Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

U toku čišćenje seoskih divljih deponija

Aleksandra Djuran January 4, 2024

U toku je čišćenje divljih deponija na teritoriji Grada. U ovaj posao biće uloženo ukupno šest miliona dinara. Kako je istakla Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, pet miliona opredelio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne, a milion dinara izdvojeno je iz gradskog budžeta.

-Deponije koje su obuhvaćene projektom su u Novim Kozarcima, Sajanu i Ruskom Selu. Radovi se obavljaju u Novim Kozarcima i Sajanu, a u Ruskom Selu deponija je očišćena krajem prethodne godine. Završetak posla očekuje se do kraja januara – kaže naša sagovornica.

Da se očiste divlje deponije u ova tri sela odlučilo se po prioritetu.

-Najveći broj prijava za bespravno odlaganje otpada stigao nam je iz pomenutih mesnih zajednica. Meštani su prijavljivali da se smeće odlaže na mestu koje nije predviđeno za to. Osim toga, za Rusko Selo, Sajan i Nove Kozarce bila je spremna projektna dokumentacija za uklanjanje deponija – dodala je Miroslava Narančić.

I ovom prilikom Miroslava Narančić apelovala je na sve da otpad ne odlažu na divljim deponijama.

-Za neadekvatno odlaganje otpada isključivo smo mi odgovorni. Svake godine znatna sredstva izdvajaju se da se smetlišta u selima i gradu očiste. Na žalost, svedoci smo da vrlo brzo, ponovo nastanu divlje deponije. Neophodno je da svi podjednako vodimo računa o životnoj sredini, jer našu okolinu ne čuvamo samo za nas, nego i za našu decu – precizirala je Narančić.

Serbia, Vojvodina. Farmer in tractor cultivating field in spring season.

Veći agrarni budžet i nove mere, najavljene iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Agrarni budžet u 2024. godini opredeljen je u iznosu od 1.004.000.000 dinara, što je više u odnosu na prošlu godinu. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo podržaće sve mere koje su dale rezultate, ali i uvesti nove, izjavio je pokrajinski sekretar Vladimir Galić.

-Nova mera u ovoj godini biće unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku za nepoljoprivedne poslove. Pojedina domaćinstva, koja se bave seoskim turizmom, prodaju i poljoprivredne proizvode. Sa 20 miliona dinara osnažićemo takva gazdinstva da razvijaju ovu granu privrede – pojasnio je Galić.

Najviše sredstava, 507 miliona dinara, opredeljeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, prvenstveno za nabavku poljoprivredne mehanizacije, kupovinu opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda, elemenata za podizanje zasada voća, vinove loze i hmelja, zatim biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru odnosno plastenike, kao i za opremanje stočarskih farmi , za nabavku opreme za pčelarsto. Za organsku proizvodnju planirano je 16 miliona, a za realizaciju investicija za unapređenje ruralne infrastrukture i usluga 35 miliona dinara. Za sprovođenje godišnjeg odgajivačkog programa u stočarstvu biće izdvojeno 50 iliona dinara.

-Nastavljamo sa podrška poljoprivrednicima mlađim od 40 godina, za šta je opredeljeno 200 miliona dinara . Cilj je da mladi steknu ekonomsku nezavisnost i dobiju mogućnost da dalje napreduju i opredele se da ostanu na selu – dodao je Galić.

Za uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima predviđeno je 96 miliona dinara. Za savete i informacije poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi izdvojiće se 100 miliona.

VUČEVIĆ EKSKLUZIVNO NAJAVIO: Pokrećemo inicijativu o obaveznom služenju vojnog roka. EVO KOLIKO BI TREBALO DA TRAJE

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Ministar odbrane Miloš Vučević najavio je u gostovanju na Hepi televiziji ukidanje suspenzije vojnog roka u Srbiji.

„Ono što je veoma bitno, a tiče se vojske Srbije i bezbednosti oružanih snaga, to je da je odlukom Vlade i predsednika Srbije, od januara plata veća za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je Vučević.

Dodao je da je Vojska Srbije 2023. godinu završila daleko jača što se tiče vojne opreme i nivoa obučenosti ljudi.

„Sve to će biti jedna od ključnih tema kada se krajem meseca budemo podnosiili izveštaj predsedniku. Krajem januara imaćemo jedan dugačak i detaljan sastanak. Ono što želim da kažem ekskluzivno, Generalštab VS će danas pokrenuti inicijativu ka predsedniku Srbije, kao vrhovnom komandantu, a potom kroz širu raspravu ka Narodnoj skupštini, da se ukine odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka, odnosno da reaktiviramo zakon koji definiše obavezno služenje vojnog roka“, izjavio je Vučević.

Naveo je da je predlog Ministarstva odbrane da vojni rok ne bude duži od četiri meseca.

„Zašto pokrećemo ovu inicijativu? Zato što je izvršena procena bezbednosti u državi. Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava VS, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok“, objasnio je Vučević.

Izvor: Dnevnik.rs

Roman Srđana Srdića „Autosekcija” u širem izboru za NIN-ovu nagradu

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Roman „Autosekcija“ Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige“ ušao je u širi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 38 koji su ušli u širi izbor.

-Ovo se dešava peti put, objavio sam isto toliko knjiga i svi moji romani ušli su u najuži izbor, od 15 dela, koja su nominovana za NIN-ovu nagradu. Videćemo šta će se desiti i, bez obzira na sve, zadovoljan sam što je roman ušao i u širi izbor. Roman „Autesekcija“ čitaoci su odlično ocenili, ali meni su prethodne dve knjige „Srebrna magla pada“ i „Ljubavna pesma“ najdraže. One su iziskivale znatno više truda, napora, rada i znanja da bi bile napisane i subjektivan sam kada su one u pitanju – rekao je Srdić.

U NIN-u će 11. januara, biti objavljen uži izbor, s kratkim prikazima romana. Najuži krug i razgovor sa finalistima biće objavljen sedam dana posle toga, a članovi žirija: Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević i Goran Korunović, predsednik, saopštiće ime dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade 29. januara.

„Autosekciju“ urednik izdanja, Ivan Radosavljević, opisuje knjigu kao „zabavnu mimo svakog očekivanja, ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije”.

318844156_708499423877671_5741791476130087646_n (1)

Da raspust ne bude smor, Muzej organizuje radionice o životu u prošlosti

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Narodni muzej i ove zime organizuje „Zimski raspust u u muzeju“ u okviru kog će deca više saznati o životu ljudi u dalekoj prošlosti. Programi su od 9. do 12. januara, od 11 do 13 sati i namenjeni su deci od 7 do 12 godina, saznajemo od Dragana Kiurskog, muzejskog pedagoga.

-Za sve koji reše da deo raspusta provedu u Narodnom muzeju osmislili smo četiri radionice iz oblasti arheologije. Ovo će biti prilika da se deca upoznaju sa sadržajem arheološke izložbe stalne postavke muzeja, otkriće kako su živeli ljudi u kamenom i metalnom dobu, na koji način su pripremali hranu, koje materijale iz prirode su koristili u izradi predmeta za svakodnevnu upotrebu, kako su se odevali. Na jednoj od radionica ćemo dramatizacijom i filmom pokušati da prikažemo život praistorijskog čoveka. Osim toga, deca će imati priliku da pomoću gline izrađuju posude iz praistorije – kaže naš sagovornik.

Posebnog prijavljivanja za program neće biti, svako ko je zainteresovan treba da u utorak, 9. januara u 11 časova. Cilj programa je približavanje deci tema iz arheologije, multisenzorni doživljaj života u praistoriji, razvoj kreativnosti, olakšavanje razumevanja života u dalekoj prošlosti i podsticanje učenja kroz igru. Programe su osmslili i realizovaće ih Dragan Kiurski i Katarina Dragin, takođe muzejski edukator. Cena jedne radionice je 150 dinara.

Uhapšen četrdesetogodišnjak za kog se sumnja da je izazvao požar u bivšem „Hemiku“

Aleksandra Djuran January 3, 2024

Četrdesetogodišnjeg E. Č. iz Kikinde pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti.

Sumnjiči se da je 1. januara, odmah posle ponoći, izazvao požar tako što je aktivirao vatromet ispred svoje kuće u neposrednoj blizini nekadašnje fabrike „Hemik“, gde je na otvorenom prostoru skladišteno oko 250 tona reciklažnog otpada. Kako se sumnja, požar je izbio usled padanja užarenih ostataka pirotehnike na lako zapaljivi otpad. U ovom požaru nije bilo povređenih lica, ali je pričinjena veća materijalna šteta.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi.

Podsetimo 1. januara pola sata posle ponoći komšije u blizini nekadašnjeg „Hemika“ prijavlile su požar. Na lice mesta ubrzo su stigli vatrogasci-spasioci, ali i vatrogasna jedinica NIS-a. Zapaljeni selektivni materija za reciklažu, drvene palete i velike količine tkanina vatrogasci su gasili skoro 24 sata. Na sreću okolne kuće nisu bile ugrožene, ali je jak dim smetao stanovnicima ovog dela grada. Deo koji je zahvaćen požarom pripada firmi „Kimeks reciklaža“ iz Novog Sada koja ima poslovnu jedinicu u Kikindi.

Evo kako preduzetnici mogu da ostvare popust od 75 odsto na račune kompanije „FCC”

Aleksandra Djuran January 3, 2024

Prema odluci privrednog društva „FCC Kikinda“ preduzetnici koji registrovanu delatnost obavljaju u okviru stambenog prostora u kome već plaćaju račun za komunalne usluge sakupljanja, iznošenja i transporta komunalnog otpada kao fizička lica, imaju mogućnost ostvarivanja prava na umanjenu cenu.

Manja cena za usluge kompanije „FCC“, popust od 75 odsto, ostvaruje se ukoliko predzetnici delatnost obavljaju u objektu do 50 kvadrata. U tom slučaju plaćaju paušalnu cenu od 1.878,75 dinara. Ukoliko preduzetnik delatnost obavlja u objektu preko 50 metara kvadratnih može da ostvari popust od 75 procenta od proizvoda jedinične cene i ukupne površine stambenog prostora.

Pravo na umanjenu cenu mogu da ostvare preduzetnici koji, uz zahtev za umanjenje cene po obrazloženom osnovu, dostave i odgovarajuću dokumentaciju i to: rešenja o adresi sedišta iz APR-a, dokaz da preduzetnik živi na adresi na kojoj obavlja registrovanu delatnost, rešenja ili uverenja katastra nepokretnosti o površini objekta i poslednji račun za komunalne usluge sakupljanja otpada.

Privredno društvo „FCC“ će odjaviti jednog člana domaćinstva sa računa svih onih preduzetnika koji registrovanu delatnost obavljaju u stambenom prostoru u kome već plaćaju komunalne usluge sakupljanja, iznošenja i transporta komunalnog otpada kao fizička lica.

Škola „Vuk Karadžić” dobila novi košarkaški teren

Aleksandra Djuran January 3, 2024

Početak Nove godine u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ počeo je radno. U školskom dvorištu postavljena je multifunkcionalna podloga i koševi na novom košarkaškom terenu.

-Vrednost radova je 3,1 milion dinara, a sredstva je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu. Škola je dobila lep i savremen košarkaški teren, standardnih dimenzija tako će biti omogućeno održavanje, ne samo školskih, nego i drugih košarkaški nadmetanja u našem gradu. Podsetiću da smo nedavno renovirali i tribine uz košarkaški teren čime su dobijen novi uslovi za razvoj sporta – istakao je direktor škole Ivan Pantelić i dodao da će teren osim učenika moći da koriste i rekreativci.

Prošle godine u fiskulturnoj sali zamenjeni su prozori koji su bili u lošem stanju, a sa ulaganjima će se nastaviti.

-Na konkursu NIS-a „Zajednici, zajedno“ odobreno 3,5 miliona dinara za zamenu dela krovne konstrukcije i crepa iznad fiskulturne sale i kabineta za muzičku kulturu. Partner na ovom projektu je i lokalna samouprava koja će izdvojiti istu sumu novca, tako da će u krov biti uloženo ukupno sedam miliona dinara – dodao je Pantelić.

Na konkursima Pokrajine i Republike škola će konkurisati za unapređenje nastave. Za informatički kabinet potrebni su 3D štampač, a potrebna su i nova učila za odvijanje nastave fizike.

Nova pravila za penzionisanje

Aleksandra Djuran January 3, 2024

S početkom Nove godine stupila su na snagu i nova pravila za penzionisanje. Žene će morati da rade dva meseca duže što znači da će u penziju najranije moći da odu sa 63 godine i osam meseci života. Muškarci i dalje moraju da rade duže, pa oni najranije mogu da odu u penziju sa 65 godina.

Granica za penzionisanje biće izjednačena, odnosno za žene povećana, a uvećavaće se svake godine sve do 2032, kada će i muškarci i žene moći da prestanu da rade sa 65 godina. Naime, Zakon o penzijskom i invalidskom osigurnju izmenjen je još 2014. i otada se uslovi po kojima žene mogu da se penzionišu menjaju svake godine.

Pored starosne penzije, menjaju se uslovi i za odlazak u prevremenu penziju. Radni staž ostaje isti, 40 godina, ali se pomera starosna granica – umesto 59 i po godina, žena mora da napuni 60 kako bi otišla u prevremenu penziju. Starosna granica za muškarce i žene od ove godine je izjednačena, jer i muškarci u prevremenu penziju mogu sa 60 godina.

Od Nove godine minimalac 47.154, a prosečna penzija 45.770 dinara

Aleksandra Djuran January 3, 2024

Nova minimalna cena rada od 1. januara ove godine iznosi 47.154 dinara neto. „Minimalac“ će, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznositi 271 dinar po radnom času. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni radni učinak i vreme provedeno na radu.

Serbian currency dinar. Banknotes of 1000 dinars

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se obavlja isplata. To, pored ostalog, znači da se, kada se u januaru 2024. godine bude isplaćivala zarada ili deo zarade za decembar 2023. godine ili bilo koji raniji mesec, pri obračunu minimalne zarade primenjuje minimalna cena rada u iznosu od 271 dinar, umesto minimalne cene rada u iznosu od 230 dinara, koja je važila u 2023. godini.

Posle vanredne oktobarske povišice od 5,5 odsto, za penzionere, njih oko 1,64 miliona koliko ih ima na platnom spisku Fonda PIO, sa januarskom penzijom stiže povišica od 14,8 odsto. Sa ovim povećanjem prosečna penzija u Srbiji će iznositi oko 45.770 dinara. U Srbiji trenutno živi 1,65 miliona penzionera. Od 70.400 penzionera koji imaju primanja do 10.000 dinara, sa novim povišicama mogu da računaju na dodatnih oko 2.000 dinara. Za grupu penzionera čiji mesečni budžet iznosi do 20.000 dinara primanja će biti veća oko 4.000 dinara.