Друштво

градско веће

Седница Градског већа одржана данас у Етно кући „Торонтал“ у Руском Селу била је прилика да градоначелник Никола Лукач са сарадницима обиђе новоизграђени објекат овог атрактивног комплекса. Изградњом гостинске куће са шест трокреветних соба, са рестораном и пратећим просторијама проширени су смештајни капацитети у „Торонталу“ и дат нови замајац развоју сеоског туризма.

-Удружење „Торонтал“ је основано 2004.године и практично на 18. рођендан можемо да се похвалимо новим садржајем- конкретан је Шандор Талпаи, председник овог удружења.

-Објекат је веома значајан, поготово због тога што у селима нема објеката за смештај туриста,а постоји потреба. Време је да на прави начин кренемо са сеоским туризмом. До сада смо имали две трокреветне собе, али то није било довољно. Поред досадашњег циља –очувања традиције, обичаја и културе мађарског народа, желимо да развијамо сеоски туризам и будемо ослонац развоју предузетништва. Могу да обећам да ће Руско Село бити једно од најразвијенијих у наредном периоду- поручује Талпаи.

У идиличном амбијенту етно-куће посетиоцима се нуде бројни садржаји. Ту је језеро, тениски терени, радионице грнчарије, веза и ткања, сувенирница, ресторан… Изградњу гостинске собе финансирао је Мађарски национални савет и Влада Мађарске са 18 милиона динара, а помоћ је пружио и Град.

-Изузетно нам је драго да видимо да се започети пројекти успешно завршавају, да Град и Месна заједница заједно са националним мањинама и удружењем „Торонтал“ добро сарађују што резултира новим садржајима и напретком- каже градоначелник Никола Лукач.

-Улагања у села су од посебног значаја. Сигуран сам да ће туристи који радо долазе у Кикинду и наша села, бити задовољни. Овде видимо да и други извори финансирања, када постоје добре референце, као што их има „Торонтал“ улажу у развојне пројекте. Водићемо рачуна о грађанима који живе у месним заједницама и уверен сам да ће овај добар пример преузети и друге месне заједнице- истиче Лукач.

Данашња седница Градског већа одржана у Руском Селу наставак је праксе да се седнице одржавају и у месним заједницама како би се заједнички сумирали резултати и дефинисали даљи планови.

-Ми се боримо за сваког становника села, да село одржимо у животу. Сарадња са градом и са „Торонталом“ је врло значајна. На седници Већа желимо и да размотримо даљу сарадњу, и перспективе развоја Руског Села, указује Ведран Ђурасовић, потпредседник Савета Месне заједнице.

Кикинда трг

У Србији се данас одржавају избори за националне савете националних мањина на којима учествује 50 изборних листа. Од укупно 23 национална савета националних мањина, за 19 чланови се бирају непосредно, док се за четири бирају путем електорских скупштина.

Бирачка места отворена су у 7 сати, а гласање траје до 20 часова. На територији Града Кикинде гласа се на десет бирачких места, пет у граду и пет у селима. На изборима право гласа имају припадници националних мањина са правом гласа, уписани у Посебни бирачки списак.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позвало је све грађане са правом гласа да изађу на изборе за националне савете националних мањина како би нови сазиви имали потребан демократски легитимитет и били право представничко тело националних мањина у  Србији.

Чланове националног савета на непосредним изборима бирају припадници албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египатске, мађарске, немачке, пољске, ромске, румунске, руске, русинске, словачке, словеначке, украјинске и чешке националне мањине, Четири националне мањине бираће чланове за националне савете путем електорске скупштине, и то: македонска, хрватска, црногорска и горанска.

Национални савети су најважније установе националних мањина којима су, према Закону, поверена „јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима“.

 

Базари који се једном месечно одржавају на тргу испред Градске куће постали су традиција за излагаче и посетиоце. И данашњи Новембарски базар уприличила је Туристичка организација града Кикинде. Бројни излагачи из нашег града, али и околине представили су својих вредних руку дела.

Од украсног биља и цвећа које ће оплеменити ваш животни простор, преко најразличитијих украсних предмета за кућу, креативних одевних аксесоара, разноврсних декорација, па до прехрамбених производа и пића насталих у малим, али успешним мануфактурама наших вредних суграђана.

Базаре воле и посетиоци јер су прилика да се упознају са занимљивим изложеним асортиманом, али и новим производима. Ако сте пропустили данашњи базар, наредна прилика биће у децембру.

 

 

prvi svetski rat

Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.

Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.

Реч је о заштићеној врсти која је позната и као “цвет феникс” јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи због чега је и изабрана за симбол обележавања овог значајног датума – да указује на уздизање српске државе из пепела и искушења кроз која је наш народ прошао у Првом светском рату.

Дан примирја суграђанима је честитао градоначелник Кикинде Никола Лукач:

-Србија је увек била земља поносних, часних и храбрих људи. Данашњи дан славимо као дан победе и дан слободе, са надом да смо достојни потомци својих славних предака. Честитам Вам Дан примирја у Првом светском рату.

 

 

 

 

 

 

У свечаној сали Градске куће у Кикинди данас је одржана прва радионица – инфо дан Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија – Србија у Србији.

– Од 2002. године имплементирали смо више од 170 пројеката и, на тај начин, привукли смо око 20 милиона евра у Средњи Банат и део Северног Баната. Све активности усмеравамо ка развоју локалних самоуправа – каже Дејан Ненадовић из Регионалног центра за друштвено-економски развој „Банат“ из Зрењанина.

Прва оваква обука у новом циклусу одржана је пре два дана у Темишвару, а данас у Кикинди присуствовала јој је и директорка Програма прекограничне сарадње, Оана Кристеа. Укупан буџет циклуса који траје од 2021. до 2027. године већи је од 87 милиона евра, каже Саша Танацков, у Градском већу задужен за привреду и инвестиције.

– Први позив у овом циклусу траје од 1. октобра до 1. фебруара 2023. године и има два приоритета: заштиту животне средине и управљање ризицима, и друштвено-економски развој. За разлику од претходног циклуса, имамо само две линије за аплицирање, што значи да ће бити прилично велико интересовање за мањe oпција. За прву приоритетну линију предвиђено је преко 11 милиона евра, а за другу око 13 милиона – рекао је Танацков.

Градоначелник, Никола Лукач, истакао је да је, поверавањем организације инфо-дана, Кикинди указана врелика част.

– Индиректни и директни корисници потенцијално имају одличну прилику да конкуришу са својим пројектима. У претходна два циклуса ми смо, на квалитетан начин, искористили средства добијена на овом конкурсу. За нови циклус такође ћемо пажљиво изабрати пројекте, оне које ће Кикинди донети бенефите и побољшати квалитет живота становника – рекао је Лукач.

Градоначелник је, такође, најавио да ће Град, у наредних десетак дана, обновити братску повељу са Жомбољем, са којим се планира аплицирање по заједничким пројектима.

Обука о изради буџета пројеката привукла је велики број заинтересованих. У Удружењу спортских риболоваца и Месној заједници Наково одлучили су да конкуришу за средства како би завршили спортско-рекреативни центар у овом месту.

– Правимо комплекс око језера, иза „Полетовог“ стадиона, да бисмо и будућим генерацијама оставили нешто вредно и корисно, што ће служити на понос нашем месту. Језеро је ископано, имамо и струју и воду, и један мали објекат који смо већ изградили. Надамо се да ћемо успети да добијемо новац да завршимо цео пројекат. До сада су улагали Град и Месна заједница, добили смо и доста личних средстава, а потребно нам је још око 17 милиона динара да бисмо све завршили – каже Бранислав Чубрило – Рус, члан Савета Месне заједнице и Управног одбора Удружења спортских риболоваца у Накову.

За реализацију пројеката по Програму прекограничне сарадње, на територију Града слило се преко 2,4 милиона eвра; најзначајнији су повезани са граничним прелазом Наково-Лунга.

izbori (2)

Избори за чланове 19 савета националних мањина заказани су за недељу 13. новембар, док ће четири мањине – горанска, македонска, хрватска и црногорска, бирати представнике путем електорске скупштине.

У законском року је потврђено 50 изборних листа. На листама је троје Кикинђана: Рамона Тот, професорка мађарског језика и књижевности, налази се на изборној листи кандидата за чланове Савета мађарске националне мањине- „Мађарска слога”. Милица Ристић, струковни васпитач је на листи „За јединство Рома Србије Ибро Идић” као кандидаткиња за чланицу Савета ромске националне мањине. Жељко Раду, економски техничар, такође из Кикинде, кандидат је листе „Србија за Роме- Заједно можемо све” за Савет ромске националне мањине.

По пет листа потврђено је за албанску, бошњачку, русинску и руску мањину, четири листе поднеле су Ашкалије, по три листе имају бугарска, буњевачка, египатска и словачка национална мањина.

Између две листе бираће Роми, Румуни, Украјинци и Чеси, док по једну листу имају Немци, Власи, Грци, Пољаци, Мађари и Словенци.

Бирачка места биће отворена у недељу у 7 сати, а затворена у 20 часова. На територији Града Кикинде биће 10 бирачких места, пет у граду и пет у селима.

Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се сваке четири године, колико према Закону, траје мандат једног сазива националног савета.

 

економска 3

У Економско-трговинској школи у понедељак је, после две године паузе због пандемије, одржана трибина под називом „Од ученика Економске школе до успешног стручњака“. За матуранте смера комерцијалиста, трибину су организовали професори економске групе предмета, Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Стручне трибине у овој школи организују се како би се ученици упознали са изазовима и приликама у нашем привредном окружењу. Своја искуства о  трендовима у економији пренели су гости, некадашњи ученици Школе, Дијана Рацков, професор математике, запослена као старији
ревизор у Компанији А1 у Београду, и Томислав Јовановић, дипломирани економиста, менаџер у ДОО „Промедиа“ у Кикинди.

Гости су говорили о својим мотивима да упишу Економско-трговинску школу и закључили да је то био прави избор јер им је обезбедио добру основу за даље школовање, каријеру и будућност, уопште. Истакли су да је веома важно имати економску, односно финансијску писменост.

Препорука бивших ученика матурантима је да треба да студирају, уколико имају амбиција и материјалних могућности, као и да је веома важно да се континуирано усавршавају, да волонтирају у предузећима и организацијама, како би стекли искуство које ће им помоћи приликом запошљавања. Такође је представљено како треба да изгледа савремени CV и како се припремити за разговор за посао.

И ова трибина уприличена је како би ђаци лакше сагледали своје развојне могућности и пронашли сопствене путеве ка успеху, кажу у Економско-трговинској школи у Кикинди.

Вук Караџић 3

Било је данас и свечано и емотивно у школи „Вук Караџић“. Награђени су најуспешнији ученици и у пензију је испраћена дугогодишња директорица, Оливера Лазић.

На приредби у фискултурној сали ђаци су приказали своје таленте у инсценацијама из живота Вука Караџића и приказу народних обичаја, а наступили су и хор и музичке секције Школе.

– Данас је централни дан, иначе Дан школе обележавамо читаве седмице – сутра је спортски дан, угостићемо ученике других основних школа, а у четвртак имамо маскенбал за ниже и игранку за више разреде. Иначе, целе недеље ђаци прикупљају храну као помоћ угроженим суграђанима – рекао је директор, Иван Пантелић.

На свечаности су награђени ђак генерације, Богдан Дејановић, и спортиста генерације, Тадија Станишић. Уручена су и признања из фонда „Велинка Тешин”, за најбоље резултате из српског језика и књижевности. Књиге су добили: Маријана Миланов, Јустина Марковић, Богдан Дејановић, Богдан Завишин и Доротеа Бореновић.

Богдан Дејановић, сада ученик друштвено-језичког смера у Гимназији „Душан Васиљев“, двоструки је лауреат за школску 2021/2022. годину.

– Мислим да сам награде заслужио успесима на такмичењима из историје и књижевности, а пре свега јер сам имао добар однос према друговима и наставницима. Знање из основне допринело је и мом бољем старту у средњој школи – каже Богдан.

Прослави су присуствовали и директори других школа, пензионери колектива и градски челници: градоначелник Никола Лукач, Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање, и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– За мене је увек емотивно када дођем у ову школу јер смо је похађали и ја и чланови моје породице. Сигуран сам да ће нови директор, утабаним стазама, са изузетном децом и одличним наставним кадром, омогућити још боље услове за стицање знања. Деци поручујем да „краду“ знање, да се друже, како би са лепим успоменама на своју основну школу постизали успехе у будућности – рекао је градоначелник Лукач.

Посебно емотивни тренуци били су приликом приказивања филма о сада већ бившој директорици, Оливери Лазић, која је путем успеха Школу водила две деценије.

– Први пут сам данас у зграду ушла са позивницом – каже директорица у пензији. – Срећна сам што видим сва драга лица људи са којима сам сарађивала. У основи нашег успеха био је добар однос са колегама. Имали смо веома добру сарадњу, увек смо били врло јединствен колектив. И наша многобројна дружења била су корисна, на њима смо добијали идеје за рад и у томе су били наша покретачка снага и успех.

Оливера Лазић је новом директору „Школе отвореног срца“ пожелела успех и да га у послу води љубав.

Историјат школе

Основна школа „Вук Караџић”, једна од најстаријих у Кикинди, основана је 1950. године, као једна од четири осмолетке и носила је назив Осмолетка бр. 2. На самом почетку имала је седам разреда: четворогодишњу школу и три разреда Пуне кикиндске гимназије. Већ 1952. у њој је било свих осам разреда и преименована је у Осмолетку ,,Вук Караџић“.

У том периоду Школа је имала и два одељења забавишта, комбиновано одељење на Пољопривредном комбинату „Банат“, а њен  простор користила је и Школа за ученике у привреди. Школа се налази у згради која је саграђена 1890. године и у потпуности је прилагођена наставном процесу.

1

На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе.

-У претходних осам година, до краја септембра ове године, преко овог граничног прелаза званично је прешло 943.695 путника. Истовремено су отворена још два Врбица – Валкањ (188.999 путника) и Јаша Томић – Фењ (603.496 путника). За све ово време, преко три нова гранична прелаза, је прешло 1.736.190 путника, што значи да ја на прелазу код Кикинде, било 54,35 % од укупног броја- прецизан је члан Градског већа Саша Танацков.

Објашњава да када томе додамо да свакодневно Кикинђани запослени у фабрици “Зопас” у Великом Семиклушу, њих око 200, мора да путује преко граничног прелаза  Српска Црња – Жомбољ због ограниченог радног времена прелаза код Накова, доћи ћемо до податка да би преко ГП Наково – Лунга до сада одавно имали више од милион путника, односно просечно само у овој години минимално 50.000 више регистрованих прелазака.

-Захваљујући отвореном граничном прелазу сада у Кикинди у фабрици “Зопас” ради скоро 700 људи, средствима ЕУ, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије” изградили смо гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичку стазу са соларном расветом и видео надзором, реконструисали смо део међународног државног пута…Следећи циљ је радно време 24/7 као и дозвољен прелазак аутобусима- наводи Танацков.

 

 

 

Министарство државне управе и локалне самоуправе организује Сајам студентске стручне праксе у јавној управи на којем ће више од 56 органа јавне управе студентима пет државних универзитета понудити 794 места  за праксу. Сајам се одржава 9. новембра, онлајн је и одржава се преко платформе израђене за овај сајам виртуелизацијом Народне скупштине Републике Србије.

После прошлогодишњег првог сајма студентске стручне праксе у јавној управи – када је 18 органа јавне управе понудило студентима 400 места за стручну праксу, на овогодишњем сајму је троструко више институција.

Сајам се реализује на посебно креираним савременим платформама које виртелизују најважнија и најрепрезентативнија здања државних институција. Ове године то ће бити Дом Народне скупштине.

Сајам студентске стручне праксе у јавној управи почеће 9. новембра, у 10 сати. До касно после подне, студенте ће на трибинама, панелима и штандовима дочекати више од 90 представника органа јавне управе, од централног до локалног нивоа.

Сајам је део реформе јавне управе, која се у Србији спроводи уз подршку Европске уније. Главни координатор реформе је Министарство државне управе и локалне самоуправе.

 

 

error: Content is protected !!