Тело мушкарца (55) пронађено је у кући у улици Петефи Шандора у Сајану. Како су саопштили из Полицијске управе Кикинда у току је истрага која ће показати шта се десило. О случају је обавештено Више јавно тужилаштво у Зрењанину, а тело је послато на обдукцију у Завод за судску медицину у Нови Сад.
Како сазнајемо, о немилом догађају полицију су обавестиле комшије које су чуле експлозију. Преминули је у том моменту био сам у кући, јер му је супруга радила, а син је био у школи.
Према речима мештана настрадали Сајанац био је вредан и радан. Бавио се зидарским пословима, увек је био ангажован током сезоне и никада није одбио да некоме у селу помогне.
Градоначелник Кикинде Никола Лукач посетио је породицу Јанован поводом уручења недостајућих средства потребних за наредну фазу Нађиног лечења, које је Град Кикинда обезбедио.
Први човек града Нађи и њеним родитељима пожелео је да лечење буде успешно и да наша суграђанка направи дуго очекивани први корак.
Наша екипа посетила је породицу Јанован, а причу коју смо забележили можете прочитати овде.
Због планираних радова на електричној мрежи сутра, 29. фебруара, од 11.30 до 12.30 без струје ће остати домаћинства у улици Војводе Путника парна страна од броја 6 до броја 30.
Из “Електродистрибуције” истичу и напомену да ће објекат у улици Војводе Путника број 8 остати под напоном.
Рок за подношење захтева за остваривање права на субвенције од 18.000 динара по хектару продужен је до 1. априла. Разлог томе је што нису све парцеле, које су пољопривредници додавали у своје газдинство, одобрене, али и да сви који имају право поднесу захтев, истакла је Мирјана Томић, саветодавац Пољопривредне стручне службе.
– Пре подношења захтева за подстицаје по хектару биљне производње у електронском Регистру пољопривредних газдинстава, еРПГ, пољопривредници треба да уреде податке о површинама и биљним културама на парцелама и да обнове регистрацију пољопривредног газдинства. Свако ко има рачунар или паметни телефон може захтев сам да поднесе уколико зна шта ће сејати на којој парцели. За подношење захтева за субвенције за ову меру није потребно поседовање фискалних исечака односно рачуна. На располагању смо пољопривредницима и највише нам долазе они чији додатни уговори о закупу још нису прихваћени од стране Управе за аграрна плаћања. Регистрација нових газдинстава тренутно ствара највише проблема. Наиме, пољопривредници који су газдинства регистровали у августу, септембру, октобру немају никаква решења. Тада шаљемо мејл надлежној Управи која ажурира податке – прецизира Мирјана Томић.
Подстицаји се остварују по површини биљне производње за засејане, односно засађене и пријављене површине под одговарајућом биљном културом, до највише 100 хектара. Право имају искључиво пољопривредни произвођачи који пријављено земљиште и обрађују у своје име и за свој рачун, а субвенције неће моћи да користе власници земље који ту земљу не обрађују, већ је дају у закуп. Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети захтев за подстицаје на порталу еПодстицаји.
-Почело је и подношење захтева за акцизу за дизел гориво. Када на пумпи купе гориво неопходно је уписати број пољопривредног газдинства. Ти рачуни су одмах видљиви на платформи, тако да се захтеви подносе захтеви за повраћај од 50 динара за плаћену литру дизела – каже наша саговорница.
За захтев за субвенције за набавку сертификованог семена потребно је да се на рачуну упише број газдинства. За произвођаче који су у систему ПДВ-а уписује се и јединствени матични број.
-Рачуне треба чувати до момента расписивања јавног позива за други део субвенција. Назнаке су да ће то бити у јуну, а поврат ће бити максимално до 17.000 динара по хектару – закључила је Мирјана Томић.
На раскрсници улица Јована Јовановића Змаја и Вука Караџића организована је конференција за медије Саобраћајне полиције с обзиром на то да је управо ово место изазвало пажњу јавности у протеклом периоду. Командир саобраћајне полицијске испоставе Полицијске управе у Кикинди, мајор Владимир Стеванов истакао је да су се две саобраћајне незгоде, са пет повређених, десиле на исти начин.
-Ово није црна саобраћајна тачка у граду јер је у претходних годину и по дана било укупно три саобраћајне незгоде на овој раскрсници. Проблем који смо уочили је улица Вука Караџића и бићемо чешће присутни у овом делу града ради веће безбедности учесника у саобраћају. На територији нашег града немамо раскрсницу која је, према статистици, најугроженија – рекао је Стеванов.
Црну тачку представљао је улаз у Башаид из правца Меленаца, односно излаз из правца Кикинде. Проблем пута првог Б реда решен је изградњом кружног тока који је пуштен у саобраћај.
-У претходних годину дана на путевима на територији Полицијске управе нисмо имали ниједну погинулу особу у саобраћајним несрећама. На нама је да се потрудимо да тако и остане – додао је наш саговорник.
Започеле су примене новог Правилника о контроли, регулисању саобраћаја и вођењу посебних евиденција. Нови акт донео је две кључне новине па су тако прецизније дефинисани чланови Закона о безбедности саобраћаја на путевима који се односе на одузимање возила за теже прекршаје и на издавање упозорења оних који начине лакши прекршај.
-Возило ће бити одузето за тежи прекршај возачу који у претходне две године има две или више правоснажне пресуде за прекршаје под које спада и насилничка вожња. Учесницима у саобраћају упозорења се неће издавати уколико су у претходне две године имали издато упозорење или имају неки други прекршај, возачима са страном возачком дозволом, онима који оспоравају прекршај и онима који су изазвали прекршај који се налази на листи за неиздавање упозорења – прецизирао је Владимир Стеванов.
Упућен је и апел учесницима у саобраћају да поштују прописе и вожњу прилагоде условима, стању саобраћаја и поштују прописану брзину.
А.Ђ.
КОНТРОЛА ТЕРЕТНИХ ВОЗИЛА И АУТОБУСА
Прошле недеље организована је појачана контрола поштовања прописа возача комерцијалних возила аутобуса и теретних возила. Акција је организована са мрежом саобраћајних полиција Европе „Роад пол“.
-Санкционисано је 178 прекршаја. Од тог броја 166 прекршаја уочено је код возача теретних возила и 12 код возача аутобуса. Највише неправилности било је везано за Закон о радном времену посаде у друмском превозу и радном времену – каже Стеванов.
У Галерији „Тера”, сутра, 28. фебруара, у 19 сати биће отворена изложба „Алтернативна прича о грешкама” Саре Масникосе. На изложби представља отуђење и кохезију појединца и његовог положаја у различитим системима, реципрочним односима који се формирају у оквиру
тог система, као и начин на који људи комуницирају једни са другима, као и са друштвом уопште.
Сара Масникоса завршила је Академију уметности у Новом Саду, одељење за сликарство у класи професора Горана Деспотовског. Редовно излаже од 2015. и до сада је организовала петнаест самосталних, а учествовала је и на великом броју колективних изложби. Учесница је и у мноштва пројеката, радионица и уметничкких колонија.
Дечији фонд Уједињених нација, УНИЦЕФ, ове године ће за постојећа развојна саветовалишта у Кикинди и још осам локалних самоуправа обезбедити возила којима ће стручњаци редовно одлазити у посете породицама и деци. Те посете омогућиће да сва деца добију подршку и прилику за учење, јер је породично окружење најприродније за свако дете, а родитељи се тако оснажују да се ослањању на сопствене снаге и могућности.
Подршку за рано препознавање кашњења у развоју и ране интервенције прошле године добило 3.360 деце. Ради се и на проширењу мреже Развојних саветовалишта у којима тимови стручњака пружају подршку деци са кашњењем у развоју и њиховим родитељима.
Услуге породично оријентисаних раних интервенција заживеле су у чак 19 градова и општина, додају из Уницефа.
Шампион 38. Светског првенства у надметању гускова је Жућко Лазара Адамова Билте млађег (15). У финалу је савладао Црвеног власника Миодрага Трнића (20). Он је и најмлађи сениорски првак овог традиционалног надметања у Мокрину.
-Срећан сам што сам победио и што је Жућко остварио својеврсни рекорд који има само један гусан, да буде први у све три категорије такмичења. Такмичим се од малих ногу а љубав према овим животињама наследио сам од деде и тате. Имамо квалитетне гусане одувек и ово су најбољи гускове које узгајамо, после Ацике, легенде гушчарства у Мокрину. Борба је била тешка и неизвесна, али сам био уверен у победу – истакао је Лазар.
Вицешампион Црвени има четири године и годину је старији од шампиона. Миодраг Трнић каже да је пре тачно десет година почео да гушчари, након чега је у овај свет увео је остатак породице.
-Црвени је квалитетан гусан и није ме изневерио. Иако је други имаће победнички третман. Јако је тешко доћи до финала и сигуран сам да ће у годинама које долазе заузети гушчарски трон. Све честитке победнику – рекао је Миодраг Трнић.
Пехаре је уручио градоначелник Никола Лукач који је навео да је мокринска гушчарска манифестација изазвала велико интересовање мештана и гостију, али и медија. Сви су дошли да виде како изгледа јединствено надметање на свету.
-Овакви догађаји привлаче велику пажњу не само домаће јавности, него и људи са стране што је одлична промоција Мокрина и Кикинде. Од победе је важније дружење, али и очување ове лепе традиције. Мокрин је препознатљив по необичним такмичењима и месна заједница и локална самоуправа подржаваће ове манифестације које помажу да се глас о нашој средини далеко чује – прецизирао је Лукач.
У лиги двогодаца победник је Данијел Огњенов (9) и гусан Гром. У финалу је савладао Дум Дума Александра Адамова.
-Ово ми је први пехар и сигуран сам да ће их бити још. Тата, брат и ја гушчаримо већ пет година. Тата и ја смо га шетали, купали, неговали. До сада смо успели да будемо два пута први у категорији двогодишњака и надамо се и сениорској победи – додао је је Данијел.
Међу једногодишњацима пехар је припао Вуку Живице Терзића који је био бољи од Кардаша Милана Дражића.
-Ни ја ни противник нисмо очекивали победу јер су гусани млади и не знамо који ће бити бољи у финалном надметању. Знали смо да ће надметање бити добро и неизвесно и увек је лепо када на крају изађете као победник. Пут до финала није био лак. Вук је имао две теже и дуже борбе, а надметања су гусковима урођена – појаснио је Терзић.
Организатор надметања, уз подршку Града Кикинде и Месне заједнице Мокрин, је удружење „Бело перо“ чији је Живица Терзић председник.
-Ближимо се јубилеју, 40 година манифестације. Прву монографију удружење је издало пре 12 година и сада размишљамо о томе да напишемо другу. Свака година је другачија и има своје специфичности и све то треба забележити да остане будућим генерацијама. Драго ми је што се све више младих укључује у гушчарство и у Светско надметање. То нам је знак да смо урадили добар посао и да ће иза нас остати генерације које ће и даље чувати ову манифестацију – напоменуо је Терзић.
Присутни су могли да уживају у ревијалним такмичењима, најлепшем јату, најтежој гуски, најстаријем гуску. Ове године у надметањима је учествовало је 132 гусана у све три категорије међу којима је било највише једногодишњака.
Др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана добила је награду Града. Током свечане доделе захвалила се у име награђених добитника и том приликом казала је да није очекивала награду, и додала:
-За мене је ово признање дошло потпуно неочекивано. Више од 30 година радим у здравству и трудим се да допринесем добробити свих нас. Драго ми је што је то препознато и награђено. Уједно то је и обавеза да будем још боља у свом послу.
Рођена и одрасла у суседном Зрењанину, др Сања, нам је открила да је 31. годину у Кикинди и да се осећа као Кикинђанка јер је више времена провела у нашем граду у односу на родни Зрењанин где је завршила основну и средњу Медицинску школу. Студирала је медицину у Новом Саду.
-Специјалиста хигијене сам од 1998. године и сматрам да је ова делатност изузетно важна с обзиром на то да се бави испитивањем воде, ваздуха, хране. Све су то фактори животне средине који утичу на здравље свих становника и немерљиво су важни. Није фраза када кажем да сам изненађена наградом и веома сам почаствована јер је она заправо потврда мог рада . Посвећено радим од првог дана – додала је наша саговорница.
Око уписа факултета није имала дилеме. Одувек је, вели, желела да буде лекар јер је читав живот помагала људима.
-Само у једном моменту имала сам мању дилему да ли да одаберем медицину или физику, али превагнула је моја жеља да пружам помоћ. У Кикинду сам дошла 1992. године захваљујући удаји и одмах сам почела да радим. Прво радно место ми је било у Медицини рада као лекар опште праксе, након чега сам прошла све амбуланте. Крајем 1994. био је конкурс у Заводу за јавно здравље на који сам се пријавила и већ наредне године одобрена ми је специјализација из хигијене. Искрена да будем, то ми није била жеља, међутим на специјализацији и након ње када сам почела да радим увидела сам колико је то важно – открива др Брусин Белош.
Др Сања воли да каже да је специјалистима хигијене пацијент читава популација те да је одговорност коју има велика. Како воли рад са пацијентима и клиничку медицину води амбуланту за дијететику.
-Упорна сам у томе да људима укажем на здраву исхрану и здраве стилове живота. Промовишем их јер је увек боље превенирати одређене болести – закључује др Брусин Белош.
Зрењанин је везан за младост, а Кикинда за најбоље године живота тако да поређење није могуће. Живот у малом граду је предност и нема амбиција да оде из нашег града.
А.Ђ.
Амбуланта за дијететику
Гојазност је болест модерног доба и нарочито је изражена у нашој средини. Гојазна деца имају огромне шансе да оболевају у каснијем добу и значајно је усмерити их да се здраво хране.
-У амбуланти за дијететику већина мојих пацијената су деца и млади. Од прошле године имамо уговор са Републичким Фондом за здравствено осигурање тако да се може доћи и са упутом изабраног лекара, те позивам суграђане који имају проблема у вези са исхраном да се јаве. У основи најраспрострањенијих незаразних болести управо лоша исхрана – поручила је др Сања Брусин Белош и додала да је потребно да се пацијенти јаве ради договора.
Храст у парку Железничке станице у Кикинди, од краја прошле године заштићен је као споменик природе. Стабло је импозантно, раскошне је лепоте и хабитуса, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.
-Самом величином и старости стабло је изузетне природне вредности. Старо је од 180 до 200 година и високо је 30 метара. Пречник крошње је 28 метара и заузима укупну површину од 615 метара квадратних колика је пројекција крошње на подлози. Обим дебла је 550 центиметара. Актом о заштити прописан је начин заштите, његова нега и шта је забрањено попут ломљења стабала, лишћа, оштећења коре, као и извођења земљаних и грађевинских радова у његовој близини – рекла је Мирослава Наранчић.
У близини храста поставиће се табла са називом врсте, старости и категоријом заштите. Парк се одржава редовно, као и сама површина око стабла које ће редовно прегледати стручњаци са Института за низијско шумарство. Здравствени преглед показаће које суве гране треба уклонити и како га даље неговати.
Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој бави се и препознавањем и предлагањем заштите значајних врста појединачних стабала на територији града. Наше подручје има пуно природних богатстава.
-У нашој средини имамо неколико заштићених подручја међу којима су Специјални резерват пашњаци велике дропље, слатине средњег Баната и долине Златице, парк „Бландаш“ и улица Генерала Драпшина која је медијски позната по природном тунелу и спада међу најлепше улице света. Однедавно се заштићеним природним богатствима придружио и храст лужњак – напоменула је наша саговорница.
Крајем 2023. године Секретаријат за заштиту животне средине од покрајинског Завода за заштиту природе добио је акт којим је храст постао заштићено подручје локалног значаја треће категорије односно споменик природе.
-Деценију пре тога поднели смо иницијативу да се најпре уради валоризација стабла, а потом и да се заштити. У току су припреме за наредни корак, а то је заштита стабла храста у дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе. Стабла које желимо да заштитимо су стара између 150 и 200 година – додала је Мирослава Наранчић.
Храст лужњак је аутохтона врста стабла, високих лишћара. Карактеристичан је за наше подручје, а уједно симболизује дуговечност, традицију и културу. У нашој земљи постоји десетак врста храста од којих је најпознатији лужњак, а ту су и китњак и цер.
А.Ђ.
Два века дочекује и испраћа путнике
Стабло, које је сведок историје, промена и раста Кикинде, од Великокикиндског дистрикта до данас, и даље живи у дворишту Железничке станице која је некада била мотор развоја. Већ скоро два века оно испраћа и дочекује путнике намернике, али и Кикинђане који враћају у родни град. Храст је био 30 година стар у време отварања пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар.
-Храст треба да буде споменик природе који ће остати будућим генерацијама и да се нађе на карти еко туризма нашег града – закључила је Мирослава Наранчић.
