Društvo Arhive | Page 68 of 79

Raspisani javni pozivi i konkursi NSZ za 2023.

Igor Crnogorac February 20, 2023

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 13 javnih poziva/konkursa, putem kojih će, kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenima, biti uključeno 21.205 osoba, od kojih 2.285 sa invaliditetom.

Kao i prethodnih godina, u fokusu će biti teže zapošljive kategorije: mladi do 30 godina, bez završenog srednjeg obrazovanja, stariji od 50 godina, Romi, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni, korisnici novčane socijalne pomoći i osobe u statusu viška zaposlenih.

Većina javnih poziva/konkursa biće otvorena do 30. novembra 2023. godine.

Rok za podnošenje zahteva za mere namenjene osobama sa invaliditetom je do kraja godine.

Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje biće otvoren do 10. aprila.

Potencijalni izvođači javnih radova prijave mogu da podnesu do 27. marta.

Javni poziv za učešće u finansiranju mere obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog, na raspolaganju do 31. oktobra.

Zahtevi za učešće u merama podnose se nadležnim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje, prema mestu rada nezaposlenog ili sedištu poslodavca, neposredno, poštom ili elektronskim putem.

Za ove namene planirano je 6,3 milijardi dinara i, kao i prethodnih godina, 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom. Dodatna sredstva biće obezbeđena iz budžeta Autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave za učešće u realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja, predviđenih lokalnim planskim dokumentima.

Sve informacije za učešće u merama aktivne politike zapošljavanja, podrška, i podnošenje zahteva prema aktuelnim javnim pozivima biće dostupne na sajtu www. nsz.gov.rs i na zvaničnoj stranici na društvenoj mreži LinkedIn.

Kikinđani i leto 2023: Grčka i dalje najtraženija, Tunis sve popularniji

Igor Crnogorac February 8, 2023

Iako ni turizam nije ostao pošteđen svih poskupljenja koja opterećuju građane, Kikinđani već mesecima unazad uplaćuju akontacije za leto pred nama. Najpopularniji apartmani u Grčkoj najmanje su poskupeli, oko 20 odsto. Značajno povećanje cena osetiće najviše turisti u Egiptu, gde su aranžmani skuplji i 40 odsto u odnosu na prošlo leto, saznajemo u Turističkoj agenciji „Xenos“ u Kikindi. Rešenje, ipak, postoji, a to su rane rezervacije.

– Za rezervacije su najbolji decembar i januar, kada su i najveći popusti ukoliko se uplati akontacija. Kikinđani i dalje najviše idu u Grčku, u kojoj je najpovoljnije za one koji žele apartmane. Za turiste koji traže avio-prevoz i smeštaj u hotelu, od Grčke su povoljniji Turska i Egipat – kaže Stojanka Zuković, vlasnica Agencije.

U predsedzoni je zakup studija u Grčkoj, za devet noćenja, sa prevozom iz Beograda, 110 evra po osobi. Obavezni su: boravišna taksa – pet evra za celu porodicu za 10 dana, i međunarodno zdravstveno siguranje – 50 evra je cena za četvoročlanu porodicu.

Primetno je povećanje broja uplata za Egipat, Tursku i Tunis, za koji nije potrebna viza.

– Za Tunis imamo povoljne aranžmane. Hoteli nisu toliko ekskluzivni kao u Egiptu, ali je, recimo, cena krajem juna i početkom jula, „all inclusive“, dakle, kako se kaže, može da se ide bez novčanika, u hotelu sa tri ili četiri zvezdice, 560 evra po osobi, sa avio prevozom. Jedini trošak je prevoz do aerodroma u Beogradu.

U „Xenos“-u su klijentima, tokom praznika, zanimljivi i vikendi u inostranstvu, kaže Stojanka Zuković.

– Najviše se traže Budimpešta, Beč, Venecija, Verona. U poslednje vreme Istanbul je veoma interesantan i ja ga toplo preporučujem. To su izleti na 4-5 dana sa noćenjem i doručkom, sa avio-prevozom, i cena je 300 evra. Ovo je jedna od povoljnijih i veoma lepih destinacija.

Dok se letovanja i vikendi u inostranstvu dobro prodaju, za zimovanja u klasičnom smislu, sa skijanjem, gotovo da nema zainteresovanih.

– Već duži niz godina Kikinđani veoma malo idu na skijanje, pre svega zbog cena ski-pasa. Ljudi otputuju do Zlatibora, ali ne i na skijanje u meri u kojoj je to bilo zastupljeno pre dvadesetak godina, kada smo pravili i rezervacije. Jedino povoljnije skijanje sada je u Bugarskoj jer tamo ski-pas nije toliko skup. U hotelu sa tri zvezdice, polupansion nedelju dana, bez prevoza, košta od 430 do 450 evra po osobi, sa uračunatim ski-pasom. Sezona je sada u jeku jer ima snega.

Aranžmane je moguće platiti na rate do odlaska, a zatim čekovima do kraja godine. Prilikom rezervacije uplaćuje se akontacija od 30 do 40 odsto.

U ovoj agenciji kažu da, ni po količini i raznolikosti ponuda, ni po broju turista, nisu dostigli pretpandemijsku 2019. godinu. Ni omiljena Grčka nije otvorila sve kapacitete i ima manje apartmana u ponudi. Međutim, kažu, situacija je sve bolja i turizam će se, kao što je prvi bio u krizi, prvi iz nje i izvući.

Egipat…

U Egiptu sezona počinje već u maju. Zanimljivo je da ova destinacija nema velikih promena u ceni sve do oktobra, odstupanja su samo 50-60 evra. U predsezoni cena je 700 evra po osobi.

… ili Zanzibar

Ukoliko ste, u svakom smislu, spremni za egzotične destinacije, iskoristite povoljnu cenu za posetu Zanzibaru koji, kažu u „Xenos“-u, sada nije toliko skup. Cena po osobi, za 10-15 dana, je 1.500 evra.

I praznik u Pragu

Na praznik Sretenje, slobodne dane možete iskoristiti za petodnevni izlet do Praga. Za tri noćenja sa doručkom i autobuskim prevozom, trebaće vam 144 evra. Fakultativno (ako doplatite), organizuju se izleti do Drezdena i banje Karlove Vari.

Kampanja za opstanak orla krstaša- ptice sa nacionalnog grba

Jelena Trifunović February 7, 2023

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokreće kampanju za prikupljanje novčanih sredstava za dalji rad na opstanku orla krstaša, ptice grabljivice koja se nalazi na nacionalnim obeležjima Srbije, ali je već godinama na ivici opstanka.

Od 2016. godine, kada je u Srbiji preostao samo jedan gnezdeći par orlova krstaša, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbija je zajedno sa partnerskim organizacijama, brojnim volonterima, saradnicima i aktivistima ulagalo napore da se ova vrsta oporavi.

Nedavno je završen šestogodišnji (PannonEagle LIFE) projekat u okviru kojeg je u našoj zemlji po prvi put organizovano danonoćno čuvanje jednog ptičjeg para, postavljane su metalne platforme za gnežđenje krstaša, košeni zarasli pašnjaci i formirana hranilišta.

Prekretnica se dogodila u proleće 2020. kada su dva nova orlovska para počela da se gnezde na severu Banata, a u zimu i proleće 2022. u srednjem Banatu još dva para krstaša napravila su gnezda, čime je populacija narasla na pet parova.

–Uloženi napori su dali rezultate, ali znajući brojne opasnosti koje ugrožavaju opstanak krstaša oni bi i dalje u jednom danu mogli da nestanu sa teritorije Srbije- ističu u Društvu.

Krstašu prete ubijanje, trovanje i nestanak staništa pogodnog za gnežđenje i ishranu. Vrlo su osetljivi na uznemiravanje u periodu gnežđenja i odgoja mladih od marta do avgusta.

Iz Društva poručuju da je neophodna novčana pomoć koja će biti iskorišćena za obilazak gnezda u Vojvodini u periodu od šest meseci, u teškim terenskim uslovima, te je neophodno obezbediti gorivo, hranu i smeštaj za čuvare krstaša. Kako bi bio osiguran opstanak mladih koji napuštaju roditeljsko gnezdo, potrebna su i dva uređaja za satelitsko praćenje uz pomoć kojih će čuvari moći momentalno da reaguju ukoliko ptice zapadnu u opasnost.

Svi koji žele da doniraju novac, iz Srbije ili inostranstva, mogu to da učine putem sajta donacije.rs ili direktnom uplatom na račun Društva.

Opasna ehinokokoza u Srbiji – ovo su mere zaštite

Igor Crnogorac February 4, 2023

Multilokularna ehinokokoza je bolest koju izaziva larva lisičije pantljičare i veoma se retko javlja kod ljudi. Prvi slučaj u Srbiji registrovan je pre nekoliko dana kod pacijentkinje koja je operisana u Novom Sadu.

– Bolest raste kao maligni tumor – rekao je prof. dr Dušan Lalošević, koji je dijagnostifikovao ovaj prvi slučaj obolevanja, za televiziju K1. – Infiltrira se u tkivo i može da metastazira u druge organe, ali najviše strada jetra.

Kako je objasnio, lisice prenose ovaj parazit direktnim, ali češće indirektnim kontaktom. „Mnogi ljudi na selu imaju povrtnjake izvan naselja i tu je kontakt sa lisicama moguć. Lisica iz izmeta izbacuje jaja i to zemljište je kontaminirano, tako da, šta god da je na tom zemljištu posađeno, može biti izvor zaraze za čoveka“, rekao je dr Lalošević.

Bolest je do sada bila poznata u severnoj Evropi i Rusiji, a kod nas je ovo prvi slučaj. Ipak, kako se ne prenosi sa čoveka na čoveka, dodao je, ne postoji opasnost od epidemije.

Kako smo saznali od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje, na našem području, koji nadzire Zavod, multilokularna ehinokokoza nije registrovana.

– Nadzor na ehinokokama sprovodimo u sklopu redovnih aktivnosti. Multilokularni oblik, uzrokovan larvama lisičije pantljičare, nismo do sada registrovali. U proseku jednom godišnje zabeležimo drugu vrstu, granuloznu ehinokokozu – bolest izazvanu larvama pseće pantljičare, i to najčešće na jetri, ponekad na plućima. U pitanju je potpuno drukčiji uzročnik – kaže doktorka Pecarski.

Ona dodaje da se bolest izazvana larvama pseće pantljičare leči i uglavnom je lakše obolenje od onog izazvanog larvama pantljičare koje se nalaze u lisicama, mada, ukoliko je zapušteno, takođe može da izazove smrtni ishod.

– U 2020. godini, obolevanje od granulozne ehinokokoze zabeleženo je, u jednom slučaju u Adi i jedan oboleli bio je u Kanjiži. Dva slučaja bila su u Senti 2018. godine, a godinu pre registrovana su četiri slučaja zaražavanja: po jedan u Kikindi i u Kanjiži, i dva u Čoki. Ukoliko su psi, kućni ljubimci, zaštićeni od unutrašnjih parazita, opasnost za čoveka ne postoji.

Značaj preventive zoonoze

Preventiva je redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kontakta sa životinjama, temeljno pranje voća i povrća pre konzumiranja. Vlasnici pasa i mačaka treba redovno da sprovode njihovo čišćenje od parazita, kao i drugih životinja u domaćinstvu koje dolaze u kontakt sa glodarima. Neophodno je i održavati dobru higijenu prostora u kojem borave domaće životinje, sprovoditi redovnu deratizaciju u dvorištu i okolini domaćinstva. Pri klanju stoke treba se pridržavati higijenskih postupaka, uz pravilno uništavanje zaraženih iznutrica. Dvorišta treba izolovati od mogućnosti pristupa divljih životinja, pogotovo u blizini lovišta i šuma, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ovo je posebno važno za ljude koji se nalaze u prirodi, pre svega za lovce, koji su izloženi direktnom ili indirektnom kontaktu, preko zemlje ili vode, sa lisicama i šakalima.

Najviše osmaka u Srbiji prijavilo biologiju za malu maturu

Igor Crnogorac January 31, 2023

Za biologiju kao treći predmet na maloj maturi opredelio se najveći broj osmaka, izjavio je ministar prosvete, Branko Ružić.

– Osmaci su do sada polagali maternji jezik i književnost, matematiku i treći, kombinovani test koji je uključivao pet predmeta: istoriju, geografiju, bilogiju, hemiju i fiziku. Smatrali smo da je potrebno da unapredimo taj završni test. Nakon sveobuhvatne analize, doneli smo odluku da omogućimo osmacima da, od tih pet predmeta, odaberu jedan koji bi želeli da polažu. Onlajn je svoje želje iskazalo 80 odsto njih i najviše su se opredeljivali za biologiju, što je pokazatelj njihovih afiniteta. Slede geografija, pa istorija, fizika i hemija, kao predmet koji se najmanje prijavljivao – rekao je Ružić, gostujući na Televiziji K1.

On je dodao da je prijavljivanje trećeg predmeta trajalo do petka i da su, ukoliko je bilo nekih manjkavosti, đaci imali mogućnost da na to utiču do 1. februara.

– Ima 450 zadataka i rangirani su po kompleksnosti. Rešenja su u zbirkama, pa đaci mogu da vežbaju. Postoji eVežbaonica, RTS planeta, pripreme u školama… To je uigran sistem koji funkcioniše. U martu, 24. i 25, sledi pripremni test, a potom i završni. Na raspolaganju je i portal Moja srednja škola koji pruža mogućnost da se sve završi onlajn, a ko tome nije vičan može da ode u školu i sve da uradi lično. Mala matura polaže se 21. juna.

Ministar Ružić takođe je najavio uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja.

– Obavezno srednje obrazovanje deo je Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Tome mora da prethodi sveobuhvatna analiza mreže srednjih škola, mogućnosti upisa u nerazvijenim sredinama. Uz to, uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja iziskuje promenu dela Ustava, ali mislim da je sve realno.

U Ministarstvu je oformljena radna grupa zbog nasilja u školama.

– Mi smo završili taj posao i zahvalan sam svima: ljudima od struke, ljudima iz ministarstva, predstavnicima sindikata. Došli smo do nekih devet ili deset tačaka i sve mere zahtevaju određeni vremenski period. Pravilnici će biti lakše i brže pripremljeni, ali kada govorimo o izmenama i dopunama zakona, to zahteva skupštinsku proceduru – objasnio je Ružić.

Jedna od mera je i da će se vladanje od petog do osmog razreda brojčano ocenjivati i ulaziti u prosek, što do sada nije bio slučaj.

– Sprečićemo i čestu zloupotrebu: u slučajevima kada se vodi neki vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika srednje škole on više neće moći da se ispiše iz te i upiše u drugu školu do okončanja tog postupka. To je veliki problem i to smo videli na primeru učenika iz Trstenika – rekao je Ružić.

Takođe, kazne za roditelje ili zakonske zastupnike sada su od 40 hiljada do sto hiljada dinara. Do sada je najniža kazna bila 10 hiljada dinara.

Svaka cigareta smeta: Za odvikavanje i besplatna telefonska linija

Jelena Trifunović January 30, 2023

U Srbiji se 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima pod sloganom „Svaka cigareta smeta”. Najčešće korišćeni duvanski proizvodi u Srbiji su cigarete koje svakodnevno puši 27,1% stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8% svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan.

Mere kontrole duvana koje su primenjene u svetu u različitom obimu dovele su do smanjenja učestalosti korišćenja cigareta među odraslima i adolescentima. Međutim, u prethodnoj deceniji, u svetu i u Srbiji je u porastu upotreba duvanskih i nikotinskih proizvoda koji ranije nisu bili na tržištu ili je njihovo korišćenje bilo ograničeno na neke zemlje ili pojedine ciljne grupe, kao što je to u slučaju nargila.

-Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu. Kod ovih proizvoda duvan se zagreva na nižoj temperaturi u poređenju sa pušenjem cigareta, čime se stvara aerosol koji sadrži različite supstance. Radi se o proizvodima koji sadrže nikotin i koji kod mladih koji nikada nisu koristili druge duvanske proizvode može dovesti do stvaranja zavisnosti i prelaska na druge duvanske proizvode. Zbog činjenice da su ovi proizvodi novi na tržištu, nema dovoljno podataka o dugoročnim efektima njihovog korišćenja- navode u Institutu za javno zdravlje „Batut”.

Pored raka pluća, upotreba duvana povezana je sa obolevanjem od najmanje 20 drugih malignih oboljenja kao što su: rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je i faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti potpornog aparata zuba tj. tkiva i kostiju koji okružuju zube i mnoge druge bolesti. Pored toga, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti.

Za podršku odvikavanju kol centar

Uokviru obeležavanja ovog datuma u Kalendaru zdravlja pušači se podstiču da ostave pušenje. S tim ciljem Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je u junu 2022. godine pokrenuo besplatnu telefonsku liniju. Odgovori na pitanja pušača koji razmišljaju da prestanu da puše ili su to već odlučili, kao i onih koji su već prestali i pokušavaju da održe nepušači status, mogu se dobiti svakog radnog dana od 11 do 14 časova pozivom na broj 080 020 0002.

Svetosavska svečanost u Osnovnoj školi „1. Oktobar” u Bašaidu

Jelena Trifunović January 27, 2023

U svim školama danas je svečano, u čast najvećeg srpskog svetitelja i prosvetitelja Svetog Save. Rezanjem slavskog kolača i priredbom, školska slava obeležena je u Osnovnoj školi „Prvi oktobar“ u Bašaidu, a svečanosti je prisustvovala i članica Gradskog veća za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski.

-Iskoristila bih priliku da svim školama čestitam školsku slavu Svetog Savu. Danas je idealna prilika da deca nauče koliki je bio uticaj Svetog Save na mnoge sfere života i društva kao što su duhovnost, kultura, zdravlje i obrazovanje. Što više deca o njemu nauče, imaće, verujem, i želju da se na njega ugledaju i da hodaju njegovim utabanim stazama znanja i dobrote- poručila je Mickovski.

Danas je radni, ali nenastavni dan i za 296 učenika Osnovne škole „1. Oktobar“ u Bašaidu.

-Danas proslavljamo dan učenika, prosvetnih radnika i svih zaposlenih u obrazovanju. Priredba i rezanje slavskog kolača upriličeni su u fiskulturnoj sali, a posle toga sledi prigodna svečanost u holu škole- rekao je direktor bašaidske osnovne škole „1. Oktobar“ Mirko Vlajkov.

Danas je školska slava Sveti Sava

Igor Crnogorac January 27, 2023

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Savu, prvog arhiepiskopa srpskog, koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Sveti Sava, prosvetitelj i tvorac zakonodavstva, začetnik je srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Rođen je 1169. godine, kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Odrekao se svetovnog života i zamonašio se veoma mlad, na Svetoj Gori. U Srbiju se vratio 1208. godine, da izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom, prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.

U Studenici je 1209. godine osnovao bolnicu, prvu na području srpske države. Izborio se za autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa.

Njegova najznačajnija dela su: “Žitije Svetog Simeona”, “Karejski tipik”, “Hilandarski tipik” i “Studenički tipik”, i “Zakonopravilo”.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su, iz Trnova, prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.

Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan-paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Sveti Sava snatra se zaštitnikom svih pastira i stoke, pa se na njegov praznik ona nekad puštala sama na ispašu.

Savindan se obeležava u svim školama u Srbiji kao radni, ali nenastavni dan – školska slava. Prva proslava Svetog Save kao školskog zaštitnika održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu. Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava 1840. godine.

Petoro đaka iz Kikinde među najuspešnijim učenicima u Vojvodini

Jelena Trifunović January 25, 2023

Vlada AP Vojvodine tradicionalno nagrađuje najuspešnije darovite učenike koji su u toku godine postigli vrhunske rezultate u oblasti nauke, tehnike, umetnosti i sporta na takmičenjima u zemlji i inostranstvu kao i njihove mentore. Cilj nagrađivanja je odavanje društvenog priznanja, podsticanje darovitosti kod mladih i promocija pravih vrednosti.

Za uspehe tokom školske 2021/2022 godine nagrađeni su Nestor Iličin, koji je bio đak generacije Gimnazije „Dušan Vasiljev”, za postignut uspeh iz matematike (mentor Dragan Ivetić) i Tijana Karić, učenica generacije SSŠ „Miloš Crnjanski” za uspešne rezultate iz biologije (mentor Vanja Injac Zabrdac).

Pohvalu za uspehe ostvarene tokom prošle godine dobilo je troje učenika osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava”: Helena Grujić i Rastko Popović, oboje za uspehe iz fizike i Matija Gligorin za uspeh iz geografije. Njihovi mentori su nastavnici Marija Popović i Miroslav Grujić.

Nagrađivanje najuspešnijih darovitih učenika i učenica ustanovljeno je 1997. godine. O tome koji đaci će biti nagrađeni odlučuje Komisija za nagrađivanje darovite dece koju čine profesori, direktori škola i prosvetni radnici koji prate takmičenja i rad darovite dece. Kriterijumi nagrađivanja regulisani su Pravilnikom.

Još uvek nedovoljno visoka svest o prevenciji karcinoma grlića materice koji, uz redovne preglede, može da se izbegne

Igor Crnogorac January 25, 2023

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice koja se, od 23. do 29. januara obeležava 17. put, samo je još jedan povod za podsećanje na mere prevencije koje, u slučaju ovog karcinoma, mogu potpuno da uklone rizik od oboljevanja.

Prema podacima Dispanzera za žene, u Kikindi je, u 2022. godini, od karcinoma grlića materice obolelo je 20-ak žena. U najvećem broju slučajeva to su žene u 40-im i 50-im godinama.

U našoj zemlji, ova vrsta karcinoma je peta po učestalosti. U razvijenim zemljama, u kojima je preventiva veoma zastupljena, praktično ovog karcinoma i nema, kaže dr Dragana Miladinov, načelnica Dispanzera za žene.

– Prevencija podrazumeva pregled uz papa-bris, jednom godišnje. Papa-bris je skrining, ako nije u redu, uradimo dodatna ispitivanja, bolest uhvatimo u ranoj fazi, dok još nije karcinom, i takve promene su apsolutno izlečive – kaže dr Miladinov.

Statistika pokazuje da u svetu, godišnje, od ovog karcinoma oboli hiljadu žena, a 500 njih umre. Dramatični podaci ukazuju na to da, nasuprot državama sa dobrom prevencijom, u zemljama u razvoju još uvek nije dovoljno razvijena svest o značaju redovnih pregleda i testiranja.

– Glavni uzrok ove vrste karcinoma je infekcija humanim papiloma virusom (HPV) – objašnjava dr Miladinov. – Ovaj virus je, u 99 odsto slučajeva, nađen u karcinomima grlića materice, ali mi se protiv virusa ne možemo efikasno boriti, osim vakcinom, što je i primarna prevencija. Sada je dostupna devetovalentna vakcina, odnosno vakcina koja štiti od devet tipova humanih papiloma virusa koji su najrizičniji i koji najčešće izazivaju karcinom grlića materice. Mogu da se vakcinišu devojčice do 19. godine, u zavisnosti od uzrasta, sa dve ili tri doze. Vakcinacija je besplatna i obavlja se u Dečijem dispanzeru.

Dr Miladinov dodaje da karcinom grlića nije nasledan u smislu u kojem se nasleđuje karcinom dojke, ali se nasledni faktor ipak ne može isključiti jer su neka tkiva osetljivija na HPV.

– Do 35. godine sve žene su prokužene nekom vrstom papiloma virusa. Ovih virusa ima oko 70 tipova i žena može imati jedan ili više njih. Za dve godine, organizam najčešće uspeva da se izbori sa tim virusom, ali u nekim slučajevima, u zavisnosti od vrste i od imunog stausa, nemoguće je sačuvati se, dolazi do nekih promena, kondiloma ili promena na grliću.

Ovogodišnji slogan kampanje prevencije je „Rak grlića materice, rak koji možemo sprečiti”. Nosilac kampanje je Evropska asocijacija za rak grlića materice, a naša zemlja je od samog početka uključena u obeležavanje ove značajne nedelje.

Aktivnosti su usmerene ka tome da žene počnu da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, kao i da koriste dostupne mere primarne i sekundarne prevencije.

Друштво