U JP „Toplana“ u toku su takozvane funkcionalne, hladne probe, a sutra, 12. i prekosutra, 13. oktobra, biće urađene i tople probe sistema kao priprema za predstojeću grejnu sezonu. U četrtak će tople probe biti u kotlarnici Centar i u Banatskom Velikom Selu, a u petak u Mikronaselju, Hajduk Veljkovoj i kotlarnici u ulici Svetozara Miletića, istakao je v.d. direktor JP „Toplana“ Dušan Marjanović.
-Spremni smo za početak nove grejne sezone, a kada će ona početi u punom obimu zavisi od spoljne temperature. Podsetiću da smo prošle godine sa grejanjem počeli 1. novembra. Prema najavama koje imamo u ponedeljak se očekuje pad temperature tako da ćemo u nedelju pokrenuti sistem. Upotpunosti ćemo ispoštovati gradsku odluku veznu za daljinsko grejanje – rekao je Marjanović.
Cena daljinskog grejanja za korisnike koji ga plaćaju po kvadratu uvećana je 15,55, a za one koji plaćaju po utrošku 16,97 procenata. Nove cene biće iskazane na novembarskom računu koji korisnici dobijaju u decembru.
-Više puta poskupeli su prirodni gas i električna energija od prethodne grejne sezone tako ds je bilo neminovno da i grejanje poskupi. Za stan od 60 kvadrata račun u grejnoj sezoni pre poskupljenja bio je 12.030 dinara, a sa poskupljenjem on će iznosti 13.900 dinara – pojasnio je naš sagovornik i dodao da je nastavljen pozitivan trend priključenja novih korisnika tako da „Toplana“ ima nešto više od 3.100 korisnika daljinskog grejanja.
Tokom leta saniran je deo dotrajale toplovodne mreže u Mikronaselju i u centru na više lokacija, a zamenjena je i dotrajala oprema i ventili. Za naredni period izmenjen je investicioni plan i očekivanju su da će do kraja godine biti završen projekat za sanaciju kotlarnice Centar.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović zajedno sa potpredsednikom i pokrajinskim sekretarom za zdravstvo profesorom dr Zoranom Gojkovićem i direktorom Uprave za kapitalna ulaganja Milošem Maletićem posetio je Kikindu. Sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, narodnim poslanikom Milenkom Jovanovim, pokrajinskim poslanicima Stanislavom Hrnjak i Miodragom Bulajićem, načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem, zamenicom gradonačelnika Dijanom Jakšić Kiurski, pomoćnikom gradonačelnika Svetislavom Vukmiricom, članom Gradskog veća Nebojšom Jovanovim i direktorom JP „Kikinda“ Čedom Gverom, posetili su gradilište na uglu ulica Semlačke i Braće Laković gde je u toku izgradnja sekundarne atmosferske kanalizacije, kao i rekonstruisani deo Zavoda za javno zdravlje.
U delovim ulica Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Laković i Semlačke radovi su počeli krajem avgusta i biće gotovi do kraja godine, a posao se izvodi zahvaljujući zajedničkom ulaganju Grada i Pokrajine, istakao je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Zadovoljstvo nam je što u Kikindi možemo da ugostimo predsednika Vlade Vojvodine Igora Mirovića sa saradnicima. Izgradnja atmosferske kanalizacije u koju će biti uloženo 150 miliona dinara samo je jedan od projekata koje smo ove godine realizovali uz svesrdnu pomoć Pokrajine i Uprave za kapitalna ulaganja. Zahvaljujem se na razumevanju problema građana i podršci u Vladi Vojvodine da ih rešavamo i tako unapređujemo život u našoj sredini. Hvala i našim predstavnicima u Pokrajini koji se bore za svoj Grad. Ulice su raskopane, ali sa dobrim razlogom jer se menjaju vodovodne cevi, gradi se atmosferska kanalizacija, ulaže se u škole i vrtiće, u sela gde će biti izgrađena četiri postrojenja za preradu pijaće vode. Samo u ovoj godini Vlada Vojvodine podržala je kapitalna ulaganja u Kikindu sa 700 miliona dinara i mi ćemo znati to da cenimo, ali se nećemo zaustaviti. Imamo nove projekte koji su važni za moje Kikinđane, a odnose se na putnu infrastrukturu, izgradnju fekalne i atmosferske kanalizacije i mnoge druge koji će naš grad učiniti boljim i lepšim – rekao je Lukač.
Prizemlje Zavoda za javno zdravlje, gde se nalazi Epidemiološka služba, rekonstruisano je u dve faze zajedničkim ulaganjem sa vojvođanskom Vladom. Ova ustanova pokriva teritoriju na kojoj živi više od 110.000 stanovnika i sada ima mnogo bolje uslove za rad.
– Završena je i rekonstrukcija vodovodne mreže tokom koje su zamenjene azbest cementne cevi postavljene još šezdesetih godina prošlog veka. Izdvojili smo sredstva za rekonstrukciju u Osnovnoj školi „Feješ Klara“, ali i hitne intervencije u Školi „Sveti Sava“ i Gimnaziji „Dušan Vasiljev“. Ja sam bio jedan od onih koji se još 2012. godine zalagao za ulaganja u Industrijsku zonu koja daje rezultate. Tu ne smemo da stanemo jer Kikinda je najvžnije mesto u severnom delu Banatu i narednih godina treba da očekuje više sredstava za realizaciju svojih projekata. Ulaganje je neophodno i u izgradnju kanalizacone mreže u delovim Grada, kao i u atmosfersku kanalizaciju kako bi se izbegli problemi koji nastaju usled velikih količina padavina. Razgovarali smo i o novim projektima i potrebama koje Kikinda ima i narednih nedelja biće poznato u šta će se ulagati naredne godine – poručio je Mirović.
U rekonstrukciju i opremanje Zavoda za javno zdravlje uloženo je 45 miliona dinara od kojih je 20 obezbedila Vlada Vojvodine, a 25 Zavod za javno zdravlje.
Brza saobraćajnica razvojna šansa
– U narednim godinama očekuje nas i izgradnja brze saobraćajnice koja će početi u Somboru. Neće puno vremena proći i uveren sam da ćemo za dve do tri godine i u Kikindi imati prve profile ovog puta. Saobraćajnica će povezati Sombor i Kikindu odnosno severni Banat i srednju i severnu Bačku sa autoputem koji ide od Subotice do Novog Sada. Biće to velika razvojna šansa – rekao je Igor Mirović.
Intenzivni razvoj Srbije
Osim brze saobraćajnice, čuvenog „smajlija“, vojvođanska Vlada ulaže i u Fruškogorski koridor, brzu prugu.
– Investiciona ulaganja govore da je Republika Srbija u fazi intenzivnog razvoja posle decenija zaostajanja za zemljama u regionu i u Evropi. Mi smo, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i višegodišnjoj politici kontiniuiranog ekonomskog razvoja i rasta, uspeli da obezbedimo finansijska sredstva i da realizujemo brojne investicije i ponosni smo zbog toga. Prvi put se u našoj zemlji, a posebno u Pokrajini, posle ko zna koliko decenija, ulaže u kapitalne projekte koji po svojoj vrednosti i tehničko – tehnološkoj složenosti mogu biti uzor i za razvijenije zemlje. Pored toga ulaže se i u lokalne puteve, ulice, rekonstrušu se vodovodne mreže, grade se postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstruišu se škole, bolnice. Vojvođanska privreda ima odlične rezultate i samim tim raste i broj zaposlenih. U ovoj godini, koja nije laka zbog globalnih izazova, u Vojvodini je 4.500 ljudi više našlo posao u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal. Siguran sam da građani to prepoznaju. Svi koji kritikuju razvojni poduhvat naše zemlje nisu u pravu i to će vrlo brzo videti, kada se bude izašlo na birališta. Uveren sam da će ljudi glasati za svoje, punije, kućne budžete, za investicije, za rekonstrukcije, brze saobraćajnice, modernije škole i bolnice. Svi oni koji vole svoju zemlju daće najbolju ocenu stanja u kojem se Srbija nalazi – precizirao je Igor Mirović.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi uhapsili su dvadesetdevetogodišnjeg B. B. iz Kikinde zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
On se sumnjiči da je jutros u okolini Kanjiže upravljajući automobilom naleteo na trogodišnjeg dečaka koji se nalazio na pešačkom prelazu. Teško povređeni dečak prevezen je u Opštu bolnicu u Subotici gde je od zadobijenih povreda preminuo.
B. B. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti.
Od četvrtka, 12. oktobra, sugrađani mogu da konkurišu za jednu od devet mera energetske efikasnosti koje će subvencionisati lokalna samouprava i Ministarstvo rudarstva i energetike. Kako je istakao Nikola Jugin, energetski menadžer za razliku od prošle godine, ove je važno kada se predaje zahtev.
-Nemamo bodovanje i važno je kada će prijava biti podneta. Građani treba što pre da predaju potpunu dokumentaciju jer će se ona pregledati na dnevnom nivou i po redosledu primljenih prijava komisija odlazi na teren i utvrđuje činjenično stanje. Ukoliko je sve u redu sredstva se odobravaju odmah nakon toga. Nema lista kao prošle godine već se novac odobrava sukcesivno, do utroška sredstava, tako da ćemo praviti dnevni presek koliko je novca preostalo – pojasnio je Jugin.
Ove godine izdvojeno je ukupno 20 miliona dinara za dodelu bespovratnih sredstava, a novine su paketi mera koje podrazumevaju da se više srodnih mera primeni u jednom domaćinstvu.
-Za pojedinačne mere subvencija je 50 odsto ukupnih sredstava, za osnovni paket je 55, za standardni 60, a za napredni je do 65 procenata. Primera radi osnovni paket podrazumeva izolaciju i zamenu stolarije, standardni podrazumeva navedeno i zamenu grejnog tela, dok napredni podrazumeva izolaciju, zamenu stolarije, grejnog tela i ugradnju solarnog kolektora ili panela. Za svaku meru postoji maksimalan udeo koji se sufinansira po domaćinstvu tako je za zamenu stolarije za kuće maksimalna subvencija 160.000, a za stanove 120.000 dinara, za kotolove na gas je 90.000 dinara, solarne panele 420.000, za izolaciju kuće je 250.000 koliko je i za izolaciju krova – naveo je Jugin.
Za pojedinačne mere ne treba projektno tehnička dokumentacija, dok je za pakete mera to neophodno. Tako će trebati da se uradi idejni projekat, elaborat energetske efikasnosti i energetski pasoš za šta postoji prijavljena firma, kao i za svih ostalih devet mera.
-Građani isključivo od firmi koje su izabrane na javnom pozivu mogu već sada da uzimaju predmere i predračune radova i da prikupljaju dokumentaciju. Novina je da je javni konkurs za pravna lica otvoren čitave godine, tako da će se lista izvođača radova ažurirati na svakih 15 dana – dodao je naš sagovornik.
Građani su imali mogućnost da se o ovom konkursu raspitaju prethode dve nedelje u Uslužnom centru. Najveća zainteresovanost je za zamenu stolarije, grejnih tela odnosno kotla na gas, kao i za izolaciju zidova i krovnih pokrivača i solarne panele. Oni koji konkurišu za stolariju mogu sami da biraju šta će im se naći u predračunu. Prethodne dve godine, koliko se sprovodi ovaj konkurs, podržano je 150 sugrađana, a ove se očekuje više s obzirom na to da je budžet uvećan dva i po puta.
Na konkursu Ministarstva kulture Istorijski arhiv Kikinda je dobio sredstva na osnovu dva projekta ukupne vrednosti 700.000 dinara. Za instalaciju računarske mreže unutar kancelarija ove ustanove opredeljeno je 300.000 dinara, dok je za nabavku i montažu fiksnih arhivskih polica u depou u Čanadskoj ulici utrošeno 400.000 dinara.
Prema rečima Nikole Radosavčeva, koordinatora digitalnih procesa, nova računarska mreža doprineće osavremenjivanju rada, boljoj povezanosti i komunikaciji, sigurnijem čuvanju podataka na serveru, pristupu ARHIS-u , arhivskom informacioniom sistem Republike Srbije, i bržem procesu digitalizacije. Polovinom septembra zamenjena e instalaciona mreža u kancelarijama Istorijskog arhiva, a samu instalaciju pratila je zamena starih, novim, mrežnim uređajima.
-Dobijanjem sredstava, nastavljeno je ulaganje u smeštajne kapacitete depoa u Čanadskoj ulici. Srđan Sivče. Ministarstvo kulture omogućilo je Arhivu da započne sa instalacijom arhivskih polica na spratu depoa koji se nalazi u bivšoj Zemljoradničkoj zadruzi. Postavljanjem novih, metalnih, polica, dobili smo još preko potrebnog prostora za smeštaj arhivske građe – istakao je v.d. direktor Srđan Sivčev.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode, dve sa nastradalim licima u kojima su dve osobe zadobile lakše telesne povrede jedna sa materijalnom štetom. Ukupno nastala materijalna šteta procenjena je na 275.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnje vozilom, neustupanje prvenstva vozila i zbog vožnje pod dejstvom alkohola.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 19 učesnika u saobraćaju i izdat je 81 prekršajni nalog. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 16 vozača, od kojih su tri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 27 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 28 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 71 ostalih prekršaja.
Do 15. oktobra, u 30 evropskih zemalja koje su članice organizacije „Roadpola”, mreže saobraćajnih policija Evrope, među kojima je i Srbija, biće sprovedena međunarodna akcija pod nazivom „Fokus na putu“, saopštio je MUP.
Akcija će biti usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja nepropisnog korišćenja mobilnog telefona kod vozača, kao i nepropisnog korišćenja mobilnog telefona i slušalica pešaka prilikom prelaska kolovoza.
Korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje povećava rizik od saobraćajne nezgode za četiri do čak 20 puta, što čini ovaj prekršaj jednim od trenutno najvećih problema bezbednosti saobraćaja na putevima.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, oko pet odsto pešaka nepropisno koristi mobilni telefon ili slušalice prilikom prelaska kolovoza, dok se procenat vozača koji nepropisno koriste mobilni telefon za vreme vožnje kreće od četiri do 15 odsto u zavisnosti od vrste vozila.
Policijski službenici saobraćajne policije od početka ove godine sankcionisali su oko 38.000 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona za vreme vožnje i oko 2.500 pešaka zbog nepropisnog korišćenja telefona ili slušalica.
Hana Todorić, učenica 7. razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kikindu je donela još jedno priznanje. Mlada solistkinja prvi put je učestvovala na Međunarodnom festivalu „Dok teče Lašva“ u Novom Travniku i uspela je da osvoji treće mesto. Predstavila se kompozicijom „Tajna prve ljubavi“ za koju je tekst i muziku napisala Svetlana Milić, a aranžman Lado Leš.
Međunarodni festval okupio je učesnike iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Bugraske.
Već narednog meseca Hana i njena mlađa sestra Petra učestvuju na festivalu „Školjkice“ u Novom Sadu odakle su već donele priznanja.
Narodni muzej u Kikindi u okviru izložbe „Leta pre neta“ od 10. oktobra organizuje edukativne radionice. Kao prateći program izložbe „Leta pre neta“ biće organizovana radionica „Pozdrav sa izložbe“ u kojoj će osnovci učiti kako da napišu i pošalju pismo.
Edukativni sadržaj namenjen je osnovcim od prvog do četvrtog razreda.
Izložbu „Leta pre neta“ realizovao je Muzej nauke i tehnike iz Beograda. Cilj je da se mlađim geeneracijama predstavi, a da se oni stariji podsete kako su se provodila leta pre interneta.
