Банатско Велико Село

водовод-баранда-1

Због радова на водоводној мрежи који подразумевају израду чворишта на водозахвату у Банатаском Великом Селу, сутра 31. јануара, без воде ће остати мештани поменутог села,  од 7:30 до 15 часова.

Моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације, на располагању је број позивног центра 062/8844888.

У случају лоших временских услова, радови ће се померити за понедељак. Из ЈП “Кикинда” захваљују на стрпљењу и разумевању.

 

гласс-475451-640

Због планираних радова на водоводној мрежи, данас 28. јануара, од 8 до 13 часовабез воде ће остати становници Омладинске улице у Банатском Великом Селу од угла Симе Шолаје до зграде Месне заједнице, са могућности проширења и на амбуланту Дома здравља.

ИЗ ЈП “Кикинда” захваљују на стрпљењу и разумевању.

цесма-вода

Због планираних радова на водоводној мрежи, сутра, 25. јануара, без воде ће остати станари Омладинске улице у Банатском Великом Селу, у делу од угла са улицом Симе Шолаје до зграде Месне заједнице (са могућношћу проширења на амбуланту).

Прекид у снабдевању трајаће од 8 до 13 сати, саопштено је из ЈП “Кикинда”.

великоселци-фудбалери-1

Фудбалери млађих категорије „Козаре“ из Банатског Великог Села и ОФК „Кикинде“ четврти пут су учествовали на једном од највећих турнира на Балкану, „Шампион јуниор купу“.
На такмичењу у Сарајеву учествовала су великоселска деца узраста 2011, 2012 и 2013. годиште под вођством тренера Милана Родића и Николе Латиновића.

-Учествовали смо са 23 деце, а са нама су била и два тренера и пет родитеља. На турниру је учествовало 540 екипа у девет годишта. Ми смо задовољни наступом наших младих фудбалера. Деца годиште 2011. и 2013. остварила су два минимална пораза, док су се фудбалери 2012. годишта, од 56 екипа, пласирали међу 16 најбољих. У борби за четвртфинале изгубили смо од екипе са Хвара и за наш сеоски клуб то је огроман успех – каже тренер Милан Родић.

Фудбал се играо на три, четири терена, а свака утакмица имала је знатан број гледалаца.

-Осим домаћих екипа из Босне и Херцеговине, учествовале су и екипе из Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словеније,Шведске и Турске. За нашу децу ово је значајно искуство с обзиром на то да су се сусрели са другачијим начином такмичења, а стекли су и нова пријатељства. Добили смо и неколико позива за слична такмичења у Хвару и Поречу – додао је наш саговорник.

И фудбалери „Кикинде“ такмичили су се у категоријама 2011. годиште са две екипе и по једном екипом 2012. и 2013. годиште. Једна екипа 2011. годиште пласирала се такође међу 16 најбољих.

-Сви су добили прилику да играју и осете турнирску такмичарску атмосферу. Младе фудбалере су предводили тренери Жика Парабуцки, Драган Шибул и Небојша Ђукић. Осим спорта, нашло се времена и за дружење и обилазак града, тако да се сви враћају задовољни и пуни лепих утисака – рекао је спортски директор Марко Вукобрат, који им је пружао подршку.

А.Ђ.

велико-село-пут

На путу Банатско Велико Село – Кикинда ових дана санирано је уздигнуће и улегнуће пута које је представљало проблем возачима. Реч је о делу пута на ком се налази ћуприја на каналу која је пропала, истакла је Мира Пећанац, председница Савета Месне заједнице.

-Поменути део пута је асфалтиран и у потпуности саниран. Састругани асфалт искориштен је да се наспе пољски пут код вртића „Ластавица“. Реч је о делу атарског пута који се користи за доставу хране деци у вртићу. Извођач радова је фирма „Еко градња“, а радове је финансирала локална самоуправа – сазнајемо од Мире Пећанац.

У току је и уклањање остатака мотела „Крајина“ у центру села који је изгорео пре годину и по дана.

-Мотел је власништво фирме „АД Козара“ која је поднела захтев за уклањање згаришта. Рушење делова објекта који су остали након пожара, и који су били небезбедни, је у завршној фази и очекујемо да ће за неколико да ће ускоро бити и завршено – навела је наша саговорница.

Мотел у центру села изгорео је 29. јуна 2023. године. Пре тога две деценије није био у функцији, а ватрена стихија најпре је захватила кров, да би потом изгорела и унутрашњост, а као узрок пожара наведене су неисправне струјне инсталације. У овом мотелу некада се налазио ресторан, куглана, конгресна сала и канцеларије „Козаре“.

 

А.Ђ.

марија-бурсац-новогодисњи-(2)

Чланови Културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ” из Банатског Великог Села Новогодишњим концертом завршили су ову годину. Овом приликом представиле су се све секције друштва, а својој верној публици приредили су лепо вече.


Концерту су, у препуној сали, присуствовали и градоначелник. Младен Богдан и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.


– Година на измаку била је изазовна. Сви заједно имали смо пуно посла, али како смо били сложни и јединствени, остварили смо добре резултате. Хвала свима на подршци коју сте нам пружили да наставимо да радимо и боримо се за наша села и наш град – рекао је први човек града.


Децу је пакетићима обрадовао Деда Мраз. Гости на концерту била су културно уметничка друштва „Јандрија Томић Ћић“ из Крајишника и „Царза“ из Апатина.


А.Ђ.

 

радници-сри-ланка-3

Фирма за производњи дрвне амбалаже „Поп Лукић“ из Банатског Великог Села основана е 2001. године. Од породичног посла дошли су до предузећа које извози своје производе у земље Европске уније, а са повећањем производње суочили су се са проблемом недостатка радника. Власници су браћа Светислав и Ђорђе Лукић и како би дошли до неопходне радне снаге унајмили су раднице и раднике из Шри Ланке.

-Производ се добро продаје и улагање у квалитетну производњу дало је резултате. Како би испоштовали купце, али и наше запослене, морали смо да ангажујемо раднике из иностранства. Дуго смо тражили раднике у нашем окружењу, али их нисмо нашли. Чули смо за агенције које увозе раднике. Најпре смо имали Индијце, њих седморицу за које мислим да су најпре били запослени у фабрици „Тоза Марковић“. Били су ту неколико месеци и отишли су. Искрено, сматрам да смо им ми били само успутна станица до земаља Европске уније које су им биле крајњи циљ. Пре пола године добили смо препоруку од фирми које се баве сличном производњом да ангажујемо раднике из Шри Ланке. Тражили смо да то буду жене с обзиром на то да посао није тежак – појашњава Светислав Лукић.

Међу онима који су трбухом за крухом превалиле хиљаде километара да би стигле до Банатаског Великог Села је и четрдесетдвогодишња Динета Санамери. У Кикинди је нашла и љубав, живи са Миланом, такође радником фирме „Поп Лукић“.

-Дошла сам прошле године у априлу. Посао није тежак, а људи су љубазни. Заволела сам Србију иако је потпуно другачија од Шри Ланке. Најтеже се привикавам на зиму. Храна је одлична, иако је потпуно другачија од наше и много сам заволела бурек. Језик још увек нисам савладала, али се трудим. Жеља ми је да имам добар живот и овде сам сигурна да ћу га пронаћи. Куће у Шри Ланци су веће, али ваше, у Србији, су лепше и богатије. Пре доласка у Банатско Велико Село радила сам у Хонг Конгу осам година и једино чему стремим је да останем овде – сазнали смо од Динете.

Има стара 26 година је дошла у априлу и привикава се на нов начин живота, културу и све остало.

-Свиђа ми се Србија и волела бих да останем овде. Срби су љубазни и насмејани, али оно на чега још увек не могу да се навикнем је чињеница да су гласни. Свиђа ми се храна, нарочито теста. Отац ми је преминуо и у Шри Ланки имам само мајку с обзиром на то да сам јединица. Циљ ми је да зарадим довољно новца и да и мајку доведем у Србију. Имам момка који је такође у Србији, запослен је у Борчи и виђамо се кад год можемо – казала нам је Има.

На питање да ли је исплативо, Светислав Лукић каже:

-Није јефтино. Сви страни радници имају осигурање, фиксну плату, обезбеђен стан и новац за храну. Сваки сат прековременог рада се додатно плаћа. Захваљујући њима завршили смо добро сезону и испоштовали све купце. Нису радници као што су наши држављани, али су коректни и труде се. Када их питамо како им је код нас, тврде да им је добро. Лепо су се снашли и део њих је већ дуго ван родне земље. Једна од радница била је дуго у Пекингу, а један од радника десет година провео је радећи у Дубаију – додао је Лукић.

Фирма „Поп Лукић“ највише производи дрвени патос за гајбе које извози у Француску, Италију и Грчку. Производе и гајбе за воће за домаће тржиште, као и палете.

А.Ђ.

јелка-бвс-(4)

У Банатском Великом Селу окићена је јелка, а новогодишња расвета краси центар села. У стварању новогодишње атмосфере прикључили су се сви, а иницијатива је потекла од мештанке Ђурђине Војводић која је и прошле године организовала украшавање села.

Новогодишњој магији највише су се обрадовали најмлађи који су такође дали свој допринос.

Да би све било бајковито, како и треба да буде за Нову годину, свечаном паљењу новогодишње расвете присуствовао је и Деда Мраз који је стигао на кочијама и на радост малишана делио је слаткише, док су стариији послужени куваним вином.

А.Ђ.

 

вода

Због радова на изградњи постројења за прераду пијаће воде, сутра, 3. децембра могући су повремени прекиди у водоснабдевању и слабији притисак у мрежи у у Банатском Великом Селу од 8 до 14 часова.

Из ЈП “Кикинде” захваљује на стрпљењу и разумевању.

ѕев-излозба-бвс-(1)

Чланови Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села у месној библиотеци организовали су изложбу слика насталих на 8. Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“.  Током августа 35 сликара из Србије стварало је у окружењу језера „Лагуна“, подсетио је овом приликом Марко Ђаковић, председник удружења.

-На колонији је настало више од 40 радова које смо представили Великоселцима и гостима. Тема ликовне колоније била је слободна, а део сликара наставио је да осликава архитектуру у селу, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место. На овај начин желимо да сачувамо објекте из прошлог века и већ сада можемо да се похвалимо да имамо одличне слике које сведоче о прошлости Банатског Великог Села – рекао је Ђаковић.

До краја године планирао је да иста изложба буде организована и у кикиндском Културном центру.

Душан Керкез Џев седмадесетих година прошлог века био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

А.Ђ.