Банатско Велико Село

марија-бурсац-(3)

Први дечији фолклорни фестивал под називом „Окрени се коло моје мало“ биће организован у суботу у Банатском Великом Селу. Како за наш портал истиче Милан Врањеш, председник КУД-а „Марија Бурсаћ“,  циљ је да деца кроз песму и игру покажу сво богатство наше традиције и културног наслеђа.

-На фестивалу учествује седам ансамбала културно уметничких друштава „Петар Кочић“ из Нових Козараца, „Извор“ из Накова, „Мокрин“ из Мокрина, „Вук Караџић“ из Санада, „Јандрија Томић Ћић“ из Крајишника и Академског друштва за неговање музике „Гусле“. Како би се деца упознала и дружила од 12 до 15 часова учествоваће у играма без граница које организујемо у центру села. У 16 сати је дефиле учесника централним парком, а у 17 часова у сали Дома културе биће организован концерт. Позивам све да подрже фестивал и буду наши гости – додао је Врањеш.

Улазница за концерт продаваће  се по цени од 200 динара, а сва прикупљена средства уплатиће се за лечење Кикинђанке Александре Дукатаров.

А.Ђ.

Отворени базени

Због најављених тропских температура, руководство Спортског центра „Језеро“ Кикинда, донело је одлуку да сезона отворених базена у Кикинди и Банатском Великом Селу, уместо у суботу 22, почне у четвртак, 20. јуна.

У четвртак 20, и  петак 21. и у суботу 22. јуна године, за све посетиоце улазак ће бити бесплатан. Корисници ће моћи да уживају у отвореним базенима у Кикинди и Банатском Великом Селу и услугама Спортског центра „Језеро“.

Радно време отворених базена у Кикинди и Банатском Великом Селу радним даним и викендом биће од 10 часова до 18 часова.

бвс-базен-1

Летња сезона на отвореним базенима почиње 22. јуна у Кикинди и у Банатском Великом Селу и на дан отварања  за све посетиоце  улазак ће бити бесплатан. Цена дневне улазнице за одрасле је 300 динара, а за децу 200 динара.  Сезонска карта за 50 улазака је 7.500 динара, за 25 улазака  је 4.500, а за 10 улазака је 2.000 динара  Сезонска картице плаћа се 400 динара.

 

-За кориснике 3+ картице обезбеђено је 30 одсто попуста. По 20 процената попуста могу да остваре ученици са просеком 5,00, уз сведочанство или књижицу, као полиција и ватрогасци, просветни и медицински радници, уз потврде о запослењу. Исти попуст од 20 одсто обезбеђен је и за војску, уз легитимацију, као и за родитеље или старатеље који самостално воде непосредну бригу о деци. За пензионере, уз пензионерску картицу,  је  50 одсто попуста – истакао је Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро“.

Бесплатан улазак имаће деца до 7 година, труднице, особе са посебним потребама  и њихов пратилац, као особе са инвалидитетом уз потврду.

Купљене сезонске улазнице могу се искористити до 31. маја 2025. године. Продаја карата почеће 10. јуна на рецепцији хале Спортског центра „Језеро“ Кикинда. За плаћање готовином од 3. до 10. јуна сезонска летња допуна од 50 улазака је 6.000 динара.

ЛУКАЦ-ДЕПОНИЈАа

У Иђошу је у току чишћење дивље депоније, а у Банатском Великом Селу овај посао је завршен. За поменуте радове издвојено је више од седам милиона динара од чега је Министарство заштите животне средине определило четири, а град више од три милиона динара. Како посао напредује на лицу места уверили су се градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић и представници Савета МЗ Иђош и Банатско Велико Село.

 

-Крајем прошле године очишћене су дивље депоније у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Годинама уназад локална самоуправа и надлежни покрајински и републички органи обезбеђују средства за уређење депонија и приступних путева ка њима, што је један од сегмената управљања отпадом. Читаву деценију радимо на едукацији најмлађих и већ сада имамо резултате о одлагању отпада код деце, али и најстаријих суграђана. Трудимо се да код свих узраста искоренимо лоше навике, да комунални отпад не заврши на дивљим депонијама и да их буде што мање – рекла је Мирослава Наранчић.

Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош додао је да су проблем депоније апострофирали мештани.

 

-На депонији је одлаган комунални отпад, шут, али и сво друго смеће. Позвао бих Иђошане да воде рачуна, како не би опет дошли у ситуацију да се значајан новац издваја за уклањање депоније, него би могли да га утрошимо за инвестиције у селу – казао је Станчул

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац упутила је исти апел .

-Сви знамо колико је новца потребно да се депонија очисти и на нама је да будемо савесни. До депоније се стиже путем кроз економију „Делта аграра“ који је такође био затрпан смећем. Молим моје мештане да то не раде јер постоји могућност да се због таквог понашања забрани пролаз до депоније која ће на јесен добрим делом бити пошумљена – прецизирала је Мира Пећанац.

Посао уклањања депонија поверен је ЈП „Кикинда“, а на тендеру је за извођача радова изабрана фирма „Еко градња“ из Зрењанина.

-Чишћење депонија требало би да се заврши средином следеће недеље. Са иђошке депоније биће однета велика количина смећа, јер је после 12 година ово прво значајније чишћење. Апелујем на све да се домаћински односе према јавним површинама и да чувају животну околину – истакао је Чедо Гверо.

У току је и акција прикупљања кабастог отпада у граду и селима, тако да сви имају могућност да у контејнере одложе све оно што би завршило на дивљим депонијама. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине крајем месеца доделиће граду 580 нових канти од 120 литара и 40 контејнера запремине 1,1 кубика за одлагање отпада.

А.Ђ.

 

 

445423781-472353958652551-4739304611852640778-н

Женска певачка група КУД-а  „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села на Међународном вокалном етно фестивалу младих у Неготину освојила је треће место у категорији традиционалног певања. Успех резултат је њиховог напорног рада, посвећености и љубави према етно музици.  Извођење  су пратили и оцењивали  врсни етномузиколози који су чинили жири: професор  др Димитрије Големовић, професор др Сања Радиновић и професор др Јасмина Новокмет.

Такмичарској вечери претходиле су музичке радионице на којима су Великоселке имале прилику да обогате своје знање из области етно певања.

Вокални етно фестивал младих окупио је десет певачких и вокално инструменталних група из Србије, Републике Српске, Бугарске и Северне Македоније.

367481351-775900447871898-3962508130245961708-н

Као прошлогодишњи победници на градском нивоу, Банатско Велико Село биће домаћин „Сеоских игара“ које  организује Спортски савез Србије у сарадњи са Спортским савезом града. Како је најављено игре ће бити одржане 7. априла и очекује се да ће ове године сва села учествовати у овом занимљивом такмичењу.

Екипа која победи, пласираће се на регионално надметање и ако  буде прва и на овом нивоу, обезбедиће пласман на републичком такмичењу села.

-Село које победи на републичком такмичењу, као награду добија изградњу нових малих спортских терена. Ове године као домаћини имамо нову прилику да се боље организујемо и опет изборимо у трци за могућност да нашем селу и млађим генерацијама обезбедимо нове спортске терене који нам свакако недостају  – истакао је Борислав Стојисављевић, председник УГ „Крајишки вишебој“.

Екипа има од 15 до 20 чланова и сачињена је од мушкараца и жена и у свакој игри мора да буде мешовита екипа. Такмиче се у малом фудбалу, у надвлачењу конопца и штапа, одбојци, скоку у даљ из места, рвању, обарању руку, вучењу штапа, шаху, полигону, бацање камена с рамена, у трци џаковима.

 

 

 

А.Ђ.

 

 

 

ИМГ-3цдб2фецеф3аац987705ф02166595е1ц-В

На територији града током недеље пронађено је 19 мртвих срна и срндаћа. У атару Банатског Великог Села ловци су пронашли четири мртве срне и једног срндаћа, а у кикиндском атару пронађено их је 14. Како сазнајемо од Дамира Бјелића, председника Ловачког удружења „Велебит“ из Банатског Великог Села, дан након што је у наковачком атару пронађено 800 мртвих врана, јављено му је да је у атару угинула дивљач.

-Када сам отишао видео сам једног срндаћа који је још увек био жив. Наредног дана поново сам обишао атар како бих се уверио у каквом је стању срндаћ и имао сам шта да видим. Затекао сам пет лешева дивљачи у кругу од 300 метара. Био сам затечен призором и алармирао сам полицију, инспектора за лов и све који су надлежни. Чекамо резултате пошто су угинуле срне послате на обдукцију у Научни институт за ветеринарство у Новом Саду, али сам 99 одсто уверен да је у питању тровање и да је крив човек. Никада пре нисмо имали овакав случај да нађемо пет угинулих животиња на малом простору. У протекла два месеца било је дојава да је пронађен по један или два срндаћа, али то није било алармантно. На месту где смо нашли угинуле животиње био је велики чопор и важно је да се истражи шта се десило – појаснио је Бјелић и додао да очекује да ће, пошто анализе буду готове и сазна се који отров је крив за угинуће дивљачи, кривци бити кажњени.

Већ наредног дана у кикиндском атару према Руском Селу и Банатској Тополи чланови Ловачког удружења „Кикинда“ пронашли су 14 угинулих срна и срндаћа, што нам је потврдио председник Младен Бањац. Лешеви животиња пронађени су приликом обиласка терена и бројања дивљачи.

-Случај смо одмах пријавили надлежном ловном инспектору, ветеринарској инспекцији, полицији, локалној самоуправи. У рекордном року су сви изашли на терен и урадили увиђај. Делови дивљачи узети су за анализу, а лешеви су закопани према свим прописима. У току је истрага како је дошло до угинућа јер никада до сада нисмо имали овакав случај. Дивљач није одстрељена, а шта се десило остаје да видимо. Терен и даље контролишемо и волео бих да се ова ситуација не понови – рекао је Бањац.

 

У току је ловостај на сву племениту дивљач и лове се само предатори. Сезона је годишњег бројања дивљачи како би могла да се ураде планска документа. Нова ловна сезона почеће 14. априла на трофејне срндаће.

У Полицијској управи потврдили су нам да је случај пријављен Основном јавном тужилаштву у Кикинди и да ће се тачан узрок угинућа знати након што буду стигле анализе са новосадског Института.

А.Ђ.

403632692_2270654993132728_3081049013981581165_н

У Банатском Великом Селу организовано је свечано паљење расвете на новогодишњој јелци у центру села. Како сазнајемо, идеја је потекла од мештанке Ђурђине Војводић.

-Имам бебу од четири месеца и пре две недеље дошла сам на идеју да окитимо јелку у селу којој ће се сви радовати. Мештани су прихватили иницијативу и укључили се тако да смо сви заједно учествовали у новогодишњој магији. Надам се да ће ово прерасти у традицију и да ћемо сваке године имати прелепо окићено село – рекла је Ђурђина Војводић и додала да без малих помагача не би успели пуно тога да ураде.

Са Ђурђином су Бранка Карановић и Милица Шипка од почетка учествовале у реализацији ове идеје. Подршка је стигла и од Месне заједнице, али и осталих Великоселаца.

Да би све било бајковито, како и треба да буде за Нову годину, ту је био и Деда Мраз који је стигао на кочијама и на радост малишана делио је слаткише. Куваним вином послужени су старији који су присуствовали паљењу новогодишње расвете.

 

406232612_370326685521946_2042932259365972253_н

Чланови Културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ” из Банатског Великог Села организују у петак, 22. децембра у 19 сати и 30 минута „Новогодишњи концерт”. Гости на концерту биће Културно-уметничко друштво „Јана” из Земуна, а како поручују из овог друштва са нестрпљењем чекају да са својом верном публиком поделе оно што су месецима уназад припремали.

У сали биоскопа представиће се све фолклорне секције друштва од најмлађих до најстаријих, као и певачке групе.

Куце у селима (3)

Да се у селу лепше одраста и мирније живи, Милан Врањеш је одувек знао. Ипак, у једном периоду живота, када је у Кикинди, као свршени трговац, добио посао у струци, преселио се из родног Банатског Великог Села у град. После неколико  година, решио је да се врати у родитељску кућу у селу – својим најближима, друговима и колегама са фолклора којим се бави 18 година у КУД „Марија Бурсаћ“ у којем је, од пре неколико година и кореограф.

Управо у то време овај тридесетчетворогодишњак сазнао је за конкурс Министарства за бригу о селу за доделу новца за куповину сеоске куће са окућницом. Најновији конкурс је, осим младих брачних парова, самохраних родитеља и младих пољопривредника, први пут био доступан и самцима, што је Милан тада и био. Али, не задуго. У време када је почео да припрема конкурсну документацију, преко фолклора је у Санаду упознао Душанку и формирали су породицу. Наредног месеца они ће се уселити у свој нови дом.

– Више волим село, здравија је средина и за децу и за одрасле. Већи део живота провео сам овде, а удаљени смо само 6-7 км до града. У међувремену сам упознао своју жену и нашли смо кућу која нам одговара. Два месеца смо чекали позив из Министарства и пре три недеље смо у Београду потписали уговор. Одмах затим кућа је и преписана, променили смо адресу и ускоро се усељавамо – прича Милан.

Кућа коју су Душанка и Милан одабрали има два објекта на пет ари плаца. Милан каже да је новији део од 104 квадрата изграђен шездесетих година и да је био одмах усељив.

– Било је више заинтересованих, али мене власници знају од рођења и одлучили су да ја имам приоритет – каже Милан. – Кућа је, такође, у делу села које се зове Хуберт, ту су ми и родитељи, на два минута. Презадовољан сам и био сам сигуран да ћу успети да добијем новац од Министарства, мада су ми говорили супротно и да ми треба веза. Ја никога нисам позвао, никакву везу нисам тражио, само сам све урадио по прописима и добио сам кућу. Презадовољан сам.

Ово нису једине лепе вести. Најлепше је Милан добио неколико месеци раније, када је сазнао да ће постати отац. Девојчицу, која ће се, мама је тако одлучила, звати Лана, очекују почетком јануара. До тада, Милан је решио да још мало уреди њихов нови дом.

– У току су мањи радови, поставио сам изолацију и уређујем кућу. Очекујем да ћемо се уселити у децембру, може Лана и да порани – закључује Милан и додаје да је супруга запослена у Јавном комуналном предузећу у Чоки, али да ни то неће бити проблем јер су велики посао већ урадили – биће своји на своме.

Програм доделе бесповратних средстава одобрила је Влада ради мотивисања становништва да остане на селу и подстицања младих да се врате на село путем решавања њиховог стамбеног питања. Овим се постиже повећање броја сеоског становништва, смањење просечне старости становника и побољшање опште демографске структуре у селима што доводи до покретања и раста привредних активности на селу, наводи председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Ове године је интересовање за конкурс, на територији Града, изразило близу сто подносилаца захтева. Локална самоуправа је, на основу рада Комисије за утврђивање испуњености услова за учешће на јавном конкурсу, сачинила близу 60 пријава и исто толико записника и процена које су подносиоци предали на конкурс, заједно са изјавама власника кућа који су код Јавног бележника прихватили учешће на овом конкурсу – објашњава Богдан. – Циљ локалне самоуправе је да, заједно са Владом Републике Србије, ради на томе да се оживе села, да се млади подстакну да остану у местима у којима станују, као и да из града дођу на село да живе. Улагања у месне заједнице на селима су већа него икада и услови живота на селу много су бољи него у претходном периоду.

Основни услови који су важили и у претходним годинама су да подносиоци немају навршених 45 година живота и да немају на свом имену уписану непокретност у последњих пет година, што се не односи на поседовање пољопривредног земљишта које се налази ван грађевинског рејона. Куће која су предмет прометовања путем конкурса морају да испуњавају основне услове за живот и не могу прелазити процењену вредност већу од 1,2 милиона динара, а након купопродаје је забрањено њено отуђење у наредних десет година.

Пријављивање на конкурс трајало је од марта до 1. новембра. По најновијем конкурсу до сада је, на територији града Кикинде, одобрено и реализовано 19 уговора за куповину сеоских кућа са окућницом. Подносиоци су добили средства за куће уједначено по свим кикиндским селима. Куће су добили: осам младих брачних парова и невенчаних партнера, четири појединца и седморо самохраних родитеља.

Иако је конкурс затворен 1. новембра, ово није и крај за оне који су конкурисали јер се очекује да ће, са ресорним министарством, до краја буџетске године бити потписано још уговора.

Што се Врањеша тиче, они се већ радују усељењу и поносни су што су, још пре њеног рођења, малој Лани омогућили да расте на мирном и безбедном месту.