Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Predškolska ustanova organizovala humanitarno veče za Nađu Janovan

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Kikinđani su još jednom pokazali koliko su humani. U velikom broju odazvali su se pozivu Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ da podrže lečenje sugrađanke Nađe Janovan. Vaspitači su u dva termina u Narodnom pozorištu odigrali predstavu „Čudna šuma“, a mališani sa svojima mama i tatama, bakama i dekama ispunili su sva mesta i donirali prilog za Nađu koja je sa mamom Nadom prisustvovala predstavi i uživala u dogodovštinama životinja u čudnoj šumi.

Direktorica Predškolske ustanove Kristina Drljić istakla je da su se od prvog dana uključili kako bi pomogli Nađi.

-Akciju smo nazvali dete za dete i drug za druga i hvala svima koji su odazvali našem pozivu. Putem predstave, u kojoj glume vaspitači vrtića „Plavi čuperak“, želeli smo još jednom da pokažemo koliko znači biti dobar drug i prijatelj u nevolji, o čemu je i sam komad. Za sve nas ovo je posebno veče – rekla je Kristina Drljić.

I gradonačelnik Nikola Lukač podržao je human gest.

-I ovoga puta pokazali smo da je Kikinda grad dobrih ljudi. Iz nedelje u nedelju naši sugrađani pokazuju saosećanje, empatiju, humanost. Tako je bilo i večeras. Puno toga možemo kada smo jedinstveni, kada mislimo jedni na druge, čuvamo i brinemo jedni o drugima. Siguran sam da će poruka humanosti i prijateljstva pokazati da zajedno možemo sve – naveo je gradonačelnik Lukač.

Na bini se sugrađanima prvi put predstavio i nedavno osnovani horić Predškolske ustanove .

Sredstva koja su prikupljena ovom prilikom biće predata Crvenom krstu i uplaćena na Nađin račun koji ima u okviru fondacije „Budi human“.

A.Đ.

Selimir Radulović dobitinik godišnje nagrade “Miroslav Antić”

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Povodom godišnjice rođenja pesnika, novinara, publiciste i filmskog stvaraoca Miroslava Mike Antića, u Novom Sadu organizuje se manifestacija “Antićevi dani” koja je počela 11 i traje do 18. marta. Centralna manifestacija je 14. marta kada je u Mokrinu 1932. godine Mika rođen.

-Poezija Mike Antića je identitetski utkana u biće Novog Sada, ona je izraz nas samih, naših snova i karaktera. Iako Mika već 38 godina nije sa nama, njegova poezija nastavlja da živi i svaki put se iznova iščitava. Negujući “Antićeve dane” sećamo se njegovog lika i dela, te poetske čarolije jednog večitog mladića koji je svojim umetničkim radom ostavio neizbrisiv trag – rekao je član Gradskog veća za kulturu Grada Novog Sada Dalibor Roži Rožić, nakon što je položio cveće na njegov grob.

U okviru manifestacije dodeljuje se i godišnja nagrada “Miroslav Antić”. Ona je ove godine pripala Selimiru Raduloviću za pesničku zborku “Zapis na stubu, jerusalimskom”.

Podsetimo i da se u Mokrinu svake godine 24. juna organizuje “Memorijal Miroslav Antić”. Tog datuma je Mika preminuo, a prvi memorijal počeo je spontano pošto su se u rodnom Mokrinu okupili metani, ali i poštovaoci njegovog lika i dela.

Saobraćajci kontrolišu korišćenje sigurnosnog pojasa i mobilnih telefona tokom vožnje i prevoženje dece

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Pripadnici saobraćajne policije u Kikindi do 17. marta, sprovode međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja. Kako je istakao poručnik Dejan Bugarski, pomoćnik komandira Saobraćajne policijske ispostave u Kikindi kontroliše se korišćenja sigurnosnog pojasa i mobilnih telefona tokom vožnje, kao i načina prevoženja dece u vozilima.

-Akcije se sprovodi u 30 evropskih zemalja članica organizacije Mreža saobraćajnih policija Evrope. Rezultati najnovijih istraživanja koje je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja pokazuju da je u Srbiji procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima oko 85 odsto, a na zadnjim 17. Korišćenje mobilnih telefona u vožnji povećava rizik da dođe do saobraćajne nezgode od četiri do čak dvadeset puta. Istovremeno, svega 60 odsto roditelja prevozi svoju decu u vozilima na zakonom propisan način – rekao je Bugarski.

Sa lepim vremenom i dolaskom proleća, na putevima je sve više motorista.

-Apelujem na sve da koriste signalizaciju, da ne voze pod dejstvom alkohola, a posebno bih naglasio da vozači dvotočkaša koriste homologovane zaštitne kacige i da poštuju brzinu kretanja – naveo je naš sagovornik.

Na teritoriji Policijske uprave Kikinda samo u februaru evidentirano je 30
saobraćajnih nezgoda, što je povećanje za 15,38 odsto u odnosu na na isti period prošle godine kada ih je bilo 26. Prilikom regulisanja i kontrole saobraćaja otkriveno je 1.630 prekršaja, što je za 17 procenata više u odnosu na isti period prošle godine kada ih je bilo 1.397. Najviše 597 je zbog prekoračenja brzine i nekorišćenja pojasa 237, dok je pomenutih prekršaja u istom periodu lane bilo 4040 odnosno 233).

U 2023. godini, više od 100 poginulih vozača i putnika u putničkim vozilima nisu koristili sigurnosni pojas u trenutku saobraćajne nezgode. U istom periodu, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa sankcionisano je više od 172.000, a zbog nepropisnog prevoza dece 4.200 učesnika u saobraćaju.

Najčešća imena u Kikindi od 1940. godine: Marija i Milan prednjače, najviše zastupljeno prezime Popov

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Prema publikaciji „Najčešća imena i prezimena“ Republičkog zavoda za statistiku, u Kikindi su najčešća ženska imena Marija, Jelena, Milica, Dragana i Ivana, a muška Milan, Dragan, Nikola, Dušan i Zoran.

Trendovi su se menjali. Godine 1940. i ranije devojčicama su najviše davana imena: Marija, Milica, Ljubica, Danica i Milka, a u istom periodu Milan, Dušan, Milorad, Stevan i Jožef bila su najučestalija muška imena.

Od 1941. do 1950. najviše je bilo: Marija, Nada, Milica, Mira i Milki, dok su najpopularnija muška imena bila: Milan, Dušan, Ištvan, Slobodan i Nikola. Tokom narednih deset godina, do 1960, devojčicama su se najviše davala imena: Nada, Marija, Slavica, Ljiljana i Dragica, a dečacima: Dragan, Milan, Dušan, Radovan i Zoran.

Statistika pokazuje da su do početka sedamdesetih godina prošlog veka u Kikindi bila najpopularnija imena Snežana, Vesna, Zorica, Ljiljana i Gordana, kao i Dragan, Zoran, Milan, Goran i Radovan.

Od 1971. do 1980. godine bilo je najviše Dragana, Jelena, Gordana, Biljana i Danijela, ali i Gorana, Dragana, Zorana, Branislava i Vladimira.

U pretposlednjoj dekadi 20. veka najpopularnija ženska imena bila su: Jelena, Ivana, Marija, Dragana i Danijela, a muška: Milan, Aleksandar, Dragan, Nikola i Vladimir. Od 1991 do 2000. najviše je rođeno Jelena, Ivana, Jovana, Aleksandri i Milica, ali i: Nikola, Aleksandara, Marka, Milana i Dejana.

U prvoj dekadi 21. veka najpopularnija imena bila su: Milica, Jovana, Ivana, Dunja i Jelena, a od 2011. do 2022. Sara, Milica, Nikolina, Dunja i Teodora. U istom periodu dečaci su najčešće dobijali imena: Nikola, Marko, Luka, Nemanja, Stefan, Filip i Mihajlo.

U Kikindi su najčešća prezimena Popov, Petrović, Stojkov, Knežević i Kovačević.

Jelena i Dragan su najčešća imena u Srbiji, a najzastupljenije prezime je Jovanović. Najčešće kombinacije imena i prezimena su: Dragan Jovanović i ima ih preko 2.200 i Jelena Jovanović kojih oma oko 1.900. U Srbiji se čak 130.000 građana preziva Jovanović.

A.Đ.

U februaru registrovano manje krivičnih dela i 30 saobraćajnih nezgoda, što je više u odnosu na isti period lane

Aleksandra Djuran March 13, 2024

Stanje bezbednosti na području Policijske uprave u februaru ove godine, bilo je povoljno, ocenjuju u Policijskoj upravi Kikinda. Prioritet u radu bila je prevencija prekršaja i krivičnih dela, očuvanje stabilnog javnog reda i mira i potpuna zaštita života, lične i imovinske sigurnosti građana Severnobanatskog okruga.

Na području Policijske uprave u Kikindi, u februaru 2024. godine, registrovana su 132 krivična dela što manje za 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iz oblasti opšteg kriminala registrovano je 117 krivičnih dela za 7,87 procenata manje nego u februaru 2023, u privrednom kriminalu otkriveno je devet krivičnih dela, iz ekološkog kriminala četiri, a iz visokotehnološkog kriminala dva krivična dela.

Od ukupno 42 registrovana krivična dela sa NN počiniocem, u februaru je rasvetljeno 33,33 odsto, dok su 23 osobe uhvaćene u izvršenju krivičnog dela. Podnete su i 24 krivične prijave zbog dela u vezi narkotika. Registrovano je sedam krivičnih dela nasilje u porodici, izrečena je 51 hitna mera i to 35 privremenih mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi i 16 mera privremenog udaljenja mogućeg počinioca iz stana. Registrovano je 48 krivičnih dela protiv imovine i to: 30 krađa, 15 teških krađa, dva uništenja i oštećenja tuđe stvari i jedna prevara.

Na teritoriji Severnobanatskog okruga u februaru nije bilo narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, niti težih oblika ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti građana. Otkriveno je 13 prekršaja protiv javnog reda i mira, što je u odnosu na isti period lane smanjenje za 51,85 odsto.

Prošlog meseca evidentirano je 30 saobraćajnih nezgoda, što je povećanje za 15,38 procenata u odnosu na februar prošle godine. U saobraćajnim nezgodama nije bilo poginulih lica, pet osoba zadobilo je teške i 14 lake telesne povrede. Prilikom regulisanja i kontrole saobraćaja na putevima, kontrole učesnika u saobraćaju, vozača i vozila otkriveno je 1.630 prekršaja, što je za 17 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. U februaru ove godine u kontroli saobraćaja otkriveno je 597 prekršaja prekoračenja brzine, 237 zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa, 90 prekršaja koji se odnose na vožnju pod dejstvom alkohola, 29 korišćenja mobilnih telefona u vožnji i dve osobe otkrivene su da voze pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Ostvarena je efikasna zaštita državne granice i pograničnog područja, kao i dosledno sprovođenje zakona u oblasti kontrole kretanja i boravka stranaca, izdavanja putnih isprava, u upravnim poslovima i poslovima oružja i državljanstva. Prema stranim državljanima preduzeto je 806 mera, dok je u istom periodu 2023. godini prema stranim državljanima preduzeto 111 mera. Tokom februara realizovano je 28 dislokacija, gde je ukupno preseljeno 180 iregualrnih migranata pronađenih u zoni granične linije, koji su prevezeni i smešteni u regularne prihvatne centre KIRS-a.

A.Đ.

367481351-775900447871898-3962508130245961708-n

Velikoselci domaćini „Seoskih igara“

Aleksandra Djuran March 13, 2024

Kao prošlogodišnji pobednici na gradskom nivou, Banatsko Veliko Selo biće domaćin „Seoskih igara“ koje organizuje Sportski savez Srbije u saradnji sa Sportskim savezom grada. Kako je najavljeno igre će biti održane 7. aprila i očekuje se da će ove godine sva sela učestvovati u ovom zanimljivom takmičenju.

Ekipa koja pobedi, plasiraće se na regionalno nadmetanje i ako bude prva i na ovom nivou, obezbediće plasman na republičkom takmičenju sela.

-Selo koje pobedi na republičkom takmičenju, kao nagradu dobija izgradnju novih malih sportskih terena. Ove godine kao domaćini imamo novu priliku da se bolje organizujemo i opet izborimo u trci za mogućnost da našem selu i mlađim generacijama obezbedimo nove sportske terene koji nam svakako nedostaju – istakao je Borislav Stojisavljević, predsednik UG „Krajiški višeboj“.

Ekipa ima od 15 do 20 članova i sačinjena je od muškaraca i žena i u svakoj igri mora da bude mešovita ekipa. Takmiče se u malom fudbalu, u nadvlačenju konopca i štapa, odbojci, skoku u dalj iz mesta, rvanju, obaranju ruku, vučenju štapa, šahu, poligonu, bacanje kamena s ramena, u trci džakovima.

A.Đ.

Stižu „Sinsej“, „Njujorker“, „Đak sport“ i „Pet zona“

Aleksandra Djuran March 13, 2024

Izgradnja Ritejl parka u Mikronaselju je zvanično počela 4. marta rušenjem postojećih temelja. Kompanija RC „Jurop“ dobila je građevinsku dozvolu 28. avgusta prošle godine za izgradnju maloprodajnog objekta površine 5.332,64 metara kvadratnih.

-U toku je rušenje postojećih temelja, nakon čega mora da se niveliše teren koji je neravan. Nakon toga uslediće izgradnja potpornog zida i sve navedeno će duže trajati od samog podizanja objekta koji će imati panele – naveo je Saša Tanackov.

Ritejl park će se zvati „RC Kikinda RSB“ d.o.o, imaće dečje igralište, biće ograđen i imaće obezbeđenje 24 sata, što će povoljno uticati i na bezbednost tog dela Mikronaselja.

– U Ritejl parku biće 14 maloprodajnih objekata u kojima će raditi oko 100 osoba. Građevinsko zemljište površine 11.383 kvadrata je prodato za 284.575 evra ili 25 evra po kvadratu, što je 2,16 evra po kvadratnom metru više od početne cene. Osim za kupovinu zemljišta, prijavljivanjem radova „RC Jurop“ uplatio je Gradu Kikindi 13 miliona 796 dinara na ime naknade za izgrađeno građevinsko zemljište – dodao je Tanackov.

Investitor se obavezao da će na parkingu budućeg tržnog centra sa oko 100 parking mesta dozvoliti slobodno parkiranje stanarima okolnih zgrada. Kompanija radi u Srbiji od 2014. godine i deo su grupacije „RC Jurop“ koja razvija poslovne aktivnosti u Češkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji u oblastima izgradnje i iznajmljivanja različitog poslovnog prostora: od ritejl parkova, preko distributivno-logističkih centara, do drugog različitog poslovnog i stambenog prostora.

A.Đ.

ZAKUPCI RITEJL PARKA

U Ritejl parku zakupci će biti „Pet zona“, „Tehnomedija“, „Sport Vižn“, „Đak sport“, drogerija „Lili“, „Maksi supermarket“, „Pepko“, „Sinsej“, „Njujorker“, „Benu apoteka“, kafić „Frida“, menjačnica, „Mocart“ kladionica. Firmama „Lili“, „Pepko“, „Sport Vižnu“ ovo će biti drugi lokali u gradu i neće se gasiti postojeći.

Bivša „Grafika“ u avgustu postaje „Houm centar“

Aleksandra Djuran March 12, 2024

Fabrika u ulici Miloša Velikog koja decenijama unazad ne radi i predstavlja ruglo, već postaje moderan prodajni centar. Naš grad je u proteklih godinu dana postao privlačniji investitorima, čemu je značajno doprineo projekat brze saobraćajnice Sombor-Kikinda, čija je realizacija počela krajem prošle godine, ocenjuje prvi čovek Grada Nikola Lukač.

– Potencijalni investitori vide perspektivu u Gradu Kikindi. Otpočinje, kako smo i obećali, izgradnja prvog Ritejl parka, a posle dve decenije konačno je rešen problem nekadašnje „Grafike” gde će nastati moderan poslovni prostor. Nova perspektiva i nova ulaganja potvrda su unapređenog poslovnog ambijenta. Trud koji smo uložili, uz podršku Pokrajinske i Republičke vlade, daje rezultate- istakao je Lukač.

Nekadašnju štampariju otkupio je privatni investitor, a njen sunovrat počeo je kada je prešla u vlasništvo „Lepenke“ iz Novog Kneževca.Sledom različitih dešavanja, „Grafika“ je zatvorena. Neko vreme je funkcionisala samoposluga, ali je već dugo godina objekat potpuno napušten i nije imao privrednu svrhu, podsetio je član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Konačno je zgrada dobila novog vlasnika i još važnije namenu jer se ovde gradi „Houm centar“. Ritejl park u Mikronaselju nije mogao da zadovolji potrebe svih zainteresovanih zakupaca i za njih je pronađeno kompromisno rešenje. U budućim lokalima naći će se brend „JISK“, kao i salon nameštaja „Forma ideale“. U ovom momentu ima oko 3.000 kvadratnih metara korisnog prostora i biće prisutan i jedan supermarket. Potencijalni investitor razmišlja o dodatnim sadržajima jer postoji mogućnost dogradnje i u drugoj fazi vrlo je moguće da bude još zakupaca – istakao je Tanackov.

A.Đ.

432149303-792173772944934-6390057679484627944-n

Sajanci se odazvali akciji čišćenja sela

Aleksandra Djuran March 12, 2024

Meštani Sajana, uz podršku mesne zajednice, učestvovali su u prolećnom čišćenju sela. Akciji su se odazvali članovi udruženja, volonteri, mladi i deca. Sakupljeno je pedeset vreća otpada od 120 litara, istakao je predsednik Saveta MZ Zoltan Tot.

-Akcijom smo obuhvatili sve ulice, ali i prilazne puteve ka selu. Hvala svima koji su učestvovali, a posebno deci, koju na ovaj način učimo da čuvaju i vode računa o životnoj sredini. To je najmanje što možemo da učinimo da sačuvamo okolinu u kojoj živimo – rekao je Zoltan Tot.

Poljoprivrednici iz Sajana, takođe uz podršku mesne zajednice, započeće i uređenje atarskih puteva. Onima koji se odazovu, biće obezbeđeno dizel gorivo.

-Prioritet su najfrekventniji delovi poljoprivrednog zemljišta i uz pomoć teške mehanizacije planiramo da atarske puteve dovedemo u red. Najviše pažnje posvetiće se putevima na izlazima iz sela, a poljočuvari odrediće koje deonice treba urediti – kaže naš sagovornik.

Za poljoprivrednike, u četvrtak, 14. marta, biće organizovano predavanje na temu konkursa za dodelu subvencija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ali i o ažuriranju podataka u e agraru. Ovim povodom Sajan će posetiti Atila Juhas, državni sekretar pomenutog sekretarijata i dr Viktor Molnar, direktor Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.

Zoltan Tot napominje i da očekuje da će uskoro započeti i značajno ulaganje u vrtić „Medenjak“. Budžetom grada za rekonstrukciju krova opredeljeno je 15 miliona dinara, a među prioritetnim investicijama je i nabavka dva energetski efikasna kotla za Dom kulture.

A.Đ.

Pojačana kontrola saobraćajne policije korišćenja sigurnosnog pojasa i prevoženja dece

Aleksandra Djuran March 11, 2024

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova od danas, 11. do 17. marta sprovode međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na kontrolu korišćenja sigurnosnog pojasa tokom vožnje, kao i načina prevoženja dece u vozilima.

Kako je saopšteno iz MUP-a, tokom akcije koja se istovremeno organizuje u 30 evropskih zemalja članica organizacije Mreža saobraćajnih policija Evrope (ROADPOL) saobraćajna policija će preduzimati mere prema svim vozačima koji za vreme vožnje u motornim vozilima ne budu koristila sigurnosne pojaseve, na prednjim i zadnjim sedištima vozila, kao i prema svim osobama koje decu budu prevozile na nepropisan način.

Rezultati najnovijih istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuju da je u Srbiji procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima oko 85 odsto, a na zadnjim 17. Istovremeno, svega 60 odsto roditelja prevozi svoju decu u vozilima na zakonom propisan način. U 2023. godini, više od 100 poginulih vozača i putnika u putničkim vozilima nisu koristili sigurnosni pojas u trenutku saobraćajne nezgode. U istom periodu, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa sankcionisano je više od 172.000, a zbog nepropisnog prevoženja dece 4.200 učesnika u saobraćaju.