Društvo Arhive | Page 58 of 79

Rusko Selo obišao pokrajinski sekretar za sport Dane Basta: Renovirane prostorije Zvezde besprekorne

Dejan Panić August 28, 2023

Prostorije ruskoselskog FK Crvena zvezda nedavno su u potpunosti renovirane, obnova je koštala 12 miliona dinara, a „Velikogospojinski dani” u ovom našem mestu bili su prilika da selo i klub poseti Dane Basta, pokrajinski sekretar za sport i omladinu, kojeg je dočekao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima i Dušan Marjanović, predsednik Saveta MZ.

– Pokrajinski sekretarijat vodi računa o ulaganjima u sportsku infrastrukturu i u manjim sredinama poput Ruskog Sela. Prepoznali smo potrebu renoviranja objekta i izdvojili pet miliona dinara za to. Danas smo došli da obiđemo prostorije i stvarno sve je besprekorno urađeno i zato smo izuzetno zadovoljni onim što smo zatekli na terenu. Grad Kikinda uvek ima dobre projekte, mi ih prepoznajemo i podržavamo. Za Grad Kikindu ove godine smo izdvojili i preko 10 miliona dinara za tri projekta, dve škole u gradu, „Vuk Karadžić” i „Žarko Zrenjanin”, i jedan mali objekat u Nakovu. Radimo dobro, Grad Kikinda nam je odličan partner i sigurno je da ćemo i narednom periodu nastaviti da ulažemo u sport – rekao je Basta.

Gradonačelnik Lukač izrazio je veliku zahvalnost Pokrajinskoj vladi i sekretarijatu kojim upravlja Basta.

– Hvala im, pre svega, na razumevanju Grada Kikinde i naših mesnih zajednica. Sekretar Basta sa nama je u vrlo tesnoj komunikaciji, sasluša naše želje, a onda zajedno odredimo prioritete. Rezultat svega toga je između ostalog i ovaj predivan objekat svima nama na ponos. Opravdali smo uložen novac dobijen od Pokrajine, a Grad je još uložio dodatnih sedam miliona dinara. Ovde vidimo i veliki entuzijazam ljudi u klubu i to je dodatna potvrda opravdanosti ovih ulaganja u infrastrukturu u ovom selu, a praktično su od starog objekta ostali samo temelji i zidovi. Ovde nećemo stati, imamo nove projekte, obnavaljamo terene i rekonstruišemo objekte, a sve za našu decu i njihovu budućnost, jer vodimo računa da nam sela žive i sportski klubovi budu mesta okupljanja Slušamo građane i njihove potrebe i ovo je nagrada za sve ljude u upravi ruskoselskog kluba – kazao je Lukač.

Predsednik Crvene zvezde, Duško Vujanović još je dodao:

– Objekat je pre rekonstrukcije bio u lošem stanju, gledali smo samo da se ne upalimo, a kad smo dobili sredstava od Pokrajine i Grada sve je doterano na vrhunskom nivou da se malo klubova može pohvaliti ovako nečim. Planiramo još radove na tribini i podizanje zida pokraj jedne strane igrališta, jer fudbalski savez nam već četiri godine izlazi u susret i dozvoljava da igramo vojvođanski rang bez tog zida koji je neophodan iz više razloga.

Obeležena Hramovna slava u Ruskom Selu

Igor Crnogorac August 28, 2023

U Ruskom Selu danas se završava program obeležavanja seoske i crkvene slave. Protonamesnik Slobodan Diljakov, uz sveštenike kikindskog namesništva, služio je Svetu liturgiju u Hramu Uspenija Presvete Bogorodice. Liturgiji su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan.

– Danas smo sa meštanima Ruskog Sela da pokažemo zajedništvo, sabornost i solidarnost u ovim izazovnim vremenima. Važno je da obeležavamo i crkvene i verke praznike jer je to nešto iskonsko i u dubini duše našeg naroda, u samoj je tradiciji i grada i svih seoskih mesnih zajednica koje se sada polako vraćaju na pravi put. U proteklom periodu mnogo smo uradili za ovu mesnu zajednicu i planiramo da tako bude i ubuduće, da unapređujemo ne samo ovo, nego i svako mesto na području Kikinde – rekao je Bogdan.

Parohija u Ruskom Selu osnovana je po naseljavanju solunskih dobrovoljaca, a prvog sveštenika mesto je dobilo 1926. godine. Hram Uspenja Presvete Bogorodice izgrađen je između 1934. i 1935. godine. Ikonostas i freske oslikao je akademski slikar Vladimir Zelinski iz Rusije.

U nastavku programa proslave Dana sela i Hramovne slave, u centru mesta biće organizovan buč, a u večernjim satima i muzički program.

368558380_308102515041095_2294601503845911160_n

Glamurozna svadba Kikinđanke: Ceca, Aca, Snežana i torta od 7 spratova

Jelena Trifunović August 24, 2023

O nezaboravnom gala slavlju priča se i piše. Spektakularna svadba prelepe Kikinđanke Nine i mladoženje iz Pančeva sa oko 1.500 gostiju upriličena je juče na tamiškom keju. Mnogobrojne zvanice zabavljala su najpoznatija imena estradne scene: Ceca, Aca Lukas, Snežana Đurišić, Šerif Konjević, Beki Bekić, orkestar Borka Radivojevića.

Prisutne je bez dana ostavila mladenačka torta od 7 spratova, a za njeno postavljanje bio je potreban ceo tim ljudi i više od sat vremena, prenose mediji ističući da je ovo jedna od najvećih torti koja je ikada napravljena za neko slavlje na našim prostorima. Više od sto konobara bilo je zaduženo za posluženje.

Glamurozna svadba koštala je čitavo bogatstvo. Mladenci su stigli u ogromnoj limuzini sa prijateljima i porodicom. Pored paprenih honorara za nastupe nabrojanih estradnih imena, kako smo čuli, nije se štedelo ni na bakšišu.

Romska porodica poznata je Pančevcima, mladoženjinog oca zovu „kralj buvljaka”, a pored uvoza tekstila, bavi se i gradnjom zgrada. Zapažena je bila i raskošna mladina venčanica i kruna na glavi, dok dobrog i veselog slavljeničkog raspoloženja nije manjkalo.

foto: printskrin/instagram marko_lacanpanella

Nakovačka škola „Petar Kočić” u projektu „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo”

Jelena Trifunović August 24, 2023

Pilot projekat „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo” počeće da se realizuje od septembra u 95 osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Projekat realizuju Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za omladinu i sport i Ministarstvo zdravlja, a njime je predviđeno da učenici osnovnih škola imaju pet časova nedeljno nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, a učenici u srednjoj školi četiri časa nedeljno.

Među školama koje će učestvovati u ovom projektu je i Osnovna škola „Petar Kočić” u Nakovu. Dodatni časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja odvijaće se za oko 5.000 učenika u 194 odeljenja, od čega su 172 odeljenja osnovnih i 22 odeljenja srednjih škola.

Ideja je da se poveća broj časova fiskulture i time utiče na povećanje ukupne fizičke aktivnosti učenika i unapređivanje zdravstvenog stanja đačke populacije, što dugoročno osigurava i unapređenje zdravlja nacije.

Rezultati najnovijih studija pokazuju da svako peto dete ima loše držanje tela, svako četvrto je gojazno, dok se čak 70 odsto školaraca ne bavi sportskim aktivnostima van škole. Narušavanje zdravstvenog statusa dece ogleda ne samo u povećanju procenta posturalnih poremećaja (kriva kičma, ravni tabani), već i značajnom povećanju procenta dijabetesa i hipertenzije.

Smernice Ministarstva: Razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika

Jelena Trifunović August 20, 2023

Ministarstvo prosvete je svim školama uputilo Smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama u školskoj 2023/2024. godini čiji je glavni cilj, kako se ističe, razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika, unapređivanje odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti.

Prema tim smernicama, prvog nastavnog dana organizovaće se razgovori sa učenicima kako bi se upoznali sa planom rada, a pokrenuće se zajednički razgovori sa svim akterima školskog života.

Tokom prve nastavne nedelje organizovaće se tematska nastava, sa radionicama i drugim aktivnostima usmerenim ka negovanju empatije, vrednostima međusobnog poštovanja, saradnje i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti.

Druge nastavne nedelje predviđeno je da nastavnici sprovode inicijalno procenjivanje u okviru pojedinačnih predmeta i u skladu sa njima vrše dalje planiranje obrazovno-vaspitnog rada.

Škole su u obavezi da godišnjim planom rada predvide samovrednovanje u prvom polugodištu rada škole u oblastima kvaliteta Podrška učenicima i Etos (opšta atmosfera u školi tolerancija, osećaj zajedništva, dobri međuljudski odnosi, osećaj bezbednosti i slično), kako bi se akcioni plan unapređivanja Podrške učenicima i Etosa realizovao tokom drugog polugodišta.

Smernicama je predviđeno da se tokom septembra sprovedu procene adaptacije za učenike petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole na novu sredinu, kao i mere podrške nastavnicima i učenicima.

Predviđena je nova slobodna aktivnost za učenike od petog do osmog razreda osnovnih škola – Vrline i vrednosti kao životni kompas, dok će se u srednjim školama posebna pažnja usmeriti na izborne programe kojima će se podržati razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti.

Takođe, do kraja prvog polugodišta, škole će zajedno sa učenicima i roditeljima kreirati identitet i moto škole tako što će definisati zajedničke vrednosti i očekivana ponašanja koje su u skladu sa utvrđenim identitetom.

U Kanjiži pronađeno 167 iregularnih migranata

Jelena Trifunović August 17, 2023

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi su danas u akciji pojačane kontrole migranata na području Kanjiže pronašli 167 iregularnih migranata i oni su prevezeni u prihvatne centre.

Takođe, pretragom terena pronađena su dva kuhinjska noža, sekira, kao i pištoljska čaura.

Kako je saopštila PU u Kikindi, akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i migranata.

Na „Krofnijadi” ispekle hiljadu krofni

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Dan sela u Iđošu, 15. avgust, protekao je u znaku „Krofnijade“. Udruženja žena „Iđoš“ organizovalo je petu manigfestaciju, a ovo selo poznato je upravo po krofnama. Pored domaćica tu su bile i žene iz Boke, Sanada, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Nakova, Padeja, Novog Miloševa.

Članice udruženja penzionera „Treće doba“ iz Iđoša takođe su učestvovale u pravljenju krofni.

-Recept je od moje majke i bake. Potrebno je mleka i vode u istoj količini, so, šećer, kvasac, brašno i što se duže mese one su lepše. Krofne smo mi voleli kao deca, a vole ih i naša deca i unuci. Nekada su bile najslađe sa pekmezom, a sada se jedu sa eurokremom – istakla je Kristina Hanak iz udruženja „Treće doba“.

Kozarčanke, koje su poznate po pravljenju pita, oprobale su se i pravljenju krofni.

-Poznate smo po tome što pravimo pite krompiruše, ali ovu manifestaciju nismo želeli da propustimo jer i ona od zaborava čuva tradicionalno jelo. Kada se nešto sa voljom radi, mora da uspe. Volimo gastronomske susrete i druženja i rado im se odazivamo – istakla je Radmila Radulović iz udruženja žena „Novi Kozarci“.

Predsednica udruženja žena „Iđoš“ Biljane Đurđulov kazala je da je bilo više udruženja nego ranijih godina.

-Ispekle smo, zajedno sa gošćama, oko hiljadu krofni koje su imali prilku da probaju svi gosti našeg sela. Nema posebne tajne u pravljenju krofni. Potrebno je dobro brašno, a najvažnije je dobra ruka koja će sve to da umesi. Ljubav da se krofne prave takođe je važna. Nama je cilj da ovaj starinski specijalitet, po kom su Banaćanke poznatem, sačuvamo od zaborava – dodala je Biljana Đurđulov.

Manifestaciji je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je istakao značaj čuvanja običaja i tradicije.

-Krofne su jedan od zaštitnih znakova Banata i treba sačuvati ovo jelo od zaborava i naučiti mlađe generacije da ih prave. Svi ih volimo bilo da su sa šećerom, pekmezom ili bez ičega. Udruženje žena „Iđoš“ prepoznatljivo je po ovoj poslastici koja se pravi odavnina – kazao je Lukač.

Goran Stančul, član Saveta Mesne zajednice precizirao je da se „Dani sela“ obeležavaju uz bogat program.

-Sva udruženja u selu angažovana su ovih dana i svi imaju goste na svojim manifestacijama. Za „Dane sela“ Iđoš poseti veliki broj gostiju i svi mogu da nađu sadržaj za sebe od sporta, kulture, gastronomije. Pomažemo svim udruženjima i sva su značajna za društveni život u selu. Programe su podržali lokalna samouprava i mesna zajednica – rekao je Stančul.

Žiri, čiji je predsednik bio kuvar Radovan Subin, ocenjivao je izgled, strukturu testa, ukus i da li je testo dovoljno pečeno. Iđoške krofne poznate su po tome što su šuplje iznutra i tako se jedino u ovom mestu prave.

Udruženje za negovanje tradicije i običaja „Vreteno“ u sklopu obeležavanja Dana sela organizovalo je izložbu slika Smiljane Šalgo i etno bazar. Do crkvene slave, Preobraženja, 19. avgusta, planiran je „Kulinarski dan“ u parku, finale turnira u malom fudbalu, Bdenije u Pravoslavnoj crkvi, promocija knjige Živke Torbice. Proslava se završava u nedelju, 20. avgusta, manifestacijom „Hajdemo na bubalice – veče u šumi“.

Afrička kuga svinja se ne prenosi na čoveka, ali je šteta velika

Igor Crnogorac August 15, 2023

Direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Šapcu Nikola Milutinović rekao je da je afrička kuga svinja isključivo bolest domaćih i divljih svinja i da se ona ne prenosi na čoveka, ali da postoji mogućnost da prouzrokuje velike materijalne štete jer je smrtnost stopostotna i virus se lako prenosi.

– Građani nema potrebe da brinu da će se razboleti i da će imati neke zdravstvene probleme. Mi preporučujemo da, ukoliko neko hoće da zakolje svinju u ugroženim područjima, pozove nadležnu veterinarsku službu da im uzme uzorak i onda mogu da je koriste za svoje potrebe”, izjavio je Milutinović za Tanjug, a prenosi RTV.

On je rekao da se žarišta otvaraju, kao i da je Veterinarski specijalistički institut sa tri tima konstantno na terenu.

– Imamo tri tima, imamo dobru saradnju sa veterinarskom službom na terenu, sa veterinarskom inspekcijom, jako bitnu sa lokalnim samoupravama koje nam daju logističku podršku i izlazimo istog dana ili eventualno sutradan da saniramo žarište na terenu. Najjače oružje u borbi protiv zaraznih bolesti i virusa je brzina delovanja – naveo je Milutinović.

Na pitanje da objasni kako svinjska kuga stiže iz jednog kraja u drugi, Milutinović je objasnio da ljudi koji su stacionirani uz tokove reka imaju naviku da puštaju svinje u šumu na takozvano “žirenje”, što dovodi do širenja kuge.

– Srećom, to je u malim individualnim gazdinstvima gde je nivo biosigurnosti na najnižem nivou. Svinje su tu, faktički, na otvorenom, ta gazdinstva su bila prva pogođena. Za sada velike farme koje imaju visoke nivoe biosigurnosti nisu pogođene i ja se nadam da do toga neće ni doći – rekao je Milutinović.

Komentarišući kako vlasnik može da se obezbedi ukoliko primeti kugu kod svinja, Milutinović je naveo da je potrebno voditi računa o tome ko ulazi u domaćinstvo, o dezinfekcionim barijerama, kao i da je potrebno presvlačenje odeće, jer virus može da ostane na odeći i obući.

– Oni prvo moraju da budu svesni da je to jako otporan virus koji lako ostaje na odeći, obući i vozilima. U delove domaćinstva gde su svinje ne sme svako da ulazi, tu mogu da pristupe ljudi koji hrane životinje. Potrebne su dezinfekcione barijere, kao i redovno presvlačenje odeće i obuće – istakao je Milutinović.

Za dane vikenda jedna osoba poginula u saobraćajnoj nesreći

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode, dve sa materijalnom štetom i dve sa nastradalim licima u kojima je jedna osoba poginula, a dve su zadobile lake telesne povrede. Nastala je i materijalna šteta u iznosu od 720.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog tehničke neispravnosti, radnje vozilom i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 230 prekršajnih naloga. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je 10 vozača,četiri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu.

Takođe, otkriveno je 22 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 187 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 51 ostalih prekršaja.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

Sećanje na kikindske Jevreje

Aleksandra Djuran August 14, 2023

Na Jevrejskom groblju održana je komemoracija povodom 82 godine od deportacije kikindskih Jevreja koji su poslati u koncentracione logore. U znak sećanja vence su položili predstavnici Jevrejske opštine u Kikindi, SUBNOR-a, jevrejske opštine Novi Sad, Beograd i Srbije i porodice stradalih.

U noći između 14. i 15. Avgusta 1941. godine, nemačke okupacione vlasti naredile su kikindskim Jevrejima da se okupe u dvorištu Sinagoge, a nakon toga usledila je deportacija. Nedužni ljudi, njih 360, odvedeni su u logore na Banjici i Starom sajmištu. Većina ih je streljana u okolini Beograda pod izgovorom odmazde za nemačke vojnike koji su ubijeni.

U Kikindi je pre Drugog svetskog rata živelo 500 Jevreja, a nakon oslobođenja bilo ih 16 istakla je Jana Knežević, sekretarka Jevrejske opštine Kikinda .

-Jevreji u Kikindi bili su pošteni, marljivi i vredni, a bavili su se trgovinom, zanatstvom, bili su majke i očevi, braća i sestre. Deportovanjem u logore dehumanizacija Jevreje doživela je vrhunac. Živimo u nestabilnim vremenima i važno je sačuvati sećanje na prethodne zločine koji su se desili, naročito protiv manjinskih zajednica, kako se ne bi dogodili u budućnosti– rekla je Jana Knežević.

Kikindski rabin bio je prva žrtva od strane nacista. Tokom rata jevrejski narod bio je zadužen za čišćenje ulica, kopanje rovova, iskopavanje masovih grobnica.

Danas u Kikindi ima petnaestak članova jevrejske zajednice.

-Dosta ljudi iselilo se u Izrael. Iskoristili su priliku da žive sa svojim narodom. Mi, koji živimo u Kikindi, trudimo se da radimo i negujemo suživot sa drugim manjinskim narodima. Sarađujemo sa ostalim udruženjima i trudimo se da negujemo kulturu sećanja – zaključila je Jana Knežević.

Друштво