Друштво

РЦТ душан васиљев

Тридесетак полазника и ментори РЦТ „Душан Васиљев“ претходни викенд провели су на студијском путовању које је подразумевало обилазак  културно-историјских знаменитости у централној Србији и Војводини, као и интензиван менторски рад. На мапи овог путовања нашли су се Виминацијум, Рамска тврђава, Лепенски Вир, Голубачка тврђава, Смедеревска тврђава, Сребрно језеро, као и музеј у Вршцу.

-На путовање су пошли приоритетно средњошколци који се налазе у процесу писања научно-истраживачких радова које ће представити на наредном такмичењу талената на пролеће 2023, као и мањи број основаца, старијих полазника Центра. Програм путовања осмислили су ментори групе за географију, Јасна Томашев и Будимир Ђукичин, док су полазници имали тродневну прилику да у сталним консултацијама са својим менторима обаве све неопходне припреме за наставак успешног научног рада- наводе у РЦТ „Душан Васиљев“ који самостално функционише већ седам година.

Ове године уписао је рекордан број полазника са територије Северног Баната распоређених у једанаест група издељених према различитим научно-истраживачким областима. Учешће у раду Центра потпуно је бесплатно за све полазнике.

 

 

 

 

 

Сајам

На Међународном сајму хране и пића који се по 16. пут одржава у Београду први пут се представља и Град Кикинда. Посетиоци регионалне смотре прехрамбених производа намењених тржишту а припремљених по традиционалним рецептима, која траје од 24. до 27. новембра у прилици су да се упознају са асортиманом производа Винарије „Кепул”, Пољопривредих газдинстава „Крстоношић” и „Степанов”, „Нутто”, „Банат бир” и Дестилерије „Хуберт 1924″. На Сајму хране и пића представила су се и удружења жена: Кикинда, Сувача, Иђош и Наковчанке.

Носилац промоције је Секретар за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, а подршку пружа и у промоцији учествује и Туристичка организација Града Кикинде.

Фокус ове манифестације су производи са заштићеним географским пореклом или они чија се заштита препоручује, а сајам етно хране и пића их афирмише као прворазредне тржишне и извозне артикле, који би требало да постану и незаобилазни елемент туристичке понуде.

Сајам етно хране и пића одиграо је у последњих 15 година значајну улогу у брендирању, промоцији и пласману лесковачког ајвара, качарског и хомољског меда, дуван-чварака, футошког купуса, пиротских пегланих кобасица, вурде, различитих џемова, киселе зимнице, чајних мешавина, сушеног воћа, пекарских производа, вина и ракије, од којих су многи постали и извозни артикли.

Манифестација има пословни и промотивни карактер. Намењена је дистрибутерима, добављачима хотела и трговинских ланаца, власницима ресторана, трговинских радњи или шефовима кухиња, професионалним гастрономима, те купцима из иностранства ради закључења купопродајних уговора.

 

Ахондроплазија 2

Породицу Терзин, Давора, Слађану и малу Сташу, која болује од ахондроплазије, јуче су у Градској кући примили председник градског парламента, Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски.

– Разговарали смо о ахондроплазији и о нашој Сташи – каже Слађана, Сташина мама, која је и председница удружења Деца са ахондроплазијом Србије са седиштем у Кикинди. – Представници Града пружили су нам подршку и понудили помоћ. Сташине терапије и снимања не плаћамо, али ћемо, као удружење, конкурисати за буџетска средства наредне године.

Удружење окупља родитеље деце са ретком болешћу патуљастог раста, које у Србији има седморо. У плану је да у Кикинди организују скуп на који ће доћи и две породице из иностранства, из Црне Горе и Аустрије. Основна активност родитеља је да терапија новим леком, која се спроводи у свету, буде доступна и код нас, о трошку државе. Лек отклања многе компликације ове болести; његова цена је 270 хиљада евра годишње по детету и потребан је до завршетка његовог развоја.

Делегација Удружења сутра ће, тим поводом, имати састанак у Републичком фонду за здравствено осигурање у Београду, каже Слађана Терзин и захваљује на досадашњој подршци суграђанима и Граду.

Сви који желе да помогну Удружењу Деца са ахондроплазијом Србије како би сва деца добила адекватну терапију, могу то учинити уплатом на жиро рачун са бројем: 200-3551460101016-83.

 

 

 

Израел

На позив градоначелника града Ноф ХаГалила Ронена Плота, а уз посредовање кикиндског удружења Еш, делегација града Кикинде, предвођена градоначелником Николом Лукачем боравила је у овом братском граду у Израелу.

Повод посете био је потписивање нове Декларације о пријатељству између два града. Прва декларација о пријатељству Кикинде и Ноф ХаГалила (тада Назарет Илита) потписана је пре 30 година, а током три деценије два града нису превише сарађивала све до овогодишње посете градоначелника Плота и делегације Ноф ХаГалила Кикинди током манифестације Дани лудаје када је договорено успостављање чвршће сарадње и узвратна посета делегације Кикинде.

– Било нам је изузетно задовољство када смо примили позив градоначелника Лукача да посетимо Кикинду током Дана лудаје и из прве руке осетимо шта све Кикинда може да понуди и у којим областима смо компатибилни. То је на првом месту образовање, култура и спорт и верујемо да су млади најбоља основа за сарадњу међу градовима. Потписивање нове Декларације о пријатељству свакако је најбољи увод за интезивирање ове сарадње- рекао је градоначелник Плот.

Градоначелник Кикинде Никола Лукач изјавио је да је посета Израелу и братском граду Ноф ХаГалилу била изузетно занимљиво искуство и прилика за боље упознавање ове земље, њених обичаја и начина функционисања, али и прилика за договор о сарадњи међу градовима.

– Представници Ноф ХаГалила су нам приредили изузетан дочек и могућност да се упознамо са историјом и значајем овог града, али и читавог Израела. Било је ово јединствено искуство и верујем да ће наша сарадња ићи само узлазним путем, а први кораци су успоствљање механизма размене ђака која би требала да почне већ на пролеће наредне године.

Градоначелник се посебно захвалио Удружењу Еш које је посредовало у успостављању поновне сарадње, али и Хору Културног центра Кикинда „Атендите“ који је за ову прилику снимио посебан спот у част потписивања нове Декларације о пријатељству два града.

 

 

соларни панели

Град Кикинда расписаће у првој половини децембра јавни конкурс за суфинансирање уградње соларних панела на породичним кућама и унапређење термотехничког система путем уградње калориметара, циркулационих пумпи, термостатских вентила и делитеља топлоте. Како је за Кикиндски портал прецизирао енергетски менаџер Никола Југин за ову меру опредељено је 1,5 милиона динара, од тога 1.260.000 динара за соларне панеле, а 240.000 динара за циркулационе пумпе, калориметре, термостатске вентиле и делитеље топлоте.

-Максималан субвенционисани износ по домаћинству за соларне панеле износиће 420.000 динара. Влада велико интересовање грађана, највише за меру набавке и уградње соларних панела за породичне куће. Привредни субјекти који ће учествовати у овом Програму енергетске санације домаћинстава на територији Града Кикинде су Ђурђевић Термосолар, МТ Комекс ДОО Београд и Телефон инжењеринг ДОО Београд- наводи Југин.

У Програму енергетских санација који је  току 74 домаћинства су добила бесповратна средства, од укупно 242 која су конкурисала.

У току је извођење радова на побољшању енергетске ефикасности, у домаћинствима, а очекује се да комплетни радови буду завршени  до краја месеца.

 

 

посао млади

Да добију посао и оспособе се за неко од занимања по програму „Моја прва плата“, са подручја Кикинде и села јавило се 38 незапослених. Истовремено, Националној служби за запошљавање (НСЗ) радна места понудило је 46 послодаваца.

– Послодавци су понудили 102 радна места, међу којима преовлађују позиције са средњим образовањем у односу на оне са факултетом  – каже Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале НСЗ. – Незапослени млади пријавили су се за 82 радна места.

Овај програм Владе Србије омогућава незапосленима до 30. године без радног искуства да се оспособе за самосталан рад на конкретним пословима, у трајању од девет месеци. За то време НСЗ обезбеђује месечно 25 хиљада динара за запослене са средњом стручном спремом и 30 хиљада динара за ангажоване са високим образовањем.

Да разговарају са потенцијалним послодавцима пријављени имају могућност још недељу дана. До сада, подаци показују да је готово две трећине њих то већ учинило.

– У првој половини новембра повезивали смо незапослене са послодавцима у приватном сектору, а са јавним сектором остваривање контаката траје до краја месеца. До сада је највише запослено продаваца и административних радника, на укупно 22 радна места, од којих је седам за високообразоване – каже Митровићева.

По програму „Моја прва плата“ прошле године у Кикинди су закључена 23 уговора. За све који постигну договор, пракса код послодавца мора почети до 30.  децембра.

Следећу прилику за стручно оспособљавање незапослени без искуства имаће за годину дана. Програм „Моја прва плата” спроводи се уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија, Министарства омладине и спорта, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу и Привредне коморе Србије.

Почетком следеће године, кажу у НСЗ,  очекују се нови програми за послодавце и незапослене, што ће бити објављено у јавним позивима.

Мокрин Арандјеловдан

У Мокрину је данас прослављена варошка и црквена слава Аранђеловдан. Освећење и резање славског колача приређено је у свечаној сали Месне заједнице, а потом су, на свечаности у Омладинском дому, уз пригодан културно-уметнички програм, заслужним мештанима додељене захвалнице.

Добили су их Живко Угреновић, за свесрдну помоћ у раду Месне заједнице, Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро“ за изузетну сарадњу са Месном заједницом, Јован Вељин, почасни председник Удружења грађана „Раша Попов“, за промоцију и организацију културних дешавања, Нера Ковачев, уметнички руководилац КУД „Мокрин“ за очување и неговање традиционалне игре и песме, Божидар Фишаков из УГ „Девет грла“, за успешну реализацију јавних радова, Зоран Тенкеш, за графички дизајн за потребе МЗ, удружења и спортских клубова. За донирање средстава за пошумљавање захвалница је уручена групи грађана: Младену Адамову , Душки Мачкић Павлов, Роберту Белошу, Силвији Штуермер, Жељку Буркину и Немањи Дукатареву. Захвалницу је добила и фирма Биоесен Кула, за помоћ Месној заједници. Захвалили су се и Димитрију Ракину за одржавање артерских бунара.

Мокринчанима је, у име Савета Месне заједнице, славу честитао Дејан Ивановић. Сумирао је реализоване планове и указао на будуће.

– У протеклом периоду уређена је депонија, урађен је тротоар на главној улици, а у плану је чишћење канала, као и игралиште за мали фудбал и баскет, то нам недостаје- рекао је Ивановић.

Честиткама се придружио председник Скупштине града Младен Богдан који је присуствовао свечаности заједно са члановима Градског већа Валентином Мицковски и Љубаном Средићем.

– Ово је леп повод за окупљање и договор како да заједничким предлозима дођемо до тога шта је грађанима најпотребније, Ослушкујемо потребе грађана и трудимо се да њихове захтеве испунимо на најбољи начин. Тако је у протеклом периоду урађен успоривач на главној улици, као и тротоар. Важна је реконструкција крова на библиотеци, гледаћемо да и то уврстимо у будуће планове- истакао је Богдан.

Поред инфраструктурних улагања, Мокринчанима ништа мање није важан културни живот вароши.

– Удружење грађана „Раша Попов“ прославило је мали јубилеј- пет година рада. Од самог оснивања, трудили смо се да ухватимо корак са најзначајнијим манифестацијама, што смо, верујем, и успели. Имали смо и Недељу културе у Мокрину која је обиловала културним садржајима и посетиоцима. Желим да похвалим и друге чланове Удружења: Јована Вељина, Даринку Маљугић, Зорана Тенкеша- нагласио је Живко Угреновић, председник УГ „Раша Попов“.

Традицију, игру и песму негују и на млађе нараштаје вредно преносе и у КУД-у „Мокрин“.

-Наш КУД броји 180 чланова подељених у шест фолклорних секција. Имамо две певачке групе, ту је заслужан и Владимир Милованов, наш корепетитор. Током године вредно смо радили, а Месна заједница је то препознала- рекла је Нера Ковачев, уметнички руководилац КУД-а „Мокрин“.

мала матура

Ученици осмих разреда на завршном тесту на крају школске године, полагаће три, а не седам предмета као до сада. Наиме, уместо комбинованог теста који се састоји од питања из пет предмета, убудуће ће полагати тест из само једног предмета. Како су раније саопштили из Министарства просвете, изменом концепта постићи ће се већа мотивисаност ученика јер ће сами бирати предмет који полажу. На завршном испиту остају обавезни матерњи језик и математика, а трећи тест ђаци ће бирати од пет понуђених.

 -Мења се мала матура у делу део комбинованог теста- потврђује за Кикиндски Тихомир Фаркаш, председник Актива директора школа. –  Ученици и родитељи имаће могућност до краја децембра да се определе за једну од области-географија, биологија, историја, физика или хемија. У суштини, кључно је да ученици изаберу предмет који им највише одговара, да би у другом полугодишту предметни наставници радили припреме са њима- истиче Фаркаш.

Осмаци су у јуну, као ученици седмог разреда, радили пробни тест где су се опредељивали за један од пет понуђених предмета. Тада се највише ђака (28 одсто) определило да полаже биологију, нешто мање (24 процента) хемију, историју 18 одсто, географију 15 одсто и 8 одсто физику.  Збирке за припрему требало би да изађу у јануару, а најављено је и да ће ђаци имати могућност да вежбају електронски.

Архандјел Михаило 3

Православни верници 21. новембра обележавају празник посвећен Светом Арханђелу Михаилу – Аранђеловдан. По броју људи који га слави као крсну славу, налази се на трећем месту. Арханђел Михаило се сматра чуварем вере и борцем против јереси.

Ако Аранђеловдан пада у среду или петак, слава треба да буде посна, а жито је обавезно. Верује се да болесници овог дана оздрављују. Такође, сматра се да, какво је време на Аранђеловдан, такво ће бити током целе зиме и пролећа.

Ослободјење а

У Кикинди су данас обележене 104 године од ослобођења у Првом светском рату и уласка Српске војске у град. Положени су венци на спомен-костурницу на Железничком гробљу и, у холу Градске куће, код спомен плоче бригадиру Драгутину Ристићу. Ристић је био вођа пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михајло“ који је ушао у Кикинду 20. новембра 1918. године.

Комеморативни скуп одржан је на Железничком гробљу, код споменика који је подигнут за 184 преминула током Првог светског рата. Међу њима су: 64 Срба, 62 настрадалих руских војника и 21 Румун – генерали, лекари, научници, просветари и писци, они који су у време Великог рата уточиште пронашли у Кикинди.

Обележавању годишњице присуствовали су представници борачких организација, Војске Србије и локалне самоуправе, председник Градског парламента, Младен Богдан, и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.

Младен Богдан истакао је да је, све до 2012. године и промене политике, сећање на један од најважнијих догађаја у историји града било неправедно запостављено.

– Срби у Гвозденом пуку извојевали су велике битке у Првом светском рату. Заслужили су да им се одају признање и почаст јер су се борили за ослобођење града и ове земље, што је довело и до уједињења српског народа у једну државу. Прилика је и да поручимо новим генерацијама да не треба да се стиде војске, да их позовемо на добровољно служење војног рока, и да промовишемо нашу војску као стуб одбране земље. И данас су пред нама тешке одлуке које, у интересу нашег народа, само уједињени можемо да доносимо; да, ако је могуће, сарађујемо и са Истоком и са Западом, али да сачувамо Србију и српски пут. Најважније је да очувамо мир и независност – рекао је Богдан.

Професор Лазар Демић подсетио је на историјске околности на овим просторима у току Првог светског рата.

– Док су кикиндски Мађари и Немци своје проблеме са Царевином били решили Аустроугарском нагодбом 1867. године, положај Срба остао је политички неприхватљив. То је разлог због којег су српски буржоаски елементи у Кикинди, они који су могли да уздрмају и заталасају незадовољне, били хапшени, одвођени у логоре широм Мађарске, многи су интернирани. Један од најзлогласнијих затвора у који су одвођени био је „Чилаг“ у Сегедину. Становништво у Кикинди је о рату извештавала немачка и мађарска штампа, разуме се, нетачно. Када су Срби, 1917. године, почели да се враћају, сазнало се и да Централне силе губе на фронту, што је утицало на то да српско становништво почне да се мобилише. Прихватали су обавезну мобилизацију, њих су слали на Источни фронт, у Галицију, где су се предавали и оснивали своје ослободоилачке одреде. Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у Кикинду је ушла 18. новембра, а два дана касније стигао је и пешадијски пук бригадира Драгутина Ристића. Он је и преузео власт у граду, што је изазвало неописиву радост и славље. Наредних дана, на збору Српског народног већа, изабрана су шестнаесторица Кикинђана који су представљати град на Великој народној скупштини. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици и остварен је српски сан – испричао је  професор Демић.

Тог 20. новембра, пре 104 године, ослободиоце је, на Железничкој станици дочекао велики број грађана који су их и допратили до центра града. Драгутин Ристић је прво ушао у цркву, а затим и у Градску кућу, са чијег балкона се обратио Кикинђанима, доносећи им вести о слободи.