Стигле су у омиљено им зимовалиште. Ено их високо на стаблима на градском тргу, мирују по сунчаном новембарском дану, камуфлиране међу крошњама. Пернате суграђанке питомо посматрају туристе који их „лове“ својим објективима, задивљени природним феноменом који нас је планетарно прославио. Млади руски пар, Ксенија и Роберт, откривају нам да су још летос испланирали да у новембру, заједно са пријатељима, посете Кикинду и виде чувене сове.
– Од марта живимо у Београду. Летос сам тражила занимљиве туристичке дестинације које бисмо могли да посетимо у Србији. Гуглала сам и пронашла да је једно од таквих места Кикинда- због сова. Тада смо одлучили да ћемо у новембру доћи овде- прича нам Ксенија.
„Совембарску“ туристичку авантуру сами су испланирали и организовали.
– Ујутру смо дошли и обишли нека стабла на главној улици, али их нисмо видели. Претпостављам да их је тамо мање због буке и саобраћаја. Потом смо отишли у ресторан, и у међувремену на јутјубу погледали видео који је снимљен овде, иза православне цркве. Ту смо и дошли. И ево сова. До сада смо их видели сигурно петнаестак- одушевљен је Роберт.
Ксенија (32) и Роберт (35) су из Санкт Петербурга. Од марта живе у Београду. Иако обоје раде за исту међународну компанију, њихово познанство и љубавна прича почињу у Србији.
Као добри домаћини, иако случајни, препоручујемо им још неколико атрактивних туристичких садржаја у нашем граду, почев од оближњег музеја и мамутице Кике.
-Кикинда има дивну архитектуру. Миран, мали и пријатан град где је угодно доћи и провести викенд- поделила је са нама утиске Ксенија.
Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.
У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.
У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.
Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.
Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.
У свечаној сали Градске куће у Кикинди данас је одржана прва радионица – инфо дан Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија – Србија у Србији.
Прва оваква обука у новом циклусу одржана је пре два дана у Темишвару, а данас у Кикинди присуствовала јој је и директорка Програма прекограничне сарадње, Оана Кристеа. Укупан буџет циклуса који траје од 2021. до 2027. године већи је од 87 милиона евра, каже Саша Танацков, у Градском већу задужен за привреду и инвестиције.
Градоначелник, Никола Лукач, истакао је да је, поверавањем организације инфо-дана, Кикинди указана врелика част.
Градоначелник је, такође, најавио да ће Град, у наредних десетак дана, обновити братску повељу са Жомбољем, са којим се планира аплицирање по заједничким пројектима.
добијемо новац да завршимо цео пројекат. До сада су улагали Град и Месна заједница, добили смо и доста личних средстава, а потребно нам је још око 17 милиона динара да бисмо све завршили – каже Бранислав Чубрило – Рус, члан Савета Месне заједнице и Управног одбора Удружења спортских риболоваца у Накову.
По пет листа потврђено је за албанску, бошњачку, русинску и руску мањину, четири листе поднеле су Ашкалије, по три листе имају бугарска, буњевачка, египатска и словачка национална мањина.
У Економско-трговинској школи у понедељак је, после две године паузе због пандемије, одржана трибина под називом „Од ученика Економске школе до успешног стручњака“. За матуранте смера комерцијалиста, трибину су организовали професори економске групе предмета, Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.
Гости су говорили о својим мотивима да упишу Економско-трговинску школу и закључили да је то био прави избор јер им је обезбедио добру основу за даље школовање, каријеру и будућност, уопште. Истакли су да је веома важно имати економску, односно финансијску писменост.
Било је данас и свечано и емотивно у школи „Вук Караџић“. Награђени су најуспешнији ученици и у пензију је испраћена дугогодишња директорица, Оливера Лазић.
– Данас је централни дан, иначе Дан школе обележавамо читаве седмице – сутра је спортски дан, угостићемо ученике других основних школа, а у четвртак имамо маскенбал за ниже и игранку за више разреде. Иначе, целе недеље ђаци прикупљају храну као помоћ угроженим суграђанима – рекао је директор, Иван Пантелић.
Богдан Дејановић, сада ученик друштвено-језичког смера у Гимназији „Душан Васиљев“, двоструки је лауреат за школску 2021/2022. годину.
– За мене је увек емотивно када дођем у ову школу јер смо је похађали и ја и чланови моје породице. Сигуран сам да ће нови директор, утабаним стазама, са изузетном децом и одличним наставним кадром, омогућити још боље услове за стицање знања. Деци поручујем да „краду“ знање, да се друже, како би са лепим успоменама на своју основну школу постизали успехе у будућности – рекао је градоначелник Лукач.
– Први пут сам данас у зграду ушла са позивницом – каже директорица у пензији. – Срећна сам што видим сва драга лица људи са којима сам сарађивала. У основи нашег успеха био је добар однос са колегама. Имали смо веома добру сарадњу, увек смо били врло јединствен колектив. И наша многобројна дружења била су корисна, на њима смо добијали идеје за рад и у томе су били наша покретачка снага и успех.
Историјат школе