одраслима који се са њом суочавају. Терапија годишње за дете кошта више од 270.000 евра, а лек се успешно користи у Италији, Аустрији, Немачкој, Словенији, Русији.

– Наша деца иду у вртић и школе, па је потребно и да јавност упознамо са овом болешћу. Да би се терапија увела и у нашој земљи, постоје одређене процедуре и ми предузимамо даље кораке. Дуг је пут, али смо истрајни. Састанак је био веома успешан, Тамара Вучић и Сања Шкондрић исказале су разумевање и подршку за нашу борбу и упутиле нас на даље кораке. У овом моменту индиковано је десетак деце за терапију- наводи Давор. Наду и оптимизам улила му је и најава  ће се приликом разматрања буџета за 2023. годину узети у обзир и терапија за ахондоплазију.

-Захваљујемо се свима који нам пружају максималну подршку на овом нашем путу и подржавају кампању #хоћударастем- истиче.

Сајт са бројним корисним информацијама о овој болести, приручник као и стручни скуп, такође су у плану Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ за наредни период.

 

 

 

 

хив аидс

Светски дан борбе против ХИВ-а и АИДС-а, 1. децембар, одвија се ове године под слоганом „Изједначимо!“. Из Заједничког програма Уједињених нација за ХИВ и АИДС (УНАИДС) позивају да се размотре неједнакости које коче напредак у завршетку пандемије АИДС-а, са циљем да се до 2030. године оконча ова глобална претња по здравље.

Повећана рањивост на вирус често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења ХИВ инфекције, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Пандемија узрокована ХИВ-ом је, до краја 2021. године, према проценама УНАИДС-а, однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано. У истој години 1,5 милион људи је новоинфициран, што је за трећину мање у односу на 2010. За исти период, међу децом је забележено смањење нових ХИВ инфекција за 50 одсто.

Ипак, уз све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних ХИВ-ом, ова болест постала је хронично здравствено стање које омогућава зараженима да воде дуг и продуктиван живот.

У прошлој години 76 одсто одраслих и 52 одсто деце која живе са ХИВ-ом у свету примало је доживотну антиретровирусну (АРВ) терапију. Ова терапија је комбинација неколико лекова који се узимају сваког дана. Она не може да излечи  ХИВ, односно да га уклони из организма, али може да га потисне и држи под контролом.

На тај начин значајно се смањује количина вируса у организму, што омогућава имуном систему да се опорави, чиме се смањује и могућност добијања инфекција које могу бити фаталне. Такође, што је веома значајно, смањује ризик од преношења ХИВ-а.

Ризик од инфицирања ХИВ-ом је за ризичне групе, у односу на општу популацију, већи: 35 пута међу особама које инјектирају дроге, 30 пута за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка епидемије, 1985. године, до данас, у Србији су регистроване 4.524 особе инфициране ХИВ-ом, од којих су 2.152 особе оболеле од АИДС-а, док је 1.336 умрло. Само ове године дијагностиковано је 152 инфицираних, што је за четвртину више него у истом периоду 2021. Међу пријављеним ХИВ позитивним особама било је 18 пута више мушкараца него жена и већина је узраста од 20 до 49 година.

Међутим, подаци показују и то да се велики број инфицираних не тестира благовремено, што смањује могућност успешног лечења и превенције преношења вируса.

На подручју Севернобанатског округа, од 2000. до 2022. године регистровано је 22 позитивних на ХИВ, и сви су мушкарци средњих година, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Неопходно је добро информисање и одговорно сексуално понашање јер је боље улагати у превенцију него у лечење. Такође, веома је важно откривање вируса на време јер је, уз благовремено узимање терапије нове генерације, могућ квалитетнији живот и мање заражавање – истиче др Пецарски.

У активности поводом Дана борбе против ХИВ/АИДС-а, и ове године укључио се и кикиндски Црвени крст.

– Цео децембар је у знаку едукација које организујемо у средњим школама јер сматрамо да је информисање младих о ХИВ-у и АИДС-у од изузетног значаја – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Из кикиндског ЗЗЈЗ подсећају да се код њих, сваког радног дана, од 8 до 14 сати, може проверити ХИВ статус, као и зараженост хепатитисом Б и Ц. Тестирање је бесплатно, добровољно, анонимно и поверљиво.

error: Content is protected !!