Banatsko Veliko Selo Arhive | Page 9 of 9

358274986_299052242605832_6611069621979296729_n

Višeboj u Banatskom Velikom Selu čuva čojstvo i junaštvo

Aleksandra Djuran July 29, 2023

U centru Banatskog Velikog Sela, kod Zavičajne kuće, organizovan je 13. „Krajiški višeboj“ koji je okupio šest takmičarskih ekipa iz Srbije, među kojima su bili i takmičari iz Uba, tri ekipe iz Banatskog Velikog Sela i po jedna iz Nakova i Novih Kozaraca.

Aleksandar Popović (28) iz Valjeva profesionalno se bavi obaranjem ruku, što je bila njegova disciplina. Član je ekipe „Gorski vukovi“ iz Uba i rado se odaziva višebojima.

-Obaranje ruku treniram od 14 godine i do sada sam pet puta bio šampion Srbije, već tri godine sam treći u svetu u kategoriji od 75 do 85 kilograma i član sam reprezentacije Srbije. – otkrio nam je Popović – Za obaranje ruku najvažnije su tetive na rukama i odgovarajući treninzi. Dva puta nedeljno imam sparinge na stolu, a tu su i vežbe snage i izdržljivosti.

Stevan Veljko (23) iz Novih Kozaraca takmičio se u tri discipline: hodanje po brvnu, skoku u vis iz mesta i penjanje uz stožinu.

-Svaka disciplina je teška na svoj način, ali je za penjanje uz stožinu potrebno najviše umešnosti. Kod hodanja po deblu važna je ravnoteža i brzina, kod skoka u vis potrebne su jake noge, a za stožinu je presudna snaga. Svake godine učestvujem i ovo je način da odamo počast našim starima i krajevima odakle su došli – istakao je Stevan Veljko.

Dugogodišnji takmičar Vladimir Bulatović (31) ove godine bio je u ulozi sudije u disciplini obaranje ruku.

-Ruke su se obarale na profesionalnom stolu koji se koristi na državnom prvenstvu i pošto znam pravila pozvan sam da budem sudija. Deset godina bio sam učesnik u više disciplina: nadvlačenju konopca, obaranju ruku i drugim. Za sve disciplne potrebni su snaga i umeće, a posebno je važno mladima skrenuti pažnju na to koliko je potrebno baviti se sportom i biti u prirodi, a upravo je to jedan od ciljeva višeboja – poručio je Bulatović.

Borislav Stoisavljević, predsednik udruženja „Krajiški višeboj“ iz Banatskog Velikog Sela dodao je da su se ekipe takmičile u deset disciplina.

-Cilj je negovanje običaja, tradicije i kulture srpskog naroda. – napomenuo je Stoisavljević – Višeboj je otvorila trka u džaku za decu, nakon čega su se i odrasli takmičili u istoj disciplini, nastavljeno je sa hodanjem po brvnu, skokom u dalj i vis iz mesta, kuke, obaranje ruku, privlačenje klička, penjanje uz stožinu da bi se završilo nadvlačenjem konopca.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, koji je otvorio manifestaciju, i njegovi saradnci Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

– Ovakvi događaji važni jer sela ožive. Na jednom mestu okupe se sve generacije, a kako se Dan Banatskog Velikog Sela proslavlja u dobrom raspoloženju, tu su i gosti iz okolnih sela. Ovo je jedan od načina da oživimo tradiciju i očuvamo viteške discipline vezane za krajeve iz kojih su došli naši preci, da se novim generacijama dočara kakvo je bilo čojstvo i junaštvo – kazala je Dijana Jakšić Kiurski.

Pored toga što su najbolji dobili pehare i medalje, ovo je bila prilika i da se zaslužnim meštanima dodele zahvalnice.

343730489_958666351837439_7248901972493166414_n

Krajina u srcu i duši: U Banatskom Velikom Selu obnovljena Zavičajna kuća

Jelena Trifunović June 3, 2023

Zavičajna kuća u Banatskom Velikom Selu, koja je u proteklom periodu obnovljena, danas je svečano otvorena i osveštana. Važnost očuvanja objekta koji svedoči o kulturnom nasleđu, tradiciji i korenima istakli su Aleksandar Đedovac, direktor Fonda za izbegla i raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu i gradonačelnik Nikola Lukač koji su presecanjem vrpce ozvaničili njegovo ponovno otvaranje.

-Fond na čijem sam čelu formirala je Skupština AP Vojvodine, a nama je da pomažemo, ali i da unapredimo saradnju Srba iz regiona. Uloga svih zavičajnih kuća i ove je da nas poveže sa korenima, da ne zaboravimo odakle smo došli i potekli. Banatsko Veliko Selo naselili su Srbi iz Bosne i to su naši koreni koje treba da prenosimo na mlađe generacije. Ne živimo u zavičaju, ali zavičaj živi u nama – rekao je Đedovac.

Na staroj prizemnoj brvnari koja je simbol doseljavanja Krajišnika u Banat, zamenjena je krovna konstrukcija i urađeno osvetljenje oko same kuće, stecišta svih zbivanja u selu. Gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da su Velikoselci nekoliko decenija želeli da obnove Zavičajnu kuću.

-Važno je i da znamo odakle smo i ko smo i da čuvamo sećanje na naše pretke. Ovo je mesto okupljanja svih meštana i starih i mladih. Ovde se već održava više manifestacija, važnih za selo, ali i za grad, a ja se nadam da će ih biti sve više. Čuvajući prošlost, gradimo budućnost – poručio je Lukač.

Predsednica Saveta MZ Banatsko Veliko Selo Mira Pećanac nije krila zadovoljstvo što je Zavičajna kuća sređena četvrt veka posle izgradnje.

-Zahvalni smo svima koji su pomogli, a ogroman doprinos u svakom koraku obnove dali su članovi udruženja „Krajiški višeboj“ i „Orhideja“ . Obnova krova koštala je 550.000, a elektrifikacija prostora oko samog objekta 500.000 dinara. Sve manifestacije u selu odvijaju se oko našeg ognjišta, a to je ovo mesto – dodala je Pećanac.

Udruženja građana rado su podržala ovaj projekat i dala sve od sebe da pomognu koliko mogu, napomenuo je Borislav Stoisavljević, predsednik udruženja građana „Krajiški višeboj“.

-Postojimo 12 godina i za nas je ovo kruna našeg uspeha. Od 1997. godine nije bilo ulaganja u objekat i on je poprilično propao. Od 2011. godine na platou ispred kuće organizujemo manifestacije i do sada ih je bilo više od dvadeset, a od sada će ih biti još više – rekao je Stoisavljević.

U Banatsko Veliko Selo, nakon Drugog svetskog rata, doselili su Srbi iz Bosanskog Grahova, Bihaća, Drvara i Bosanskog Petrovca.

Seoske sportske igre u Mokrinu: Trijumf Velikoselaca

Dejan Panić May 15, 2023

Na petim Seoskim sportskim igrama, u koje su prvi put uključena i kikindska sela, na lokalnom nadmetanju u Mokrinu, trijumfovala je ekipa iz Banatskog Velikog Sela. Za rivale su imali dve mokrinske i ekipu iz Ruskog Sela. Velikoselci su tako izborili pravo nastupa na regionalnom takmičenju odakle pak pobednik odlazi na državnu završnicu. Kapitenka ekipe iz Velikog Sela Aleksandra Čubrilo, rekla je:

– Drago mi je što se ovakva manifestacija prvi put održala kod nas i što sam lično doprinela svojoj ekipi da bude ukupni pobednik. Bilo je lepo druženje i volela bih da ove igre kod nas postanu redovne i još masovnije i da i ostala naša sela nastupaju na njima.

U Banatskom Velikom Selu bira se grb mesta

Igor Crnogorac May 2, 2023

Pored mnogih akcija koje meštani Banatskog Velikog Sela preduzimaju na uređenju sela, pojavila se i inicijativa da ovo mesto dobije svoj grb. Pokretač je Borislav Stojisavljević, administrator Fejsbuk stranice „Velikoselske novine“, inače i predsednik Udruženja „Krajiški višeboj“.

– Od postojanja sela nemamo ni grb ni zastavu. Izneo sam ideju i pozvao ljude da šalju svoje predloge sa opisom značenja simbola. U toku marta i aprila stiglo je desetak predloga. Ima različitih ideja, sa Zavičajnom kućom, suncokretom, pšenicom, kukuruzom, prugom. Recimo, na jednom predloženom grbu su Vasilije Ostroški, to je naša seoska slava, i Krajišnik u nošnji, sa zastavama, a između njih su Kozara i tri krune koje predstavljaju tri rejona u selu – priča Stojisavljević.

On dodaje da je i sam, kao inicijator, uradio prvo idejno rešenje na kojem su bili voz, planina Oštrelj kod Bosanskog Petrovca, odakle, uglavnom, potiču meštani, tri cveta runolista za tri dela sela i ispisana godina kolonizacije, 1945. Međutim, kaže, kasnije je svoj predlog povukao zbog različitih stavova koje meštani iznose na stranici „Velikoselskih novina“.

Kako je rok za podnošenje predloga istekao, sada preostaje da idejno rešenje budućeg grba izglasaju članovi Saveta Mesne zajednice, predsednici udruženja i bivši predsednici Mesne zajednice. Zatim će, kaže Stojisavljević, grb da se registruje, biće ozvaničen kao simbol mesta i postavljen na ulazu u selo.

Na prostoru današnjeg Banatskog Velikog Sela, do doseljavanja porodica iz Bosne, živeli su Nemci, u tri manja naselja: Soltur, Šarl(e)vil i Sent Hubert. Naselja je, posle naredbe carice Marije Terezije iz 1763. godine, formiralo 3.300 Francuza iz pokrajine Lorene i Nemaca iz jugozapadne Nemačke. Vremenom su se Francuzi asimilovali u Nemce. Posle Drugog svetskog rata, Nemci su deportovani u Nemačku, a imena sela zadržana su kao nazivi današnjih rejona Banatskog Velikog Sela. Danas ovo mesto ima oko 2.000 stanovnika.

(VIDEO) Iza njih su godine posvećenosti i truda: Rođendanski koncert KUD-a „Marija Bursać”

Jelena Trifunović April 29, 2023

KUD „Marija Bursać” večerašnjim koncertom na kom su nastupili od najmlađih članova pa do veterana, proslavio je 74 godine postojanja i 27. rođendan od kada je rad društva obnovljen. U prepunoj bioskopskoj sali u Banatskom Velikom Selu, svečanu atmosferu upotpunio je nastup gostujućeg KUD-a „Svetozar Marković” iz Novog Sada.

-Večeras je na programu 13 tačaka, među kojima je i premijerna izvedba koreografije Bosilegradsko Krajište – rekao je Milan Vranješ, umetnički rukovodilac KUD-a.

Rođendan KUD-u je čestitao gradonačelnik Nikola Lukač.

-Vi Velikoselci čuvate tradiciju, kulturu i običaje naših krajeva, ali i poštujete sve druge. KUD „Marija Bursać” je mesto okupljanja svih generacija- istakao je Lukač u obraćanju.

Da zaslužuju sve pohvale za protekle godine truda, rada i negovanja tradicije, istakla je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Posebno zaslužuju čestitke jer su za sve ove godine rada pokazali kako se na jedan dostojan, dosledan i posvećen način čuvaju tradicija i običaji jednog naroda, posebno duh Krajišnika. Osvojili su prestižne nagrade na brojnim takmičenjima i najprestižnijim manifestacijama kao što je Sabor folklora u Srbiji. Stvaraju nove pesme i igre koje imaju svoju vrednost i potencijal da postanu deo nekog novog kulturnog nasleđa. Meni su posebno dragi jer svi članovi ulažu toliko truda, želje, energije i entuzijazma u sve to što rade, a ljubav prema fokloru prenose na mlađe generacije- rekla je Jakšić-Kiurski.

Zajedništvo, moba i dobra volja – u Banatskom Velikom Selu sve je moguće

Igor Crnogorac March 25, 2023

Da u Mesnoj zajednici Banatsko Veliko Selo brinu o svojim meštanima, jasno je i po tome što listu prioriteta prilagođavaju njihovim potrebama. Za prošlu godinu planirana rekonstrukcija dotrajale zgrade Mesne zajednice svedena je na neophodne radove u samo jednom delu, kaže predsednica saveta MZ Mira Pećanac.

– Zgrada Mesne zajednice izgrađena je 1949. godine i zaista joj je neophodna rekonstrukcija. Međutim, promenili smo prioritete jer nam je važnije da se uredi objekat koji koristi više ljudi, a to je započeta zgrada na stadionu Fudbalskog kluba „Kozara“. Deca nam se za utakmice pripremaju u neuslovnom prostoru. Očekujemo pomoć Grada i Pokrajine kako bismo zgradu priveli nameni. Za uređenje svlačionica, vežbaonice, teretane, kancelarije, potrebno je 15 miliona dinara – kaže naša sagovornica.

U zgradi MZ zato je urađeno samo najneophodnije: saniran je deo krova, uvedeno grejanje, zamenjene su elektroinstalice i stolarija, kao i deo nameštaja, i to samo u delu zgrade. Sve je koštalo oko 1,4 miliona dinara.

– Podrška Grada za kompletnu rekonstrukciju postoji. Samo projekat košta 1,5 milion, a radovi bi bili vredni 25 miliona dinara. Sada se nadamo pomoći da se osposobi prostor nekadašnje diskoteke „Neon“ jer mladi u selu nemaju mesta za izlazak.

Banatsko Veliko Selo ima 2.050 stanovnika, 500 manje nego na popisu 2011. godine. Iz budžeta Grada prošle godine dobili su 12,8 miliona dinara.

– Po projektu Grada ove godine dobićemo mini-postrojenje za prečišćavanje vode. Uradićemo i video-nadzor centralnog parka i zgrade MZ. Takođe, zapošljavamo četiri radnika na privremeno-povremenim poslovima, dvojicu na održavanju dva seoska groblja, kako bismo meštane oslobodili tih troškova – dodaje Mira. – Planiramo i uređenje fasada Udruženja penzionera i Udruženja pčelara.

Nove prostorije za Poštu i Biblioteku

U zgradi Mesne zajednice postojao je neiskorišćen prostor, kaže Mira. U dogovoru sa Poštom i uz pomoć Grada, šalteri su premešteni u adaptirani deo zgrade, a ove godine biće instaliran i bankomat.

Narodna biblioteka uredila je, takođe uz pomoć Gradske uprave, prostorije ogranka u prizemlju i preselila se sa sprata, kako bi bila dostupnija starijim meštanima.

Zavičajna kuća, zaštitni znak sela, u novom izdanju

Za adaptaciju Zavičajne kuće, objekta koji čuva sećanje na rodni kraj kolonista, Fond za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Pokrajine, izdvojio je 540 hiljada dinara. Objekat od pedesetak kvadrata dobiće novo ruho i struju.

Svečano otvaranje zakazano je za 13. maj, kada će biti održan i Školski višeboj u organizaciji Udruženja „Krajiški višeboj“. Na ovu manifestaciju pozvani su i gosti sa Kosova, iz Republike Srpske i iz Rumunije.

Celo selo aktivno u udruženjima

Mesna zajednica finansira troškove režija svih udruženja, a ima ih 11.

Predsednica Saveta ističe da se KUD „Marija Bursać“ omasovio, sada ima i i predškolsku grupu i pripremaju najmanje četiri koncerta godišnje koji se uvek željno iščekuju.

U selu postoje dva aktiva žena: „Velikoselke“ i „Orhideja“. Prošle godine bili su domaćini Izložbe preduzetničkih veština udruženja žena iz grada i okoline. U centralnom parku priređeni su gastronomski programi i izložbe. Organizator događaja bio je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Žene iz Udruženja „Orhideja“ proslavile su selo pobedom na takmičenju „Izađi mi na teglu“ u Kikindi i predstavljale su grad na centralnoj manifestaciji u Beogradu.

Moba nije zaboravljena

– Potičemo iz kraja gde je moba veoma zastupljena i mi održavamo taj lep običaj zajedništva – kaže Mira Pećanac. – Na taj način, uz druženje, prošlog leta smo uredili tribine na pomoćnom terenu „Kozare“. Da smo još uvek složni, pokazali smo i u projektu NIS-a „Zajednici zajedno“. Dobijenih 120 hiljada dinara uložili smo u materijal. Vatrogascima NIS-a pridružili su se meštani u uređenju centralog parka i amfiteatra.

I Veliko Selo ima svoju Lagunu

Na mestu jedne seoske deponije, od pre desetak godina, selo ima jezero, pravu zelenu oazu koju su nazvali „Laguna“. Jezero ima dvadesetak pozicija za ribolovce, mesta za kampovanje i asfaltiranu i osvetljenu „Stazu zdravlja“ koja, u svim godišnjim dobima, ima svoje šetače. Nalazi se na mapama turističkih mesta koje bi trebalo posetiti i svojevrsna je atrakcija sela. Inače, u selu se ponose i sa 14 hektara zelenih površina koje sami održavaju.

Akvatlon – državno takmičenje samo u Banatskom Velikom Selu

Uz podršku Triatlon saveza Srbije, lokalne samouprave i Mesne zajednice, Plivačko udruženje BWS svake godine, krajem jula, upravo na bazenu u ovom mestu organizuje „Velikoselski akvatlon“, takmičenje koje ima međunarodni karakter.

Savršeno mesto za zasnivanje porodice

– Naše selo je idealno za odrastanje dece. Po programu dodele kuća mladim bračnim parovima, prošle godine je ovde zbrinuto pet porodica. Mislim da ima više interesovanja nego praznih kuća. Maksimalno smo organizovani, imamo odličnu infratrukturu, našim građanima sve je dostupno – kaže predsednica Saveta, Mira Pećanac.

Zvuci Krajine za praznično raspoloženje

Igor Crnogorac December 24, 2022

Članovi KUD „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela održali su večeras Novogodišnji koncert u sali bioskopa u ovom mestu. Prvi put su nasatupili sa gostima iz KUD „Đido“ iz Bečeja, kaže predsednik velikoselskog KUD-a, Goran Šormaz.

– Večeras na našoj sceni nastupa 120 naših i 30 članova KUD-a „Đido“. Pripremili smo igre iz Leskovca, Vranja i Ponišavlja, kao i pesme iz Bosne. Nastupiće i dečija folklorna grupa – njih 40, što je najviše do sada – najavio je Šormaz.

Tradicionalnom koncertu prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Godina za nama bila je prepuna izazova, ali smo prepoznali da samo zajedno možemo da kreiramo bolju budućnost – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač. – Hvala vam što čuvate tradiciju, kulturu i običaje kraja u kojem su nam koreni. Želim vam u novoj godini puno zdravlja, da praznike provedete u krugu najmilijih, i da se uvek, kao i večeras, radujemo dečijim osmesima koji su nam motiv da radimo i maštamo još više i da zajedno kreiramo još bolju budućnost u Banatskom Velikom Selu, Kikindi i u našoj Srbiji.

Dijana Jakšić Kiuski izrazila je zadovoljstvo zbog mnogobrojnih pretprazničnih koncerata koji se organizuju u selima i gradu.

– To je lep način da se uz muziku isprati stara i da idemo u susret novoj godini, da ona bude što lepša, bolja i uspešnija. Svim Velikoselcima čestitam Novu godinu i želim srećne božićne praznike i da im se ispune želje da budu bolji, zdraviji i srećniji. Neka u novoj godini imaju što više zdravlja i razloga za sreću – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Tradicionalni Novogodišnji koncert ispunio je salu bioskopa, a publika je, u pravom pretprazničnom raspoloženju, s radošću ispratila nastupe svojih umetnika i njihovih gostiju.

Sećanje na dane kada su Krajišnici stigli u Banat

Igor Crnogorac October 29, 2022

Meštani Banatskog Velikog Sela obeležili su 77 godina od kolonizacije, dolaska Krajišnika u ovaj deo Banata. Na sceni Doma kulture, članovi kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“ i njihovi gosti, oživeli su sećanje na to vreme i predstavili pesme i igre iz zavičaja doseljenika u programu pod nazivom “Živjećemo, dašta ćemo” .

Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali gradonačelnik, Nikola Lukač, predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Tradicija, kultura i običaji naroda s ljubavlju i pažnjom čuvaju se u ovom Kulturno-umetničkom društvu i u čitavom selu i hvala im na tome – rekao je gradonačelnik Lukač. – Ova sećanja obavezuju nas da budemo mnogo mudriji i da, zajedno, stvaramo još bolje uslove za život.

Predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac, istakla je da se meštani ponose nasleđem koje im je ostavljeno da ga čuvaju i unapređuju.

– Naši preci bili su dovoljno hrabri da bez ičega dođu u potpuno nepoznate krajeve. To nije bilo slučajno – oni su svi bili dobri borci i to je i bio razlog da budu naseljeni uz granicu.

Predsednica Saveta MZ podsetila je da je sadašnji Dom kulture izgrađen mobom 1949. godine i u planu je da se, u naredne tri godine, potpuno rekonstruiše, u čemu će pomoći Grad Kikinda.

Velika sala Doma kulture večeras je bila potpuno ispunjena meštanima i gostima za koje su članovi KUD „Marija Bursać“, članovi dramske sekcije Osnovne škole „Slavko Rodić“ i gosti iz Krajišnika, KUD „Jandrija Tomić – Ćić“, izveli bogat program sa inscenacijama kolonizacije, prela, i sa pesmama i igrama iz Bosne. Po rečima predsednika KUD-a, Gorana Šormaza, velikoselsko kulturno-umetničko društvo ima 120 članova, podeljenih u četiri igračke i četiri pevačke sekcije.

U vreme kolonizacije, tih, prvih posleratnih godina, iz Bosne i Hercegovine u Vojvodinu je stiglo ukupno 76 hiljada ljudi. U Banatu je, u takozvanoj Osmoj ofanzivi, naseljeno 29 mesta. Na području sadašnjeg Banatskog Velikog Sela nastanilo se stanovništvo iz Bosanske Krajine, i to uglavnom iz Bosanskog Petrovca i Drvara. Krajišnici su, zapravo, stigli u tri sela: Šarlevil, Hubert i Soltur, koja su se spojila u jedno. Prema kazivanju starijih meštana, stanovnici nisu mogli da se dogovore o nazivu, pa su usvojena oba predloga – i Banatsko i Veliko, koja su, 1947. godine ušla u naziv mesta. Godinu dana kasnije, na popisu, selo je imalo 4.400 stanovnika, što je i najveći zabeleženi broj meštana.

Prema popisu iz 2011. godine, Banatsko Veliko Selo ima oko dve i po hiljade žitelja koji se ponose činjenicom da su jedno od najuređenijih sela u zemlji. Sve ulice asfaltirane su do 1977. godine, fudbalski stadion postoji duže od pola veka, a više od tri decenije selo ima i otvorene bazene.

Direktni put do Kikinde izgrađen je 1991. godine, ali je selo sa susednim Nakovom bilo spojeno već 1962. godine i to asfaltnim putem za koji su podlogu, ciglu po ciglu, meštani postavljali ručno, složni u želji da za svoje porodice stvaraju bolju i lepšu budućnost. Ovaj duh zajedništva u Banatskom Velikom Selu održao se do danas i svakako je još jedno vredno nasleđe za generacije koje stasavaju.

Uređen park u Vanatskom Velikom Selu

Jelena Trifunović October 6, 2022

Radna akcija u centru Banatskog Velikog Sela okupila je predstavnike Mesne zajednice, članove udruženja građana i brojne druge meštane. Uređenje parka inicirali su vatrogasci NIS-a. Posađene su nove sadnice hrastova, ofarban je amfiteatar, zamenjene su oštećene kante za otpatke i uređene betonske žardinjere.

– Sve što se dešava u selu, obično se odvija u parku gde se nalazi i Zavičajna kuća i amfiteatar, u kom se odvijaju kulturni programi tokom leta. Raduje me što je odziv bio zaista veliki, podršku su nam pružila sva naša udruženja, a spremili smo i ručak za sve učesnike radne akcije u kom su nam pomogli naši lovci- rekla je Mira Pećanac, predsednica Saveta Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo.

Radnu akciju pohvalio je Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

-Lepo je što se veliki broj ljudi odazvao, što znači da meštani i te kako vode računa o svojoj Mesnoj zajednici, o zdravoj životnoj sredini, ali i daju dobar primer sadašnjim i budućim generacijama kako se treba odnositi prema svojoj okolini- ukazao je Bogdan.

Zajedno sa NIS-ovim vatrogascima, letos je održana akcija čišćenja okoline bušotine termalnog izvora u centru sela.

Velikoselčanke napravile najbolji ajvar

Igor Crnogorac October 1, 2022

U Kikindi je, sedmi put, gostovao karavan ‘Izađi mi na teglu” – gastronomsko takmičenje u pravljenju ajvara. Na gradskom trgu nadmetalo se devet ekipa, a najbolje su bile članice udruženja „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela. Drugoplasirano je Udruženje građana ”Dora”, a treće mesto zauzelo je Udruženje žena ”Novi Kozarci”. U finalu u Beogradu, 8. oktobra, nastupiće članice prvoplasirane i drugoplasirane ekipe.

”Ovakve manifestacije veoma su važne, ne samo zbog druženja, već i zbog očuvanja tradicije našeg naroda i da se stari recepti nikada ne zaborave. Veliku ulogu u tome imaju i udruženja žena u gradu i selima. Naše udruženje se bavi očuvanjem tradicije i starih recepata, a ajvar je svakako jedno od tih starinskih jela. U finalu ćemo praviti po istom receptu, trudićemo se kao i danas, pa ćemo videti kakav će biti rezultat”, rekla je Ljiljana Keri iz pobedničke ekipe.

Jedan od članova žirija bio je i rukovodilac Odseka za poljoprivredu Grada, Dalibor Oličkov,

”Čast nam je što smo i ove godine među 15 lokalnih samouprava u zemlji u kojima se organizuje ova manifestacija. Bilo je vrlo teško odabrati najbolji jer su svi ajvari bili ukusni. Ekipama koje će učestvovati u finalu čestitam i želim da ponove uspeh od pre dve godine, kada su predstavnici Kikinde bili pobednici državnog takmičenja”, rekao je Oličkov.

„Izađi mi na teglu“ najveći je gastronomski karavan na Balkanu. Već devet godina organizuje ga Asocijacija „Bašta mašta“ iz Beograda. U prethodnih osam sezona, karavan je obišao 190 gradova i napunio 40 hiljada tegli. Za takmičare je obezbeđeno više od 90 tona paprike.

Zanimljivo je da je, podstaknuto uspešnim plasmanom, više od 30 domaćinstava započelo sopstvenu proizvodnju ajvara. Karavan u toku jedne sezone pređe oko 20 hiljada kilometara. Svake godine kreće iz Ruskog Krstura, kao nastavak programa „Dani paprike“. Na finalu na Kalemegdanu, proglašavaju se najbolji – kralj i kraljica „srpskog kavijara“.

„Izađi mi na teglu“ ove godine je pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, lokalnih samouprava i sponzora.

Банатско Велико Село