Банатско Велико Село Архиве | Паге 9 оф 9

358274986_299052242605832_6611069621979296729_н

Вишебој у Банатском Великом Селу чува чојство и јунаштво

Aleksandra Djuran Јулy 29, 2023

У центру Банатског Великог Села, код Завичајне куће, организован је 13. „Крајишки вишебој“ који је окупио шест такмичарских екипа из Србије, међу којима су били и такмичари из Уба, три екипе из Банатског Великог Села и по једна из Накова и Нових Козараца.

Александар Поповић (28) из Ваљева професионално се бави обарањем руку, што је била његова дисциплина. Члан је екипе „Горски вукови“ из Уба и радо се одазива вишебојима.

-Обарање руку тренирам од 14 године и до сада сам пет пута био шампион Србије, већ три године сам трећи у свету у категорији од 75 до 85 килограма и члан сам репрезентације Србије. – открио нам је Поповић – За обарање руку најважније су тетиве на рукама и одговарајући тренинзи. Два пута недељно имам спаринге на столу, а ту су и вежбе снаге и издржљивости.

Стеван Вељко (23) из Нових Козараца такмичио се у три дисциплине: ходање по брвну, скоку у вис из места и пењање уз стожину.

-Свака дисциплина је тешка на свој начин, али је за пењање уз стожину потребно највише умешности. Код ходања по деблу важна је равнотежа и брзина, код скока у вис потребне су јаке ноге, а за стожину је пресудна снага. Сваке године учествујем и ово је начин да одамо почаст нашим старима и крајевима одакле су дошли – истакао је Стеван Вељко.

Дугогодишњи такмичар Владимир Булатовић (31) ове године био је у улози судије у дисциплини обарање руку.

-Руке су се обарале на професионалном столу који се користи на државном првенству и пошто знам правила позван сам да будем судија. Десет година био сам учесник у више дисциплина: надвлачењу конопца, обарању руку и другим. За све дисциплне потребни су снага и умеће, а посебно је важно младима скренути пажњу на то колико је потребно бавити се спортом и бити у природи, а управо је то један од циљева вишебоја – поручио је Булатовић.

Борислав Стоисављевић, председник удружења „Крајишки вишебој“ из Банатског Великог Села додао је да су се екипе такмичиле у десет дисциплина.

-Циљ је неговање обичаја, традиције и културе српског народа. – напоменуо је Стоисављевић – Вишебој је отворила трка у џаку за децу, након чега су се и одрасли такмичили у истој дисциплини, настављено је са ходањем по брвну, скоком у даљ и вис из места, куке, обарање руку, привлачење кличка, пењање уз стожину да би се завршило надвлачењем конопца.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио манифестацију, и његови сараднци Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и председник Скупштине града Младен Богдан.

– Овакви догађаји важни јер села оживе. На једном месту окупе се све генерације, а како се Дан Банатског Великог Села прославља у добром расположењу, ту су и гости из околних села. Ово је један од начина да оживимо традицију и очувамо витешке дисциплине везане за крајеве из којих су дошли наши преци, да се новим генерацијама дочара какво је било чојство и јунаштво – казала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред тога што су најбољи добили пехаре и медаље, ово је била прилика и да се заслужним мештанима доделе захвалнице.

343730489_958666351837439_7248901972493166414_н

Крајина у срцу и души: У Банатском Великом Селу обновљена Завичајна кућа

Jelena Trifunović Јуне 3, 2023

Завичајна кућа у Банатском Великом Селу, која је у протеклом периоду обновљена, данас је свечано отворена и освештана. Важност очувања објекта који сведочи о културном наслеђу, традицији и коренима истакли су Александар Ђедовац, директор Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону и градоначелник Никола Лукач који су пресецањем врпце озваничили његово поновно отварање.

-Фонд на чијем сам челу формирала је Скупштина АП Војводине, а нама је да помажемо, али и да унапредимо сарадњу Срба из региона. Улога свих завичајних кућа и ове је да нас повеже са коренима, да не заборавимо одакле смо дошли и потекли. Банатско Велико Село населили су Срби из Босне и то су наши корени које треба да преносимо на млађе генерације. Не живимо у завичају, али завичај живи у нама – рекао је Ђедовац.

На старој приземној брвнари која је симбол досељавања Крајишника у Банат, замењена је кровна конструкција и урађено осветљење око саме куће, стецишта свих збивања у селу. Градоначелник Никола Лукач истакао је да су Великоселци неколико деценија желели да обнове Завичајну кућу.

-Важно је и да знамо одакле смо и ко смо и да чувамо сећање на наше претке. Ово је место окупљања свих мештана и старих и младих. Овде се већ одржава више манифестација, важних за село, али и за град, а ја се надам да ће их бити све више. Чувајући прошлост, градимо будућност – поручио је Лукач.

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац није крила задовољство што је Завичајна кућа сређена четврт века после изградње.

-Захвални смо свима који су помогли, а огроман допринос у сваком кораку обнове дали су чланови удружења „Крајишки вишебој“ и „Орхидеја“ . Обнова крова коштала је 550.000, а електрификација простора око самог објекта 500.000 динара. Све манифестације у селу одвијају се око нашег огњишта, а то је ово место – додала је Пећанац.

Удружења грађана радо су подржала овај пројекат и дала све од себе да помогну колико могу, напоменуо је Борислав Стоисављевић, председник удружења грађана „Крајишки вишебој“.

-Постојимо 12 година и за нас је ово круна нашег успеха. Од 1997. године није било улагања у објекат и он је поприлично пропао. Од 2011. године на платоу испред куће организујемо манифестације и до сада их је било више од двадесет, а од сада ће их бити још више – рекао је Стоисављевић.

У Банатско Велико Село, након Другог светског рата, доселили су Срби из Босанског Грахова, Бихаћа, Дрвара и Босанског Петровца.

Сеоске спортске игре у Мокрину: Тријумф Великоселаца

Dejan Panić Маy 15, 2023

На петим Сеоским спортским играма, у које су први пут укључена и кикиндска села, на локалном надметању у Мокрину, тријумфовала је екипа из Банатског Великог Села. За ривале су имали две мокринске и екипу из Руског Села. Великоселци су тако изборили право наступа на регионалном такмичењу одакле пак победник одлази на државну завршницу. Капитенка екипе из Великог Села Александра Чубрило, рекла је:

– Драго ми је што се оваква манифестација први пут одржала код нас и што сам лично допринела својој екипи да буде укупни победник. Било је лепо дружење и волела бих да ове игре код нас постану редовне и још масовније и да и остала наша села наступају на њима.

У Банатском Великом Селу бира се грб места

Igor Crnogorac Маy 2, 2023

Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.

– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.

Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.

Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.

На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300 Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржана су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.

(ВИДЕО) Иза њих су године посвећености и труда: Рођендански концерт КУД-а „Марија Бурсаћ”

Jelena Trifunović Април 29, 2023

КУД „Марија Бурсаћ” вечерашњим концертом на ком су наступили од најмлађих чланова па до ветерана, прославио је 74 године постојања и 27. рођендан од када је рад друштва обновљен. У препуној биоскопској сали у Банатском Великом Селу, свечану атмосферу употпунио је наступ гостујућег КУД-а „Светозар Марковић” из Новог Сада.

-Вечерас је на програму 13 тачака, међу којима је и премијерна изведба кореографије Босилеградско Крајиште – рекао је Милан Врањеш, уметнички руководилац КУД-а.

Рођендан КУД-у је честитао градоначелник Никола Лукач.

-Ви Великоселци чувате традицију, културу и обичаје наших крајева, али и поштујете све друге. КУД „Марија Бурсаћ” је место окупљања свих генерација- истакао је Лукач у обраћању.

Да заслужују све похвале за протекле године труда, рада и неговања традиције, истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Посебно заслужују честитке јер су за све ове године рада показали како се на један достојан, доследан и посвећен начин чувају традиција и обичаји једног народа, посебно дух Крајишника. Освојили су престижне награде на бројним такмичењима и најпрестижнијим манифестацијама као што је Сабор фолклора у Србији. Стварају нове песме и игре које имају своју вредност и потенцијал да постану део неког новог културног наслеђа. Мени су посебно драги јер сви чланови улажу толико труда, жеље, енергије и ентузијазма у све то што раде, а љубав према фоклору преносе на млађе генерације- рекла је Јакшић-Киурски.

Заједништво, моба и добра воља – у Банатском Великом Селу све је могуће

Igor Crnogorac Марцх 25, 2023

Да у Месној заједници Банатско Велико Село брину о својим мештанима, јасно је и по томе што листу приоритета прилагођавају њиховим потребама. За прошлу годину планирана реконструкција дотрајале зграде Месне заједнице сведена је на неопходне радове у само једном делу, каже председница савета МЗ Мира Пећанац.

– Зграда Месне заједнице изграђена је 1949. године и заиста јој је неопходна реконструкција. Међутим, променили смо приоритете јер нам је важније да се уреди објекат који користи више људи, а то је започета зграда на стадиону Фудбалског клуба „Козара“. Деца нам се за утакмице припремају у неусловном простору. Очекујемо помоћ Града и Покрајине како бисмо зграду привели намени. За уређење свлачионица, вежбаонице, теретане, канцеларије, потребно је 15 милиона динара – каже наша саговорница.

У згради МЗ зато је урађено само најнеопходније: саниран је део крова, уведено грејање, замењене су електроинсталице и столарија, као и део намештаја, и то само у делу зграде. Све је коштало око 1,4 милиона динара.

– Подршка Града за комплетну реконструкцију постоји. Само пројекат кошта 1,5 милион, а радови би били вредни 25 милиона динара. Сада се надамо помоћи да се оспособи простор некадашње дискотеке „Неон“ јер млади у селу немају места за излазак.

Банатско Велико Село има 2.050 становника, 500 мање него на попису 2011. године. Из буџета Града прошле године добили су 12,8 милиона динара.

– По пројекту Града ове године добићемо мини-постројење за пречишћавање воде. Урадићемо и видео-надзор централног парка и зграде МЗ. Такође, запошљавамо четири радника на привремено-повременим пословима, двојицу на одржавању два сеоска гробља, како бисмо мештане ослободили тих трошкова – додаје Мира. – Планирамо и уређење фасада Удружења пензионера и Удружења пчелара.

Нове просторије за Пошту и Библиотеку

У згради Месне заједнице постојао је неискоришћен простор, каже Мира. У договору са Поштом и уз помоћ Града, шалтери су премештени у адаптирани део зграде, а ове године биће инсталиран и банкомат.

Народна библиотека уредила је, такође уз помоћ Градске управе, просторије огранка у приземљу и преселила се са спрата, како би била доступнија старијим мештанима.

Завичајна кућа, заштитни знак села, у новом издању

За адаптацију Завичајне куће, објекта који чува сећање на родни крај колониста, Фонд за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Покрајине, издвојио је 540 хиљада динара. Објекат од педесетак квадрата добиће ново рухо и струју.

Свечано отварање заказано је за 13. мај, када ће бити одржан и Школски вишебој у организацији Удружења „Крајишки вишебој“. На ову манифестацију позвани су и гости са Косова, из Републике Српске и из Румуније.

Цело село активно у удружењима

Месна заједница финансира трошкове режија свих удружења, а има их 11.

Председница Савета истиче да се КУД „Марија Бурсаћ“ омасовио, сада има и и предшколску групу и припремају најмање четири концерта годишње који се увек жељно ишчекују.

У селу постоје два актива жена: „Великоселке“ и „Орхидеја“. Прошле године били су домаћини Изложбе предузетничких вештина удружења жена из града и околине. У централном парку приређени су гастрономски програми и изложбе. Организатор догађаја био је Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Жене из Удружења „Орхидеја“ прославиле су село победом на такмичењу „Изађи ми на теглу“ у Кикинди и представљале су град на централној манифестацији у Београду.

Моба није заборављена

– Потичемо из краја где је моба веома заступљена и ми одржавамо тај леп обичај заједништва – каже Мира Пећанац. – На тај начин, уз дружење, прошлог лета смо уредили трибине на помоћном терену „Козаре“. Да смо још увек сложни, показали смо и у пројекту НИС-а „Заједници заједно“. Добијених 120 хиљада динара уложили смо у материјал. Ватрогасцима НИС-а придружили су се мештани у уређењу централог парка и амфитеатра.

И Велико Село има своју Лагуну

На месту једне сеоске депоније, од пре десетак година, село има језеро, праву зелену оазу коју су назвали „Лагуна“. Језеро има двадесетак позиција за риболовце, места за камповање и асфалтирану и осветљену „Стазу здравља“ која, у свим годишњим добима, има своје шетаче. Налази се на мапама туристичких места које би требало посетити и својеврсна је атракција села. Иначе, у селу се поносе и са 14 хектара зелених површина које сами одржавају.

Акватлон – државно такмичење само у Банатском Великом Селу

Уз подршку Триатлон савеза Србије, локалне самоуправе и Месне заједнице, Пливачко удружење БWС сваке године, крајем јула, управо на базену у овом месту организује „Великоселски акватлон“, такмичење које има међународни карактер.

Савршено место за заснивање породице

– Наше село је идеално за одрастање деце. По програму доделе кућа младим брачним паровима, прошле године је овде збринуто пет породица. Мислим да има више интересовања него празних кућа. Максимално смо организовани, имамо одличну инфратруктуру, нашим грађанима све је доступно – каже председница Савета, Мира Пећанац.

Звуци Крајине за празнично расположење

Igor Crnogorac Децембер 24, 2022

Чланови КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села одржали су вечерас Новогодишњи концерт у сали биоскопа у овом месту. Први пут су насатупили са гостима из КУД „Ђидо“ из Бечеја, каже председник великоселског КУД-а, Горан Шормаз.

– Вечерас на нашој сцени наступа 120 наших и 30 чланова КУД-а „Ђидо“. Припремили смо игре из Лесковца, Врања и Понишавља, као и песме из Босне. Наступиће и дечија фолклорна група – њих 40, што је највише до сада – најавио је Шормаз.

Традиционалном концерту присуствовали су градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Година за нама била је препуна изазова, али смо препознали да само заједно можемо да креирамо бољу будућност – рекао је градоначелник, Никола Лукач. – Хвала вам што чувате традицију, културу и обичаје краја у којем су нам корени. Желим вам у новој години пуно здравља, да празнике проведете у кругу најмилијих, и да се увек, као и вечерас, радујемо дечијим осмесима који су нам мотив да радимо и маштамо још више и да заједно креирамо још бољу будућност у Банатском Великом Селу, Кикинди и у нашој Србији.

Дијана Јакшић Киуски изразила је задовољство због многобројних претпразничних концерата који се организују у селима и граду.

– То је леп начин да се уз музику испрати стара и да идемо у сусрет новој години, да она буде што лепша, боља и успешнија. Свим Великоселцима честитам Нову годину и желим срећне божићне празнике и да им се испуне жеље да буду бољи, здравији и срећнији. Нека у новој години имају што више здравља и разлога за срећу – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Традиционални Новогодишњи концерт испунио је салу биоскопа, а публика је, у правом претпразничном расположењу, с радошћу испратила наступе својих уметника и њихових гостију.

Сећање на дане када су Крајишници стигли у Банат

Igor Crnogorac Оцтобер 29, 2022

Мештани Банатског Великог Села обележили су 77 година од колонизације, доласка Крајишника у овај део Баната. На сцени Дома културе, чланови културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“ и њихови гости, оживели су сећање на то време и представили песме и игре из завичаја досељеника у програму под називом “Живјећемо, дашта ћемо” .

Прослави су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник, Никола Лукач, председник Скупштине Града, Младен Богдан и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Традиција, култура и обичаји народа с љубављу и пажњом чувају се у овом Културно-уметничком друштву и у читавом селу и хвала им на томе – рекао је градоначелник Лукач. – Ова сећања обавезују нас да будемо много мудрији и да, заједно, стварамо још боље услове за живот.

Председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац, истакла је да се мештани поносе наслеђем које им је остављено да га чувају и унапређују.

– Наши преци били су довољно храбри да без ичега дођу у потпуно непознате крајеве. То није било случајно – они су сви били добри борци и то је и био разлог да буду насељени уз границу.

Председница Савета МЗ подсетила је да је садашњи Дом културе изграђен мобом 1949. године и у плану је да се, у наредне три године, потпуно реконструише, у чему ће помоћи Град Кикинда.

Велика сала Дома културе вечерас је била потпуно испуњена мештанима и гостима за које су чланови КУД „Марија Бурсаћ“, чланови драмске секције Основне школе „Славко Родић“ и гости из Крајишника, КУД „Јандрија Томић – Ћић“, извели богат програм са инсценацијама колонизације, прела, и са песмама и играма из Босне. По речима председника КУД-а, Горана Шормаза, великоселско културно-уметничко друштво има 120 чланова, подељених у четири играчке и четири певачке секције.

У време колонизације, тих, првих послератних година, из Босне и Херцеговине у Војводину је стигло укупно 76 хиљада људи. У Банату је, у такозваној Осмој офанзиви, насељено 29 места. На подручју садашњег Банатског Великог Села настанило се становништво из Босанске Крајине, и то углавном из Босанског Петровца и Дрвара. Крајишници су, заправо, стигли у три села: Шарлевил, Хуберт и Солтур, која су се спојила у једно. Према казивању старијих мештана, становници нису могли да се договоре о називу, па су усвојена оба предлога – и Банатско и Велико, која су, 1947. године ушла у назив места. Годину дана касније, на попису, село је имало 4.400 становника, што је и највећи забележени број мештана.

Према попису из 2011. године, Банатско Велико Село има око две и по хиљаде житеља који се поносе чињеницом да су једно од најуређенијих села у земљи. Све улице асфалтиране су до 1977. године, фудбалски стадион постоји дуже од пола века, а више од три деценије село има и отворене базене.

Директни пут до Кикинде изграђен је 1991. године, али је село са суседним Наковом било спојено већ 1962. године и то асфалтним путем за који су подлогу, циглу по циглу, мештани постављали ручно, сложни у жељи да за своје породице стварају бољу и лепшу будућност. Овај дух заједништва у Банатском Великом Селу одржао се до данас и свакако је још једно вредно наслеђе за генерације које стасавају.

Уређен парк у Ванатском Великом Селу

Jelena Trifunović Оцтобер 6, 2022

Радна акција у центру Банатског Великог Села окупила је представнике Месне заједнице, чланове удружења грађана и бројне друге мештане. Уређење парка иницирали су ватрогасци НИС-а. Посађене су нове саднице храстова, офарбан је амфитеатар, замењене су оштећене канте за отпатке и уређене бетонске жардињере.

– Све што се дешава у селу, обично се одвија у парку где се налази и Завичајна кућа и амфитеатар, у ком се одвијају културни програми током лета. Радује ме што је одзив био заиста велики, подршку су нам пружила сва наша удружења, а спремили смо и ручак за све учеснике радне акције у ком су нам помогли наши ловци- рекла је Мира Пећанац, председница Савета Месне заједнице Банатско Велико Село.

Радну акцију похвалио је Младен Богдан, председник Скупштине града.

-Лепо је што се велики број људи одазвао, што значи да мештани и те како воде рачуна о својој Месној заједници, о здравој животној средини, али и дају добар пример садашњим и будућим генерацијама како се треба односити према својој околини- указао је Богдан.

Заједно са НИС-овим ватрогасцима, летос је одржана акција чишћења околине бушотине термалног извора у центру села.

Великоселчанке направиле најбољи ајвар

Igor Crnogorac Оцтобер 1, 2022

У Кикинди је, седми пут, гостовао караван ‘Изађи ми на теглу” – гастрономско такмичење у прављењу ајвара. На градском тргу надметало се девет екипа, а најбоље су биле чланице удружења „Орхидеја“ из Банатског Великог Села. Другопласирано је Удружење грађана ”Дора”, а треће место заузело је Удружење жена ”Нови Козарци”. У финалу у Београду, 8. октобра, наступиће чланице првопласиране и другопласиране екипе.

”Овакве манифестације веома су важне, не само због дружења, већ и због очувања традиције нашег народа и да се стари рецепти никада не забораве. Велику улогу у томе имају и удружења жена у граду и селима. Наше удружење се бави очувањем традиције и старих рецепата, а ајвар је свакако једно од тих старинских јела. У финалу ћемо правити по истом рецепту, трудићемо се као и данас, па ћемо видети какав ће бити резултат”, рекла је Љиљана Кери из победничке екипе.

Један од чланова жирија био је и руководилац Одсека за пољопривреду Града, Далибор Оличков,

”Част нам је што смо и ове године међу 15 локалних самоуправа у земљи у којима се организује ова манифестација. Било је врло тешко одабрати најбољи јер су сви ајвари били укусни. Екипама које ће учествовати у финалу честитам и желим да понове успех од пре две године, када су представници Кикинде били победници државног такмичења”, рекао је Оличков.

„Изађи ми на теглу“ највећи је гастрономски караван на Балкану. Већ девет година организује га Асоцијација „Башта машта“ из Београда. У претходних осам сезона, караван је обишао 190 градова и напунио 40 хиљада тегли. За такмичаре је обезбеђено више од 90 тона паприке.

Занимљиво је да је, подстакнуто успешним пласманом, више од 30 домаћинстава започело сопствену производњу ајвара. Караван у току једне сезоне пређе око 20 хиљада километара. Сваке године креће из Руског Крстура, као наставак програма „Дани паприке“. На финалу на Калемегдану, проглашавају се најбољи – краљ и краљица „српског кавијара“.

„Изађи ми на теглу“ ове године је под покровитељством Министарства трговине, туризма и телекомуникација, локалних самоуправа и спонзора.