јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

387206006_1461959327926290_969330528840787169_n

У Банатској Тополи у улици Вука Караџића 12 мештани су овог викенда сложно изливали доњи део темеља нове цркве.

-Уз благослов Српске православне цркве започета је изградња храма Светог Петра и Павла. Ово је прва православна црква у нашем месту. За изградњу су били мештани, али и представници цркве – истакао је председник Савета МЗ Недељко Цимеша.

Плац је највећим делом откупила црква, а учествовали су и мештани који су сложни и имају велику жељу да црква што птре буде завршена.

-До сада смо добровољно радили 162 дана и радићемо док год треба. На месту будуће цркве некада је била стамбена кућа коју смо прво порушили и однели шут, након чега смо копали темеље, да би их данас излили – појаснио нам је Цимеша.

Сам објекат градиће се средствима цркве. Храм ће бити дужине 15 и ширине седам метара.

-Када смо сложни све се може. Решени смо да се посао уради што пре. Пуно нам помаже башаидски свештеник Александар Лекић који ће  служити у две парохије у башаиду и Банатској Тополи – сазнали смо од нашег саговорника.

387323145_255739746955757_7140105313531338932_n

Пита за Гиниса дуга 30 метара и 53 центиметара направљена је на овогодишњој Питијадаи у Новим Козарцима. Како је истакла председница удружења жена „Нови Козарци“ Боја Ољача утрошено је око 25 килограма брашна, исто толико кромпира, 10 литара уља, шест килограма лука, со и бибер.

-Ове године двадесетак жена правило је питу кромпирушу по којој је наше село надалеко познато. Свака је имала свој задатак, све смо биле сложне и са пуно љубави замесиле смо овогодишњу рекордерку. Чланице нашег удружења су пореклом из крајева где се јела пита кромпируша. Посебан рецепт не постоји, најважнија је љубав. Увек иде исто: брашно, со, вода кромпир, лук, зачини. Важна је спретност домаћице, али и оно што се наследи од мајки, бака и  прабака – истакала је Боја Ољача.

Победница у појединачној конкуренцији, у најпити,  у којој је било 85 кромпируша је Мирјана Дукић из удружења „023“ из Зрењанина. Оцењиван је облик, укус, однос кора и фила и боја пите.

-Први пут смо на Питијади и први пут се такмичимо. Нисмо се надали оваквом успеху. Тајни рецепт су вредне руке и да се прави од срца. Волим да кувам и то ми иде од руке. Најважнији је добар однос свих намирница, али и укус онога ко оцењује питу. Мајка ми је Врањанка и од ње сам научила да правим и македонске пите које су овде реткост  – сазнали смо од Мирјане Дукић.

Овогодишњој, 13. Питијади присуствовао је градоначелник Никола Лукач који је и уручио награде. Манифестцаију су подржали и народни посланик Миленко Јованов и покрајинска посланица Станислава Хрњак.

-Козарчанке су надалеко познате по својим питама. Рецепти се преносе са колена на колено, а у Крајини, одакле су Нови Козарци насељени, кромпируша је традиционално јело. Важно је да знамо ко смо и одакле смо и да преносимо на млађе генерације. Жене су носиоци породице и удружене могу пуно тога. Увек смо ту да подржимо манифестације које чувају традицију и обичаје – рекао је Лукач.

Месна заједница поноси се овом манифестацијом, додао је Дргољуб Ћосић, председник Савета Месне заједнице Нови Козарци.

-Иницијатор ове манифестације је, сада покојни, Милорад Мајкић који је на два точка стигао у Атину и Пекинг на Олимпијске игре и увек се залагао за промоцију родног места. Ове године имамо и рекордан број такмичарских пита што нам говори да је све више заинтересованих да се опроба у прављењу кромпируша и да дође у Нове Козарце. Хвала локалној самоуправи што нас максимално подржава – напоменуо је Ћосић.

На Питијади је учествовало петнаестак удружења жена са територије Кикинде и из региона.

 

IMG_2790

Под мотом „Имамо циљ, дођи на старт” одржана је 34. Трка за срећније детињство чији је организатор Црвени крст Кикинде. Ово је највећа и најмасовнија рекреативно-хуманитарна манифестација у нашем граду чији је циљ промовисање здравих стилова живота, хуманости и волонтеризма. На самом почетку малишани из вртића „Колибри“, „Плави чуепрак“ и „Мендо“ уз песму и игру подржали су старије другаре.

Трку је отворио председник Скупштине града Младен Богдан који је поздрављајући учеснике и њихове навијаче истакао да још једном шаљемо најлепшу слику из Кикинде.

-Дуга традиција ове трке показује колико је важно да се окупљамо око хуманих вредности, као и да нашу децу учимо да поштују једни друге, родитеље, баке и деке – рекао је Богдан.

Прва је била шетња родитеља са бебама до годину дана. Награду Црвеног крста Војводине, породични викенд у одмаралишту Вршачки брег, освојила је Јелена Мирковић која је заједно са осмосеченом ћерком први пут подржала ову манифестацију.

-Имам и два сина и они су желели да учествујемо. Драго нам је што смо освојили награду и захваљујем се свима који су нам то омогућили. Са троје деце баш и немамо прилику да одемо негде на одмор и ово нам је прави поклон – казала је Јелена Мирковић.

Марко Филиповић из вртића „Колибри“ као први у трци предшколаца освојио је тротинет.

-Тренирам фудбал и пуно трчим тако да трка није била тешка. Тротинет ћу поклонити секи Сташи за коју сам и победио. Трчао сам и за моје васпитаче и другаре из вртића – открио нам је Марко.

У трци девојчица првих разреда најбржа је била Уна Јоксимовић из ОШ „Вук Караџић“. Као награду добила је бицикл.

-Нисам се дуго спремала и драго ми је што сам прва. Срећна сам што сам добила нови бицикл. Код куће га имам, али је већ стар и мали ми је. Идем у Балетску школу где пуно вежбамо – сазнали смо од Уне.

Ни ове године није изостала подршка локалне самоуправе која као генерални покровитељ  препознаје значај ове манифестације.

-Сваке ове године подржавамо Трку за срећније детињство која је једна од најмасовнијих у нашем граду. Нама је важно да се промовишу здрави стилови живота и  бављење физичком активношћу – истакао је члан Градског већа Драган Пецарски.

Срећу свим учесницима пожелео је и Војислав Булатовић финансијски директор компаније „Гриндекс“ која је и генерални спонзор трке.

-Компанија „Гриндекс“ је десету годину заредом генерални спонзор Трке за срећније детињство. Привилегија је бити део ове манифестације која, пре свега, промовише здраве начине живота Наш циљ је да подржавамо оно што је лепо, здраво и на понос свих нас, а то су деца и млади – рекао је  Булатовић.

Председница Црвеног крста Маријана Мирков  напоменула да је трку подржало 3.700 учесника што је и највећи број до сада.

-И ово је начин да учимо децу да буду хумани и уз промоцију правих вредности очекујем да већина њих постане део породице Црвеног крста. Поред  Града Кикинде „Гриндекса“ и других спонзора манифестаацију је подржала и компанија „Јафа“ тако да су сви добили  слаткише – сазнајемо од Маријане Мирков.

Сва средства од стартних бројева и донатора биће враћена школама и вртићима сразмено броју учесника.

 

 

osmeh_vojvodine_230423_tw1024

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине објавио је у Службеном листу АП Војводине Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута ИБ реда од  граничног прелаза са Мађарском, Бачки Брег преко Сомбора, Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја до Кикинде, гранични прелаз са Румунијом у Накову. Будућа саобраћајница, позната и као „Осмех Војводине“ биће дуга 164,392 километара и пројектована је за брзину од 100 илометара на сат. Укупна површина обухвата просторног плана је 11.273,42 хектара. Од мађарске до румунске границе градиће се 11 петљи.

Коридор мотопута Сомбор-Кикинда, почиње од површинске кружне раскрснице непосредно након граничног прелаза Бачки Брег  и завршава се у зони Града Кикинде, на површинској кружној раскрсници односно на излазу ка насељу Наково и граничног прелаза Наково.

Деоница 8 на територији Града Кикинде биће  дужине од 16,2 километара. Почиње на граници општине Нови Бечеј и града Кикинде и завршава се на површинској раскрсници на ДП број 15 на правцу ка Накову. Техничком документацијом се предвиђају три укрштања у нивоу површинске – кружне раскрснице, Кикинда југ, Кикинда исток, Кикинда север. Траса прелази преко више мелиоративних канала, преко канала ОКМ ХС ДТД, Кикиндског канала на граници деонице са деоницом Нови Бечеј, регионалних пруга, државних и општинских путева и укрштањима са инфраструктурним системима.

 

Подсетимо, изградња ове саобраћајнице је закључком Владе Србије 26. августа 2021. године, проглашена пројектом од посебног значаја за Републику Србију и његова реализација обавиће се на основу Закона о посебним поступцима ради реализације пројекта изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.

Почетак изградње „смајли“ саобраћајнице на деоници пута Бачки Брег-Наково, предвиђен је у току 2023. године, најавио је недавно министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

 

 

 

387356589_1358210451761627_9220537192033166584_n

У Основној школи „Јован Поповић“ организована је радионица под називом „Заједно можемо променити Свет“. Циљ је да се код ученика негују праве животне вредности међу којима је фер плеј. Стога је у школи организован спортски дан у којем су учешће узели ученици и њихови родитељи.

-У оквиру нашег акционог плана зацртано је да сарадња између запослених, ученика и родитеља буде још чвршћа и боља. Како бисмо показали деци да заједно можемо пуно тога да радимо и да се при том забавимо организовали смо спортско такмичење. Осам екипа родитеља и исто толико екипа ученика виших разреда, одмерили су своје снаге у шутирању пенала руком или ногом. Ученици нижих разреда учили су како се фер плеј навија, тако да смо анимирали све ђаке у школи – истакла је директорица Школе Јелена Крвопић.

Овог послеподнева најмање је било важно ко је победио. Ученици су се потрудили и направили транспаренте, а родитељи су се присетили школских дана. На крају је одиграна утакмица у баскету између родитеља и ученика, а сви су награђени дипломама.

Како је ова Школа прва у Граду која је од ове школске године  употпуности забранила употребу мобилних телефона у школској згради, али и у дворишту и за време одмора упитали смо нашу саговорницу да ли су се ђаци привикли на ову новину.

-Сви су се прилагодили без проблема. Наши ђаци за време одмора разговарају или се играју, као да мобилни телефони никада нису постојали – открила нам је Јелена Крвопић.

385389581_7057664547601767_6768438521268299443_n

Тродневна манифестација „Змајеве дечије игре“ завршена је са најслађим и најмлађим учесницима, децом из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и Балетске школе. У част дечијег писца Јована Јовановића Змаја они су певали, играли, рецитовали, а подржали су их  познати дечији писци и ствараоци Пеђолино, Тоде Николетића, Душко Домановић, Бојана Ступар и Горан Новаков.

Најстарију и јубиларну, 30. манифестацију, отворила је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је заједно са члановима Градског већа присуствовала централној приредби.

-Поносни смо што смо домаћини тридесетим „Змајевим дечијим играма“. Манифестација има своју вредност и зато и траје оволико. Намењена је деци уз сећање на поезију Јована Јовановића Змаја, без чијих стихова не може да се замисли одрастање и детињство. Он нас учи о љубави, пријатељству, племенитости, доброти, правим вредностима које треба усадити деци одмалена – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Тања Ножица из Културног центра напомиње да је три деценије манифестације обележено мноштвом радионица и садржаја за децу.

-Чика Јова Змај први је дечији песник и најпознатији је његов стих „Деца су украс света“. Деца то заиста јесу и на нама је да их учимо правим вредностима које је Јован Јовановић Змај промовисао. Са његовим песмама  се сусрећу у најранијој доби, па све до старости. На нама је да одржимо традицију и да приближимо деци  најпознатијег писца – напоменула је Тања Ножица.

384534592_3553478551556505_6090110696625917975_n

У улици Краљевића Марка број 40 отворен је девети малопродајни објекат „Зеленог драгостора“. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и његова заменица Дијана Јакшић Киурски. Владимир Радовановић, власник „Зеленог драгстора“ истиче да продавнице отварају на захтев грађана.

-Запошљавамо седамдесетак радника и циљ нам је да врло брзо дођемо до стотину запослених. Хвала локалној самоуправи што нас подржава, а ми смо ту да помогнемо развоју Града – рекао је Радовановић.

Градоначелник Лукач истакао је да ће он и његов тим увек подржати локална предузећа и фирме.

-Владимир Радовановић је и друштвено одговоран. Више пута до сада помогао је појединце, али и јавне установе. Локалне фирме увек ћемо подржати јер нам је жеља да расту и развијају се и упошљавају што већи број суграђана – додао је Лукач.

386437132_1278618736191357_3738280714879583012_n

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележено је 79 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Николом Лукачем, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а , Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, политичких партија. Обраћајући се окупљенима градоначелник Лукач истакао је да је те 1944. године, након година несреће, туге и бола коначно дошла слобода.

-Грађани Кикинде дали  су свој допринос ослобођењу од фашистичког зла, борећи се на различите начине против окупатора и њихових сарадника. Њихове жртве никада нећемо забораваити, а њихова храброст мора да буде поука свим нараштајима. Морамо се сетити и велике храбрости совјетске армије која је учествовала у ослобођењу нашег града. Наш однос према борцима може се видети и кроз реконструкцију и очување споменика Жртвама фашизма, али и других спомен обележја који је обављен у претходном периоду – навео је Лукач.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу. Скупу је присуствовао и Јово Барошвевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

-Ово је велики дан за Кикинду јер је пре 79 година стигла слобода. Ваш град дао је огроман допринос у Другом светском рату јер је од самог почетка учествовао у ослобођењу земље против окупатора. Данас одајемо почаст свим жртвама рата – навео је Барошевчић.

Саветник у Влади Србије генерал Милорад Ступар рекао је да је важно да се код деце негује култура сећања.

-Важно је да се сећамо оних који су нам дали слободу и ми у Кикинди не заборављамо оне који су погинули бранећи је. Српски народ цени своју слободу и никада није нити ће угрожавати слободу других народа. Одувек смо нудили руку суживота и то чинимо и данас. Ценећи нашу слободу, ценимо и слободу других народа – прецизирао је Ступар.

Црвена армија је, 6. октобра 1944. године, у снажном удару разбила остатке немачких јединица који су били присутни у Кикинди. Са 35 тенкова ушли су у наш град, а у ослобођењу су учествовали  партизани Севернобанатског одреда. Младен Богдан, председник Скупштине Града напоменуо је да је у савременој кикиндској историји 6. октобар је један од најзначајнијих датума и да је представљао ново поглавље у историји Града.

-Велике жртве поднете су да би наш град, али и читава земља били слободни. Свих оних који су дали најдрогаценије, свој живот, ми ћемо се сећати са пијететом. И данас сви заједно, представници републичке, покрајинске и локалне власти, шаљемо поруку из Кикинде да нам је и данас, као и тада, потребно заједништво и саборност – додао је Богдан.

У Другом светском рату живот је изгубило 648 Кикинђана. Поводом овог датума у Великом парку отворена је и изложба специјалних јединица полиције.

 

 

 

 

CDA_5354

Центар за стручно усавршавање домаћин је Ликовној колонији која се организује други пут у простору ове установе. Милован Пенков, магистар вајарства и сликарства из Ниша један је од учесника колоније.

-У Кикинди сам био на колонији у Геронтолошком центру и драго ми је што сам после десетак година поново у вашем граду. Планирам да оставим три до четири дела чија продаја ће помоћи неком – казао је Пенков.

Циљ је промоција  Кикинде, а колонија је хуманитарна, истакао је директор Центра за стручно усавршавање Дејан Карановић.

-Прва ликовна колонија одржана је 2019. године, након чега  је уследила корона и нисмо могли да је организујемо. Окупили смо 25 сликара који ће стварати у прелепом амбијенту  научног парка. Наши гости имаће прилику да посете и знаменитости Кикинде, Музеј „Теру“ и Сувачу и још боље упознају наш град. Настала дела продаваће се на јавној аукцији, а новац ће бити усмерен или здравственим установима или појединцима којима буде неопходан – појаснио је Карановић.

Сликаре је посетила Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Ликовна колонија у Центру за стручно усавршавање окупила је сликаре из наше средине, али и других места Србије. Ово ће бити прилика да упознају Кикинду, али и да покажу хуманост јер ће се средства од продаје слика донирати ономе коме су најпотребнија. Поздрављам ову иницијативу – рекла је Валентина Мицковски.

Колонија траје до недеље.

384501940_855719729158674_3565428808531970432_n

Представници Града, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Све жртве рата заслужују почаст јер су погинуле бранећи слободу, истакли су обраћајући се окупљенима Саво Орељ, председник СУБНОР-а и генерал Милорад Ступар, саветник у Влади Србије и председник Удружења српских ратника.

Одржана је и свечана седница на којој је председник Савета МЗ Руско Село Душан Марјановић говорио о инвестицијама које су урађене у овом месту.

-Покрајински секретаријат за спорт и омладину одобрио је пет милиона динара, а Град Кикинда 7,5 милиона динара са којима смо потпуно реконструисали објекте на стадиону ФК „Црвена звезда“ који су свечано отворени за славу села. Адаптиран је простор Дома културе и после 30 година у реновираним просторијама поново имамо сеоску библиотеку. Асфалтирано је 900 метара Његошеве улице, а уз проширење банкина добили смо одличан пут. За најкасније 15 дана почеће изградња паркинга на четири локације: код православног гробља, испред католичке цркве, испред амбуланте Дома здравља и у дворишту Омладинске сале. Очекује нас и чишћење дивље депоније. До краја године наставићемо и радове на сеоском парку површине 2,5 хектара у центру села – образложио је Марјановић.

Свечаности је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који је истакао да свако насељено место у локалној самоуправи има квалитетеног партнера.

-Рускоселци знају да цене слободу и достојанствено обележавају све важне датуме у месту. Драго ми је што је обележавању присуствовао велики број мештана, посебно младих, којима треба да пренесемо осећај привржености својој држави и народу. Руско Село може да рачуна на градску управу, да заједнички радимо на побољшању квалитета живота у овој месној заједници – истакао је Лукач.

Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. Петооктобарску повељу добио је Милан Ковачевић, власник фирме „Стовариште Ковачевић“ која је показала друштвену одговорност.

-Част ми је што је препознато наше залагање да Руско Село буде још лепше и боље место. Увек се одазивамо свим акцијама, а помажемо и спортистима, талентованим ђацима, али и организовање манифестација.  Фирма је основана пре седам година и наша жеља је да се село развија, да млади остају на селу и да село живи – рекао је Милан Ковачевић.

Лазо Драгић и Бранислав Бербаков захвалнице су добили за друштвено користан рад, али и ангажованост када је неопходно анимирати мештане да се помогне.

-Покренуо сам иницијативу да се уреди православно гробље које је у лошем стању. Нема стаза и не може се прићи појединим гробовима, није било колица за превоз покојника и цвећа. Колица су направљена, а прикупљена су и средства за изливање дела стазе дуге 88 метара  – сазнајемо од Драгића.

У Другом светском рату живот је изгубило 77 Рускоселаца , а место је ослобођено 1944. године.

Don`t copy text!