Први ритејл парк биће изграђен у Микронасељу, на локацији на којој је, пре 23 године, започета изградња станова за младе брачне парове, на углу улица Михајла Пупина и Јована Јовановића Змаја. Тржни центар ће се простирати на површини већој од 5.300 квадрата. Имаће 14 малопродајних објеката у којима ће бити запослено око 100 људи.
Ритејл парк градиће чешка компанија „РЦ Јуроп“ која већ има осам тржних центара – у Вршцу, Обреновцу, Краљеву и Ужицу, као и четири у Румунији.
Градоначелник Никола Лукач сутра ће, у Градској кући, потписати уговор са директорицом ове компаније за Србију, Бојаном Кољеншић.
Изложба радова насталих оквиру Пројекта „Концепт“ биће отворена у среду, 28. јуна, у 12 сати, у Галерији Музеја „Тера“. „Концепт“ је био пратећи програм Симпозијума, осмишљен да би се што већем броју уметника омогућило да експериментишу и реализују своје идеје.
Критичари су бирали теме и вајаре који су, у само неколико дана, развијали концепт мањег формата. На овај начин, од 1991. до 1998. године било је ангажовано седам критичара и око 200 уметника. На изложби „Истраживање у оквиру колекције Тера“ биће представљени радови двадесетак вајара.
Спортски савез Кикинде, први пут од 2019. године, организоваће Летњи турнир у малом фудбалу. Председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов, на конференцији за медије, напоменула је да ће овога пута све бити подигнуто на највиши ниво.
– Било је претходних година и добрих и мање добрих момената на турнирима, а сада смо одлучили да све мора бити беспрекорно. Зато смо и ангажовали Марка Вукобрата, иначе спортског директора ОФК Кикинде, који ће бити директор Летњег турнира у малом фудбалу. Жеља нам је да овај турнир постане препознатљив и сигурно један од најважнијих и најбоље организованих у Војводини, а наравно свега овог не би било без подршке локалне управе – рекла је Чуданов.
Од 9. јула на отвореном игралишту Гимназије, сениорски тимови бориће се за новчане награде, а укупан фонд износи 500 хиљада динара.
– Планирани завршетак надметања је 12 дана, ако нас време послужи, а пријаве за турнир примаћемо до петка 7. јула. Котизација по тиму износи 12 хиљада динара. Очекујемо велики број екипа, а од тога ће зависити и коначан распоред утакмица. Победник турнира биће награђен с 350 хиљада, другопласирани са 100, а трећи с 50 хиљада динара. Предвиђене су и појединачне награде најбољем стрелцу, играчу и голману, а овим путем позивам и кикиндске фирме да нам се придруже у спонзорству, јер планирамо робне награде и за публику – истакао је Вукобрат.
Драган Пецарски, градски већник за спорт, закључио је на крају:
– Чинимо максималне напоре у развоју спортског туризма у Кикинди и овај турнир је део тога и поред тешке ситуације у којој је наш Град због блокаде рачуна. У ранијим приликама овај турнир је био и посећен и квалитетно организован, а сада ћемо радити још боље на организацији и изаћи још јачи из ове тешке ситуације. Град Кикинда максимално подржава организаторе, а ја позивам грађане да дођу у што већем броју у двориште Гимназије, јер ово је један леп сдржај током летњег периода.
Када је новинар „Лос Анђелес тајмса“ написао критику тек изашлог филма „Дара из Јасеновца“, у којој је негирао полазиште читаве трагичне јасеновачке приче, тврдио да страдања Срба није било, да у НДХ нису постојали кампови за децу и оптужио редитеља за скривене, националистичке мотиве, једна млада, двадесетседмогодишња девојка у Торонту није могла да спава. Она је Српкиња прве генерације, рођена је у Канади. Зове се Јулијана Пандуревић и родитељи су је научили привржености свом народу и својој вери.
Јулијана са мајком поред речи Патријарха Павла исписаних на огради њихове куће
Јулијана одлучује да се јавно супротстави ономе што је доживела као велику неправду и на интернет поставља петицију за повлачење ове новинске критике. Већ после неколико сати, на своје изненађење, схвата да има десет хиљада потписа. За недељу дана било их је више од 35 хиљада.
– Нису се потписивали само Срби. Многи Канађани и Американци ставили су своје потписе и захваљивали ми се што говорим истину коју ни они нису знали и што се борим за то да скинем љагу са свог народа – прича Јулијана приликом посете редакцији „Комуне“.
Приче из Јасеновца као део одрастања
Додаје да јој је деда, као малој, говорио о својим страдањима у логорима, а бака, која је са Кордуна, причала о томе како су јој у Јасеновцу убијени четворо браће и сестара, од којих је најмлађе имало само шест месеци. Јулијана је много истраживала српску историју. У њеној свести, у њеном одрастању и васпитању, није било места за националне дилеме у свету који није нимало благонаклон према оваквом опредељењу.
Јулијана је дипломирала књижевност и сада студира новинарство. Већ први новинарски задатак у једном значајном листу у Канади суочио ју је са, за њу, немогућим избором. Јер га, каже, није ни било.
– Чим сам стигла у редакцију тражили су ми да напишем причу о Сребреници и ја сам рекла да хоћу. Дали су ми податке које треба да користим у чланку. Видела сам да тамо пише да је убијено 12 хиљада људи. Питала сам директора одакле су добили податке и рекао ми је да су то подаци из босанске амбасаде. Рекла сам да ћу написати чланак, али да нећу написати тај податак. Питао ме је да ли ја то, као сваки Србин, негирам геноцид. Одговорила сам му да ја знам шта је истина и да то што траже од мене не бих написала ни за милион долара. И тако сам изгубила посао. Породица ме је подржала у тој одлуци. Познајем доста Срба који су продали душу, променили име, тамо је тешко бити Србин православац. Моја породица није таква, мој брат студира теологију, а узор ми је моја мама. Она је у Канаду стигла са осам година али, када је деведесетих почео рат, напустила је посао, допутовала на Пале и рекла: „Ту сам да помогнем, реците шта треба да радим“. Радила је као преводилац у Прес-центру и ту је упознала мог оца који је био новинар. Ако сам упола као моја мајка, ја сам срећна. Она је моја хероина – каже Јулијана.
Што се тиче петиције упућене „Лос Анђелес тајмсу“, одговорили су јој да критику са порицањем геноцида неће оспорити, али да ће је у следећој, сличној ситуацији, консултовати пре објављивања. Прича о њеној одлучности у борби за истину одјекнула је и ван граница Канаде. Због свог храброг иступа одликована је Медаљом Теслин народ „Теслине научне фондације“ у Филаделфији.
Увек у бар једној хуманитарној акцији за Србију
Тада се и у Србији више чуло о овој младој девојци која се, заправо, за свој народ залаже и помаже му већ годинама уназад, ненаметљиво и без потребе да себи прибави било какву славу, чак ни помињање. Јулијана већ годинама организује хуманитарне акције. Само после поплава у Обреновцу прикупила је и послала авионима за Србију 25 тона помоћи. Покренула је не само Србе, већ и своје пријатеље и комшије, а прикључиле су се и велике компаније. Месец дана је непрестано дочекивала камионе са водом, постељином, храном за бебе…
За хуманитарне активности које покреће, уз помоћ пријатеља из Торонта, Чикага и других градова успела је да купи неколико возила.
– Често видим неку објаву на Фејсбуку која ме дирне и кажем себи: то ми је пројекат за овај месец – каже скромно, не желећи да набраја све акције и коме је све послала помоћ у Србији.
Коначно поново у Србији
Јулијана уз студије ради као новинар у једној еколошкој фирми из Швајцарске. Такође је председница Српског савета студената Универзитета Торонто. Иако, када год је то у могућности, посећује родбину у Вршцу и Сарајеву, овога пута прошло је много времена. Три године није одлазила на годишњи одмор и штедела је новац за авионску карту како би дошла у домовину.
У Кикинду је стигла већ првог дана по доласку у Србију, захваљујући Радовану Субину, председнику Удружења „Корени“ у Кикинди које је део Савеза матице и Срба у расејању. Савез се са Јулијаном повезао пре неколико година и она је, ових дана, и њихов гост.
– Било ми је веома важно да посетим Кикинду, због Радована и Саше Степанова из Савеза, који је ту рођен. Кикинда је срце Војводине и Баната у којем је и мој Вршац. Част ми је што сам овде – каже.
Као гошћа Савеза изразила је жељу да посети и Музеј холокауста, а домаћини су јој приредили изненађење. У Београду су је упознали са Јеленом Бухач Радојичић чија прича је послужила као основа сценарија за филм „Дара из Јасеновца“.
У припреми је књига о жртвама рата
Јулијана посвећено прикупља приче о страдању Срба у Другом светском рату и припрема књигу.
– Имам већ 75 прича преживелих и њихових потомака. Верујем да наши људи, нарочито ветерани, заслужују да им се глас чује. То би био још један корак ка зацељењу дубоких рана које старији преносе из генерације на генерацију. Циљ ми је да сакупим сто прича и да књигу издам прво на енглеском јер желим да се зна права истина и да поправим слику о свом народу. Од деведесетих година пропаганда је против нас, у Канади чак и више него у Америци.
Каже да је све што ради савршено нормално јер воли свој народ и годинама слуша неистине о њему. Њена потреба уједно је и и њена мисија. Зато ће и испунити своју жељу да са светом подели причу о свом народу. Јер, бити храбар пред неправдом, највеће је дело. Томе су је научили родитељи.
Поразом 42:14 у Јајинцима, надомак Београда, од земунских Плавих змајева, кикиндски Мамути окончали су сезону у „Спорт клуб” Првој лиги Србије у америчком фудбалу у нокаут фази, практично у четвртфиналу такмичења.
– Иако гости, пре утакмице словили смо као благи фаворити, у мери од 60:40, али нисмо оправдали ту улогу. Нажалост, ни овај резултат није реалан, Земунци нас јесу надвисили овога пута, али сигурно је да је разлика требала бити мања. Како било, окрећемо се раду с младима и женском екипом. Њима сезона стартује у септембру – каже Бранислав Фекете из КАФ Мамути Кикинда.
Кикинђани су тако ове сезоне одиграли пет утакмица, у групи су двапут победили Пожаревљане, а исто толико пута поразили су их Румуни – букурештански Ребелси, који у нашој лиги наступају као гости.
Спортска манифестација „Игре без граница” одржана је овога викенда на базену у Банатском Великом Селу, наступило је осам школа, а тријумфовала је екипа „Вука Караџића”. Манифестацију је организовала МЗ Банатско Велико Село и Пливачко удружење БВС.
– Имали смо две квалификационе групе из којих су прошле по две најбоље екипе, а пријатно је изнендаила екипа из Иђоша и највише желим да се њима захвалим зато што они немају услова за базенске игре и пливање, а жао ми је што Велико Село поред две своје екипе није ушло у финале. Било је пријављено 10 екипа, али су две школе „Ђура Јакшић” и школа из Накова одустале, јер нису успеле да прикупе екипе, па смо имали осам екипа које су се такмичиле у седам атрактивних дисциплина – рекла је организаторка Драгана Пецарски.
Мина Радивојша, капитенка ОШ „Вук Караџић”, додала је:
– Били смо сложни и дали све од себе и зато смо победили. Било је лепо, све дисциплине биле су занимљиве, а најтеже је било веслање. Нисмо се посебно припремали за ово такмичење, али сви смо у екипи спортисти, троје нас тренира пливање, а имамо и оне који тренирају одбојку и фудбал.
Финалном делу такмичења присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, а један од њих Драган Пецарски, градски већник за спорт, закључио је:
– Најбитније је да се ова деца мало одвоје од свакидашњице која је нажалост окупирала нашу јавност. Леп викенд, лепо дружење, надам се да ће ово прећи у традицију, ово је други пут да се организује, а први пут за основце. Надамо се да ће следећи пут бити још масовније и настојаћемо да доведемо и друге градове. Заиста, све похвале за организаторе из Месне заједнице и из Пливачког удружења БВС.
Припадници Министарства унутрашњих послова су данас, у акцији појачане контроле миграната на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди, пронашли 43 ирегуларна мигранта, који су превезени у прихватне центре.
Током акције која је спроведена је на подручју општина Кањижа и Нови Кнежевац полиција је претрагом терена пронашла две аутоматске пушке, 28 комада муниције, као и маскирне униформе.
Због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање и ношење оружја и експлозивних материја, полиција је ухапсила држављанина Авганистана и он ће уз кривичну пријаву бити приведен Основном јавном тужилаштву у Сенти.
Акција је спроведена у оквиру континуираног рада на сузбијању ирегуларних миграција, а полиција ће и у наредном периоду спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и миграната, саопштила је Полицијска управа у Кикинди.
Мушки тим Србије пиштољем (Дамир Микец, Димитрије Гргић, Душко Петров) заузео је шесто место на трећим Европским играма у пољском Кракову, а стрељачки турнири одржавају се од четвртка до 29. јуна у Вроцлаву. У првој фази квалификација (сваки стрелац пуцао по 30 хитаца) заузела је Србија седмо место. Наш тим у другој фази (20 хитаца по стрелцу) приближио се врху, али недовољно да дође до мечева за медаље. Србија је сакупила 569 круга. Четврто место и пласман у меч за бронзу, с два круга бољим резултатом од тројке Србије, заузели су Италијани, који су на крају стигли и до бронзаног одличја.
Иначе, стрелци су се на Европске игре квалификовали кроз пласмане на Европским првенствима и на ранг листама Европске стрељачке федерације. За разлику од Олимпијских игара, такмичари су власници квота, а не национални олимпијски комитети и национални савези. Међу квалификованим стрелцима била је и Кикинђанка Бранкица Зарић, чланица Новог Сада, али она је одустала због трудноће.
Душко Петров једини је пак од стрелаца Србије, у свим дисциплинама и пиштоља и пушке, који се такмичио само на екипном неолимпијском турниру. Србија је, с обзиром да је имала два квалификована стрелца ваздушним пиштољем (Микец и Гргић), стекла право да пријави додатног такмичара за екипно надметање и ту је могућност искористила пријавом Петрова који једини није наступао у појединачним олимпијским дисциплинама, јер није имао норму.
Ваздушни пиштољ, мушкарци – Квалификације, прва фаза: 1. Немачка 876, 2. Турска 870, 3. Украјина 866… 7. Србија 857… Друга фаза: 1. Турска 582, 2. Немачка 577, 3. Грузија 577… 6. Србија 569…
Меморијал Мирослав Антић, 38. по реду, окупио је у Мокрину, глумце, писце, музичаре, поштоваоце његовог дела, све оне који чувају сећање на једног од најпознатијих српских песника, сликара, новинара и боема. У импровизованој кафани на Варошком тргу кроз „Путоказ за сањаре и облаке” за који су сценарио написали Милорад Дамјановић, глумац и Тоде Николетић, писац на Микине записе подсетили су глумци Ана Софреновић, Ива Штрљић, Љуба Булајић, Миодраг Петровић, писац и есејиста Драган Јовановић Данилов, радио новинар, писац и рецитатор Ратомир Дамјановић, извођач Иван Лешчешен, певачица Даша Боснић из групе „Ођила“.
-Мика је за мене увек био чудесан писац –рекла је Ана Софреновић – Његова поезија има пуно поклоника и дивно је што се Мокринчани на овакав начин сећају свог мештанина који је пуно писао о Мокрину.
Ива Штрљић пети пут до сада била је део Меморијала, а како напомиње, сваки пут је другачије.
-Ово је најлепши начин да се сећамо песника светског гласа. Када би сам Мика гледао овај догађај био би презадовољан. Са песмама Мирослава Антића сам одрастала и као девојчица побеђивала на рецитарском такмичењима – истакла је Ива Штрљић.
Милорад Дамјановић први пут је био у Мокрину, а циљ сценарија који је написао за овогодишњи Меморијал био је да публика чује записе Мике Антића из разних места у којима је боравио. Тако су окупљени имали прилику да чују шта је доживљавао боравећи у Русији, Грчкој, Хрватској. О овим записима се мало зна, а важан је део опуса мокринског великана.
Меморијалу су присуствовали и градоачелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.
-На нама је да негујемо сећање на нашег великана. Важно је да сви будемо свесни лепоте и значаја Мике Антића, толико пута цитираног и без чијих се песама не може замислити одрастање не само данашњеих, него и будућих генерација – прецизирила је Дијана Јакшић Киурски.
Председник Савета Месне заједнице Мокрин, која је и организатор Горан Ристић подсетио је да је Недеља културе у Мокрину приређено више културних догађаја, као и да се завршава у понедељак, 26. јуна, када је „Дан Раше Попова“.
На бини су били и тамбурашки оркестар „Мокаси“, гитариста Жарко Новаков, а публици се представила и Петра Тодорић, која је отпевала песму „Плава звезда“ компоновану по тексту Мирослава Антића.
Фолклораши из Накова, Ђурђева, Зенице, Селенче, Дрвара, Ловћенца, Иловице из Северне Мaкедоније и Румуније били су учесници 13. Међународног фестивала фолклора „Ајмо заиграти, ајмо де“. Како би се на прави начин представили својим домаћинима прошетали су у дефилеу централном улицом и позвали их на концерт.
Организатор је КУД „Извор“ из Накова, а циљ је да се очува традиција и култура, истакла је Сања Роквић, председница.
-На нама је да децу и младе упознамо са другим културама, обичајима и традицијом, а оваква дружења су прави начин да то и постигнемо. Са већином учесника имамо дугогодишњу сарадњу, а фолклорци из Ђурђева, Иловице и Селенче први пут смо угостили и са свима се надамо будућој сарадњи – казала је Сања Роквић.
Радослав Боснић из АКУД „Мира Лукач“ из Дрвара напомиње да је ово друштво учесник манифестације од самог почетка.
-Наше пријатљство брижно негујемо. Сваке године се узајамно посећујемо и сарађујемо – рекао је Боснић.
Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са сарадницима.
-Чување традиције, културе и обичаја је важно и треба да га преносимо са колена на колено. Ово је начин да градимо нова пријатељства и одржавамо стара – напоменуо је Лукач.
Валентина Мицковски, чланица Градског већа пожелела је добродошлицу свим учесницима.
-Фестивал фолклора у Накову значајан је за Наково и Кикинду. Сваке године расте и на локалној самоуправи је да га подржава – напоменула је Мицковска.
Публика, окупљена у дворишту ОШ „Петар Кочић“, имала је прилику да ужива у народним играма разних крајева. Претходно вече наступиле су певачке групе из Брчког, Дрвара, Апатина и Остојћева са изворним песмама.