U Narodnom muzeju Kikinda u subotu u 12 sati biće otvorena izložba „Budišini- priča o porodici kroz nekoliko portreta”. Postavka će biti realizovana u saradnji sa potomcima porodice Budišin koji su kikindskom Muzeju poklonili četiri portreta, i sa Galerijom Matice srpske u čijem posedu se nalazi, između ostalog, grupni portret porodice iz 1898. godine, autora Jovana Dime.
Porodica Budišin je najpoznatija familija u lokalnoj istoriji. Budišini su prvenstveno bili veleposednici i poljoprivrednici. Kao bogati, viđeniji članovi lokalne zajednice i često, kao virilski odbornici opštine, imali su veliki uticaj na izbore u varoši i okolini. Kikinđani su prema njima imali različite stavove – od poštovanja, strahopoštovanja, pa čak i prezira i ljubomore zbog njihovog bogatstva.
Posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni kao izdajnici i saradnici okupatora,streljani su, dok su ostali trpeli komunistički teror oduzimanjem imovine i stavljenjem na stub srama. Decenijama posle toga, nije bilo lako biti Budišin. Tokom perioda socijalizma Budišini su nastavili da žive mirno, skromno i povučeno u Kikindi, ali su se mnogi i odselili iz rodnog grada.
Povod za realizaciju izložbe „Budišini – priča o porodici kroz nekoliko portreta” je predstavljanje portreta koje je Narodni muzej Kikinda dobio na poklon od potomaka: Olge i Milane (ćerke Emila Budišina), njihove dece Emila, Vanje i Vojislava i unuka Katarine, Anastasije, Tijane i Natalije.
Posetioci će izložbu imati priliku da pogledaju u galeriji Muzeja do 15. aprila.
„Karma je veća kučka nego ja“ naslov je pesničkog prvenca Kikinđanke Milane Grbić, koji će u četvrtak od 19 sati biti predstavljen u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Milana je dobitnica više književnih priznanja, među kojima je i nagrada „Đura Đukanov“ za zbirku kratkih priča „Oko nas more“. O novoj knjizi koja je objavljena u izdanju PPM Enklave, eminentne beogradske izdavačke kuće specijalizirane za savremenu srpsku poeziju, govori za Kikindski portal.
– Otkad sam počela da se bavim književnošću, proza se nalazila u fokusu mog interesovanja, kako u kreativnom, tako i u naučnom smislu. Mislim da se to itekako oseti u ovoj pesničkoj zbirci čiji su prozni elementi vrlo dominantni – iz pesme u pesmu pojavljuje se pripovedački glas, smenjuju se likovi, i događajnost je vrlo izražena, što su sve odlike proznih, a ne isključivo pesničkih žanrova. Ipak, mislim da promena forme može da razbudi pisca, da mu ukaže na nove tematske korpuse kojima ranije nije pridavao pažnju, da mu pomogne da promeni perspektivu iz koje je do sada posmatrao svet, i ponudi mu šansu da preispita sopstvene jezičke i kreativne sposobnosti. Mislim da je ovo, pre svega, bio razlog zbog kojeg sam se, nakon gotovo čitave decenije pisanja kratke priče, oprobala u poeziji.
Milana je na master studijama na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujući prirodi svojih studija, radionicama kreativnog pisanja, uredničkim poslovima, aktivno je uključena u književni život u našoj zemlji i regionu.
U razgovoru za Kikindski portal, kaže da je do pre nekoliko godina, poezija u našem okruženju bila uveliko skrajnuta u korist proze, što se danas promenilo. Od subverzivnijeg vida književnosti, poezija je naglo postala omiljena i rado čitana, ukazuje.
Foto: Džon Smit
-Pretpostavljam da me je pesnička sredina u kojoj se nalazim spontano podstakla da se i sama okrenem poeziji. Najveći deo knjige nastao je na radionici poezije koju u Beogradu vodi pesnik i urednik izdavačke kuće PPM Enklava. Pre radionice, imala sam tek nekoliko pesama, i nisam ni razmišljala o mogućnosti da objavim knjigu poezije. Dok sam pisala, na pameti sam imala nekoliko ciljeva, od kojih bih posebno izdvojila tri. Ideja je bila izmiriti lirsko i epsko, a zatim topose koji se načelno vezuju za tradiciju zapadnoevropske, ljubavne poezije započetu Petrarkinim „Kanconijerom” i Danteovim „Novim životom” prebaciti u savremeni kontekst, i propustiti ih kroz par ekselans žensku vizuru- ukazuje naša sagovornica.
Foto: Džon Smit
Autoironija kao glavni izvor humora
– Oni koji su do sada pročitali ovu knjigu, uglavnom su isticali njenu šaljivu dimenziju. Trudila sam se da iz pesmu u pesmu održim prisustvo lirskog subjekta koji je sve vreme svestan pisanja, kao i činjenice da se do ove i ovakve poezije nije došlo zahvaljujući nekakvom neponovljivom ličnom iskustvu, već zbog opterećenja književnom prošlošću i (pop)kulturnim nasleđem.Čini mi se da je upravo takva autoironija glavni izvor humora u ovoj knjizi- kaže mlada književnica.
Čitalačka preporuka
Na pitanje koju knjigu bi preporučila našim čitaocima, kaže da bi, pored svih izdanja PPM Enklave i Partizanske knjige, njenih saradnika i velikih prijatelja, predložila roman iz 2012. koji je obeležio završetak njene čitalačke godine.
-Roman „Upražnjeno mesto” napisala je Džoun Rouling, ali za odrasle. Na mojoj polici je čekao devet godina da bude pročitan – čovek s nepunih osamnaest godina nema kapacitet da pojmi ovakav tekst. Za razliku od drugih romana Roulingove koji su u milionskim tiražima prodati širom sveta, i omiljeni kod najrazličitijih čitalačkih profila, o „Upražnjenom mestu” se ućutalo vrlo brzo po njegovom objavljivanju. Doživeo je samo jednu ekranizaciju nevelike gledanosti, upravo zbog njegove kontroverzne prirode- ukazuje naša sagovornica i nastavlja:
-Radnja romana prati nekoliko meseci u životu glavne junakinje, heroinske zavisnice Teri Vidon koja se bori za starateljstvo nad svojom decom i pravo na lečenje. Autorka priču o porodici Vidon koristi kako bi raskrinkala najrazličitije segmente malograđanskog, puritanskog društva, pritom kao sredstvo koristeći neumoljivu ironiju i satiru. Ovaj roman, pre svega, preporučujem zbog toga što na prijemčiv način ukazuje na tabuizirane društvene anomalije prisutne na globalnom nivou, a ne samo u provinciji Velike Britanije početkom ovog veka, gde je radnja romana smeštena. Smatram kako se Rouling ovim romanom još jednom dokazala kao naslednica svojih velikih predaka, Dikensa, Džordž Eliot, Džejn Ostin, ili Artura Konana Dojla, uprkos svojim upitnim političkim stavovima- zaključuje Milana Grbić.
Osnovna škola „Feješ Klara“ jedina je u Kikindi u kojoj se nastava odvija na srpskom i na mađarskom jeziku. U ovoj obrazovnoj ustanovi, s pravom se ponose time što decenijama neguju multikulturalnost i višejezičnost. Kao i proteklih godina, obeležili su Dan maternjeg jezika.
-Danas smo upriličili priredbu i zajednički čas kom su prisustvovala deca od trećeg do šestog razreda, iz mađarskih i srpskih odeljenja. Takmičili su se u kvizu, podeljeni u grupe. Cilj aktivnosti bio je da se ukaže na značaj negovanja maternjeg jezika. Nastojimo učenicima da ukažemo i na značaj višejezičnosti. Đaci u ovoj školi uče engleski, kao prvi strani jezik i nemački, kao drugi. Kao izborne predmete, đaci imaju mađarski jezik sa elementima nacionalne kulture i romski jezik sa elementima nacionalne kulture- rekla je direktorica škole Hermina Čemere.
Ne kaže se uzalud da čovek vredi onoliko koliko jezika govori, istakla je članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici Melita Gombar ukazavši na značaj upotrebe maternjeg jezika, negovanja kulture i duhovnog identiteta svakog naroda.
-Škola „Feješ Klara“ prepoznata je kao obrazovna ustanova koja neguje lepu reč i lep jezički izraz, kao škola u kojoj vlada tolerancija i međusobno poštovanje i uvažavanje kulturnih i jezičkih različitosti. Multikulturalizam i jezički i kulturni pluralizam su osnovna karakteristika vremena i društva u kom živimo. U Vojvodini u predškolskim ustanovama u upotrebi je deset jezika nacionalnih manjina. U osnovnim školama, pored srpskog jezika, nastava se odvija na još 13 jezika nacionalnih manjina, a preko 13.000 srednjoškolaca ima priliku da se obrazuje na jeziku svoje nacionalne manjine – ukazuje Gombar.
Međunarodni dan maternjeg jezika je odlična prilika za promociju multikulturalnosti i višejezičnosti, istakla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za obrazovanje i kulturu.
-Tako učimo decu i mlade kako da poštuju različitost. Činjenica je da moramo znati barem jedan jezik da bismo opstali u današnjem svetu, ali je vrlo važno da sačuvamo bazu maternjeg jezika da bismo na taj način održali svoju tradiciju i kulturu, bez obzira gde se nalazili- napominje Mickovski.
Naredne školske godine, đaci više osnovnih škola, među kojima je i OŠ „Feješ Klara“imaće priliku da uče i kineski jezik, u okviru vannastavnih aktivnosti, a zahvaljujući saradnji sa Institutom Konfučije iz Beograda.
Da je Kikinda grad dobrih domaćina koji posetioce privuče i osvoji autentičnom i atraktivnom turističkom ponudom, svedoči i činjenica da naš grad beleži porast broja turista, o čemu je Kikindski portal već pisao. U Turističkoj organizaciji u ovoj godini, spremno nastavljaju promociju ne samo Kikinde, već i okolnih sela. Šta su planovi u narednim mesecima, saznajemo od Jasmine Milankov, v. d. direktorice Turističke organizacije.
-Za nekoliko dana, Turistička organizacija Kikinde kao dobitnik oznake „Najbolje iz Vojvodine“ učestvovaće na 44. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu koji će biti održan od 23. do 26. februara. Kikinda će se predstaviti 24. i 25. februara. Dobili smo poziv od Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam kao nosioci sertifikata „Najbolje iz Vojvodine“. Imamo lep zadatak i obavezu da na svim promotivnim materijalima za Dane ludaje istaknemo ovu oznaku, što sa ponosom i činimo. Na beogradskom sajmu, predstavićemo se ne samo turistima iz naše zemlje, već i celog regiona -navodi Milankov.
Kako najavljuje, prve subote u martu biće održan Bazar koji će, i ovoga puta, na jednom mestu- gradskom trgu, okupiti raznovrsnu i zanimljivu ponudu lokalnih preduzetnika. Naredna aktivnost TO zajedno sa Gradom biće tradicionalni osmomartovski koncert „Ženama s ljubavlju“ na kom će nastupiti poznati bend „Osvajači“.
-Biće obezbeđen besplatan prevoz iz svih sela, o čemu ćemo blagovremeno obavestiti sugrađane, kako bi došli i uživali na koncertu u hali SC „Jezero“. Pozivamo sve sugrađane da dođu- ističe Milankov.
Kikinda i Turistička organizacija učestvovaće i na Međunarodnom sajmu turizma u Banja Luci koji će biti održan od 9. do 12. marta.
-Drago nam je da ćemo i ove godine imati priliku da predstavimo Kikindu i Dane ludaje, Kiku, Teru, sove, 22. najlepšu ulicu, Staro jezero, kao i turističke resurse u našim selima. Na tom sajmu predstavlja se cela Srbija, kao i zemlje u okruženju. Ovo je treći put da ćemo učestvovati na Sajmu u Banja Luci, dosadašnje povratne reakcije su bile odlične-napominje naša sagovornica.
Među predstojećim aktivnostima neće izostati ni tradicionalni i veoma dobro posećeni Sajam cveća koji će uslediti u aprilu. Među predstojećim aktivnostima je i zajedničko obeležavanje Svetskog dana zdravlja planirano u maju, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i sportskim udruženjima, kao i Gradskim udruženjem penzionera, a sve u cilju promocije zdravih stilova života.
-Ideja nam je da svi oni promovišu šta to rade u cilju očuvanja zdravlja, a da jedna od tema bude i kako smo se nekada igrali u detinjstvu. Plan je da se aktivnosti održe na Starom jezeru-najavljuje naša sagovornica.
Nova manifestacija na proleće
U Turističkoj organizaciji nastoje da novim sadržajima obogate ponudu. Naša saznanja da planiraju novu manifestaciju su potvrdili, ali sa detaljima još ne izlaze.
-Čim utvrdimo sve pojedinosti, obelodanićemo. Verujem da će planirani sadržaj biti itekako atraktivan i privući pažnju posetilaca- nagoveštava Jasmina Milankov.
Novina za ugostitelje
Iz resornog ministarstva, stigao je poziv TO da prisustvujemo konferenciji o predstavljanju nove finansijske usluge koja će omogućiti bezgotovinsku naplatu i od strane fizičkih lica-registrovanih pružalaca usluge smeštaja u kategorisanim objektima i putem buking platforme.
-Najveći deo naših kapaciteta je u vlasništvu privatnih lica, a ukoliko će ovo za njih biti olakšica trudićemo se da je što pre sprovedemo. Pratimo sve novine koje se tiču naših ugostitelja-kaže v.d. direktorica Turističke organizacije.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je da je u pripremi državni program koji predviđa do 10.000 evra bespovratnih sredstava za pokretanje privrednih aktivnosti namenjen mladima u Srbiji koji žele da ostanu na selu. Isto tako ovaj program biće namenjen i onima koji žele da iz gradova odu na selo, tako da će uz kuću moći da dobiju i pomoć za pokretanje posla.
Krkobabić je rekao da će oni sami birati privredne aktivnosti kojima će se baviti. Kao primer naveo da će to biti podsticajna sredstva za otvaranje prodavnica, apoteka, različite zanatske radnje (vulkanizerske, za popravku poljoprivrednih mašina…), obnovu starih zanata kako bi to bilo u funkciji etno turizma. Kako je precizirao, očekuje da će prijavljivanje za ovaj program početi do polovine godine.
Guske su spasile Rim, a Mokrin proslavile. Guščiji svet nigde nema tretman kao kod Mokrinčana koji su, ove zime, 37. put domaćini Svetskog prvenstva u nadmetanju gusana.
I Nikola Nikić i Miroslav Čeleketić uvereni su da će baš njihov mezimac stati na tron i ponosno poneti slavu pobednika. Oba gusana poseduju pobedničke gene i kod svojih vlasnika uživaju, kako smo se i uverili na licu mesta, deluks tretman. Batak ima poseban režim ishrane i herkulovski zamah krila. Da u njegovim pernatim grudima kuca hrabro srce pokazao je još kao jednogodišnjak osvojivši titulu prvaka u kategoriji mladih.
Izazivač je borbeni Fedor. U potpunosti opravdava ime dobijemo po MMA borcu. Okuražen bodrenjem svojih miljenica, od kojih je, ipak, jedna posebno srcu draga, samouvereno je nizao pobede stigavši do finala.
Trijumf će, saznajemo, i jednom i drugom, promeniti život. Jednom sledi opraštanje od „ringa” i mirni penzionerski dani u prostranom seoskom dvorištu, a drugom- selidba. Kako će to uticati na ishod finala u nedelju? Na tronu može biti samo jedan.
Kikindski lovci u subotu i u nedelju, u šumi na Galadu, organizovali su hajku na lisice i šakale. Zbog bezbednosti, nije bilo dozvoljeno da se puca u šumi, već samo kada se izađe na čistinu.
U Lovačkom udruženju „Kikinda” kažu da je bilo više lisica i šakala, ali nisu uspeli da ih isteraju na čistac. Sigurno ruku imao je lovac Rada Nemeš koji je odstrelio šakala.
Nakon hajke, druženje je, uz ručak, nastavljeno u lovačkom objektu na Mlaki. Lovačko udruženje „Kikinda” ima oko 150 članova.
Izgradnja brze saobraćajnice od Bačkog Brega i Sombora do Kikinde i Nakova počeće u prvoj polovini godine, potvrđeno je prilikom nedavnog susreta ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića sa predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem, ali i članovima radne grupe u kojoj se nalaze i čelnici lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Saobraćajnica slikovito nazvana „vojvođanski osmeh” biće duga 175 kilometara, imaće četiri vozne trake od po 3,5 metara i biće projektovana za brzine od 100 km na sat.
Izgradnja puta deo je projekta Srbija 2025. Brza saobraćajnice će spojiti Bačku i Banat, ali i Mađarsku sa Rumunijom, i značajno podići investicione potencijale ovog dela Vojvodine. Projektant je firma MHM projekt iz Novog Sada.
O trasi buduće saobraćajnice, današnje Novosti prenose da će ona voditi od graničnog prelaza Bački Breg, do Sombora ka Kljajićevu, pored Sivca, Crvenke, Vrbasa i Srbobrana sa severne strane naselja, uz izgradnju odgovarajućih saobraćajnica za pristup ovom koridoru.
Ilustracija
Deonica puta pored Vrbasa prolaziće nedaleko od bolnice u Vinogradima i nastaviti dalje ka nedavno revitalizovanom putu Vrbas-Srbobran, koji će postati sastavni deo nove saobraćajnice, uključujući i postojeći nadvožnjak na autoputu E-75. Nešto pre Srbobrana, brza saobraćajnica će se pružati ulevo i proći blizu naselja sa severne strane, sve do puta za Bečej (kod Zemljoradničke zadruge Srbobran), gde će postojećim putnim pravcem proći uz Radičević, a zatim sa iste južne strane obići Bečej i Novi Bečej. Sledeće mesto je Novo Miloševo, koje će novi put obići sa severne strane, i nastaviti se ka Kikindi, Nakovu i granici sa Rumunijom.
Iduće godine izgradnja auto-puta Beograd- Zrenjanin – Novi Sad
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sledeće godine početi izgradnja auto-puta Beograd- Zrenjanin – Novi Sad.
-Ovo je nova saobraćajnica koju je za narednu godinu najavio lično predsednik Vučić još u novogodišnjem obraćanju. To će bitno rasteretiti saobraćaj na Zrenjanincu i Pančevačkom mostu – rekao je Vesić u Beogradskoj hronici.
Iz Evropske komisije najavljen je ovogodišnji konkurs za besplatne železničke karte za putovanja Evropom za osamnaestogodišnjake. Na konkurs mogu da se prijave mladi rođeni između 1. jula 2004. i 30. juna 2005. godine.
Prijavljivanje će biti moguće od 15. do 29. marta. Putovanje u trajanju od najviše 30 dana potrebno je realizovati između 15. juna 2023. i 30. septembra 2024.
Oni koji 18 godina budu napunili u drugoj polovini ove godine, moći će da se prijave u sledećem krugu takmičenja, koji će biti raspisan u oktobru.
Program „Diskaver EU” („Otkrijte EU“) jedna je od aktivnosti programa „Erasmus plus“. U njemu mogu da učestvuju mladi iz zemalja Evropske unije, ali i država pridruženih programu, među kojima su Island, Lihtenštajn, Severna Makedonija, Norveška, Turska i Srbija.
U svakom krugu konkursa besplatno putovanje vozom dobija 35 hiljada mladih, tako da ukupno 70 hiljada njih ima šansu da upozna kontinent vozom, uz brojne popuste.
Pored besplatnih karata za voz, učesnici programa dobijaju i kartice s kojima ostvaruju popuste na više od 40 hiljada mesta – od javnog prevoza, kulturnih sadržaja, smeštaja, prehrane, do drugih zabavnih aktivnosti koje su dostupne u svim zemljama, članicama Europske unije.
Prošle godine Evropska komisija je, mimo ovog konkursa, ponudila još 10 hiljada dodatnih železničkih karata osobama između 18 i 20 godina iz različitih zemalja, piše „Politika“.
Kako bi izbor učesnika bio pravedan, iz Komisije navode da svakoj zemlji dodeljuju određeni broj putnih karata na osnovu broja stanovnika u poređenju sa celokupnim stanovništvom EU.
Predstava “Kako i zašto ubiti muža” gostovaće u Narodnom pozorištu u nedelju, 19. februara, od 20 sati.
Komad je rađen po delu Antonija Amurija. Kako se navodi u najavi, u pitanju je urenebesna komedija koja obrađuje teme iz bračnog života. U ovoj duo drami igraju Nataša Aksentijević i Peđa Damnjanović.
Karte se mogu kupiti na blagajni Pozorišta, u novom foajeu, pre početka predstave, od 18 sati. Cena ulaznice je 800 dinara.
