Zanimljiva muzejska tura –od upoznavanja sa istorijatom grada i lokalnim nasleđem kroz stalnu muzejsku postavku, preko učešća u radionici istraživanja sovinih gvalica pa do izložbe o fudbalu „Zbirka u šesnaestercu” organizovana je danas za grupu od 24 migranata iz Maroka i Avganistana. Među posetiocima kikindskog Narodnog muzeja bio je i Salman Ahnuš (25) iz Maroka. Pre skoro dva meseca napustio je rodnu zemlju, a u Prihvatnom centru u Kikindi boravi tek pet dana.
-Kikinda kao mali grad mi se sviđa i u kampu su prijatni prema nama. Ovo je lepa prilika da naučim nešto više o kulturi i istoriji Kikinde. Naša kultura se dosta razlikuje. Završio sam za kuvara. Želim da idem u Italiju, tamo imam prijatelja koji će me zaposliti da radim građevinske poslove. Maroko je otvorena zemlja za turiste, ali je tamo skup život, mladi ljudi nemaju posla, loša je ekonomska situacija. Tamo su moja žena i sin, očekujem da mi se kasnije i oni pridruže u Italiji- rekao je Ahnuš.
Jelena Stanarević iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju podseća da je i prošlogodišnja organizovana poseta migranata muzeju imala pozitivan odjek.
-Posetu muzeju organizovali smo u sklopu inkluzije i integracije. Želeli smo da uključimo izbeglice iz Prihvatnog centra u Kikindi, da im ulepšamo dan i da nešto nauče o gradu u kom se nalaze. U poseti je 12 migranata iz Maroka i 12 iz Avganistana. Trenutno je u Prihvatnom centru u Kikindi oko 400 migranata iz Bangladeša, Indije, Sirije, Pakistana, Avganistana, Maroka- rekla je Stanarević.
Obilazak Muzeja započet je upoznavanjem sa nezaobilaznom muzejskom atrakcijom, mamuticom Kikom.
-Drago nam je da migrantima ukažemo dobrodošlicu. Mislim da je važno da budemo gostoljubivi i pokažemo im nasleđe grada u kom trenutno borave. Prema novoj definiciji donetoj letos na generalnoj konferenciji IKOM-a, muzej je otvoreno i inkluzivno mesto čiji je zadatak da ugosti kako redovne posetioce, tako i marginalizovane i manjinske grupe- ukazao je Dragan Kiurski, kustos pedagog Narodnog muzeja.
U Kulturnom centru u toku je 13. Festival podvodnog filma koji se organizuje u saradnji sa Ronilačkim klubom „Orka“ i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde. Saradnja Kluba sa Udruženjem multiple skleroze bila je tema druge festivalske večeri, u subotu, upravo na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Otvaranju izložbe fotografija „Osobe sa invaliditetom i ronjenje“ prisustvovao je i član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu, Dragan Pecarski.
– Članovi „Orke“ mnogo napora ulažu u rad sa obolelima od multiple skleroze, pomažu im da, vežbanjem u vodi, povrate mišićnu muskulaturu, što je od veoma velikog značaja za njih. Vrlo smo im zahvalni na tome, kao i za to što je u ovom klubu dostupno nekoliko podvodnih sportova. Po tome smo izuzetni na širem području naše zemlje – rekao je Pecarski.
– Saradnju smo započeli pre pet godina i na treninge dolazi sve više naših članova. Ronjenje i plivanje utiču i na fizičko i na psihičko stanje, izuzetno mnogo pomažu motorici. Lično mogu da posvedočim da mi se poboljšala građa, ojačali su mi mišići celog tela, u vodi sam slobodna – kaže Miškova.
– Po ugledu na mnoge zemlje na Zapadu radimo sa obolelima paraplegije i kvadriplegije, cerebralne paralize, epilepsije. Do sada smo vežbali sa 15 osoba koje imaju neki od invaliditeta. Voda im izuzetno pomaže u sportskim aktivnostima i tako doprinose boljem stanju organizma – istakao je Bogosavljev.
Prikazuje se izbor od deset filmova pristiglih na Festival. Tema su podvodne aktivnosti, sa fokusom na vodeni živi svet, čime u „Orci“ daju doprinos podizanju svesti o potrebi očuvanja prirode.
Predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom na području grada danas su obeležili 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Skup u restoranu „Lovac“ organizovao je Savet osoba sa invaliditetom.
nabaviti ortopedska pomagala, invalidska kolica, lekove – rekao je Ivan Zarić, predsednik Saveta.
– Za nas u kolicima važno je da svuda ima rampi, što još uvek nije slučaj – kaže Desanka Golić, članica Udruženja distrofičara Srednjobanatskog i Severnobanatskog okruga. – Sama mogu svuda da idem u kolicima i ljudi zaista imaju razumevanja.
– Grad podržava projekte u korist osoba sa invaliditetom i opredeljen je da one budu vidljivije, poštovane, prihvaćene u svojoj zajednici i da pomognemo koliko god možemo da reše sve svoje nedaće. Uz pomoć republičke i pokrajinske administracije realizovaćemo u narednom periodu za njih važne projekte – rekao je Lukač.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležili su i članovi Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Čigra“ u Kikindi. Oni su ugostili svoje drugare iz likovne radionice Kulturnog centra.
Društvo „Čigra“ okuplja, u različitim dnevnim aktivnostima 15 mladih i desetoro dece školskog uzrasta, kao i njihove roditelje koji su, takođe, članovi Društva.
članovi Likovne radionice za decu „Stvaram ono što sanjam“ Kulturnog centra, kaže zamenica direktora, Tanja Nožica.
centra već pola godine.
– Osobe sa invaliditetom svakodnevno se suočavaju sa poteškoćama. Naš zadatak, lokalne samouprave i udruženja, jeste da podignemo svest građana o tim problemima.
-Bilo je to 2010. godine. Drug i ja smo, vidno pijani izašli iz kafića i seli na motore i brzinom od 170 km na sat uleteli u krivinu. Moj motor isprva nije hteo da upali, kao da mi je sam Bog davao znak, ali ja sam bio tvrdoglav i đavolje uporan da krenem. Mimoišli smo se sa sanitetom, a oni su unutra prokomentarisali: ove ćemo noćas da sakupljamo. Svega nekoliko minuta kasnije, tako je i bilo. U krivini sam poleteo, udario u ivičnjak i glavom polomio tri drvena stuba koja su držala trem od prodavnice.
Nisam nosio kacigu, a drug jeste. On je polomio ruku i operisao diskus herniju, dok sam ja bio životno ugrožen. Imao sam frakturu lobanje. Tokom perioda u komi dobio sam tri bakterije, pluća su mi se napunila vodom, dobio sam sepsu – svoje dramatično iskustvo Milan je podelio večeras na tribini posvećenoj vozačima motocikla i mopeda i njihovom bezbednom učešću u saobraćaju.
– Mnogo zahteva imali smo i za novu meru u okviru stočarstva, koja je ove godine prvi put uvedena i odnosi se na subvencionisanje troškova matičenja – kaže Oličkov. – U te svrhe utrošeno je milion dinara.