Telo muškarca (55) pronađeno je u kući u ulici Petefi Šandora u Sajanu. Kako su saopštili iz Policijske uprave Kikinda u toku je istraga koja će pokazati šta se desilo. O slučaju je obavešteno Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu, a telo je poslato na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novi Sad.
Kako saznajemo, o nemilom događaju policiju su obavestile komšije koje su čule eksploziju. Preminuli je u tom momentu bio sam u kući, jer mu je supruga radila, a sin je bio u školi.
Prema rečima meštana nastradali Sajanac bio je vredan i radan. Bavio se zidarskim poslovima, uvek je bio angažovan tokom sezone i nikada nije odbio da nekome u selu pomogne.
Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač posetio je porodicu Janovan povodom uručenja nedostajućih sredstva potrebnih za narednu fazu Nađinog lečenja, koje je Grad Kikinda obezbedio.
Prvi čovek grada Nađi i njenim roditeljima poželeo je da lečenje bude uspešno i da naša sugrađanka napravi dugo očekivani prvi korak.
Naša ekipa posetila je porodicu Janovan, a priču koju smo zabeležili možete pročitati ovde.
Zbog planiranih radova na električnoj mreži sutra, 29. februara, od 11.30 do 12.30 bez struje će ostati domaćinstva u ulici Vojvode Putnika parna strana od broja 6 do broja 30.
Iz “Elektrodistribucije” ističu i napomenu da će objekat u ulici Vojvode Putnika broj 8 ostati pod naponom.
Rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na subvencije od 18.000 dinara po hektaru produžen je do 1. aprila. Razlog tome je što nisu sve parcele, koje su poljoprivrednici dodavali u svoje gazdinstvo, odobrene, ali i da svi koji imaju pravo podnesu zahtev, istakla je Mirjana Tomić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe.
– Pre podnošenja zahteva za podsticaje po hektaru biljne proizvodnje u elektronskom Registru poljoprivrednih gazdinstava, eRPG, poljoprivrednici treba da urede podatke o površinama i biljnim kulturama na parcelama i da obnove registraciju poljoprivrednog gazdinstva. Svako ko ima računar ili pametni telefon može zahtev sam da podnese ukoliko zna šta će sejati na kojoj parceli. Za podnošenje zahteva za subvencije za ovu meru nije potrebno posedovanje fiskalnih isečaka odnosno računa. Na raspolaganju smo poljoprivrednicima i najviše nam dolaze oni čiji dodatni ugovori o zakupu još nisu prihvaćeni od strane Uprave za agrarna plaćanja. Registracija novih gazdinstava trenutno stvara najviše problema. Naime, poljoprivrednici koji su gazdinstva registrovali u avgustu, septembru, oktobru nemaju nikakva rešenja. Tada šaljemo mejl nadležnoj Upravi koja ažurira podatke – precizira Mirjana Tomić.
Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene površine pod odgovarajućom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara. Pravo imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju u svoje ime i za svoj račun, a subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju ne obrađuju, već je daju u zakup. Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti zahtev za podsticaje na portalu ePodsticaji.
-Počelo je i podnošenje zahteva za akcizu za dizel gorivo. Kada na pumpi kupe gorivo neophodno je upisati broj poljoprivrednog gazdinstva. Ti računi su odmah vidljivi na platformi, tako da se zahtevi podnose zahtevi za povraćaj od 50 dinara za plaćenu litru dizela – kaže naša sagovornica.
Za zahtev za subvencije za nabavku sertifikovanog semena potrebno je da se na računu upiše broj gazdinstva. Za proizvođače koji su u sistemu PDV-a upisuje se i jedinstveni matični broj.
-Račune treba čuvati do momenta raspisivanja javnog poziva za drugi deo subvencija. Naznake su da će to biti u junu, a povrat će biti maksimalno do 17.000 dinara po hektaru – zaključila je Mirjana Tomić.
Na raskrsnici ulica Jovana Jovanovića Zmaja i Vuka Karadžića organizovana je konferencija za medije Saobraćajne policije s obzirom na to da je upravo ovo mesto izazvalo pažnju javnosti u proteklom periodu. Komandir saobraćajne policijske ispostave Policijske uprave u Kikindi, major Vladimir Stevanov istakao je da su se dve saobraćajne nezgode, sa pet povređenih, desile na isti način.
-Ovo nije crna saobraćajna tačka u gradu jer je u prethodnih godinu i po dana bilo ukupno tri saobraćajne nezgode na ovoj raskrsnici. Problem koji smo uočili je ulica Vuka Karadžića i bićemo češće prisutni u ovom delu grada radi veće bezbednosti učesnika u saobraćaju. Na teritoriji našeg grada nemamo raskrsnicu koja je, prema statistici, najugroženija – rekao je Stevanov.
Crnu tačku predstavljao je ulaz u Bašaid iz pravca Melenaca, odnosno izlaz iz pravca Kikinde. Problem puta prvog B reda rešen je izgradnjom kružnog toka koji je pušten u saobraćaj.
-U prethodnih godinu dana na putevima na teritoriji Policijske uprave nismo imali nijednu poginulu osobu u saobraćajnim nesrećama. Na nama je da se potrudimo da tako i ostane – dodao je naš sagovornik.
Započele su primene novog Pravilnika o kontroli, regulisanju saobraćaja i vođenju posebnih evidencija. Novi akt doneo je dve ključne novine pa su tako preciznije definisani članovi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se odnose na oduzimanje vozila za teže prekršaje i na izdavanje upozorenja onih koji načine lakši prekršaj.
-Vozilo će biti oduzeto za teži prekršaj vozaču koji u prethodne dve godine ima dve ili više pravosnažne presude za prekršaje pod koje spada i nasilnička vožnja. Učesnicima u saobraćaju upozorenja se neće izdavati ukoliko su u prethodne dve godine imali izdato upozorenje ili imaju neki drugi prekršaj, vozačima sa stranom vozačkom dozvolom, onima koji osporavaju prekršaj i onima koji su izazvali prekršaj koji se nalazi na listi za neizdavanje upozorenja – precizirao je Vladimir Stevanov.
Upućen je i apel učesnicima u saobraćaju da poštuju propise i vožnju prilagode uslovima, stanju saobraćaja i poštuju propisanu brzinu.
A.Đ.
KONTROLA TERETNIH VOZILA I AUTOBUSA
Prošle nedelje organizovana je pojačana kontrola poštovanja propisa vozača komercijalnih vozila autobusa i teretnih vozila. Akcija je organizovana sa mrežom saobraćajnih policija Evrope „Road pol“.
-Sankcionisano je 178 prekršaja. Od tog broja 166 prekršaja uočeno je kod vozača teretnih vozila i 12 kod vozača autobusa. Najviše nepravilnosti bilo je vezano za Zakon o radnom vremenu posade u drumskom prevozu i radnom vremenu – kaže Stevanov.
U Galeriji „Tera”, sutra, 28. februara, u 19 sati biće otvorena izložba „Alternativna priča o greškama” Sare Masnikose. Na izložbi predstavlja otuđenje i koheziju pojedinca i njegovog položaja u različitim sistemima, recipročnim odnosima koji se formiraju u okviru
tog sistema, kao i način na koji ljudi komuniciraju jedni sa drugima, kao i sa društvom uopšte.
Sara Masnikosa završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odeljenje za slikarstvo u klasi profesora Gorana Despotovskog. Redovno izlaže od 2015. i do sada je organizovala petnaest samostalnih, a učestvovala je i na velikom broju kolektivnih izložbi. Učesnica je i u mnoštva projekata, radionica i umetničkkih kolonija.
Dečiji fond Ujedinjenih nacija, UNICEF, ove godine će za postojeća razvojna savetovališta u Kikindi i još osam lokalnih samouprava obezbediti vozila kojima će stručnjaci redovno odlaziti u posete porodicama i deci. Te posete omogućiće da sva deca dobiju podršku i priliku za učenje, jer je porodično okruženje najprirodnije za svako dete, a roditelji se tako osnažuju da se oslanjanju na sopstvene snage i mogućnosti.
Podršku za rano prepoznavanje kašnjenja u razvoju i rane intervencije prošle godine dobilo 3.360 dece. Radi se i na proširenju mreže Razvojnih savetovališta u kojima timovi stručnjaka pružaju podršku deci sa kašnjenjem u razvoju i njihovim roditeljima.
Usluge porodično orijentisanih ranih intervencija zaživele su u čak 19 gradova i opština, dodaju iz Unicefa.
Šampion 38. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova je Žućko Lazara Adamova Bilte mlađeg (15). U finalu je savladao Crvenog vlasnika Miodraga Trnića (20). On je i najmlađi seniorski prvak ovog tradicionalnog nadmetanja u Mokrinu.
-Srećan sam što sam pobedio i što je Žućko ostvario svojevrsni rekord koji ima samo jedan gusan, da bude prvi u sve tri kategorije takmičenja. Takmičim se od malih nogu a ljubav prema ovim životinjama nasledio sam od dede i tate. Imamo kvalitetne gusane oduvek i ovo su najbolji guskove koje uzgajamo, posle Acike, legende guščarstva u Mokrinu. Borba je bila teška i neizvesna, ali sam bio uveren u pobedu – istakao je Lazar.
Vicešampion Crveni ima četiri godine i godinu je stariji od šampiona. Miodrag Trnić kaže da je pre tačno deset godina počeo da guščari, nakon čega je u ovaj svet uveo je ostatak porodice.
-Crveni je kvalitetan gusan i nije me izneverio. Iako je drugi imaće pobednički tretman. Jako je teško doći do finala i siguran sam da će u godinama koje dolaze zauzeti guščarski tron. Sve čestitke pobedniku – rekao je Miodrag Trnić.
Pehare je uručio gradonačelnik Nikola Lukač koji je naveo da je mokrinska guščarska manifestacija izazvala veliko interesovanje meštana i gostiju, ali i medija. Svi su došli da vide kako izgleda jedinstveno nadmetanje na svetu.
-Ovakvi događaji privlače veliku pažnju ne samo domaće javnosti, nego i ljudi sa strane što je odlična promocija Mokrina i Kikinde. Od pobede je važnije druženje, ali i očuvanje ove lepe tradicije. Mokrin je prepoznatljiv po neobičnim takmičenjima i mesna zajednica i lokalna samouprava podržavaće ove manifestacije koje pomažu da se glas o našoj sredini daleko čuje – precizirao je Lukač.
U ligi dvogodaca pobednik je Danijel Ognjenov (9) i gusan Grom. U finalu je savladao Dum Duma Aleksandra Adamova.
-Ovo mi je prvi pehar i siguran sam da će ih biti još. Tata, brat i ja guščarimo već pet godina. Tata i ja smo ga šetali, kupali, negovali. Do sada smo uspeli da budemo dva puta prvi u kategoriji dvogodišnjaka i nadamo se i seniorskoj pobedi – dodao je je Danijel.
Među jednogodišnjacima pehar je pripao Vuku Živice Terzića koji je bio bolji od Kardaša Milana Dražića.
-Ni ja ni protivnik nismo očekivali pobedu jer su gusani mladi i ne znamo koji će biti bolji u finalnom nadmetanju. Znali smo da će nadmetanje biti dobro i neizvesno i uvek je lepo kada na kraju izađete kao pobednik. Put do finala nije bio lak. Vuk je imao dve teže i duže borbe, a nadmetanja su guskovima urođena – pojasnio je Terzić.
Organizator nadmetanja, uz podršku Grada Kikinde i Mesne zajednice Mokrin, je udruženje „Belo pero“ čiji je Živica Terzić predsednik.
-Bližimo se jubileju, 40 godina manifestacije. Prvu monografiju udruženje je izdalo pre 12 godina i sada razmišljamo o tome da napišemo drugu. Svaka godina je drugačija i ima svoje specifičnosti i sve to treba zabeležiti da ostane budućim generacijama. Drago mi je što se sve više mladih uključuje u guščarstvo i u Svetsko nadmetanje. To nam je znak da smo uradili dobar posao i da će iza nas ostati generacije koje će i dalje čuvati ovu manifestaciju – napomenuo je Terzić.
Prisutni su mogli da uživaju u revijalnim takmičenjima, najlepšem jatu, najtežoj guski, najstarijem gusku. Ove godine u nadmetanjima je učestvovalo je 132 gusana u sve tri kategorije među kojima je bilo najviše jednogodišnjaka.
Dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije Zavoda za javno zdravlje za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana dobila je nagradu Grada. Tokom svečane dodele zahvalila se u ime nagrađenih dobitnika i tom prilikom kazala je da nije očekivala nagradu, i dodala:
-Za mene je ovo priznanje došlo potpuno neočekivano. Više od 30 godina radim u zdravstvu i trudim se da doprinesem dobrobiti svih nas. Drago mi je što je to prepoznato i nagrađeno. Ujedno to je i obaveza da budem još bolja u svom poslu.
Rođena i odrasla u susednom Zrenjaninu, dr Sanja, nam je otkrila da je 31. godinu u Kikindi i da se oseća kao Kikinđanka jer je više vremena provela u našem gradu u odnosu na rodni Zrenjanin gde je završila osnovnu i srednju Medicinsku školu. Studirala je medicinu u Novom Sadu.
-Specijalista higijene sam od 1998. godine i smatram da je ova delatnost izuzetno važna s obzirom na to da se bavi ispitivanjem vode, vazduha, hrane. Sve su to faktori životne sredine koji utiču na zdravlje svih stanovnika i nemerljivo su važni. Nije fraza kada kažem da sam iznenađena nagradom i veoma sam počastvovana jer je ona zapravo potvrda mog rada . Posvećeno radim od prvog dana – dodala je naša sagovornica.
Oko upisa fakulteta nije imala dileme. Oduvek je, veli, želela da bude lekar jer je čitav život pomagala ljudima.
-Samo u jednom momentu imala sam manju dilemu da li da odaberem medicinu ili fiziku, ali prevagnula je moja želja da pružam pomoć. U Kikindu sam došla 1992. godine zahvaljujući udaji i odmah sam počela da radim. Prvo radno mesto mi je bilo u Medicini rada kao lekar opšte prakse, nakon čega sam prošla sve ambulante. Krajem 1994. bio je konkurs u Zavodu za javno zdravlje na koji sam se prijavila i već naredne godine odobrena mi je specijalizacija iz higijene. Iskrena da budem, to mi nije bila želja, međutim na specijalizaciji i nakon nje kada sam počela da radim uvidela sam koliko je to važno – otkriva dr Brusin Beloš.
Dr Sanja voli da kaže da je specijalistima higijene pacijent čitava populacija te da je odgovornost koju ima velika. Kako voli rad sa pacijentima i kliničku medicinu vodi ambulantu za dijetetiku.
-Uporna sam u tome da ljudima ukažem na zdravu ishranu i zdrave stilove života. Promovišem ih jer je uvek bolje prevenirati određene bolesti – zaključuje dr Brusin Beloš.
Zrenjanin je vezan za mladost, a Kikinda za najbolje godine života tako da poređenje nije moguće. Život u malom gradu je prednost i nema ambicija da ode iz našeg grada.
A.Đ.
Ambulanta za dijetetiku
Gojaznost je bolest modernog doba i naročito je izražena u našoj sredini. Gojazna deca imaju ogromne šanse da obolevaju u kasnijem dobu i značajno je usmeriti ih da se zdravo hrane.
-U ambulanti za dijetetiku većina mojih pacijenata su deca i mladi. Od prošle godine imamo ugovor sa Republičkim Fondom za zdravstveno osiguranje tako da se može doći i sa uputom izabranog lekara, te pozivam sugrađane koji imaju problema u vezi sa ishranom da se jave. U osnovi najrasprostranjenijih nezaraznih bolesti upravo loša ishrana – poručila je dr Sanja Brusin Beloš i dodala da je potrebno da se pacijenti jave radi dogovora.
Hrast u parku Železničke stanice u Kikindi, od kraja prošle godine zaštićen je kao spomenik prirode. Stablo je impozantno, raskošne je lepote i habitusa, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
-Samom veličinom i starosti stablo je izuzetne prirodne vrednosti. Staro je od 180 do 200 godina i visoko je 30 metara. Prečnik krošnje je 28 metara i zauzima ukupnu površinu od 615 metara kvadratnih kolika je projekcija krošnje na podlozi. Obim debla je 550 centimetara. Aktom o zaštiti propisan je način zaštite, njegova nega i šta je zabranjeno poput lomljenja stabala, lišća, oštećenja kore, kao i izvođenja zemljanih i građevinskih radova u njegovoj blizini – rekla je Miroslava Narančić.
U blizini hrasta postaviće se tabla sa nazivom vrste, starosti i kategorijom zaštite. Park se održava redovno, kao i sama površina oko stabla koje će redovno pregledati stručnjaci sa Instituta za nizijsko šumarstvo. Zdravstveni pregled pokazaće koje suve grane treba ukloniti i kako ga dalje negovati.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj bavi se i prepoznavanjem i predlaganjem zaštite značajnih vrsta pojedinačnih stabala na teritoriji grada. Naše područje ima puno prirodnih bogatstava.
-U našoj sredini imamo nekoliko zaštićenih područja među kojima su Specijalni rezervat pašnjaci velike droplje, slatine srednjeg Banata i doline Zlatice, park „Blandaš“ i ulica Generala Drapšina koja je medijski poznata po prirodnom tunelu i spada među najlepše ulice sveta. Odnedavno se zaštićenim prirodnim bogatstvima pridružio i hrast lužnjak – napomenula je naša sagovornica.
Krajem 2023. godine Sekretarijat za zaštitu životne sredine od pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode dobio je akt kojim je hrast postao zaštićeno područje lokalnog značaja treće kategorije odnosno spomenik prirode.
-Deceniju pre toga podneli smo inicijativu da se najpre uradi valorizacija stabla, a potom i da se zaštiti. U toku su pripreme za naredni korak, a to je zaštita stabla hrasta u dvorištu Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinske škole. Stabla koje želimo da zaštitimo su stara između 150 i 200 godina – dodala je Miroslava Narančić.
Hrast lužnjak je autohtona vrsta stabla, visokih lišćara. Karakterističan je za naše područje, a ujedno simbolizuje dugovečnost, tradiciju i kulturu. U našoj zemlji postoji desetak vrsta hrasta od kojih je najpoznatiji lužnjak, a tu su i kitnjak i cer.
A.Đ.
Dva veka dočekuje i ispraća putnike
Stablo, koje je svedok istorije, promena i rasta Kikinde, od Velikokikindskog distrikta do danas, i dalje živi u dvorištu Železničke stanice koja je nekada bila motor razvoja. Već skoro dva veka ono ispraća i dočekuje putnike namernike, ali i Kikinđane koji vraćaju u rodni grad. Hrast je bio 30 godina star u vreme otvaranja pruge Segedin – Kikinda – Temišvar.
-Hrast treba da bude spomenik prirode koji će ostati budućim generacijama i da se nađe na karti eko turizma našeg grada – zaključila je Miroslava Narančić.
