У центру Банатског Великог Села, код Завичајне куће, организован је 13. „Крајишки вишебој“ који је окупио шест такмичарских екипа из Србије, међу којима су били и такмичари из Уба, три екипе из Банатског Великог Села и по једна из Накова и Нових Козараца.

Александар Поповић (28) из Ваљева професионално се бави обарањем руку, што је била његова дисциплина. Члан је екипе „Горски вукови“ из Уба и радо се одазива вишебојима.
-Обарање руку тренирам од 14 године и до сада сам пет пута био шампион Србије, већ три године сам трећи у свету у категорији од 75 до 85 килограма и члан сам репрезентације Србије. – открио нам је Поповић – За обарање руку најважније су тетиве на рукама и одговарајући тренинзи. Два пута недељно имам спаринге на столу, а ту су и вежбе снаге и издржљивости.

Стеван Вељко (23) из Нових Козараца такмичио се у три дисциплине: ходање по брвну, скоку у вис из места и пењање уз стожину.
-Свака дисциплина је тешка на свој начин, али је за пењање уз стожину потребно највише умешности. Код ходања по деблу важна је равнотежа и брзина, код скока у вис потребне су јаке ноге, а за стожину је пресудна снага. Сваке године учествујем и ово је начин да одамо почаст нашим старима и крајевима одакле су дошли – истакао је Стеван Вељко.
Дугогодишњи такмичар Владимир Булатовић (31) ове године био је у улози судије у дисциплини обарање руку.

-Руке су се обарале на професионалном столу који се користи на државном првенству и пошто знам правила позван сам да будем судија. Десет година био сам учесник у више дисциплина: надвлачењу конопца, обарању руку и другим. За све дисциплне потребни су снага и умеће, а посебно је важно младима скренути пажњу на то колико је потребно бавити се спортом и бити у природи, а управо је то један од циљева вишебоја – поручио је Булатовић.
Борислав Стоисављевић, председник удружења „Крајишки вишебој“ из Банатског Великог Села додао је да су се екипе такмичиле у десет дисциплина.

-Циљ је неговање обичаја, традиције и културе српског народа. – напоменуо је Стоисављевић – Вишебој је отворила трка у џаку за децу, након чега су се и одрасли такмичили у истој дисциплини, настављено је са ходањем по брвну, скоком у даљ и вис из места, куке, обарање руку, привлачење кличка, пењање уз стожину да би се завршило надвлачењем конопца.
Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио манифестацију, и његови сараднци Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и председник Скупштине града Младен Богдан.

– Овакви догађаји важни јер села оживе. На једном месту окупе се све генерације, а како се Дан Банатског Великог Села прославља у добром расположењу, ту су и гости из околних села. Ово је један од начина да оживимо традицију и очувамо витешке дисциплине везане за крајеве из којих су дошли наши преци, да се новим генерацијама дочара какво је било чојство и јунаштво – казала је Дијана Јакшић Киурски.
Поред тога што су најбољи добили пехаре и медаље, ово је била прилика и да се заслужним мештанима доделе захвалнице.



– Драго ми је што се оваква манифестација први пут одржала код нас и што сам лично допринела својој екипи да буде укупни победник. Било је лепо дружење и волела бих да ове игре код нас постану редовне и још масовније и да и остала наша села наступају на њима. 






















Савршено место за заснивање породице
Чланови КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села одржали су вечерас Новогодишњи концерт у сали биоскопа у овом месту. Први пут су насатупили са гостима из КУД „Ђидо“ из Бечеја, каже председник великоселског КУД-а, Горан Шормаз.
– Година за нама била је препуна изазова, али смо препознали да само заједно можемо да креирамо бољу будућност – рекао је градоначелник, Никола Лукач. – Хвала вам што чувате традицију, културу и обичаје краја у којем су нам корени. Желим вам у новој години пуно здравља, да празнике проведете у кругу најмилијих, и да се увек, као и вечерас, радујемо дечијим осмесима који су нам мотив да радимо и маштамо још више и да заједно креирамо још бољу будућност у Банатском Великом Селу, Кикинди и у нашој Србији.
Мештани Банатског Великог Села обележили су 77 година од колонизације, доласка Крајишника у овај део Баната. На сцени Дома културе, чланови културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“ и њихови гости, оживели су сећање на то време и представили песме и игре из завичаја досељеника у програму под називом “Живјећемо, дашта ћемо” .
Председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац, истакла је да се мештани поносе наслеђем које им је остављено да га чувају и унапређују.
Велика сала Дома културе вечерас је била потпуно испуњена мештанима и гостима за које су чланови КУД „Марија Бурсаћ“, чланови драмске секције Основне школе „Славко Родић“ и гости из Крајишника, КУД „Јандрија Томић – Ћић“, извели богат програм са инсценацијама колонизације, прела, и са песмама и играма из Босне. По речима председника КУД-а, Горана Шормаза, великоселско културно-уметничко друштво има 120 чланова, подељених у четири играчке и четири певачке секције.
– Све што се дешава у селу, обично се одвија у парку где се налази и Завичајна кућа и амфитеатар, у ком се одвијају културни програми током лета. Радује ме што је одзив био заиста велики, подршку су нам пружила сва наша удружења, а спремили смо и ручак за све учеснике радне акције у ком су нам помогли наши ловци- рекла је Мира Пећанац, председница Савета Месне заједнице Банатско Велико Село.
У Кикинди је, седми пут, гостовао караван ‘Изађи ми на теглу” – гастрономско такмичење у прављењу ајвара. На градском тргу надметало се девет екипа, а најбоље су биле чланице удружења „Орхидеја“ из Банатског Великог Села. Другопласирано је Удружење грађана ”Дора”, а треће место заузело је Удружење жена ”Нови Козарци”. У финалу у Београду, 8. октобра, наступиће чланице првопласиране и другопласиране екипе.
Један од чланова жирија био је и руководилац Одсека за пољопривреду Града, Далибор Оличков,
Занимљиво је да је, подстакнуто успешним пласманом, више од 30 домаћинстава започело сопствену производњу ајвара. Караван у току једне сезоне пређе око 20 хиљада километара. Сваке године креће из Руског Крстура, као наставак програма „Дани паприке“. На финалу на Калемегдану, проглашавају се најбољи – краљ и краљица „српског кавијара“.