Друштво Архиве | Page 59 of 77 | Кикиндски портал

358174969_1447747986001924_4030355874573451593_n

Љупки Мишков из Александрова пехар за најлепши крајишки колач

Aleksandra Djuran July 29, 2023

Победница манифестације „Најлепши крајишки колач“, коју је поводом Дана села организовало удружење жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села, је Љупка Мишков, председница удружења „Ливађанке“ из Александрова. У такмичењу за најлепши колач од вишања учествовало је 19 удружења жена из читаве Војводине које су на штандовима у центру села приказале шта све израђују у оквиру својих удружења.

-Волим да правим колаче и није први пут да побеђујем на гастрономским такмичењима. Колач од вишања правим као што се то некада радило. Вишње прво скувам јер су тада најлепше и додам гриз или мрвице хлеба, а мој колач је са мерама на шољице. Често га правим јер га деца обожавају – сазнали смо од Љупке Мишков.

Друго место припало је грађанском удружењу „Башаид“, а треће удружењу жена „Козарчанке“ из Нових Козараца. Новка Павловић, предеседница „Орхидеје“ истакла је да је манифестација организована други пут.

-Колач од вишања су наше баке и маме радо спремале и нама, деци, он је био најслађи и најлепши који смо икада пробали. То је једноставан, обичан и најлепши колач. Наш циљ је да очувамо традицију и да је пренесемо на млађе генерације– рекла је Новка Павловић.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је поздравио све присутне, а Великоселцима је честитао Дане села.

– Сви мештани заједно са месном заједницом и удружењима грађана потрудили су се да за Дане села организују низ догађаја који су окупили велики број посетилаца. Удружење жена „Орхидеја“ чува обичаје, традицију и културу народа и предака одакле смо потекли. Жене су носиоци друштва и стуб породице и на нама је да их поштујемо, ценимо и волимо– напоменуо је Лукач.

Удружење жена „Крајишник“ из Крајишника радо долази и сарађује са Банатским Великим Селом.

-Код наших земљака долазимо кад год можемо. Наше вредне чланице припремиле су и традиционални босански колач од вишања, а донели смо и ликер, сируп и сок од дрењина, мармеладу и слатко. Ту су и наши ручни радови од вуне: чарапе, прслуци, капе и све што су некада наше мајке и баке радиле и само тако успећемо да сачувaмо нашу традицију од заборава – казала је Мирјана Умићевић, председница удружења „Крајишник.

Позиву Великоселчанки, између осталих, одазвале су се чланице удружења из Крајишника, Александрова, Честерега, Српске Црње, околних села.

Деца таленти отворила прославу Дана Банатског Великог Села

Igor Crnogorac July 27, 2023

Јубиларном, десетом манифестацијом „Деца таленти“, данас су почели Дани Банатског Великог Села. Програм организује Удружење жена „Великоселке“ које су, пре почетка игара дипломама и ранчевима наградиле 26 деце из вртића „Ластавица“ и Основне школе „Славко Родић“ која су, у претходној школској години, постигла изузетне резултате на такмичењима.

На платоу испред Завичајне куће полетарци и основци такмичили су се у играма на трави, по чему је овај програм јединствен и препознат и на ширем подручју.

– Захваљујући нашем ангажовању и Основној школи, „Деца таленти“ се, у уџбенику из природе и друштва, наводе као пример добре праксе и о томе уче ђаци у читавој држави. Деца се надмећу у играма спретности користећи воду, земљу, кукуруз, пшеницу, јечам, она су заборавила да се играју на тај начин и ми их, овим играма, враћамо природи. На то смо посебно поносне – истакла је председница Удружења „Великоселке“, Драгана Ђурђевић.

Поред малишана из села, у играма увек учествују и гости који распуст проводе код бака и дека па је, и ове године, одзив био велики – укупно је било пријављено чак 120 такмичара.

Манифестацији је присуствовао и градоначелник Никола Лукач који је рекао да ће локална самоуправа увек подржавати овакве програме за најмлађе.

– Осмеси деце, њихова радост, као и успеси које постижу достојно представљајући и своје место и наш град, дају нам мотив да им обезбедимо још боље услове и у селу и у граду – изјавио је Лукач.

Игре на трави пратио је, као и увек, велики број другара и родитеља такмичара и мештана. По програму Дана Банатског Великог Села сутра ће се, на истом месту, од 21 сата, одржати концерт КУД „Марија Бурсаћ“. У суботу ће, од 14 сати, код Завичајне куће, Удружење жена „Орхидеја“ организовати такмичење „Најлепши крајишки колач“, а за 21 сат заказан је „Крајишки вишебој“. У недељу ће, на језеру „Лагуна“, тачно у подне, почети такмичење у кувању рибље чорбе.

Програме прославе Дана села организују удружења уз помоћ и подршку Месне заједнице и Града.

Због алкохола и дроге 17 возача искључено из саобраћаја

Aleksandra Djuran July 24, 2023

На подручју Полицијске управе Кикиндa током викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде. У двема незгодама тешке телесне повреде задпбиле су две особе, док је у једној причињена материјајлна штета. Укупна материјална штета процењена је на 110.000 динара. Незгоде су се догодиле због неуступања првенства пролаза , неприлагођене брзине и осталих прекршаја.

Због учињених саобраћајних прекршаја, поднети су захтеви за покретање прекршајног поступка против 37 учесника у саобраћају и издата су 133 прекршајна налога.

Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 17 возача, од којих је шест возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл алкохола у организму. Један возач је задржан је 12 сати, јер је управљао возилом под дејством психоактивних супстанци.

Откривено је и 13 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 97 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.

Удружење “Крила анђела” домаћин четвртом дечијем ликовном кампу

Aleksandra Djuran July 22, 2023

Удружење грађана „Крила анђела“ из Нових Козараца организовало је 27. Саборовање посвећено икони мајци Богородици Тројеручици. И ове године деци из Сомбoрa пружени су максимални услови да сликају. Међу њима је било и награђених попут Максима Новаковића (15) и Катарине Гусановић (13) који су освојили значајне награде московске Ликовне академије на конкурсу „Мој свет и ја“.

-Девет година сликам и дуго сам сликао пејзаже. Одлучио сам да се испоробам у новој техници, сликању ентеријера и признајем да сам изненађен да ми одлично иде. Уживам у томе – напоменуо је Максим.

Катарина слика седам година и захваљујући вредном раду и добрим професорима портрет који је настајао девет месеци оцењен је одличним оценама.

Председник Скупштине удружења Милан Рељић истакао је да је ово четврти дечији камп који се реализује са уметничким студијом из Сомбора.

-Деца и њихови ментори бораве код нас, развијају своје вештине и стварају. Током протеклих девет година, колико постојимо, угостили смо око 500 уметника, а тренутно их имамо десет. Користим прилику да се захвалим представницима локалне самоуправе која подржава наш циљ – да нам сваке године долази што више деце и уметника – сазнајемо од Рељића.

Данијел Першић, председник Ликовног уметничког студија из Сомбора подсетио је да сарадња са Козарчанима траје неколико година.

-Пуно нам значи то што наша деца и у другим срединама могу да покажу свој таленат. Ту смо да помогнемо да и деца са територије Кикинде развију таленат за сликарство. – прецизирао је Першић – Радо сарађујемо са њима, зовемо их да нам се придруже и да се опробају у ликовним техникама.

Координаторка пројекта Јулијана Хорват напоменула је да је овогодишња тема „апстракција“.

-Циљ нам је да имамо што више уметника, нарочито млађих. Жеља нам је да нам се придружи што више деце и младих у наредним годинама – прецизирала је Јулијана Хорват.

Учеснике ликовне колоније посетили су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Суштина је да имамо пуну кућу уметника и деце коју ћемо учити и научити правим вредностима. Град Кикинда подржаће овакве и сличне догађаје , нарочито јер су мост између два града – истакао је Лукач.

Валентина Мицковски, чланица Градског већа похвалила је истрајност удружења „Крила анђела“ на афирмацији младих сликара. Додала је и да локална самоуправа тежи децентрализацији културе у мање средине што је и став надлежног Министарства и Покрајинског секретаријата, а да култура може да живи и у селима прави је доказ колонија у Новим Козарцима.

Родну кућу не да за читаву Америку

Aleksandra Djuran July 20, 2023

Душанки Вреск (74) живот је донео многа искушења, али све их је пребродила са осмехом и јаком вољом. Рођена је у Банатском Великом Селу и по завршетку, тадашње, Школе за васпитаче, 1971. године, посао је добила у Зеници. Рад са децом ју је испуњавао, а у граду у срцу Босне заљубила се, удала и постала мајка Владимира и Иване. Ни слутила није да ће, двадесет година касније, морати да се бори за себе и своје двоје деце. Пошто је избио грађански рат у Југославији, 1992. године вратила се у родно село и постала члан тадашњег колектива „Комуне“.

-У то време посао ме је спасао. Помогао ми је да се психички, али и материјално опоравим и да школујем двоје деце – прича Душанка. – Седам година по повратку у Банатско Велико Село заједно са децом решила сам да одем у Америку и започнем живот од самог почетка. Одлука није била лака јер је моја породица била само једна од многих избегличких која се нашла у страној земљи без иког свог.

Са ћерком студенткињом друге године факултета и сином који је у то време завршио вишу школу за програмере стигла је у Кентаки у место Лујвил.

– У почетку смо имали избегличку помоћ, али смо се брзо снашли. Добила сам посао у Дому за старе као асистенткиња медицинске сестре, син је успео да нађе запослење у својој струци, а ћерки Ивани, захваљујући нашем добром образовању, признати су сви испити са фармацеустког инжењерства и наставила је студирање. Поново смо почели да се кућимо и градимо нови живот у страној земљи – сазнајемо од Душанке. – Од тада је прошло 25 година. Радила сам два посла и то се исплатило. Деца су се оженила, односно удала, и имам три унуке. Сада сам у заслуженој пензији и још увек, када сама то пожелим, радим као трговкиња у познатој робној кући.

Труди се да сваке године више месеци проводи у родном Банатском Великом Селу, а тако је и овог лета.

– Своју родну кућу не бих дала за читаву Америку. И моја деца и унуке највише воле да дођу у Србију, у наше село, јер нигде нема такве слободе, дружења и људи као у Србији. Тамо, што би се рекло – преко баре, имамо пријатеље Американце и нас из некадашње Југославије са којима заједнички прослављамо све празнике и не гледамо ко је које вере или нације. У нашем делу Америке нема српске, али постоји грчка црква коју редовно посећујемо – истиче наша саговорница.

Душанка напомиње и да ће се вратити оног момента када деци не буде више била потребна јер јој је жеља да остатак живота проведе у месту из ког има најлепше успомене.

Браво за Ену, Хану и Петру, младе музичке звезде Кикинде

Aleksandra Djuran July 18, 2023

Ена Гогић (14) и сестре Хана (12) и Петра Тодорић (10) освојиле су значајна признања на 43. Међународном фестивалу забавне музике за децу и младе „ТИН 2023“ одржаном у Доњем Милановцу. Фестивал је окупио велики број солиста из Румуније, Маекдоније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Прошлогодишња добитница гран прија фестивала Ена Гогић, ове године освојила је награду за најбољег солисту у категорији младих. Наступала је са композицијом „Гласам за љубав“.

-Свака награда пуно значи и подстрек је да будем још боља. У току су и припреме за такмичење „Србија у ритму Европе“. Заједно са Миланом Рајков, Еном Тошић и Ивом Племић представљам наш град са песмом кипарске уметнице Иви Адамоу „Ла ла лов“. Вредно вежбамо и надамо се успеху у Зрењанину. – истакла је Ена Гогић и додала да снима нову песму.

Хана Тодорић освојила је награду стручног жирија за најбољег солисту у категорији дечије музике. Извела је песму „Написана љубав“. Ништа мање успешна није била ни Петра Тородић која је са композицијом „Зимска песма“ добила прву награду дечијег жирија. Сестрама Тодорић, које имају велики број награда, ово је било прво учешће на „Тин“ фестивалу. И њих две вредно раде овог лета јер их већ у августу очекује наступ на дечијем фестивалу „Распеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, а у октобру ће бити део фестивала у Новом Травнику.

Осмочлана породица Исаков из Аустралије у посети Кикинди

Aleksandra Djuran July 16, 2023

Павле и Јана Исаков са шесторо деце живе у Аустралији и након шест година дошли су у посету рођацима у Кикинди, Новом Милошеву и Сремској Каменици. Павлова мајка пореклом је из Иђоша, а отац из Меленаца и његови родитељи пре 50 година одселили су се на најудаљенији континет. Код свог сина пробудили су љубав према Србији, у кући су увек говорили српски, тако да је он, иако рођен у Аустралији, такође заволео нашу земљу. Супруга Јана је из Сремске Каменице и пошто су се венчали и одлучили за живот у Аустралији добили су шесторо деце која носе библијска имена: Марис (16), Јестира (14), Невије (12), Натанијел (11), Калита (9) и Бетани (4).

-Моји родитељи у Аустралију су се одселили 1968. године, али никада нису заборавили Банат. Научили су ме да говорим српски језик и увек су одржавали контакт са рођацима, што и ми сада радимо јер деца треба да знају своје порекло и одакле су им корени- истиче Павле.

Супругу Јану упознао је преко назаренске заједнице. Венчали су се 2004., а наредне године она је добила исељеничку визу за Земљу кенгура. Живе у околини Бризбејна, трећег по величини града у Аустралији.

-Већина Јанине родбине је у Србији, а највише волимо Кикинду где дођемо код мојих рођака. Долазак овде је наш одмор, време када се опустимо и уживамо – додаје Исаков.

По професији часовничар наш саговорник додаје да је живот у Аустралији потпуно другачији од оног у нашој земљи.

-Лако се проналази сталан посао који је добро плаћен, али је знатно скупље него овде. Тамо се некретнине, возила и све остало купује на кредит и није чудо да се подигне више кредита. Цене хране су сличне, а, примера ради, гориво у Србији је скупље него у Аустралији – сазнали смо од Павла Исакова.

Велике су разлике у друштвеном животу. Аустралијанци током радне недеље практично немају друштвени живот. Посао и кућа су им једине релације, а викенди су предоређени за путовања, изласке, дружења и све остале активности.

-Наша деца када дођу овде увек нас питају шта се десило када су у вечерњим и ноћним сатима радним данима улице пуне људи – додаје Исаков.

Од деце, стидљиве и насмејане, сазнајемо да са нестрпљењем ишчекују долазак у Србију, који је за њих авантура. Расту један уз другог, старији помажу млађима и сви се одлично слажу.

Помоћ Покрајине за расадничку производњу добио и „Викумак” из Иђоша

Aleksandra Djuran July 9, 2023

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је уговоре укупне вредности 90 милиона динара из Буџетског фонда за шуме АП Војводине. Уговоре о бесповратним средствима уручио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић, а међу онима који су добили новац је и расадник „Викумак“ из Иђоша чији је власник Радивој Лагунџин. Њему су припала средства за унапређење расадничке производње.

-Одобрено нам је 200.000 динара за куповину тракторског атомизера за прскање. На нашем расаднику имамо један који је стар и било је време да купимо нови. Тракторски атомизер за прскање користимо приликом заштите садница хербицидима и пестицидима – сазнајемо од Лагунџина.

Расадник „Викумак“ једини је на територији града који производи шумски садни материјал, саднице за пољозаштитне појасеве и ремизе. Код надлежног секретаријата сваке године конкуришу за средства и до сада су добили трактор, систем за наводњавање и разне прикључне машине неопходне у расадничкој производњи.

-Шумски расад узгајамо на 1,2 хектара. Имамо саднице храста, тополе, јасена, јавора и багрема. Најтраженији су багрем, храст и топола који и најбоље успевају на нашој земљи – додаје наш саговорник.

Поред поменутог „Викумак“ у понуди има и друге саднице.

-У ово доба године најтраженије су вишегодишње цветнице и контејнерске саднице које се налазе у великим саксијама. Купују се и перене и разни четинари – напомиње Радивој Лагунџин.

Иђошки расадник је породични посао. Наредног месеца обележиће две деценије рада. Поред производње садног материјала, баве се и извођењем радова у шумарству, претежно пошумљавањем, као и осталим радовима у хортикултури, попут уређења дворишта и паркова и постављања тепих травњака.

СУБНОР Кикинда и Ветерани ПЈП обележили Дан устанка и Дан борца

Igor Crnogorac July 8, 2023

Дан устанка народа Србије, 7. јул, обележили су чланови кикиндског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата и чланови њихове секције Ветерана Посебних јединица полиције (ПЈП).

Делегација СУБНОР-а присуствовала је свечаности обележавања овог празника у Банатском Вишњићеву. Положени су венци на споменик борцима НОР-а и на споменик погинулом црвеноармејцу, Ивану Андрејевичу Евки.

Обележавању сећања на пале борце Другог светског рата присуствовао је представник Амбасаде Русије, Јуриј Бутков а венце су, поред чланова кикиндског Градског одбора, положили и представници СУБНОР-а Савски венац, Дедиње и Житиште, представници Општине Житиште и Општинског одбора СПС-а овог места, као и Месне заједнице Банатско Вишњићево. Делегацију из Кикинде предводио је председник Градског одбора и члан Извршног одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

– Истрајаћемо у неговању културе сећања на славне догађаје и личности из наше светле прошлости – рекао је, између осталог, Орељ.

Друга делегација ове организације, уз чланове Ветерана ПЈП присуствовала је обележавању Дана устанка на Фрушкој Гори. Положен је венац на спомен-обележје „Слобода“ и одата почаст жртвама рата и борцима против фашиста.

Дан устанка народа Србије

Дан устанка био је државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, од 1945. године. Обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац, jедан од организатора устанка у западној Србији и касније народни херој Југославије убио два жандарма на сеоском вашару.

Дан устанка се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после распада СФР Југославије и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају СУБНОР, Ветерани ПЈП, Социјалистичка партија Србије и Општина Крупањ.

СУБНОР и Ветерани полиције обележили и Дан борца

Чланови Градског одбора СУБНОР-а и секције Ветерана ПЈП су, подељени у четири делегације, на Дан борца, 4. јула, положили венце и поклонили се сенима погинулих у Банаткој Тополи, Накову, Мокрину и на спомен обележју на Јанушевцу”, у организацији СУБНОР-а Житиште и Нова Црња. Како су навели у свом саопштењу, овим чином су, још једном, исказали поштовање према борцима Народноослободилачког рата.

Дан борца

Дан борца, 4. јул, био је државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији. Називан је и „празником устанка народа Југославије“ и славио се у знак сећања на седницу Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Кућа у којој је одржана ова седница после рата је претворена у Mузеј „4. јули“.

За државни празник проглашен је 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају само чланови СУБНОР-а и Ветерани ПЈП.

Рођење Светог Јована Претече – по обичају, ивањски венчићи треба да освану на вратима и на гробљу

Igor Crnogorac July 6, 2023

Православни верници 7. јула обележавају рођење Светог Јована Претече, односно Јована Крститеља, познатије као празник Ивандан (Ивањдан).

Свети Јован Крститељ био је јеврејски аскетски проповедник из првог века који је вршио обредна купања на реци Јордан. Позивао је људе на покајање и окретање Богу. Био је важна религијска личност у свом веку. Његов покрет је, вероватно, био масовнији од Исусовог. Најпознатији је по томе што је крстио Исуса, који је прихватио његову поруку.

Еванђеља приповедају и да је Исус Христос око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована Крститеља који му је рекао: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?”, те да га је крстио тек на његово инсистирање. Након што га је Јован потопио у реку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: “Ти си син мој љубљени. У теби ми сва милина.“ Овај догађај се у хришћанству назива Богојављање.

У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов. Исус Јована описује као човека који „нити једе нити пије“.

Обичаји на Ивањдан

Ово је радостан хришћански празник за који се везују занимљиви обичаји, сачувани до данас. Сматра се да је Ивањдан толико велики празник да се, на тај дан, Сунце три пута зауставља.

Један од најзаступљенијих обичаја је плетење венаца од ивањског цвећа. Верује се да венци указују да је природа дошла до највише тачке јер је средина лета и да се тим венцима природа овенчава.

Венци су и симболика љубави, па подсећају парове на венчање, док девојке у венац од ливадског биља и лековитих трава убацују и црвену ружу. Са овим венцима ките се капије, девојке их носе на глави, украшавају се домови.

Веровање каже да, уочи Ивањдана, ваља набрати јованову траву и у њу уплести хајдучку траву, мајчину душицу, вртику и бели лук, а све увезати црвеним кончићем. Од црвене боје бежи све лоше, лук чува од сваког ђавола, вртика је ту дан се новац врти у кући.

Којим год поводом да су прављени, венчићи од иванског цвећа каче се изнад или са десне стране кућних врата. Верује се да ће штитити дом од несреће током целе наредне године.

У неким крајевима венчићи се увече, уочи овог празника, остављају испред кућних врата. Уколико венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће.

Веровало се да на овај дан вода има посебну моћ, па су се људи купали у рекама и потоцима. Још један обичај јесте брање лековитог биља на Ивандан, које се чува у дому току целе године за лечење.

Људи су, на овај дан, од давнина склапали пријатељства, кумили се, а од свих обичаја најважније је практиковати молитву и захвалност, и ширење радости и љубави.

За Ивањдан кажу и да је девојачки празник јер све младе жене претходно вече у многим крајевима Србије пале ивањданске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце, а разилазе се у рану зору.

Ивањски венчићи у Кикинди

На кикиндској пијаци данима пред празник продају се венчићи и букети у различитим варијантама, највише од сувог цвећа. Уочи Ивандана било их је на много тезги, а продавци су били спремни и да разговарају о обичајима у нашим крајевима на овај празник.

– Плетени венчићи се каче на врата дан раније, како би осванули на Ивандан. Такође се носе и на гробље, да и тамо „освану“. Осим ивањског цвећа, уплићу се и цвеће смиље или „погачарке“. Жито стављамо у венчиће да буде родна година, неко убацује чак и бели лук. Овај венчић се не скида читаве године, до следећег Ивандана. Кажу, ако се не скине следеће године, треба га оставити и заменити тек после три године – рекла нам је Виолета Кенешки чији венчићи су били и лепи и маштовито урађени.

Милан Вејин из Кикинде каже да је, са покојном супругом, од 1987. године продавао цвеће на пијаци. Његови венчићи имају највише цвећа са нежним и белим цветићима.

– То су дрхтала или „дркћала“, како кажу Лале. Венчићи се носе и на гроб јер је тумачење да је и гроб дом. Иначе, на кући их треба чувати до Ђурђевдана, када се скидају и стављају венци од свежег пољског цвећа. Ови венчићи остају до Ивандана. Такође, кажу да се на гроб носи букет ако није прошла година од смрти, а тек после године, следећег Ивандана, носи се венац. Добро се продају и букети и венчићи. Купују и млади, ако треба, упутимо их у то какви су обичаји

Дан уочи Ивандана венчићи су се продавали по цени од 350 до 500, а најјефтинији букети сувог цвећа коштали су 250 динара.