Директор Ветеринарског специјалистичког института у Шапцу Никола Милутиновић рекао је да је афричка куга свиња искључиво болест домаћих и дивљих свиња и да се она не преноси на човека, али да постоји могућност да проузрокује велике материјалне штете јер је смртност стопостотна и вирус се лако преноси.

– Грађани нема потребе да брину да ће се разболети и да ће имати неке здравствене проблеме. Ми препоручујемо да, уколико неко хоће да закоље свињу у угроженим подручјима, позове надлежну ветеринарску службу да им узме узорак и онда могу да је користе за своје потребе“, изјавио је Милутиновић за Танјуг, а преноси РТВ.

Он је рекао да се жаришта отварају, као и да је Ветеринарски специјалистички институт са три тима константно на терену.

– Имамо три тима, имамо добру сарадњу са ветеринарском службом на терену, са ветеринарском инспекцијом, јако битну са локалним самоуправама које нам дају логистичку подршку и излазимо истог дана или евентуално сутрадан да санирамо жариште на терену. Најјаче оружје у борби против заразних болести и вируса је брзина деловања – навео је Милутиновић.

На питање да објасни како свињска куга стиже из једног краја у други, Милутиновић је објаснио да људи који су стационирани уз токове река имају навику да пуштају свиње у шуму на такозвано „жирење“, што доводи до ширења куге.

– Срећом, то је у малим индивидуалним газдинствима где је ниво биосигурности на најнижем нивоу. Свиње су ту, фактички, на отвореном, та газдинства су била прва погођена. За сада велике фарме које имају високе нивое биосигурности нису погођене и ја се надам да до тога неће ни доћи – рекао је Милутиновић.

Коментаришући како власник може да се обезбеди уколико примети кугу код свиња, Милутиновић је навео да је потребно водити рачуна о томе ко улази у домаћинство, о дезинфекционим баријерама, као и да је потребно пресвлачење одеће, јер вирус може да остане на одећи и обући.

– Они прво морају да буду свесни да је то јако отпоран вирус који лако остаје на одећи, обући и возилима. У делове домаћинства где су свиње не сме свако да улази, ту могу да приступе људи који хране животиње. Потребне су дезинфекционе баријере, као и редовно пресвлачење одеће и обуће – истакао је Милутиновић.