Поводом Дана заљубљених, корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите уприличили су дводневну хуманитарну акцију. На тргу, испред Културног центра данас фотографишу суграђане у срцу или под “љубавним” кишобраном и, на тај начин, прикупљају помоћ за лечење суграђанина, малог Дамјана Петрова.
– Уједно се представљамо Кикинђанима на мало друкчији начин, јер ће их фотографисати и наши корисници. Ми већ дуже време имамо радионице о томе како се користи фото-апарат. Такође, продајемо своје радове са креативних радионица које одржавамо свакодневно – рекла је в. д. директорица Центра, Николета Павлов.
Хуманитарно фотографисање биће организовано и сутра, у просторијама Центра, у Милоша Великог 56, од 10 до 14 сати. Многи суграђани већ данас су искористили прилику да се друже са корисницима „Наше куће“, фотографишу у срцу и купе неку од лепих и корисних рукотворина.
Сећање на истакнуту личност Народоноослободилачког покрета у Кикинди, Косту Средојева Шљуку, обележено је данас на месту његове погибије. На данашњи дан, 1944. године Средојев, секретар Среског комитета КПЈ, убијен код зида кикиндске болнице. На спомен плочу, на том месту, венац су, и ове године, положили чланови СУБНОР-а.
У пригодном програму, прочитан је проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 12. јуна 1941. Био је то позив омладини и родољубима да се укључе у Народноослободилачки покрет.
– Овај проглас је у Кикинду донео Жарко Зрењанин Уча. Коста Средојев одмах је започео акцију придобијања бораца. Убрзо затим, формиран је Великокикиндски партизански одред. Нажалост, главнина Одреда је, 4. августа исте године, опкољена са више од хиљаду немачких војника и побијена. Средојев је успео да се спаси и склони на слободну територију. У илегали је наставио да шири револуционарну идеју, мотивишући грађане да се прикључе Народноослободилачком покрету. Немачка полиција желела га је живог, што говори о његовом великом утицају међу становништвом – рекао је председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ.
Помену је присуствовао и потомак овог родољуба, Војислав Средојев, који је подсетио на Шљукину погибију.
– Испред болнице договорио је састанак са Стојаном Грујићем за којег кажу да је му је био пријатељ, како би од њега добио пиштољ. Није знао да је Грујића врбовала немачка полиција и да му је замку поставио лично командант Гестапоа у Банату, Јурај Шпилер. На Грујићев знак, појавили су се Немци. Шљука је покушао да прескочи зид болнице, али је био покошен рафалима. Имао је само 25 година.
Наша је дужност да негујемо сећање на Средојева и његове саборце. Много храбрих Кикинђана дало је живот за нашу слободу. То је и нашим потомцима за наук како се воли и брани своја отаџбина, рекао је Орељ.
Почаст Кости Средојеву Шљуки својим присуством одали су и припадници Удружења бораца ратова деведесетих, директорица Болнице, др Весна Томин са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.
Из Завода за трансфузију крви Војводине апеловали су на суграђане да се одазову акцијама добровољног давања крви јер су залихе драгоцене течности на ниском нивоу. У Црвеном крсту Кикинда данас је одржана друга фебруарска акција.
-Надамо се да ћемо данас прикупити барем 80 јединица. Залихе крви су на изузетно ниском нивоу стога апелујем на све грађане Кикинде и околине да се одазову нашим акцијама и неком буквално спасу живот. Потребни су нам даваоци свих крвних група. Посебно акцентујемо оне са негативних РХ фактором због њихове веће универзалности и погодности-апеловала је др Неда Коцић из Завода за трансфузију крви Војводине.
О свим терминима овогодишњих акција добровољног давања крви, суграђани могу да се информишу путем летка- календара који је, у сарадњи са Црвеним крстом Кикинда, штампало Јавно предузеће Кикинда и доставља их уз јануарске рачуне за комуналне услуге. Запослени у овом јавном предузећеу, данас су, и личним примером показали хуманост. Јелена Пантелић је, попут бројних својих колега, дугогодишњи давалац драгоцене течности.
-Јавно предузеће Кикинда као предузеће чија је основна делатност у служби грађана и ван својих пословних делокруга, жели да промовише најхумане вредности нашег друштва. Запослени у ЈП Кикинда увек се радо одазивају акцијама добровољног давања крви. Овог месеца штампали смо календар добовољног давања крви као вид информације и подсетника за предстојеће акције. Добровољно давалаштво крви је за даваоце мала ствар, а значи живот онима којима је потребна. За наше предузеће то је друштвена одговорност, тиме показујемо и спремност за бригу о члановима локалне заједнице и дајемо пример другим предузећима и институцијама на територији нашег града- каже Јелена Пантелић, пејзажна архитектица и стручна сарадница за ГИС у сектору водовода и канализације.
У 2023. години 30 акција
Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда истиче да је у овој години повећан број акција у односу на раније. Наредна ће бити одржана 23. фебруара.
-Током 2023. године планирано је 30 акција добровољног давања крви. Календари које је штампало ЈП Кикинда информисаће суграђане о свим терминима како би лакше могли да се организују и одазову акцијама даривања драгоцене течности –наводи Бјељац.
Први пут дали крв
Међу седамнаесторо младих који су данас први пут дали крв су и Милена Николић и Сандра Михаљев. Данашњој акцији одазвало се 64 давалаца, од којих је 57 даровало драгоцену течност, док је седморо одбијено из медицинских разлога. Међу даваоцима је била 21 особа женског пола.
Пријављивање пензионера за пензионерску картицу почеће за месец дана, тачније, 15. марта.
Како је најавио министар финансија Синиша Мали, овим картицама пензионери ће имати попусте приликом куповине у продавницама, плаћања рачуна у ресторанима.
Истовремено, почиње и кампања да се што више компанија укључи у овај пројекат.
– Желимо да позовемо што више компанија у Србији да се прикључе овој акцији – рекао је министар Мали гостујући у емисији “Хит твит”, а преноси „Политика“.
Пензије, према његовим речима, расту, и до краја године биће још више. Просечна пензија у Србији ће, до 2026. године, бити 450 евра.
Осим ОФК Кикинде, јесењег лидера на табели Војвођанске лиге ”Исток”, и преостала четири наша покрајинска лигаша имали су провере овога викенда. Новокозарачка Слобода ремизирала је без голова на ”Илији Пантелићу” против ривала из лигашког надметања – екипе Војводине из Перлеза, а сусрет је обележио деби млађаног Великоселца Милоша Лабуса (17) који је у Слободу стигао из редова највећег ривала Козаре и то као трећи млади фудбалер у овој сезони.
Слобода: Ћирић, Хованец, Богојевић, Радулашки, Ћулибрк, Лисица, Лабус, Станаћев, Ковачевић, Д. Ћосић, Шанта. Играли су још: Лекић, Б. Ћосић, Вученовић, Благојевић.
Истим, најнепопуларнијим резултатом завршено је и у Банатском Великом Селу, одмеравање снага Козаре и подручног лигаша меленачке Русанде.
Козара: Ми. Француски, Ф. Томић, Бјелановић, Н. Ђаковић, М. Бунић, Б. Бунић, Петровић, Руњевац, Момчилов, Ма. Француски, Мисић. Играли су још: М. Ђаковић, Чуданов, Латиновић, В. Томић, Рофа, Ферковић, Тодоровић.
Рускоселска Црвена звезда имала је тест у Зрењанину против српсколигаша Радничког, додуше већ након половине првенствене трке виђеног у нижем рангу, изгубивши 4:2. Стрелци погодака за Рускоселце били су Коцкар и Симић.
Црвена звезда: Костуранов, Лаништанин, Јанков, Чуданов, Војводић, Попесков, Белић, Цвијановић, Кресоја, Симић. Играли су још: Стојадинов, Узелац, Ковачевић, Бајић.
И ЖАК је, као и Козара, овога викенда изабрао за ривала нижерангирани тим. ”Жути мрави” победили су 3:0 у Мокрину домаћег Делију, а двоструки стрелац био је Терзин те Радивојац. Још је голман Живков одбранио казнени ударац Мокринчанима.
ЖАК: Живков, Пенавски, Дрљача, Кнежевић, Утржан, Пецарски, Детари, Ратко, Терзин, Стојков, Радивојац. Играли су још: Фучак, Зарић, Кочиш, Петровић, Раду.
И момци клуба с именом града играли су вечерас у Другој лиги „Север” против последњепласираног тима на лествици, али они су оправдали улогу фаворита: Сомбор – Кикинда 0:3 (11:25, 17:25, 22:25). Тренер Милан Радосавчев хвали своје момке:
– Екипу је покосио вирус па смо у Сомбор ишли с осморицом играча. Сви су одиграли готово без иједне грешке, а од њих осморице чак су двојица заиграли болесни.
Наредне две недеље, оба пута од 16 сати, Кикинђани ће бити домаћини, прво Кулпину па Футогу.
– Кулпин који је испод нас на табели изненадио је у овом колу управо Футожане који су пак изнад нас на лествици. Лига је изједначена када је реч о већини тимова, а ми планирамо максимални учинак у поменута наредна два меча у „Језеру”. Тренутно смо осми, али оптимизам нам улива поглед на табелу. Наиме, од четвртог до деветог места екипе, које су се ту поређале, дели највише једна победа – јасан је Радосавчев.
На четвртом „Сајму завичаја – завичај кроз привреду, туризам и културу” који је отворен у хали „Мастер” Новосадског сајма учествује око 120 излагача из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске и Црне Горе. Међу њима су и чланице удружења жена из Накова, Нових Козараца и Банатског Великог Села, као и представници удружења „Крајишки вишебој”. Учеснике сајма је посетио Младен Богдан, председник градског парламента.
-Важност сајма је у повезивању нашег народа у матици и у региону, Овде можемо да видимо сву особеност и посебност коју је наш народ понео из свих крајева из којих потиче. Ту смо и да пружимо подршку нашим удружењима која се овде представљају. Ово је прилика и да се сусретнемо са пријатељима из региона и договоримо наставак сарадње и заједничке пројекте. Важно је да водимо политику присаједињења и уједињења јер заједно можемо све – рекао је Богдан.
Циљ манифестације је окупљање, повезивање и јачање сарадње институција, организација, завичајних и сродних удружења из Србије и региона. „Сајам завичаја” показује богатство наше културне баштине.
-Донели смо ткање, плетење, вез. Наравно, понели смо и нашу питу кромпирушу чиме смо желели и да представимо манифестацију коју у Новим Козарцима одржамо редовно- „Питијаду“-наводи Радмила Радуловић из Удружења жена Нови Козарци.
Овај традиционални сајам културе, привреде и туризма организује Покрајински Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, а финансијски га подржава Влада Војводине. Манифестацију су отворили покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић и директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Александар Ђедовац.
Влада Србије саопштила је број на који грађани, слањем СМС порука, могу да поклоне новац за санирање последица земљотреса у Турској и за помоћ породицама погинулих.
Број је 1003, цена поруке је 200 динара, и може да се пошаље са мрежа свих мобилних оператора у Србији.
Југ Турске је у понедељак, 6. фебруара, погодио разоран земљотрес у којем је погинуло више од 24 хиљаде људи, од чега више од 3,5 хиљаде у Сирији. Још увек траје спасавање преживелих, а материјална штета је огромна.
Православни верници 12. фебруара славе успомену на Света три јерарха: Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог. Празник је у календару означен црвеним словом и крсна је слава многих породица, цркава и манастира.
Свети Василије Велики био је чувен по књижевној мудрости, реторици и филозофији. Свети Григорије Богослов своју величину исказао је у светости врлинског живота, док је Свети Јован Златоусти био чувен по беседама и тумачењу Светог писма.
Према народном веровању, Света три јерарха штите народ и животиње од јаких ветрова и мразева. У појединим крајевима, чобани се на овај дан окупљају и свирају фрулу.
Црква Света три јерарха у Ћовдину (Петровац на Млави)
По томе какви ветрови дувају тога дана, како се верује, може да се прогнозира какво ће време бити током године. Уколико дува с југа, година ће бити добра и богата, северац доноси лошу годину с хладним временом. Источни ветар доноси несташице, а западни благодет, бар што се тиче рибе и млека. И ако ветра нема – добро је, чека нас весела и богата година.
Први пут после 150 година мошти Света три јерарха су јуче изнесене из Храма Успенија Пресвете Богородице у селу Фењ, у румунском делу Баната, и донесене у Београд, у Храм Светог великомученика Трифуна у Малом Мокром Лугу. У овој цркви остаће још данас.
Сунчани зимски дан погодовао је љубитељима вина, виноградарима и винарима у Иђошу да се, и ове године, уочи Светог Трифуна, заштитника виноградара, окупе на дегустацији и додели признања најуспешнијима на 23. „Данима вина“.
Апсолутни победник на покрајинском нивоу је Удружење виноградара и љубитеља вина „Тарашки виногради“ из Тараша, чије је црвено вино „мерло“ добило најбоље оцене жирија.
– Ово вино смо заједно произвели у Удружењу. При крају бербе било је мало кише, али ко је са љубављу радио, успео је да произведе добро вино. Имамо 35 чланова и око 15 хектара под виноградима. И прошле године смо у Иђошу освојили прво место на нивоу Покрајине, са истом сортом вина, али мислим да нам је овогодишње вино још боље – рекао је Милош Маровац из „Тарашких винограда“.
„Бели бургундац“, „рајнски ризлинг“ и „Морава“ називи су вина Јелене Степанов из Породичног подрума вина „Кепул“ из Иђоша. Ова вина награђена су златним медаљама, што је породици Степанов донело и титуле месног и градског победника.
– Част нам је и поносни смо што смо ове године двоструки победници са нашим „белим бургундцем“. Са овим вином побеђивали смо и у Вршцу и у Инђији. Вино је препознато и код судија и тржишно – каже Јелена Степанов. – Прошла берба била је квалитетна јер смо сачували плод у тешкој години за виноградаре. Радимо углавном беле сорте и ово нам је прва награда у 2023. години.
Град подржава “Шаслу” и труд виноградара
Победничке пехаре уручио је градоначелник Кикинде, Никола Лукач, који је, са председником Градског парламента, Младеном Богданом, присуствовао манифестацији.
– Овде су вредни људи и добри виноградари и винари, и сваке године је квалитет вина на све вишем нивоу, што показује да труд и рад дају резултате. Честитам свим победницима и желим им још боље године. Удружење „Шасла“, које на изузетан начин представља своје место и град Кикинду, и ми у локалној самоуправи, потрудићемо се да се за ову манифестацију и иђошка вина надалеко чује – рекао је Лукач.
Виноградари “доскочили” лошем времену
Организатору, Удружењу виноградара и винара „Шасла“, стигло је 214 узорака. Оцена је да су се виноградари, упркос неповољним временским условима, потрудили да одрже квалитет вина.
– Беле сорте су претрпеле шок, прво од врућине, затим због обилне кише, док су црна вина задржала квалитет. Радило је пет комисија, са 22 еминентна оцењивача, који су за медаље одабрали 179 вина, што показује какав је квалитет. Вина нису врхунска, али су најбоља могућа са постојећим квалитетом грожђа. На „Данима вина“ такмичење је у категоријама: бела вина, розе, црвена, десертна вина и „шилер“. „Шилер“ је вино између розеа и црвеног вина и најчешће се прави тако што се купажира– рекао је Бранислав Бројчин, председник Управног одбора Удружења виноградара и винара „Шасла“ и додао да ово Удружење никада нема мање од 60 активних чланова.
„Шилер“ је вино које производи и Ђура Мартинов из Иђоша, члан Управног одбора „Шасле“. Ово и вино „мерло-каберне“ из његовог подрума, награђени су сребрним медаљама.
– Правим око 1.500 литара вина из свог винограда. Имали смо сушу, али смо заливали, иначе не бисмо добили ни довољну количину, ни квалитет. Грожђе није било нарочито сласно прошле године, али је вино задовољавајуће и веома сам задовољан пласманом. Ускоро нам почињу радови у виноградима – зими пијемо вино, остали део године радимо – каже Мартинов.
За добар род – и освештање винограда
Стотинак гостију и мештана присуствовало је освештавању вина, а свештеници Кикиндског намесништва освештали су и виноград Васе Дудаја, члана Удружења, на којем је обављено и симболично орезивање.
– Виноград је засађен 2017. године. На површини од око 15 ари заступљене су сорте „италијански ризлинг“ и „франковка“. Производимо, годишње, око 600 литара вина. Надамо се да ће ова година бити боља од претходне. Ми радимо из хобија, али се трудимо да постигнемо што бољи квалитет.
После одлуке жирија, на дегустацији – оцена гостију
Финале „Дана вина“ започело је и завршено дегустирањем пристиглих узорака. Поред победника, задовољни су и домаћини и гости јер су вина у Иђошу оправдала очекивања.
Упркос условима које не могу да контролишу, произвођачима су се исплатили напори да одрже квалитет, у неким врстама чак и да га побољшају. На иђошком зубатом сунцу данас су сви узорци сијали и није било незадовољних на 23. „Данима вина“.