Кадети Мушког рукометног клуба Кикинда заузели су друго место у Првој лиги Војводине, пошто су поражени у финалу од Врбаса. На завршном турниру у нашем „Језеру”, претходно су Кикинђани у полуфиналу савладали Младост ТСК из Бачког Јарка, а према речима тренера Мирољуба Маћоша, велики проблем представљао је згуснути распоред утакмица у финишу сезоне.
– Наши дечаци практично су и главни играчи другог тима МРК Кикинда у сениорској Трећој лиги Војводине, петом рангу у Србији, па су током седам дана одиграли три првенствене утакмице у том степену. Учествовали су и на државном првенству средњих школа, на којем су одиграли четири утакмице и били шести, те још три на завршном првенству за играче до 14 година. Тако су за седам дана одиграли у просеку од осам до 10 утакмица, што је невероватно само по себи. У датим околностима остварени резултат у кадетској Првој лиги Војводине представља максимум, а усто, у финалу наступили смо и без двојице повређених играча из прве поставе – каже Маћош.
Тренер Кикинђана, осврће се и на рад комплетне Школе рукомета МРК Кикинда.
– Честитке свим дечацима на уложеном труду и напору током читаве сезоне. Била је ово мучна такмичарска година за кикиндски сениорски рукомет и мушки и женски, јер су оба наша тима испали из елите, па овај кадетски успех дође као мелем на рану. Кадетска екипе формирана је пре само два месеца, у ходу смо се уигравали и за тако кратко време, право је чудо да смо успели да све скоцкамо. Супериорно смо освојили прво место у групи, а након победе у полуфиналу, изгубили смо у финалу од Врбаса, који има чувену рукометну школу. Нису нас Врбашани ничим изненадили и док смо имали снаге водили смо и до пет разлике. Но, овај турнир на распореду је био у незгодно време по нас.
Маћош још напомиње да је носеће годиште кадета 2006, а да су његови играчи већином годину па и две млађи, а има чак клинаца и 2009. годишта.
– Екипу нисам могао да формирам летос због недостатка играчког кадра, те сам био принуђен да током јесени оспособим дечаке рођене 2008. и 2009. за такмичење са старијима, а потом је од зиме уследило надметање у Првој лиги Војводине. И поред свега, најефикаснија смо екипа, са просеком од преко 30 голова по утакмици. По ко зна који пут показали смо да деце надарене за рукомет у Кикинди има, као и да знамо како треба да се ради са њима. Ове сезоне, осим сениорског погона, имали смо још четири селекције: други тим и екипе дечака до 16, 14 и 12 година, а ту је био и мини рукомет.
Након дуго година паузе формирана је и друга екипа, коју је Маћош такође водио.
– Тако смо момцима који су изашли из млађих категорија пружили прилику за стицање играчког искуства, јер одатле ће прећи у први тим. Показао се тај потез као пун погодак, имамо неколико момака који већ сада куцају на врата прве екипе. Усто, остварили су ти дечаци и неколико победа против играча који су много дуже у рукомету него што они имају година живота.
И за крај тренер млађих категорија у МРК Кикинда истиче:
– Надам се да ћемо у наредном периоду на првом месту додатно омасовити нашу школу, лествицу подићи још више и тиме скренути пажњу јавности и на нас, јер много тога квалитетног што смо начинили, прошло је готово неопажено.
НА СПИСКУ 19 ИМЕНА
За кадетску екипу Кикинде наступали су: Мићо Мајкић (капитен), Даниел Јепурски, Андреј Сувајџић, Арон Гордош, Михаљ Холи, Милан Челекетић, Никола Туцић, Немања Балабан, Горан Шљапић, Алекса Павлов, Урош Обрадов, Владен Симић, Никола Баста, Растко Поповић, Угљеша Микић, Петар Јовановић, Марко Грбић, Јован Крстић и Димитрије Марковић.
– Пропагирамо здраве начине живота, а ово је један од њих. Кикинда је град спорта и увек добар домаћин и сигуран сам да ће тако бити и овога пута. Окупило се 24 мушке и 12 женских екипа, а подсетићу само да Србија у баскету има много успеха и зато верујемо да ће и овим кикиндским такмичарима то бити и додатни мотив да буду што бољи.
Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, додала је:
– У две поменуте школе часове физичког васпитања поред учитеља, редовно држе и професори и резултати су видљиви. Реч је о „малим олимпијским играма” забавног карактера, где до изражаја долази свестраност и спретност, а развија се моторика. Наши ученици били су 30 секунди бржи од другопласираних, а поред тога начинили су и најмање грешака. Није случајно што су ове две школе биле успешне, јер у њима и даље финкционише пројекат „Спорт у школе” који је некада био спровођен у свим, а сада још живи у школама „Јован Поповић” и „Вук Караџић”. Код нас у школи добро функционише и Гимнастички клуб што је такође одлична база – каже Светлана Мирчић Вукобрат, професорица физичког из ОШ „Свети Сава”.
– Трудимо се да радимо са децом основне и природне облике кретања, а предлажемо и да се сви професори физичког упуте у рад с ученицима млађих разреда. Нажалост, ти природни облици кретања некада су били нормални, јер су деца играла напољу, трчала, скакала, превртала… Сада ми то радимо у салама вештачки, јер је модернизација живота довела до тога да се деца све мање крећу. 
Након победе на Градском стадиону над Омољичанима, три кола пре краја војвођанског „Истока”, Кикинђани су оверили прво место и повратак у друштво српсколигаша. Јевто Јарчевић, тренер ОФК Кикинде, сматра да је ова утакмица била огледало читаве сезоне.
Следи гостовање у Перлезу, а, иако је све одлучено, ваља сачувати углед првака и недалеко од ушћа Бегеја у Тису.
– У ОФК Кикинду сам дошао на препоруку Јарчевића када он још и није био тренер у клубу. Имао сам моралну обавезу да помогнем и због њега и због свих осталих у клубу који су ме као Нишлију одлично прихватили. Циљ смо остварили, заслужено смо прваци, сваки бод је чист и можемо бити поносни на који начин смо се вратили у Српску лигу. ОФК Кикинда се вратила тамо где припада – каже Радовановић, међу саиграчима омиљен због својих манира.
Зорица Балог узела је три бронзе: у катама екипно и поjединачно, те у борбама, а Давид Ленард био је други у појединачним и трећи у екипним катама.
