Хуманитарци не посустају, као ни денсери – још једна журка препуна сећања за најемотивнији Дочек на програму је сутра, 29. децембра.
Добри људи Кикинде који, сада већ традиционално, сакупљају слаткише уместо улазница на журку „Ја волим деведесете“, прошлог викенда напунили су пакетиће Црвеног крста које ће волонтери уручити деци корисника Народне кухиње. За ди-џеј пултом био је сјајни Момекс, а у лепој акцији поново су се ујединили „Пација“ и фејсбук група „Кикиндски корзо“.
Са хитова последње деценије прошлог века, запловиће се мало даље у прошлост – до глобалних диско хитова које је, чини се, мало ко заборавио. Оваква журка довела је, прошле године, на емотивну терапију и издалека, и оне који се нису видели деценијама.
Много успомена, лепих сусрета и одличне музике, очекује и све који дођу сутра, од 21 сата у „Пацију“. За улазницу по цени од 200 динара, моћи ће да се се препусте непогрешивом избору легендарног ди-џеја, Саве Грабића. И да схвате, још једном, како је добро, видети се опет.
Висока школа струковних студија за образовање васпитача, поводом обележава 70 година од оснивања, расписала је литерарни конкурс на тему „Дете“. Слоган је стих дечијег писца Љубивоја Ршумовића „Дете треба да посматраш, ал’ му немој на пут стати, што га пре човеком сматраш, пре ће човек постати“.
Из школе позивају студенте, васпитаче и децу предшколског узраста да учествују на конкурсу у различитим категоријама стваралаштва за децу и то песма за децу, прича за децу и сликовница за децу. Један аутор може да учествује са више радова, у различитим категоријама, а конкурс је отворен до 20. фебруара наредне године.
Жири ће прогласити најбоље радове у свим категоријама, а најуспешнији ће бити објављени у листу „Студентска бајка“.
Радови се шаљу електронски на адресу studentskiradovivsssov@gmail.com.
Поводом обележавања Дана града у Историјском архиву отворена је изложба под називом “Грбови и симболи града Кикинде од 1774. године до данас”. Аутори изложбе су Владимир Дудић и Никола Радосавчев који су одабрали грбове, печате и обележја не само Кикинде, него и села која се налазе на територији Града.
-Поједини печати први пут су изложени јавно. Настали су крајем 18. века и део су грађе коју чувамо и они су на српском, немачком, мађарском и латинском језику. Циљ нам је да се види да су сва четири језика била у употреби у администрацији у поједином периоду. Сви печати су изложени у оригиналном дизајну, нарочито они који се односе на град и насељена места. Исто тако грађани који посете изложбу моћи ће да, после 80 година, виде и делове друге Повеље коју смо добили у дигиталној верзији из Хрватског државног архива, a коју је цар Франц I Хабзбуршки 1817. године издао Великокикиндском привилегованом Дистрикту. Не знамо како је завршила у Хрватској и претпоставља се да је крајем рата однета – рекао је Владимир Дудић и додао да су изложене прве две стране, а комплетан текст повеље налази се у Историјском архиву.
Координатор дигиталних процеса Историјског архива Никола Радосавчев имао је изазован задатак да све грбове припреми за изложбу.
-Печати су стари и мој задатак је био да печате, веома мале резолуције, прикажем што је квалитетније могуће. Сви печати су израђени од воска и то је био дуготрајан процес. Слике су старе и уз помоћ ефеката потрудио сам се да изгледају као из доба када су настале – напоменуо је Радосавчев.
Изложба се састоји од 15 паноа и припремана је пола године. Биће отворена до половине маја.
Због радова на водоводној мрежи потребних ради изградње кружног тока у Башаиду, могућ је прекид у водоснабдевању у делу села у четвртак, 28. децембра од 8 до 16 часова.
Из ЈП „Кикинда” апелују на потрошаче да обезбеде довољне количине воде за своје потребе. За све додатне информације на располагању су бројеви позивног центра 422-760 и 062/8844888.
Дан сећања, помен погинулим борцима 72. бригаде за специјалне операције, и ове године обележен је свечаним парастосом у цркви Светог Николе.
Парастосу су присуствовали некадашњи припадници ове бригаде и чланови удружења “Пријатељи 72. специјалне бригаде” на челу са генералом у пензији, Милорадом Ступаром, председником Савеза удружења бораца Србије и председником Удружења “Пријатељи 72. специјалне бригаде”.
У Месној заједници Банатска Топола завршени су радови у центру села. Асфалтиран је део Ослободилачке улице и изграђена су нова паркинг места, сазнајемо од Недељка Цимеше, председника Савета Месне заједнице.
– Последњих 100 метара Ослободилачке улице није било пресвучено новим слојем асфалта тако да је сада комплетна улица санирана и у знатно бољем стању. Пре асфалтирања постојеће цеви, које су биле испуцале, и шахтови, који су били запушени, замењени су новим и сада је и атмосферска канализација у функцији. Мештани у овом делу села имали су проблем јер се вода задржавала на тротоару и овим радовима то је решено. Постављено је и ново аутобуско стајалиште – напоменуо је Цимеша.
Изграђена су и нова паркинг места у Ослободилачкој улици, а у наредној години паркинзи ће нићи иза цркве Узнесења Блажене Девице Марије у центру села. Тако ће на располагању бити нових двадесетак места за паркирање.
У улици Вука Караџића, која је и главна саобраћајница, закрпљене су ударне рупе, а у Кикиндској улици санирана је оштећена банкина.
-Радови се финансирају из градског буџета, а локална самоуправа уважила је све наше сугестије о томе шта је најважније урадити у селу – додао је Недељко Цимеша.
Први православни храм у селу, црква Светог Петра и Павла, одлично напредује. Будући храм је сазидан до крова и чим се овремени биће постављен кров и торањ.
Последње дане ове године корисницима, али и запосленима у Новом дому Геронтолошког центра улепшала су деца. Чланови дечијег хора „Кикиндијанци“ први пут су наступили у овој установи социјалне заштите.
– Драго ми је што су наш наступ корисници наградили аплаузима и пропратили са великом пажњом. Вредно радимо и трудимо се да на репертоару имамо што више композиција, а ово је прилика да позовемо све малишане који воле да певају да нам се придруже – сазнајемо од Исидоре Дакић вође хора који има тридесетак чланова узраста од првог до четвртог разреда основне школе.
Дружење са децом веома је важно за кориснике Геронтолошког центра, напоменуо је директор Томислав Симин.
-У плану нам је сарадња са Културним центром и у наредном периоду и гостовање деце је прави почетак у изградњи будућег односа. Корисници се увек радују када имају културне програме и на нама, запосленима, је да им омогућимо што више садржаја. То је важно и потребно – рекао је Симин.
У оба дома Геронтолошког центра капацитети су попуњени 95 одсто тако да је у Новом дому тренутно 120, а у старом 60 корисника.
Поводом Дан града, 28. децембра, биће додељена градска признања појединцима и колективима.
Признање у области привреде и предузетништва „Михаел Бон“ добили су Зора Лагунџин и Владимир Радовановић за посебан допринос развоју приватног предузетништва. У области здравства награду „Др Ранко Петровић“ примиће др Вукосав Тркуља и др Сања Брусин Белош за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана.
Признањау области образовања „др Павле Кенђелац“ припала су професору географије Мирославу Гујићу за допринос развоју образовања и Андреју Поповићу, ученику Гимназије „Душан Васиљев“ за постигнуте резултате у области природних наука.
У области културе награду „Јован Ћирилов“ за допринос развоју културе добили су глумци Народног позоришта Владимир Максимовић и Никола Јоксимовић и директор Културног центра Марко Марковљев. Признања у области спорта „Ника Мирков“ припале су постхумно др Радивоју Брдарићу оснивачу антидопинг контроле у Србији и некадашњој СФРЈ, пиониру научног – биохемијског приступа у тренажном процесу код врхунских спортиста и џудо клуб „Партизан“ за постигнуте резултате. У области хуманости и добротворног рада додељује се награда „Меланија Николић Гаичић“ и њу је добио Горан Гаврић за исказану хуманост и доброчинство.
Похваљени су: индустријска ваторгасна јединица НИСа у Кикинди, Олга Голушин из Актива жена „Угљеша Терзин“ и Верица Карачоњи за исказану хуманост, вајар Милан Рамаји, сликар из Банатског Великог Села Марко Цветићанин и писац Веселин Мандарин за допринос култури, Немачко удружење Кикинда за допринос развоју мултикултуралности и 20 година постојања и победнице програма „Ритам Европе“ Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић за промоцију града Кикинде.
Држава улаже велика средства у изградњу „Осмеха Војводине” и тиме показује колико су нам важна сва та места у Војводини кроз коју ће проћи брза саобраћајница, истакао је председник Вучић.
Председник Србије Александар Вучић обилашао је градилиште на граничном прелазу са Мађарском у Бачком брегу где је почела изградња брзе саобраћајнице која ће обухватити Бачки Брег – Сомбор – Кулу – Врбас – Србобран – Бечеј – Нови Бечеј – Кикинду- гранични прелаз са Румунијом у Српској Црњи.
Фото: Фејсбук Александар Вучић
-Ова брза саобраћајница ће много тога променити када говоримо о путовању кроз Војводину. Инвестиција ће приближити Сомбор, Београду и Новом Саду, али и Мађарској и Румунији. Велике паре улажемо у ово и ово је део ЕКСПО 27, који није везан само Београд, већ за целу земљу – истакао је председник Вучић додајући да ће ово бити део модерних и брзих саобраћајница које кад имате онда вам долазе инвеститори.
Такође се дотакао гасне конекције Мокрин-Београд и казао да “неће индустрија тамо где нема гаса”.
Овом догађају присуствовали су и градоначелник Кикинде Никола Лукач и начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић.
Припремни радови на изградњи брзе саобраћајнице “Осмех Војводине” почели су половином децембра. Саобраћајница “Осмех Војводине” биће дуга око 186 километара и од Бачког Брега до Врбаса стизаће се око 50 минута, а од Врбаса до Српске Црње за сат и десет минута. Пројектована је за брзину од 100 километара на сат.
На делу трасе, од Сомбора до Кикинде, планирана је изградња 46 мостова, преко канала и пролаза за пут, 34 надвожњака, пет подвожњака и 35 пропуста. Саобраћајница ће 13 површинских кружних раскрсница и 12 петљи: Сомбор, Кљајићево, Сивац, Црвенка, Кула, Врбас Запад, Врбас Север, Врбас Исток, Врбас Е75, Србобран Север, Турија и Кикинда Исток.
Вучић је указао да се за Војводину увек мислило да је најразвијенији део Србије, а да су заправо у централној Србији развијенији делови од појединих делова Баната.
– Зато је ова саобраћајница важна за цео северни Банат. Кад изградите аутопут Београд-Зрењанин, то вам диже цео јужни Банат…Све око Зрењанина ће да процвета – рекао је Вучић.
Истакао је да мора да се улаже у Банат много више, али и у део Јужнобачког округа, у Западнобачки, делове Севернобачког и посебно у Севернобанатски округ.
– То су ствари према којима морамо да променимо свој однос, лакше је и боље него раније, али ово су ствари које морамо да направимо и урадимо да буду много боље – рекао је председник Србије.
На тргу испред Градске куће сваког дана, до 30. децембра од 10 до 22 сата доступан је Новогодишњи базар. Ове године своје производе изложило је 35 локалних произвођача међу којима су алвари, произвођачи јелки, домаћих пића и хране, меда, а велики је и избор занимљивих предмета који ће додатно украсити станове и куће за Нову године и Божић. Последњег дана ове године базар ће трајати од 10 до 12 часова.
Како сазнајемо у Туристичкој организацији Града од четвртка, 28. до 30. децембра базар ће употпунити и музички програм. Тако прво вече од 18 сати наступају „Сунчана јесен“, Ена Гогић, плесачи студија „Степ ап“ и гимназијски бенд „Криви спој“. У петак у истом термину суграђани ће имати прилику да чују групе „Феникс“ и „Догма“, а у суботу наступају „Бубњарска секција“ Кикинда и „Металик гејт“.
Нову годину најпре ће дочекати најмлађи суграђани. Програм почиње у 11.30 сати, а са децом ће се дружити глумци позоришта „Лане“ и Деда Мраз. Тачно у поноћ на Градском тргу стара година биће испраћена, а нова дочекана уз ватромет.
