May 30, 2026

Classic Layout

Abraham 5

Promocijom zdravih navika „Zdravlje na dlanu“ proslavilo desetogodišnjicu rada

Igor Crnogorac June 24, 2023

Udruženje „Zdravlje na dlanu“ danas je na trgu organizovalo svoju proslavu rođendana, deset godina postojanja. U predstavljanju zdravih stilova života pomogli su najmlađi, polaznici Sportske školice Udruženja „Rastimo zajedno“ i članovi sportskih klubova.

Predsednik i osnivač Udruženja „Zdravlje na dlanu“, dr Goran Abraham, istakao je značaj zdravih navika.

– Hteli smo da pokažemo da postoji udruženje koje se bavi unapređenjem zdravlja i produženjem životnog veka građana. Deca u osnovnim školama već imaju ozbiljnih problema sa deformitetima. Promenjen je stil života, živimo ubrzanim tempom koji nas odvaja od zdravih navika. Današnji čovek stari 50-70 puta brže u odnosu na pre 50 godina. Svakodnevno imamo više stresogenih faktora, organizam se više bori, brže stari i bolesti se javljaju u ranijem dobu. Danas imamo veliki broj dece koja su gojazna, pretenduju da imaju neko oboljenje, imaju povišen krvni pritisak, deformitete, poremećaj hormona. Svaki peti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom, što je posledica loše ishrane, a kardiovaskularna oboljenja su, sa 60 odsto, zastupljena kod mladih ljudi – rekao je dr Abraham.

Ovo udruženje kontinuirano organizuje edukacije u saradnji sa klubovima i drugim udruženjima, a jedno od predavanja biće i na programu „Kikindskog leta“. Takođe, podseća dr Abraham, nastavljaju kampanju za zdrave užine u školama u čemu će im, kako očekuju, pomoći i Grad.

U skladu sa motom manifestacije „Pokrenimo decu koja se ne kreću“, desetine mališana iz Sportske školice „Rastimo zajedno“ pokazala su kako vežbaju kroz igru. Osnivač Školice, takođe i suosnivač Udruženja „Zdravlje na dlanu“ je profesor fizičke kulture, Branko Grbanušić. Školica postoji već 13 godina i u njoj vežbaju predškolci, uzrasta od 3,5 do šest godina.

– Deca su danas dosta neaktivna o to prouzrokuje probleme, muskulatura im je slaba, koštano-mišićni sistem takođe, 30 odsto dece je gojazno – kaže Grbanušić. – Školica je osnovana sa idejom da im nadoknadimo fizičke aktivnosti u igri, na još bolji način jer mi smo u sali, imamo rekvizite. Uključeni su svi oblici kretanja – skakanje, trčanje, puzanje, penjanje, svi sportovi sa loptom, atletika, i trudimo se da na vreme otklonimo probleme, ako ih ima.

Školica stalno ima pedesetak polaznika, a za septembar su spremni i flajeri za roditelje u svim školama, kako bi im se ukazalo na potrebu da deca budu više fizički aktivna. Sportska školica radi u SSŠ „Miloš Crnjanski“ i časovi, u trajanju od jednog sata, odvijaju se dva puta sedmično.

Manifestaciji su se pridružili i mali bubnjari Studija “Maus”. Pored promocije i edukacije, održano je i takmičenje u skoku u dalj, predstavljeni su primeri zdrave užine, kao i izložba o desetogodišnjim aktivnostima UG „Zdravlje na dlanu“.

Untitled design

Priznanja talentima: Nagrađeni Tamaš Kiš i Mario Komarek

Jelena Trifunović June 24, 2023

Vojvođanski savet za podršku talentima upriličio je u Gradskoj kući u Subotici, jedanaestu po redu, dodelu nagrada učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima visokoškolskih ustanova koji su postigli zapažene rezultate na različitim takmičenjima i manifestacijama u oblastima društvenih i prirodnih nauka, sportu, likovnoj i muzičkoj kulturi.

Među nagrađenima su dvojica Kikinđana-  Tamaš Kiš, talentovani bariton, student na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, i Mario Komarek, maturant OŠ „Feješ Klara“, mladi gitarista koji će školovanje nastaviti u Srednjoj muzičkoj školi.

Talenti su nagrađeni plaketama, poklonima i jednokratnim stipendijama, a zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, mogu da učestvuju na kampu Eržebet i na studijskom putovanju u Temišvaru krajem leta.

Svečanosti je prisustvovao dr Zoltan Maruža, državni sekretar za javno obrazovanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova Mađarske, Peter Bajor, izvršni predsednik Udruženja mađarskih organizacija za podršku talentima, Ana Andrea Beniovski, konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, Tatjana Varju Potrebić, članica Izvršnog veća Mađarskog nacionalnog saveta zadužena za pitanja obrazovanja, Janoš Puškaš, vojvođanski direktor Pedagoškog zavoda i savetnik predsednika opštine Subotica Hajnalka Matin.

deciji dispanzer

Šta je peta bolest? Zarazna je, ali nema mesta panici

Jelena Trifunović June 24, 2023

Nekoliko slučajeva zaraze infektivnim eritemom kod dece vrtićkog uzrasta dijagnostikovano je u kikindskom Dečijem dispanzeru. Po pojavi simptoma, roditelji najčešće pomisle da je reč o alergiji.

Ovo virusno oboljenje izaziva Parvovirus B19,  crvenilo obraza i kožni osip su karakteristični simptomi, ali u ranoj fazi, mogu delovati kao alergija, saznajemo od dr Gorane Gajski, pedijatra u Dečijem dispanzeru.

-To je ređa infekcija kod dece predškolskog i školskog uzrasta, koja se manifestuje kožnim promenama. Pre izbijanja osipa, može se javiti blago povišena  temperatura, bol u grlu, malaksalost. Tek sa pojavom karakteristične ospe, možemo da postavimo dijagnozu jer su početne promene diskretne. Ona podrazumeva crvenilo obraza, to je  tipičan znak, zbog čega se ova bolest naziva  još i „sindrom ošamarenih obraza”. Javljaju se ružičaste promene  na rukama, trupu i nogama koje mogu da dobiju sliven, mrežast izgled, pa se opisuju i  kao “mrežaste čarape”. Kada se prošire, promene su  najgušće na rukama i na trupu. Traju šest, sedam dana, mogu da izblede,  nestanu i da, ako se dete jače uzbudi,  izloži suncu ili toploti, opet pocrvene.  Ovo može da se dešava i narednih nekoliko nedelja. Ne radi se o vraćanju bolesti već o njenom prirodnom  toku- objašnjava dr Gajski.

Virus se prenosi kapljično poput respiratornih infekcija. Smatra se da je imunitet koji se stiče prebolevanjem doživotan, oko  60 odsto odraslih ima antitela.  Zbog toga je ovo  prevashodno bolest dece. Najčešća je u uzrastu  između četiri i 14 godina, a inkubacija je od četiri dana do tri nedelje ukazuje dr Gajski.

– Kod odraslih koji nisu preboleli ovaj virus, može da se javi upala zglobova koja se manifestuje  bolovima i otocima najčešće zglobova ručja, kolena i skočnih zglobova. Može doći  do otežanog obavljanja svakodnevnih aktivnosti ili hoda. Ovo stanje je prolazno,  traje nekoliko dana ili nedelja, retko  više meseci. Zbog toga  je ovu infekciju lakše preboleti u dečijem uzrastu. Kod dece je klinička slika blaga, blaža nego kod ostalih virusnih osipnih  bolesti. Ospa uglavnom ne svrbi, prolazi spontano, a komplikacije su veoma retke.  Lično u prethodne dve godine nisam u ordinaciji  videla ovu virusnu infekciju,  ali sam se u proteklih nedelju dana susrela sa četiri slučaja kod dece vrtićkog uzrasta. Svi su bili dobrog opšteg stanja i  bez povišene temperature – navodi dr Gajski.

 

Balet 2

Od Adađa do savremenog plesa na Završnom koncertu Baletske škole

Igor Crnogorac June 23, 2023

Polaznici Baletske škole Novi sad, izdvojenog odeljenja u Kikindi, prikazali su večeras, na velikom godišnjem koncertu, sav svoj talenat i trud uložen u toku upravo završene školske godine. Na sceni Narodnog pozorišta nastupile su balerine i jedan baletan, od pripremnog do četvrtog razreda, u zadatim, ali i koreografijama koje su sami osmislili.

– Ovo je koncert maturanata i uvek bude i autorski jer deca i sama smišljaju koreografije.Osnovnu baletsku školu završavaju četiri učenice, one su sad šesti i sedmi razred osnovne škole. Ta deca nam se uvek vraćaju dok su u Kikindi i nastupaju sa nama, tako je i večeras. Naši polaznici se ne školuju da obavezno igraju na sceni, mi ih školujemo i kao publiku i kao ljude koji će ceniti umetnost – rekla je Ingrida Vojvodić Crnomarković, nastavnica klasičnog baleta u Baletskoj školi.

Baletska škola u Novom Sadu ove godine proslavlja sedam decenija postojanja, a izdvojeno odeljenje u Kikindi postoji 25 godina. Više od stotinu dece izašlo je iz kikindske škole. Jedini dečak trenutno je Andrej Gligorin i on je, za četvrtinu veka postojanja baleta u Kikindi, tek treći baletan.

Završni koncert otvorio je Adađo, a u finalu se igrao valcer. U međuvremenu, bilo je tarantele, varijacija iz baleta i savremene muzike jer se u Školi pohađaju i časovi savremnih igara. Igrači na sceni podelili su radost koju im donosi ova umetnost sa publikom, koja ih je nagrađivala ovacijama.

Mokrin

U nedelji kulture u Mokrinu – Miki i Raši u čast

Igor Crnogorac June 23, 2023

U Mokrinu je u toku Nedelja kulture koja će, posle niza književnih, muzičkih i izložbenih programa, biti krunisana dvema manifestacijama u čast slavnih Mokrinčana, Miroslava Mike Antića i Raše Popova.

U petak, 23. juna, od 21 sata, u Galeriji Doma kulture biće prikazan dokumentarni film „Miroslav Antić – okovan u slobodi” u produkciji RTV-a i Produkcijske kuće „Panorama grup“ i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.

Tradicionalni Memorijal posvećen pesniku, biće, 38. put, održan na Varoškom trgu u subotu, 24. juna, od 21 sata. Ove godine program nosi naziv „Putokaz za sanjare i oblake”. Učestvovaće Ana Sofrenović, Milorad Damjanović, Dragan Jovanović Danilov, Miodrag Petrović, Iva Štrljić, Ljuba Bulajić, Daša Bosnić („Ođila“), Ratomir Damjanović, Ivan Leščešen, Petra Todorić, Tamburaški orkestar „MOKAS“ i Žarko Novakov.

Memorijal organizuje Mesna zajednica Mokrin.

„Dan Raše Popova“ je u ponedeljak, 26. juna. Programi će početi u 16 sati u Galeriji Doma kulture, tribinom na temu „Šta o Raši misle pesnici odlikaši”, a zatim će biti dodeljene nagrada „Raša Popov“ i „Rašin šešir“.

Kulturno-umetnički program na Varoškom trgu pod nazivom „Rašinarije dečje igrarije” zakazan je za 19 sati. Učesnici su: Slobodan Stanišić, dobitnik nagrade „Raša Popov“ za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu, Radovan Vlahović, Tode Nikoletić, Uroš Petrović, Predrag Vuković Peđolino, Ena Gogić, Vrtić „Neven” i OŠ „Vasa Stajić” iz Mokrina, KUD „Mokrin”, OŠ „Ivo Lola Ribar” iz Novih Kozaraca i mnogi drugi.

Program se završava svečanim otvaranjem izložbe portreta Raše Popova čiji su autori poznati slikari i karikaturisti, u 20 sati, u Galeriji Doma kulture.

Organizator je mokrinsko Udruženje građana „Raša Popov“.

sc jezero

U SC „Jezero” odlučili: Popusti i pokloni za ove kategorije sugrađana i dece

Jelena Trifunović June 23, 2023

Direktor Sportskog centra „Jezero“ Kikinda Dejan Pudar, uz saglasnost Upravnog odbora ove ustanove, doneo je odluku o popustima na letnje sezonske kartice od 10, 25 i 50 ulazaka za penzionere i roditelje odnosno staratelje koji samostalno i neposredno brinu o deci, kao i o poklon od 10 ulazaka za letnju sezonu na otvorenim bazenima za svu decu registrovane sportiste uzrasta od 7 do 14 godina.

Penzioneri ostvaruju popust od 50% na sezonske letnje kartice za otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda od 10, 25 i 50 ulazaka uz ličnu kartu i penzionersku karticu iz PIO fonda.

Roditelji ili staratelji dece koji samostalno brinu o deci ostvaruju popust od 20% na sezonske letnje kartice za otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda od 10, 25 i 50 ulazaka uz dokaz o razvodu ili umrlicu supružnika, prebivalištu deteta i rešenje o starateljstvu.

Sva deca registrovani sportisti klubova na teritoriji grada Kikinda uzrasta od 7 do 14 godina, uz potvrdu Granskog saveza ostvaruju pravo na poklon od 10 ulazaka za letnju sezonu 2023. na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero“ Kikinda. Potrebno je da ovlašćena lica klubova donesu sezonske kartice svojih sportista i overen spisak od strane Granskog sazeza.

– Pre svega, moram da napomenem, da smo ovu odluku doneli osluškujući želje i potrebe naših sugrađana i uvažavajući njihove sugestije. Uz već postojeće sjajne popuste i prodajne akcije, želimo da omogućimo lakši pristup svima na otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda- rekao je direktor Pudar.

– Što se tiče naših najstarijih sugrađana, potpisan je sporazum sa PIO fondom, da uz ličnu kartu i penzionersku karticu penzioneri ostvaruju razne i visoke popuste, do 80% na neke od usluga Sportskog centra „Jezero“ Kikinda, ali s obzirom na to da je taj ugovor na snazi od oktobra, a poštujući potrebe i veliko interesovanje naših najstarijih sugrađana, odlučili smo da omogućimo popust od 50% na sezonske karte sa 10, 25 i 50 ulazaka uz ličnu kartu i penzionersku karticu od danas.

-Takođe, roditelji koji neposredno vode brigu o deci ostvaruju popust na sezonske kartice od 10, 25 i 50 ulazaka u visini od 20%. Potrebno je da roditelji dođu sa traženom dokumentacijom u upravnu zgradu Sportskog centra „Jezero“ Kikinda, kako bi ostvarili navedeni popust- precizirao je direktor Sportskog centra i naglasio:

-Najviše smo ponosni što smo, u saradnji i uz podršku grada Kikinda i sportskog saveza Kikinda, uspeli da napravimo fantastičnu poklon akciju za najmlađe sportiste. Deca do 7 godina starosti svakako imaju besplatan ulaz na bazene Sportskog centra „Jezero“, a od danas sva deca od 7 do 14 godina, koja su registrovani sportisti u sportskim klubovima sa teritorije grada Kikinda dobijaju po 10 besplatnih ulazaka na otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“. Potrebno je da se roditelji obrate matičnim klubovima u kojima im treniraju i za koje se takmiče deca, kako bi ostvarili popust – napomenuo je direktor Sportskog centra „Jezero“ Dejan Pudar.

Komora1

U Regionalnoj privrednoj komori održana obuka o digitalnom poslovanju

Igor Crnogorac June 23, 2023

Kako poslovati sa digitalnom imovinom, kako je koristiti za investiranje i računovodstveno obraditi i gde je i kako moguće pretvoriti je u realan novac i obrnuto, bile su teme današnjeg stručnog skupa u Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi.

Stručni skup je deo prvog kripto karavana Srbije pod nazivom „Uslovi poslovanja sa digitalnom imovinom – od investiranja do računovodstva“, u organizaciji Pokrajinskog Sekretarijata za privredu i turizam, namenjenog pravnim i fizičkim licima.

Kriptovaluta je nova vrsta digitalnog novca koju u potpunosti kontroliše njen vlasnik. Najpoznatiji je bitkoin koji je samo jedna od više hiljada digitalnih valuta. Zahvaljujući tome što je van domašaja institucija i posrednika, omogućuje direktne uplate, štednju i još mnogo toga.

Posle vesti o prevarama sa kriptovalutama, važno je istaći da je ova valuta potpuno legalna na tržištu, rekao je Slavoljub Arsenijević, podsekretar u Sekretarijatu za privredu i turizam Vlade Vojvodine.

– Naša zemlja je među prvima koje imaju Zakon o kriptovalutama. Ideja je da se privrednici upoznaju sa zakonskim okvirima tržišta. Zakon otvara mogućnost da se sa ovom valutom radi kao i sa drugim sredstvima i da investitori mogu da dođu i da na taj način ulažu u srpska preduzeća, kao i da firme uzmeđu sebe rešavaju finansijske transakcije, što može da bude veoma korisno. Naša prireda je, zbog tranzicije, tehnološki 30 godina u zaostatku u određenim granama u odnosu na druge zemlje. Ovde smo u korak sa tehnologijama u finansiranju – istakao je Arsenijević.

Posle Sombora i Subotice, Kikinda je treći grad u kojem se održava stručni skup na ovu temu.

– O ovoj temi nema dovoljno informacija. Na seminar smo pozvali privrednike,  privredna društva i preduzetnike koji su se odazvali u većem broju. Verujem da će se, vremenom, uključivati i firme – rekao je Tibor Horvat, predsednik Regionalne privredne komore sa sedištem u Kikindi.

Na seminaru su govorili  edukatori i investitori prve akademije u Srbiji specijalizovane za kriptovalute – „CTB kripto konslating“, prvi ovlašćeni kripto računovođa, Miloš Praštalo, i predstavnici kripto-menjačnice.

– Digitalna imovina postoji u onlajn svetu i, kada imate onlajn menjačnicu, onda možete da kupite kriptovalute ili da ih prodate. Mi smo prva kripto-menjačnica koja je dobila licencu od Narodne banke Srbije. Postoji zabluda o kriptovalutama da su nesigurna imovina, zato na našem sajtu zainteresovani mogu da prouče sve aspekte kripta koji je trenutno jedna od najsigurnijih imovina na svetu. Sve prevare koje su povezivane sa tim bile su zbog ljudi, ne zbog  tehnologije – istakao je Igor Mirković iz „ECD kriptomenjačnice“.

On je dodao da je Narodna banka Srbije izdala dve licence za kripto menjačnice u Srbiji, a Komisija za hartiju od vrednosti i odobrenje za izdavanje dva digitalna tokena (vrste digitalne imovine) koji su u funkciji već godinu dana i po tome naša država zauzima visoko mesto u svetu.

Cepovi 1

Plastični čepovi koje su sakupila deca na igralištu predati „Našoj kući“

Igor Crnogorac June 23, 2023

Posle samo dva meseca prikupljanja plastičnih čepova na dečijem igralištu na trgu, danas je konstruktor i darodavac korpe, dr Milan Brkin, otključao prepuno srce od žice i čepovi su predati korisnicima Centra za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama “Naša kuća”.

– Kao privatnik koji se bavi konstrukcijom mašina i kao građanin, osetio sam obavezu da napravim nešto za grad, da pokažemo  da brinemo o Kikindi i da se bavimo humanim radom. Gledao sam u drugim gradovima kako je to rešeno i želeo sam da naša posuda za čepove bude najveća – rekao je dr Milan Brkin, vlasnik firme „Metalotehnika grup“ iz Kikinde.

Brkin dodaje da humanitarna akcija nije završena i da će, u dogovoru sa Gradom, biti još lepih iznenađenja iz njegove firme.

Čepove su preuzeli korisnici Dnevnog boravka „Naše kuće“, zadovoljni što će im, ovom donacijom dece i roditelja koji dolaze na igralište, biti ispunjena želja.

– Verujem da ćemo sada imati dovoljno novca za kupovinu sublimacionog štampača za šolje i majice, za koji već neko vreme sakupljamo sredstva – kaže Nikoleta Pavlov, v. d. direktorica Centra. – Građani nam i u naše prostorije donose čepove i mogu, ukoliko žele, i dalje to da čine.

Žičano srce danas je ispražnjeno i na raspolaganju je svoj humanoj deci i starijima našeg grada jer, humanost se uči od malena.

Fejes Klara

Lepe vesti: Za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“ od pokrajine 150 miliona dinara

Jelena Trifunović June 23, 2023

Rebalansom budžeta AP Vojvodine koji su poslanici usvojili na jučerašnjoj sednici pokrajinske skupštine, budžet je uvećan za 8,1 milijardu dinara.

Značajna sredstva planirana su za ustanove obrazovanja.  Na listi kapitalnih ulaganja u škole je i Kikinda. Rebalansom pokrajinskog budžeta 150 miliona dinara planirano je za rekonstrukciju Osnovne škole „Feješ Klara“.

Na sednici Skupštine AP Vojvodine, poslanici su dali zeleno svetlo i za izradu plana za transportni gasovod Novo Miloševo- Kikinda, koji će finansirati NIS AD. Zbog povećane proizvodnje kiselog gasa, NIS planira izgradnju gasne turbine u Novom Miloševu i kogenerativnog postrojenja u Kikindi. Naime, kiseli gas koji se do sada samo spaljivao, uz dodatak prirodog gasa, koristiće se za proizvodnju električne i toplotne energije.

Kapitalni deo budžeta pokrajine je rekordan i iznosi 35,3 odsto. Ulaganja su čak tri i po puta veća u odnosu na 2016. godinu.

Kako je istakao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, to najbolje potvrđuje koliko je pokrajinski budžet snažan zamajac za ekonomski i ukupni razvoj Vojvodine.

Milasinovic 2

Krajnja humanost i njen antipod – dva nova romana prof. dr Milašinovića predstavljena u kikindskoj biblioteci

Igor Crnogorac June 22, 2023

„Slučaj Vinča“ i „Muk“ dva su najnovija romana književnika Gorana Milašinovića koje je večeras predstavio u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi. Milašinović je pisac sa bogatim književnim opusom; za 35 godina objavio je osam romana, knjigu epistolarne proze (pisanje u obliku niza dokumenata), knjigu poezije, knjigu razgovora i zbirku priča. Romani „Apsint“ i „Kamera obskura“ bili su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Autor je, inače, lekar specijalista interne medicine, kardiolog-elektrofiziolog, direktor Pejsmejker centra Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu i redovni profesor na beogradskom Medicinskom fakultetu. Večeras je prvi put bio u Kikindi.

– Veoma sam počastvovan što sam ovde. Ovo je slavan grad sa slavnom istorijom i piscima, ovde se, na svakom mestu, vidi duh Srednje Evrope i Austorugarske. A u toj Srednjoj Evropi jedna od važnih stvari bila je književnost. Poreklom sam Slavonac, pa je i to je razlog što se osećam kao kod kuće – rekao je prof. dr Milašinović.

Dva nova romana su, kaže, stavljena u zajednički kontest jer su oba bazirana na istinitim događajima.

– „Slučaj Vinča“ se bavi ekstremnom humanošću prilikom prve transplantacije koštane srži koja je urađena 1958. godine u Parizu i to je bila i prva transplantacija bilo kog organa u ljudskom telu. U toku naučnog eksperimenta u Institu „Vinča“, ozračeno je pet naših atomista. Izlečeni su zahvaljujući donaciji koštane srži običnih Francuza kojima nije bilo saopšteno da će sigurno preživeti vađenje koštane srž. Za mene je to primer ekstremne himanosti. S druge strane, u romanu „Muk“ je antipod humanosti, besprizorno zlo prema prirodi, masovno ubistvo ptica u krivolovu koji se dogodio 2002 u Bačkoj. Grupa italijanskih lovaca pobila je deset hiljada ptica pevačica zarad hedonizma, gurmanskog specijaliteta koji su pravili. Ova priča poslužila mi je kao potka da ukažem na bezobzirnost prema prirodi koja vodi uništenju homosapiensa, da će možda nestati ljudi, kao što su nestali dinosaurusi i da će, možda, tada doći neka nova vrsta, koja će biti humanija prema prirodi. Svaka naša aktivnost može da sklizne u patologiju, nemar nam je lako dostupan i ne razmišljamo dovoljno.

Na veoma posećenoj književnoj večeri o delima prof. dr Milašinovića govorila je i dr Ana Stišović Milovanović, naučni saradnik na Institutu za srpsku kulturu u Prištini. Jedna od tema bila je i društveni uticaj književnosti.

– Književnost neće promeniti svet, svet menjaju politika, progres, tehnologija, dok je književnost zatvorena u ezoteričnom krugu između pisca i čitaoca, zato su ovakvi susreti veoma važni – zaključio je autor.