Банатско Велико Село Архиве | Page 8 of 9

Донација деци из фудбалских клубова „Делија” и „Козара”

Aleksandra Djuran November 27, 2023

Државни секретар у Министарству спорта Марко Кешељ, са градоначелником Николом Лукачем и његовим сарадницима, присуствовао је тренингу фудбалских клубова „Делија“ из Мокрина и „Козара“ из Банатског Великог Села. Овом приликом истакао је да Министарство спорта Републике Србије препознаје и мање средине као и да су сви спортски клубови подједнако важни.

-Драго ми је што сам упознао ову дивну децу и хвала свима на изузетном гостопримству. Министарство спорта на територији целе Србије организује акцију којом желимо да покажемо да не постоје велики и мали спортски клубови. Важно нам је свако дете и за његов развој важно је да омогућимо да свако може да се бави спортом. Акцију ћемо наставити и у наредном периоду јер желимо да свако дете у Србији има што боље услове за бављење спортом. Овом приликом уручили смо клубовима лопте и спортску опрему са жељом да је што пре потроше. То ће значити да су вредно радили и тренирали, а Министарство и локалне самоуправе су ту да брину о њиховом развоју и да им обезбедимо нову опрему и још боље услове – рекао је Кешељ.

Градоначелник Лукач додао је да се наставља обилазак свих такозваних малих фудбалских клубова који раде на територији Града.

-Хвала Марку Кешељу на донацији, али и на томе што је свим малишанима указао на важност бављења спортом. Свима нам пуно значи када нас посети врхунски спортиста који је бранио боје Србије. То што се брине о клубовима значи свој деци која проводе време тренирајући, али и тренерима. Опрема која је донирана биће мотив више деци да се посвете тренинзима и буду још бољи. Сигуран сам да је разговор са прослављеним кошаркашем у некоме од деце пробудио жељу да буде врхунски спортиста. Локална самоуправа, републички и покрајински органи раде на томе да услови за бављење спортом буду за све исти, али и доступни. На нама је да промовишемо здраве стилове живота и да децу од малих ногу привучемо да се баве спортом – прецизирао је Никола Лукач.

Предаји опреме присуствовали су чланови Градског већа Небојша Јованов и Драган Пецарски, као и чланови савета обе месне заједнице. У име деце на донацији су захвалили Даријан Симић, председник ФК „Делија“ и Никола Никић, председник ФК „Козара“.

-Ово је значајна донација за наш клуб. За нас је ово велики дан јер је требало за оволики број деце обезбедити спортску опрему. Сада смо у потпуности опремљени за пролећни део првенства, а лопте и реквизити пуно ће значити за одржавање тренинга и бољи рад са децом. Можемо да се похвалимо да имамо 90 деце која тренирају у оквиру млађе и старије школице фудбала, имамо млађе пионире, кадете и сениорску екипу. Имамо више од 130 активних играча – навео је Симић.

Никић је додао да је опрема дошла у прави час.

-У нашем клубу имамо 60 деце и сви они су добили спортску опрему. Велика нам је част што су нас посетили Марко Кешељ и градоначелник Лукач и малишане мотивисали да још више раде и буду још бољи на терену. Опрема нам је значајна ставка и пуно нам значи ова донација – напоменуо је Никола Никић.

Спортску опрему и лопте недавно су добили и остали фудбалски клубови на територији Града.

У Банатском Великом Селу завршавају објекат на стадиону и уређују просторије удружења

Igor Crnogorac November 17, 2023

Зграда на стадиону Фудбалског клуба „Козаре“ у Банатском Великом Селу, са свлачионицама, салом и канцеларијом која је, својевремено, само изидана, већ за неколико дана добиће ново рухо.

– Радови су почели летос и сада је питање дана када ће бити завршени. Комплетно ће бити уређено приземље и фасада зграде – постављени су прозори, плочице, уређени санитарни чворови, уведено грејање – каже за Кикиндски портал председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац.

Радови су финансирани средствима Покрајине и Града. Поред тога, Месна заједница је издвојила 300 хиљада динара за удружења пчелара и пензионера у овом месту.

– Радимо фасаду и изолацију објекта Дома пензионера и Удружења пензионера. Ми смо купили материјал, а чланови пчеларског удружења ће, мобом, урадити и своју и зграду пензионера – додаје председница Савета.

У првом делу године, у овом месту су асфалтиране улице Пане Ђукића, у дужини од пола километра, и Бранка Ћопића, у којој су радови били само започети. Овај посао завршило је ЈП „Кикинда“ средствима из градског буџета, по програму редовног годишњег одржавања.

Природни феномен на небу изнад Банатског Великог Села

Aleksandra Djuran November 7, 2023

Поларна светлост, позната као „аурора бореалис“, у ноћи између недеље и понедељка, 5. и 6. новембра, у црвено је обојила небо. Изузетно редак феномен видео се и из Банатског Великог Села, а овековечила га је Дејана Узелац. Поларна светлост видела се из правца Румуније односно на граници између Хуберта и Солтура.

„Аурора бореалис“ је појава карактеристична углавном на северним географским ширинама, али је овога пута поларну светлост било могуће посматрати у другим деловима света. Име „северна зора“ је настало од утиска који се стиче при појави ауроре, посебно гледано из Европе, на северном хоризонту се указује црвенкаста светлост као, на истоку, у зору, пред излазак сунца.

Поларна светлост настаје у судару електрона са Сунца и атома у Земљиној атмосфери.

„Сунце, као извор живота, емитује уобичајено огромну енергију. Повремено, међутим, долази до изузетних енергетских ерупција на Сунцу, када се дешава неуобичајено велика емисија електромагнетног зрачења, па и електрона. Они се сударају са атомима атмосферских гасова изнад Земље на око 100 и више километара што доводи до промене енергетских нивоа електрона атмосферских елемената, најчешће кисеоника, што се манифестује светлошћу различитих боја”, појашњавају овај феномен метеоролози.

Поларна светлост у Србији је последњи пут виђена 2003. године. а претходно 2000, 1991, и 1958. године.

„Ово је леп и опомињући призор који нас подсећа на то колико је велика енергија у свемиру, а колико смо ми мали. Црвена боја је видљива када су олује са Сунца веома јаке пошто настаје у вишим слојевима атмосфере “, сагласни су метеоролози.

Поларна светлост обасјала је земље у региону, али и делове Сибира, Урала, јужне Русије и Украјине.

Годишњица колонизације у Банатском Великом Селу – сећање на животни подвиг предака

Igor Crnogorac October 26, 2023

Крајишки живаљ досељен је у данашње Банатско Велико Село током новембра 1945. године. Прве које су стигле биле су породице Јарић и Тртица. За њима су долазиле такође читаве породице, са најмлађим и најстаријим члановима, преко Осијека до Новог Сада, затим до Кикинде у којој су преспавали на Железничкој станици. Сведочили су да су их Кикинђани лепо дочекали и да су им донели храну. Следећег дана одлазили су у куће у селу које су им биле додељиване. Стизали су из Бихаћа, Босанског Петровца, Дрвара и Кључа.

Сећање на то време храбрости, полета, али и тешког и преданог рада данас чувају трећа и четврта генерација колонизованих. Сваког 26. октобра у Банатском Великом Селу одржава се Дан колонизације.

– Ништа није случајно, наши дедови су били добри ратници, добри браниоци државе, па су колонизацијом стационирани уз ободе наше земље. Ми смо поносни потомци јер је њихов тежак живот нама створио услове за нашу бољу будућност. Задужили су нас да ми то исто чинимо за нашу децу. Овом манифестацијом чувамо наш идентитет и корене нашег народа – рекла је Мира Пећанац, председница Савета месне заједнице.

Великоселци су данас у Дому културе дочекали госте из Покрајине и Републике, градоначелника Николу Лукача са сарадницима, покрајинску посланицу Станиславу Хрњак.

– Овом манифестацијом сећамо се наших предака који су дошли из Крајине и чувамо традицију културу и обичаје завичаја. Учимо се на њиховом јунаштву и храбрости. Морамо знати где су нам корени како бимо знали како ићи у будућност – истакао је градоначелник Лукач.

Присутнима се обратио генерал Милорад Ступар, саветник потпредседника Владе и министра одбране Милоша Вучевића.

– Ми, потомци српског народа имамо шта да славимо. Припадамо народу који је одувек своју слободу плаћао крвљу најбољих синова, народу који је увек био на правој страни историје – рекао је генерал Ступар. – Преносим вам поруку министра Вучевића да се, културом сећања, супротставимо култури заборава и подсећам вас да је јединство основ опстанка српског народа.

Војводина је изразито имиграционо подручје и овде су сви некада и однекуд дошли, рекао је Александар Ђедовац директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Аутономне покрајине Војводине.

– Требало је у то, поратно времне, у сасвим новој средини, само са завежљајима које су понели, започети овде нови живот. И ти људи су у томе успели јер су били вредни, храбри и одлучни. Био је то животни подвиг. Данас стасавају трећа и четврта генерација колониста и на њима је да чувају сећање на завичај, на места из којих су дошли у Војводину. Зато и ова манифестација има и шири општи значај, део је општег мозаика којим чувамо културу и традицију. У име Покрајинске владе и Фонда, обећавам да подршка неће изостати – додао је Ђедовић.

Банатско Велико Село било је највеће колонистичко село у Банату. Овде су досељене 674 породице са 4.322 члна. Међу њима су били: 984 борца, 101 носилац Споменице, 302 инвалида и 152 деце – ратне сирочади. Првих месеци хранили су се на заједничком казану. Касније су добијали по једну краву на две или три породице. Ово место било је проглашено за прво социјалистичко село у Југославији, испричао је, између осталог, историчар, Душан Дејанац, аутор документарног филма са живим сведочењима колонизованих, који је емитован вечерас.

У програму под називом „Живећемо, дашта ћемо!“ наступили су ђаци ОШ „Славко Родић“, први и други ансамбл и мушка и женска певачка група КУД-а „Марија Бурсаћ“, и солисти, инструменталисти, Милан и Вид Вашалић.

У холу Дома културе биле су изложене слике на тему колонизације са овогодишње Ликовне колоније „Душан Керкез Џев“. Годишњица колонизације припремљена је уз подршку Града и Покрајине и у организацији Месне заједнице.

„Дани колонизације“ у Банатском Великом Селу

Igor Crnogorac October 24, 2023

Насељавање овог дела Баната становницима Босанске Крајине пре 78 година биће и ове године обележено у Банатском Великом Селу, у четвртак, 26. октобра. Значај обележавања годишњице доласка првих колониста је вишеструк, рекла је председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац.

– Важно је да не заборавимо ко смо. Чувамо традицију и идентитет, негујемо успомене на наше претке који су нам овде обезбедили услове да можемо да живимо и да радимо. Уз мобу, слогу и акције почели су да стварају и да васпитавају младе генерације, наше очеве и мајке, који су то пренели на нас, као што и ми настојимо да подучимо нашу децу коренима и традицији – рекла је председница Савета.

Она додаје да је програм припремљен уз подршку Града и Покрајине и у организацији Месне заједнице. У Дому културе, од 16 сати, одржаће се традиционални концерт под називом „Живјећемо, дашта ћемо!“, на којем ће наступити КУД „Марија Бурсаћ“, ђаци Основне школе „Славко Родић“ са перформансом о Бранку Ћопићу, мултиинструменталиста Милан Вашалић са сином, али и један од колонизованих који ће испричати своја сећања на то време.

У наставку програма, од 17 сати, у сали код Боснића, концерт ће одржати Горан Ристић Гоци, извођач крајишких песама.

У Месној заједници кажу да се очекује и долазак високих званичника и позивају становнике овог и околних места да дођу на „Дане колонизације“.

373408829_1043257530024068_2886334385907517960_n

Великоселке одбраниле титулу: Скувале најбољи ајвар

Aleksandra Djuran September 7, 2023

Чланице удружења „Орхидеја“ из Банатског Великог Села краљице су ајвара у Кикинди. Њихов ајвар припремљен на такмичењу „Изађи ми на теглу“, одржан на Градском тргу, оцењен је као најбољи. Новка Павић из удружења „Орхидеја“ истакла је да су успеле у намери да одбране титулу коју су освојиле прошле године.

-Тајна доброг ајвара је добра воља, добар шпорет, квалитетна паприка и љубав. Трудиле смо се да ајвар скувамо онако како га припремамо за наше породице. Заједно са мном у такмичењу су учествовале Марија Пилиповић и Љиљана Кери. Драго ми је што ћемо поново бити део националног такмичења. Сада знамо шта нас очекује и потрудићемо се да добијемо главну награду, шпорет „смедеревац“ – рекла је Новка Павић.

Друго место припало је екипи КУД-а „Еђшег“, а треће су биле чланице удружења „Јединство“ из Руског Села које су 2020. године биле националне победнице. Жири у саставу Радован Субин, Нада Крстоношић и Младен Богдан једногласно је донео одлуку о победничком ајвару.

-Укус, компактност и боја су три компоненте које смо бодовали. Било је тешко одабрати победнички ајвар јер су сви били одлични. Одлучиле су нијансе и пресудило је то што је најбољи ајвар био густ, комапктан и има леп укус – додао је Радован Субин.

Председник Скупштине града Младен Богдан први пут био је део гастрономског жирија и открива нам да није било нимало лако.

-Ајвар је један од заштитних знакова српске кухиње и зову га и српски кавијар. Сви узорци били су сјајни. Честитам победницама, али и свима који су учествовали у такмичењу што доказује да смо град добрих људи, али и град који чува традиционалну кухињу – прецизирао је Младен Богдан.

Додели награда присуствовао је и градоначелник Никола Лукач који је и током дана посетио све екипе. Чланице удружења „Орхидеја“ и КУД-а „Еђшег“ добиле су прилику да представљају наш град на националном такмичењу које ће 7. октобра бити одржано у Београду.

Донација хуманих жена из Шведске: Опрема за амбуланту у Банатском Великом Селу

Jelena Trifunović September 5, 2023

Организација жена Савеза Срба у Шведској на челу са председницом Бранкицом Пушић уручила је опрему Дому здравља Кикинда за потребе амбуланте у Банатском Великом Селу.

Захваљујући Гојку и Савки Сљепчевић који су активни чланови Савеза Срба у Шведској и удружењу жена „Великоселке” које су домаћини овим хуманим женама организована је још једна у низу, хуманитарна акција у амбуланти Банатско Велико Село.

Председница Савета Месне заједнице Банатско Велико Село и главна медицинска сестра Дома здравља Кикинда Мира Пећанац захвалила се на донацији у име мештана села и запослених у амбуланти Банатско Велико Село и истакла да ће опрема много значити у свакодневном раду.

Донација се састоји од два апарата за мерење притиска, инхалатора, отоскопа и ваге за мерење висцеларне масноће.

371311812_604280008443765_7841011272428410376_n

Ново у Банатском Великом Селу: Банкомат Банке Поштанска штедионица од значаја за све мештане

Jelena Trifunović August 28, 2023

У центру Банатског Великог Села постављен је банкомат који је од пре неколико дана у функцији. Мира Пећанац, председница Савета МЗ Банатско Велико Село указује да је банкомат од великог значаја за све мештане села.

– Банкомат је значајан за све нас, становнике Банатског Великог Села, а посебно за старију популацију, пензионере, јер ће им олакшати свакодневни живот и смањити трошкове одласка у град ради подизања новца. Захвални смо управи Банке Поштанска штедионица, управи Универекспорта и покрајинској посланици Станислави Хрњак јер су имали слуха за потребе грађана- каже Пећанац.

Ликовна колонија у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Представници удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села данас и сутра домаћини су седмој Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“. Ове године учествује 18 сликара из Суботице, Ноог Сада, Београда, Зрењанина и Кикинде, а међу њима је и Шандор Керекеш, бард суботичког сликарства.

-Врло је пријатно радити у Банатском Великом Селу, у окружењу језера „Лагуна“. Имам два разлога што сам већ пети пут учесник ове колоније. Џева сам познавао, обојица смо били студенти новосадске Академије. Био је велики сликар и добар пријатељ. Дружење са њим било је незаборавно и успомена коју имам на њега доводи ме сваке године на колонију која се организује у његову част – рекао је Шандор Керекеш.

Ове године тема је слободна, а ранијих је била архитектура Банатског Великог Села, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место, напоменуо је Марко Ђаковић, председник удружења.

– -Овог пута препустили смо сликарима да сами одлуче шта ће сликати. Очекујемо квалитетне радове јер су већи део учесника наши стални гости на колонији. Милан Сташовић, академски сликар насликаће ресторан „Крајина“ у центру селу који је изгорео пре неког времена. Желимо да остан траг како је изгледао некад – додао је Ђаковић.

По завршетку колоније настали радови биће изложени у Банатском Великом Селу, а у октобру ће изложба бити оганизована у Галерији Културног центра, као и у Новом Саду. У фундусу удружења има више од 70 радова, а очекивања чланова су да ће се пронаћи адекватан простор у селу за Галерију како би они били изложени и доступни широј јавности.

Ко је био Џев?

Душан Керкез Џев седмадесетих година био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

Акватлон у Великом Селу, трећи пут

Dejan Panić August 6, 2023

Трећи пут у Банатском Великом Селу одржан је „БВС акватлон”, који је данас отворила Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, а организаторка Драгана Пецарски, напоменула је:

– Окупили смо око 50 такмичара из седам или осам клубова Србије, немамо госте из иностранства, Кенијци нам више нису ту.

Бранислав Ковачевић, из Српске траитлон уније, надовезао се:

– Сада се већ може рећи да овај акватлон прераста у традицију, а позиционирао се у календару Српске триатлон уније и пропознали смо га као место на којем настају шамиони. Имамо већи број младих такмичара, али и неколико најбољих триатлонаца Србије, које мештани Банатског Великог Села имају прилику да виде.

Градски већник за спорт Драган Пецарски, додао је:

– За овај базен ме везују посебне емоције, а и посебно ми је драго зато што се оваква манифестација одржава по трећи пут у Великом Селу, где годинама постоји овај базен, али био је без тог летњег садржаја. Ове године у Великом Селу имамо већ други пут лепо дешавање где окупљамо младе спортисте у промоцији здравог живота, а акватлон је јако напорна дисциплина за овај најмлађи узраст и то је за њих огроман изазов. За Град Кикинду јако је битно да и рурални део Града има овакве манифестације и посебну захвалност дајем организаторима ове предивне манифестације.