Друштво Архиве | Паге 59 оф 79 | Кикиндски портал

Носталгија на кикиндском корзоу – за добра стара времена

Igor Crnogorac Аугуст 12, 2023

Није Кикинда једина имала свој корзо тих давних година, пре доста деценија. У два смера, истом трасом, да би се видели и препознали, нашли и заљубили, рецимо од пола осам, шетало се у многим местима.

Кикинда је једина која свој корзо оживљава сваког лета и тако не да времену ни забораву да отму успомене на драге људе, на младост, на љубав. Ти чувари сећања су чланови Фејсбук групе „Кикиндски корзо“ иницијатори овог, сада већ традиционалног догађаја који поклањају суграђанима у сарадњи са Туристичком организацијом Града.

– Некада је то била институција у граду, сваке вечери скуп је био код Католичке цркве и шетало се до „Звезда“ биоскопа. Препричавале су се и размењивале вести – прича Милан Веселинов, један од оснивача групе „Кикиндски корзо“ која има близу седам хиљада пратилаца. – Ми, у ствари, евоцирамо успомене на неке људе који више, нажалост, нису са нама. Било је то лепше време јер смо били млађи, материјално оскудније, али смо били више социјализовани и били смо жељни свега, можда је у томе ствар.

Синоћњи „Кикиндски корзо“ почео је, по обичају, пола сата раније, да би се разгледали панои са фотографијама које суграђани позајмљују Групи да би се и други присетили овековечених дружења из Шумице, са Језера, из Дома ЈНА, „Авале“. Симболична шетња уследила је тачно на време, као некад, у пола осам.

И овога пута, дружење је настављено на простору некадашње дискотеке „Делфин“, на Старом језеру. Ди џеј Сава Грабић је, баш као некад, пуштао диско музику уз коју је играло стотине оних из педесет и шездесет и седамдесет и неке.

Окупљања ових генерација уз старе и данас актуелне хитове постају све учесталија. Већ вечерас, али на отвореним базенима, окупиће се љубитељи музике деведесетих година. Улазак је бесплатан, а добро расположење, уз мало носталгије, сасвим обавезно. За добра стара времена.

Буч и слава села у Банатској Тополи

Aleksandra Djuran Аугуст 11, 2023

Такмичење у кувању рибље чорбе „Тополски котлић“, у суботу, 12. августа, у Банатској Тополи почиње у 15 сати и организује се уочи прославе црквне славе села. Пријавило се двадесетак екипа, а проглашење победника планирано је за 18 часова. Традиционалну кулинарску манифестацију организују удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола.

Црквена слава села односно буч је 15. августа, када се обележава Велика Госпа. Тог дана Банатска Топола постаје место ходочашћа многобројних верника. Римокатоличка црква подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.

Пријава деце за помоћ од 10 хиљада динара почиње 20. августа, исплата најкасније до 1. октобра

Igor Crnogorac Аугуст 11, 2023

Пријава деце млађе од 16 година за новчану помоћ државе од 10.000 динара почеће 20. августа и трајаће до 20. септембра, изјавио је јуче председник Владе и министар финансија Синиша Мали.

Он је рекао да ће ова помоћ државе која почиње за 10 дана и на коју ће имати право и деца која нису добила помоћ за младе, односно она рођена после 21. новембра 2006, бити исплаћена до 25. септембра, односно најкасније до 1. октобра.

– Пријава ће бити веома једноставна, електронски преко Управе за трезор. Биће потребно исто као и за све досадашње помоћи које смо исплаћивали. Мајке треба да унесу број личне карте, ЈМБГ, име и презиме и број рачуна, односно да се изабере банка у којој желе да им помоћ буде исплаћена – објаснио је Мали гостујући на Телевизији Прва.

Додао је да ће у ову сврху бити издвојено око 12 милијарди динара из буџета, као подршка родитељима на почетку школске године, чиме држава показује снагу својих финасија и основе своје економске политике.

Он је подсетио и да је држава прошле године исплатила три једнократне помоћи за младе од 16 до 29 година.

Према ранијим најавама, пријава за ову помоћ ће бити могућа и за самохране очеве, који ће, осим поменутих података, морати да поднесу и дигитализовану копију правоснажне судске одлуке на основу које се види да сами обављају родитељско право.

Када је реч о старатељима и они ће морати да поднесу дигитализовану копију правоснажне одлуке органа старатељства којом се дете за које се исплаћује новчана помоћ ставља под старатељство, а примаоцима новчане социјалне помоћи ће 10.000 динара бити аутоматски исплаћено, рекао је министар и додао да очекује да ће се за ову помоћ пријавити око 1.000.190 деце.

Повећање плата у просвети и здравству укупно 30 одсто

Министар је подсетио и да ће за нешто мање од месец дана, тачније 1. септембра, плате око 200.000 запослених у просвети и здравству бити повећане за 5,5 одсто, а да свима њима следује и редовно повећање плата у јануару.

– Са претходним и овим повећањем, као и оним од 1. јануара наредне године то је преко 30 одсто повећања плата – казао је Мали нагласивши да је повећање плата много значајније него што је стопа инфлација која је тренутно око 12 одсто.

Пензије, за две године, веће 56 одсто

Мали је нагласио и да од 1. октобра следи и повећање пензија 5,5 одсто, а од 1. јануара, како је казао, “додатних најмање14,5 одсто што је лепа вест за наше пензионере јер се никада није десило да за само две године пензије порасту 55,8 одсто”.

Министар је навео и да ће пензионери од 1. октобра моћи да користе и пензионерске картице које ће им омогућити да додатно уштеде јер ће им нудити одређене повољности.

– Око 500 компанија из целе Србије се до сада пријавило да буде партнер Влади у овом програму. Наши пензионери ће, коришћењем ове картице, имати попуст у малопродајним ланцима, музејима, што ће им омогућити да додатно уштеде и да им остане више новца – казао је и позвао пензионере да узму ту картицу, али и друштвено одговорне компаније да се укључе у овај пројекат.

Према речима министра финасија Србије, до 2025. просечна плата у Србији биће 1.000 евра, просечна пензија 450 евра, а 12 милијарди евра бити инвестирано у разне инфраструктурне пројекте.

(Извор:РТВ)

364537765_816706209868784_1114090659430638906_н

За оштећене и порушене објекте у невремену, из министарства 1,1 милијарда

Igor Crnogorac Аугуст 10, 2023

Министар за јавна улагања Марко Благојевић изјавио је да је приоритет да што пре почне исплата државне помоћи за власнике око 11 хиљада стамбених објеката који су порушени или оштећени у недавним олујама.

Благојевић је за Танјуг рекао да је, у ту сврху, обезбеђена 1,1 милијарда динара. Он је нагласио да су корисници државне помоћи власници оштећених стамбених објеката који су их користили за свакодневни живот.

– Срећа је да порушених објеката има мање од 10. Приоритет је да се што је могуће пре почне са исплатом државне помоћи свим оним власницима чији су стамбени објекти оштећени у недавној елементарној непогоди – рекао је Благојевић.

Како је рекао, процена штете се ради по категоријама од прве до шесте, где су у првој категорији објекти са најмањим оштећењима, док су у категорији шест они који су срушени или је штета на њима толика да нису безбедни за употребу.

– Процену и категоризацију штете на свим објектима на којима је штета учињена раде локалне самоуправе, које примају и обрађују захтеве за државну помоћ од грађана и израђују записнике који се шаљу министарству на верификацију.. Република потом исплаћује новац директно на рачуне корисника – објаснио је Благојевић.

На питање о оштећењима која су настале на школама, министар је одговорио да се ради на томе да се све такве школе доведу у стање у којем ће бити могуће да деца 1. септембра крену на наставу.

– И Покрајина је определила значајна средства која су на располагању локалним самоуправама које могу да финансирају обнове школа – навео је Благојевић.

Додао је да има и других објеката јавне намене који су оштећени и да ће и они бити предмет обнове, онога тренутка када се утврди колико је таквих објеката и када буде направљена процена штете на њима, закључио је министар.

Пријављивање за пописиваче пољопривредних газдинстава

Igor Crnogorac Аугуст 10, 2023

Јавни позив за пријављивање кандидата за пописиваче полопривредних газдинастава, који почиње 1. октобра, биће објављен 15. августа у осам сати, наведено је на сајту Попис пољопривреде 2023.

Сви заинтересовани за поменути конкурс детаље о томе моћи ће да виде на веб-сајту Републичког завода за статистику (www.стат.гов.рс) и сајту Пописа пољопривреде 2023 (пописпољопривреде.стат.гов.рс), као и у средствима јавног информисања.

Планирано је да у Попису пољопривреде 2023. учествује око 3.000 пописивача, 300 општинских и 16 регионалних координатора.

Пре почетка пописа биће организована петодневна обука за организаторе и непосредне извршиоце, по нивоима, ради обезбеђивања јединственог поступања у тумачењу и примени методологије, према плану и програму Републичког завода за статистику.

Попис пољопривреде 2023. обухватиће пољопривредна газдинства на територији Србије, без обзира на статус (породична газдинства, газдинства правних лица и предузетника).

Подаци ће бити прикупљани методом интервјуа на терену, од 1. октобра до 15. децембра, на основу Адресара пољопривредних газдинстава.

Пописивачи ће податке уносити директно у електронски упитник на лаптопу (метод ЦАПИ).

Газдинства привредних друштава, земљорадничких задруга и других облика организовања са статусом правног лица пописаће се самостално, уносом података у веб-упитник (метод ЦАWИ), преноси РТВ.

Из саобраћаја искључена три возача због вожње под утицајем дрога и алкохола

Aleksandra Djuran Аугуст 7, 2023

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је причињена материјална штета процењена на укупно 30.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радњи возилом и вожњом под дејством алкохола.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 18 учесника у саобраћају и издато је 125 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја су због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена три возача, од којих су два возача задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила.

Такође, откривено је 15 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 66 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 57 осталих прекршаја.

„Златни котлић Дунава“ Субину, витезу кулинарства

Igor Crnogorac Аугуст 5, 2023

Радован Субин, витез кулинарства за чија гастрономска умећа мало ко није чуо, а многи су имали среће и да уживају у њима, донео је још један пехар у Кикинду. Овога пута из Гроцке, са 55. „Грочанских свечаности“ на којима је, у конкуренцији 61 такмичара, скувао најбољу рибљу чорбу и освојио чек на хиљаду евра.

– На „Златном котлићу Дунава“ учестовао сам четири пута и сваки пут сам био на победничком постољу, од тога два пута на првом месту – каже Радован. – Мило ми је што сам поново показао како се кува рибља чорба. Имао сам 30 гостију на вечери, а оним што је остало почастио сам публику. Организаторе, пријатеље, колеге, све сам их позвао да дођу на „Дане лудаје“. Мислим да сам ја неки мали амбасадор нашег града на кулинарским манифестацијама.

Небројене су манифестације на којима је Субин кувао и побеђивао. Зато ме организатори, када им досади да стално односим награде, позивају да будем судија, смеје се Радован.

Јуче се вратио са још једног жирирања, са „Гулашијаде“ у Деспотовцу.

– Такође сам и представио мађарску кухињу, одржао сам предавање о томе како је настао гулаш и како се кува. Можда сам сентименталан према мађарској кухињим, ја је обожавам. Када презентујем развој кухиње у свету, увек наглашавам да је мађарска специфична јер се, у само једном залогају, истовремено осећају сви укуси и то је задивљујуће. Зато се дивим Мађарима, а гулаш им је такав и зато што додају и неку сласт, кашику пекмеза од кајсија или парче чоколаде за кување, да „убију“ горчину – открива нам Субин.

Упркос томе што је упорно међу првима, неки организатори га и даље позивају као такмичара јер, чини се, не желе да остану без Радовановог специјалитета.

На позив Туристичке организације Зрењанин у уторак ће, још једном, наступити на Данима пива, тачније на Меморијалу „Ђула Фаркаш“, такмичењу у кувању рибље чорбе.

– Сигурно ћу достојно представити наш град и позвати их на „Дане лудаје“ – додаје Субин.

Најбољи кувар Кикинде и амбасадор нашег туризма врло добро зна да се најлепша дружења и договори постижу уз добро јело у припреми којег је овај витез кулинарства једноставно ненадмашан.

363724051_690951486181798_8177397353237688270_н

Због покушаја убиства ухапшена три мушкарца

Aleksandra Djuran Аугуст 3, 2023

Педесетогодишњег Ћ. П., четрдесетједногодишњег Х.П. и тридесетдеветогодишњег С.К. из Мартоноша, ухапсли су припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди због сумње да су извршили кривично дело убиство у покушају.

Сумњиче се да су синоћ, на улици у Мартоношу, након свађе, задали више убодних рана по телу тридесетогодишњем К.Ц. и нанели му тешке телесне повреде, након чега је пребачен у Општу болницу у Суботици.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Суботици.

Камп фолклора у Сајану окупио педесетак учесника

Aleksandra Djuran Аугуст 3, 2023

Камп фолклора, организован у Сајану, окупио је педесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде, Аде, Падеја, Гунароша, Мађарске и Немачке. Током тродневног дружења, деца узраста од четири и млади до 20 година, имали су прилику да учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина.

– Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За млађу децу организоване су играрије. Научили су како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Старији су учили традиционалне игре средишњег дела Мађарске, Трансилваније и предела јужно од језера Балатон.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, Удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Друштво за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада, као и фондације „Бетлен Габор“ и „Чори Шандор“ из Мађарске.

Просветне раднице у пензији и даље подучавају

Aleksandra Djuran Аугуст 3, 2023

Две пензионерке, Снежана Будимир и Снежана Милићев, пензионерске дане проводе смишљајући и израђујући дидактичке књиге. Снежана Будимир је професорица српског језика у пензији, а Снежана Милићев радни век провела је као васпитачица. Њихов креативни кутак назвале су „Нинолина“, а како су највећи део живота провеле подучавајући децу, решиле су да своје знање преточе у интерактивне, односно “тихе књиге”.

– Све књиге израђујемо од природних материјала и свака је уникатна. Сваки део књиге и све што се у њој налази ручно је сашивен. Имамо књиге за одређени узраст од једне до пет година. Циљ је да малишани развијају машту, да се играју, да развијају фину моторику, да уче о бојама, облицима, математику – каже Снежана Милићев.

Њена имењакиња напомиње да су књиге првенствено забавне и прилагођене деци.

– Поред тога што су књиге осмишљене да образују малишане, трудили смо се и да подстичу децу да буду креативна и да сама дођу до одређених закључака. Има пуно интерактивних књига, али не и у оваквом облику. Поједине странице у књигама је лакше, а поједине теже решити – сазнајемо од Снежане Будимир.

Деца могу да науче пуно тога из ових интересантних књига, попут тога како се поствља сто, како се једе, шта може да се скува у лонцу, ту су и животиње и све оно што их окружује.

– Подучавамо и како се веже пертла на патици, како се закопчава дугме, да играју икс окс и пуно тога корисног и едукативног, али и лепог јер се трудимо да све израдимо од веселих боја које привлаче децу. Ова књига може да се користи сваког дана и да се открије нешто ново, што јој даје додатну вредност – истакла је Милићева.

За израду књиге треба времена. Сваки део се прави посебно и сваки се ручно израђује. Цена им је 3.500 динара. Интерактивне књиге наше саговорнице продају преко друштвених мрежа и кажу да има заинтересованих.