Pripremni i izvođački ansambli KUD-a „Mokrin“ učestvovali su na Međunarodnom festivalu folklora “Folk Nuance 2023” u Bugarskoj. U primorskom gradu Nesebar – Stari Grad, Mokrinčani su se publici predstavili u Antičkom amfiteatru.
– Drago nam je što nam se, posle nekoliko godina, ukazala prilika da učestvujemo na Međunarodnom festivalu folklora. Deca su se lepo provela i spojili smo lepo i korisno. Predstavili smo naš folklor i tradiciju, a ujedno i svi zajedno uživali – istakla je umetnički rukovodilac Nera Kovačev.
Letnji festival mokrinskim folklorcima ostaće u lepom sećanju, a ovo je bila prilika da se upoznaju i uspostave saradnju sa drugim ansamblima koji su učestvovali na Festivalu.
– Čast nam je bila da predstavljamo našu zemlju, a domaćinima hvala na gostoprimstvu i odličnoj organizaciji. Podršku smo imali od Mesne zajednice Mokrin i Grada Kikinde, kao i od sponzora koji su nam pomogli da realizujemo ovo putovanje – dodao je Radoslav Pribiš, zamenik predsednika Upravnog odbora.
Osim KUD-a “Mokrin”, Srbiju su predstavljala još dva društva, a učestvovali su i folklorci iz Bosne i Hercegovine, Rumunije i domaćina, Bugarske.
Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“, prošle nedelje, ugostilo je „Seosko pozorište“. Glumačka družina osnovana je pre 45 godina i okuplja profesionalce iz čitave Vojvodine, ali i glumce koji su još uvek na Akademiji.
-Ideja vodilja za osnivanje „Seoskog pozorišta“ bila je da kultura, odnosno predstave budu dostupne svima, pa i domaćinstvima koja žive u malim selima ili na salašima. Iako su se vremena promenila i sada je sve dostupno, ovo pozorište nastavilo je da radi i da okuplja glumce koji tokom leta, traktorima i biciklima, obilaze vojvođanska mesta u kojima igraju predstave na otvorenom – istakla je Ramona Tot, predsednica KUD-a „Eđšeg“.
Ove godine na repertoaru je komad pod nazivom „Tražim put“ u režiji Đerđa Hernjaka, a predstava je odigrana u dvorištu Osnovne škole „Feješ Klara“ gde je specijalno za ovu namenu postavljena bina.
-Kako ove godine obeležavamo 200 godina od rođenja Petefi Šandora predstava govori o delu života ovog pesnika. Glumci i reditelj predstavili su momenat kada je Petefi Šandor bio glumac u Mađarskoj – rekla je Ramona Tot.
Do kraja leta „Seosko pozorište“ posetiće 18 gradova i opština i doneti dašak prošlosti u svako mesto koje obiđu.
Članice Ženske pevačke grupe „Melizmi“ nastupile su na međunarodnom Festivalu tradicionalne pesme i igre u mestu Montekatini Terme u regiji Toskana u Italiji. Jedine predstavnice Srbije brojnoj publici i učesnicima uspešno su predstavile nošnju i pesme iz Banata.
– Doživele smo ovacije, atmosfera je bila divna. Bile smo u defileu pre nastupa i možemo da se pohvalimo da smo dostojno predstavile naš, grad regiju u zemlju – kaže Biljana Mandić, osnivačica grupe „Melizmi“.
Nastup u Italiji doneo je nova prijateljstva, mogućnosti za saradnju i razmenu nastupa, ali i susrete starih prijatelja sa prethodnih festivala.
Na Festivalu „Pod nebom Toskane“ nastupilo je 18 grupa iz sedam država Evrope. Pored toga što su promovisale tradiciju Srbije i Kikinde, naše predstavnice pozvale su svoje kolege na „Dane ludaje“.
Putovanje i boravak u Italiji omogućio je Grad Kikinda.
Blizu 40 godina stvarali smo pozorište u koje će mladi ljudi želeti da dođu i mislim da smo uspeli u tome, kaže glumac Slavoljub Matić, po rođenju Paraćinac, po opredeljenju Kikinđanin, koji je čitav svoj radni glumački vek posvetio kikindskom Narodnom pozorištu.
Glumačka profesija drukčija je i po tome što glumci, kako sami kažu, ne odlaze u penziju i najčešće jeste tako. Posle zvaničnog završetka radnog veka, uvek ostanu predstave u kojima igraju, a iz ljubavi i nemogućnosti da se oproste od scene, prihvataju i nove uloge. Glumac Slavoljub Matić Mata u penziji je već duže od dve godine i vratio se u rodni Paraćin.
“Slučaj Kandid”
Kikinda je, zapravo, grad koji si izabrao.
Moj prvenstveni motiv da dođem u Kikindu nije bila samo mama naše kćeri već i ovo pozorište, koje je tada bilo jedno od najbolje organizovanih amaterskih pozorišta u SFRJ, sa sjajnim repertoarom. Ispunio sam svoj san. Učestvovao sam i u njegovoj profesionalizaciji i u tome da postanemo respektabilni teatar. U Kikindu sam se doselio 1987, a već naredne godine imali smo premijeru „Nastojnika“ koji je najdugovečnija predstava u Srbiji u nepromenjenom sastavu.
Pozorište je, u to vreme, imalo Umetnički savet koji je, pre premijere, davao mišljenje o predstavi. Nisu svi članovi bili sasvim saglasni, mislim da tada nisu bili u mogućnosti da percipiraju to što smo mi, tada mladi, hteli da kažemo. Komad je napisao Harold Pinter koji je zastupao interesa laburista, radnička prava, ali smo mi to još prilično zakomplikovali. Ipak je izvedena premijera, a predstava je dobila mnoge nagrade.
“Nastojnik”
Posle 18. rođendana verifikovana je i na „Joakim festu“ u Kragujevcu, na kojem je napravljen presedan i dodeljene su tri ravnopravne glumačke nagrade celom ansamblu: Draganu Ostojiću, Branislavu Kneževiću i meni, što znači da smo, samo svojom energijom i verom u to da smo napravili dobru predstavu koja postavlja značajna pitanja, uspeli da je održimo toliko godina. „Nastojnik“ je ove godine proslavio jubilej – 35 godina i 150 izvođenja. Smatra se da je toliko izvođenja u provincijskom pozorištu isto što i hiljadu igranja u Beogradu.
Eston iz te predstave ti je, pretpostavljam, jedna od omiljenih uloga. Koje su ostale?
Da, Eston u „Nastojniku“ je i moja prva premijera u ovom pozorištu. Voleo sam i lik Joleta u predstavi „Kod večite slavine“, draga mi je i uloga u „Preljubnicima“. Ne mogu da odvojim uloge od, za mene značajnih predstava, kao što su „Nosorog“, „Kandid“, „Revizor“. Uvek mi je bilo zadovoljstvo da sa kolegama delim scenu, i tuge i radosti.
“Preljubnici”
U čemu je najveća razlika između pozorišta u koje si došao i Pozorišta danas?
– Pozorište je, generalno, stigmatizovano u Srbiji. Nije bolje, za mene je najbolje pozorište ono koje je prst u oku, koje postalja suštinski teška pitanja, angažovano pozorište koje ne služi samo za laku zabavu. U tom smislu mislim da gubi oštrinu i jednu vrstu aktuelnosti koju mora da nosi sa sobom, kao i svaka umetnost. Pozorište mora da bude značajnije, da postavlja ozbiljna društvena i sociološka pitanja, da polemiše sa javnošću. Mi smo, pre 10-15 godina, imali „Ožalošćenu prododicu“ i Joneskovog „Nosoroga“. Mislim da to pozorištu danas nedostaje.
Koju ulogu si želeo, a nisi je, do sada, odigrao?
Do pre izvesnog vremena želeo sam da igram Sirana de Beržeraka, to je uloga koja me se dojmila u smislu šta je sve čovek spreman da uradi, do koje mere može i želi da žrtvuje sebe zarad ljubavi, prijateljstva, dobrog odnosa sa drugim ljudskim bićem. Vremenom sam shvatao da možda i nisam za takav komad jer sam gledao glumce koji su igrali tu ulogu i imali su potpuno drukčije fizičke karakteristike od mene. Mada, imam Siranova duhovna svojstva i mogu da prikažem taj karakter. Sada je već kasno da to pokažem na sceni, ali u životu je to odavno moje svojstvo i moj način življenja.
“Rodoljupci”
Da li sebe vidiš kao komičara ili kao dramskog glumca?
– Mislim da sam vrlo ozbiljan čovek i vrlo ozbiljan glumac, što potvrđuje i činjenica da sam komičar. Jer, baviti se komedijom podrazumeva ozbiljnost, to je vrhunac komike. Moje svojstvo je da sam optimista, radostan i srećan čovek, i to želim da podelim sa svojom okolinom.
Za mene si uvek bio dobri duh ovog pozorišta.
– Hvala ti. To je moj način funkcionisanja, što sam i pokazao pre mnogo godina kada sam uveo pravilo da, pre svake probe, treba da se zagrlimo, da podelimo dobru energiju. U kojoj meri je važna dobra kreativna energija, pokazuje i „Nastojnik“. Vrhunac toga bio je u predstavi „Slavuj i kineski car“, u kojoj je bila jako dobra atmosfera, vladala je vedrina i lepota igre koju smo emitovali sa scene. Predstava se dobro pokazala i na festivalima, na kojima je dobijala nagrade. Kao i svuda, dobra atmosfera je pola dobrog posla. Hajde da mi tom dobrom enerijom pobedimo sivilo i mrak, da budemo pozitivni, uvek.
“Slavuj i kineski car”
Poznat si i kao glumac koji vrlo dobro reaguje na improvizaciju na sceni.
– Naš borravak na sceni, u pozorištu, podrazmeva i nekonvencionalno ponašanje i odnos, mi smo jedna porodica, i anegdota sa predstava, sa putovanja, ima mnogo. To je i dobar motiv za improvizacije koje su nam potrebne i koje se vide na sceni. Igrali smo „Kod večite slavnine“ i trebalo je da, u jednom momentu, izađem sa scene između portala i zavese kako bi se, za samo nekoliko minuta, presvukao i da bi mi promenili šminku. Pitao sam tehničara Jošku pre toga da li je prolaz raščišćen i on mi je rekao da jeste. Međutim, kada sam izašao sa scene u toku predstave, naleteo sam na prepreke, neki linoleum je bio tamo i stolice, nikako nije moglo da se prođe, a nazad, na svetlo scene, ne mogu. Joška me je tako jako vukao da sam uspeo da prođem, ni sam ne znam kako. Stigao sam i da se presvučem i da mi se promeni maska. U normalnim okolnostima tako nešto ne bi bilo moguće.
Kakav je osećaj vratiti se u Kikindu iz nekog drugog, opet svojeg, mesta u kojem sada živiš?
Ja to spajam sa svojom nemogućnošću da potpuno procesuiram svoj status penzionera, a to je već duže od dve godine. Još uvek imam predstave na repertoaru ovde, one u kojima sam igrao pre penzionisanja. Čak nisam procesuirao ni to da više nisam stanovnik Kikinde. Dolazim ovde na 15 dana, družim se sa prijateljima i nemam osećaj da sam potpuno otišao, ali osećaj da mi nedostaje Kikinda – imam. Nije mi samo Pozorište važno, ono je u fokusu mog bivstvovanja ovde, nego i Kikinda ima čudnu privlačnost koja je pomalo neobjašnjiva, i možda zbog toga, na poseban način, dražesna. Nemam racionalno objašnjenje, to je nekakva mistika koja je toliko privlačna za mene da se osećam Kikinđaninom, nikada me to nije napuštalo. Ipak, malo sam izneveren od mog pozorišta, osećam da imam tretman stranca jer se Pozorište nalazi u nezavidnoj finansijskoj situaciji, pa nema para za glumce „sa strane“ u novim predstavama. Taj osećaj da sam „glumac sa strane“ pomalo je tužan.
Tri hiljade izlazaka na scenu
Slavoljub Matić je u svojoj, gotovo četiri decenije dugoj karijeri, odigrao 176 uloga u matičnom, kikindskom Narodnom pozorištu. Na scenu u našem gradu izašao je više od dve i po hiljade puta. Uključujući i gostovanja u predstavama teatara u Kruševcu, Kragujevcu, Paraćinu, Senti, to je zbir od oko tri hiljade odigranih predstava. Godinama, čak decenijama, uz nekolicinu kolega, „nosio“ je repertoar pozorišta u našem gradu.
Dobitnik je mnogobrojnih glumačkih nagrada, između ostalih i za ulogu sluge u predstavi „Ti ludi tenori“ na Danima komedije u Jagodini, dok je za ulogu u vodvilju „Preljubnici“ nagrađen čak sedam puta!
U Pozorištu „Lane“ u subotu, 5. avgusta, priliku da naprave svoju lutku i probaju je na sceni imaće svi zainteresovani, kako se navodi u pozivu, „deca od 3 do 103 godine“, najavio je Milan Vujić iz ovog teatra.
– Radionicu će voditi naša koleginica, profesionalna lutkarka iz Berlina, Olja Beker. Svaki učesnik će praviti svoju lutku koja će, na kraju, i stati na scenu, a lutku će svako i odneti kući. Decu ćemo poslužiti voćem i sokom, a mame, tate, bake i deke mogu, takođe, da ostanu, i da popiju kafu dok čekaju – kaže Vujić.
Radionica će se odvijati od 11 do 14 sati, za učešće je neophodna prijava na broj 0641589314, a cena je 500 dinara.
Iz „Laneta“, takođe, najavljuju igranja na svojoj letnjoj sceni u dvorištu, u toku avgusta, ukoliko vremenske prilike to dozvole. Predstave su na repertoaru u redovnom terminu, od 19 sati. Za nedelju, 6. avgust, zakazan je „Sukob bajki“ sa Aleksandrom Maletinom i Jovanom Milošev, po tekstu i u režiji Bojane Marić.
Ovih dana počele su i pripreme za mjuzikl „Snežana i sedam patuljaka“ u kojem će nastupiti i mladi polaznici škole glume „Laneta“. Premijera se, kaže Vujić, očekuje na jesen.
Etnokamp u organizaciji Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ završen je u nedelju. Kikinda je 22. put bila domaćin studentima muzičkih akademija i srednjoškolcima muzičkih škola iz Beograda, Novog Sada, Banja Luke, Subotice, Sombora i Visoke škole iz Kikinde. U istraživačkoj stanici folkloristike boravilo je 25 učesnika. Stanislava Đorđević studentkinja je treće godine Akademije umetnosti u Banja Luci na smeru etnomuzikologija.
-Prvi put sam na etno kampu i utisci su odlični. Puno smo naučili, pre svega, nove igre, kao i više o oblasti Pomorišja za koju nisam znala da postoji. Sjajno je što postoji ovakav kamp koji nam omogućava da i praktično primenimo ono što učimo – istakla je Stanislava Đorđević.
Teodora Milić iz Banatskog Karađorđeva završila je srednju muzičku školu, smer gitara i upisala je etnomuzikologiju na novosadskoj Akademiji.
-Iako je bilo pomalo naporno, iskustvo koje sam stekla je veoma važno. Prvi put sam bila na terenu i videla kako to izgleda – napomenula je Teodora Milić.
Dejana Kovačević iz Subotice, završila je treći razred Gimnazije i parlelno pohađa muzičku školu.
-Znanja koja sam stekla su korisna i ona će mi pomoći da se opredelim za dalje školovanje. Ljude koje sam upoznala pamtiću uvek. FENOK je doprineo da prvi put čujem pojedine tradicionalne instrumente – saznali smo od Dejana Kovačević.
Dr Dragica Panić sa muzičke akademije iz Banja Luka, mentor je etno kampa od samog početka, a ove godine komentor je bio umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov.
-Temelji koje smo postavili pokazali su se odlični i kamp je nadrastao je sam sebe. Pored očuvanja tradicije, naš cilj bio je povezivanje studenata i akademija u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje. Pohvalila bih sve zaposlene u „Guslama“ koji već 22 godine predano rade, a uspeli su i u nameri da se malo kolo uvrsti na Uneskovu nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je ogroman korak u napretku samog društva. Otvoren je i smer vaspitač za tradicionalne igre, što je na samom početku izgledalo nestvarno. – precizirala je dr Panić – S obzirom da se pibližavamo jubilejima nadam se da će svi uspesi i rezultati biti objedinjeni u monografiji. Ne postoji osoba koja je bila ovde, a da je otišla nezadovoljna, da nije proširila vidike i ponela puno znanja.
Dr Kristina Plaljanin Simić, docent novosadske Akademije umetnosti i prpfesor VŠSSOV u Kikindi napominje da etno kamp ima kontinuitet koji prepoznaju kako studenti, tako i predvači.
-Posetili smo Torak odnosno Begejce u Rumuniji gde su nas ugostili članovi „Lire“, jednog od najstarijih kulturno-umetničkih društava ovog podnevlja. Upoznali smo se sa pevačkom tradicijom, koju čine pesme dojne. Zaigrali smo i igre ardeljanu, vrtitu, a čuli smo i cimbalo. Ovo iskustvo je važno, jer su pojedini studenti prvi put bili na terenu i istraživali u pravom smislu te reči – rekla je Kristina Pljanin Simić.
Muzičke, pevačke i igračke radionice, predvanja eminentnih stručnjaka, univerztetskih profesora iz zemlje i inostranstva iz oblasti etnomuzikologije i etnokoreologije i etnologije, promocije knjige upotpunile su ovogodišnji etno kamp.
U salonu Muzeja, posetioci su do 28. avgusta u prilici da pogledaju izložbu umetnice iz Beograda Lane Vasiljević „Mnogougao 3”. U novoj seriji radova umetnica stvara instalacije kombinujući preoblikovane, nekada upotrebne predmete iz svoje svakodnevice ili vizuelnog iskustva.
Pored objekata, učešće ambijenta u kreiranju njene umetnosti jeste esencijalno stoga svaki podtekst koji se rađa jeste nezaobilazni deo autorkinog umetničkog rada, navodi Verica Nemet, istoričarka umetnosti, kustoskinja Muzeja „Tera”.
Foto: Tera
„Dok proizvodi prostorne instalacije sastavljene od izvajanih ili svakodnevnih predmeta, Lana Vasiljević polazi od osnove koja je tako arhetipska, odnosno podleže urođenim obrascima koji su nastali kao rezultat vekovnog taloženja iskustava brojnih generacija predaka. Umetnost koju gradi egzistira kao spona između našeg sveta i onog nevidljivog dela stvarnosti koji se nesumnjivo oseća u svakom deliću našeg postojanja”- rezimirala je Nemet.
Foto:Tera
Lana Vasiljević je diplomirala i magistrirala na odseku vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnica je više priznanja. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Na Internacionalnom simpozijumu skulptura u terakoti „Tera” učestvovala je 1999. godine. Njeni radovi nalaze se u Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Telenor kolekciji kao i u privatnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.
U okviru obeležavanja Dana Banatskog Velikog Sela večeras je, na sportskim terenima, u organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“, održano Veče folklora.
– Gosti su nam članovi KUD „Budućnost“ iz Dobanovaca i Kulturnog centra „Svetozar Marković“ iz Zrenjanina sa kojima sarađujemo i razmenjujemo nastupe. Naše Društvo ima 120 članova i večeras premijerno predstavlja koreografiju “Binačka Morava” – rekao je predsednik KUD-a „Marija Bursać“, Predrag Santrač.
Događaju je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.
– Pružamo podršku i KUD-u i Mesnoj zajednici u organizaciji ovakvih događaja – kazao je predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan. – Uprkos tome što nam spočitavaju da smo na svim događajima, želimo da poručimo da je važno da budemo sa svojim narodom, sa svojim sugrađanima, da im pružimo podršku, da uslišimo njihove ženje, da pokažemo da je glavni cilj rast i razvoj svih mesnih zajednica.
Velikoselcima i njihovim gostima obratila se zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.
– Ovakvi događaji podsećaju nas na neko zaboravljeno vreme kada su postojale određene vrednosti, kada se znao red u svim segmentima društva, kada se negovao i poštovao kult porodice, zajedništva i ognjišta, kada se znalo ko je ko u kući i postojalo je poštovanje prema starijima, prema majci i ocu, kada smo vaspitavani da pružamo i širimo ljubav u porodici, prema svom bližnjem. Ukoliko u ovakvim prilikama bar malo uspevamo da osvestimo sve to, da se setimo tih životnih vrednosti i da ih vratimo, onda treba da poželimo da ovakvi susreti traju jer se, na taj način, čuva ono najbolje i najlepše u tradiciji našeg naroda i zavičaja – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
Pred prepunim tribinama tri izuzetna folklorna ansambla izvela su igre iz svih krajeva naše zemlje, kao i iz zavičaja svojih očeva i dedova.
Programi Dana Banatskog Velikog Sela nastavljaju se tokom vikenda – u subotu, od 14 sati, Udruženje žena „Orhideja“ će, kod Zavičajne kuće organizovati takmičenje „Najlepši krajiški kolač“, a za 21 sat zakazan je „Krajiški višeboj“. U nedelju će se, na jezeru „Laguna“, od 12 sati, održati takmičenje u kuvanju riblje čorbe.
Programe proslave Dana sela organizuju udruženja iz ovog mesta, uz podršku Mesne zajednice i Grada.
Mladi bariton, Kikinđanin Tamaš Kiš upravo se vratio iz Trsta u kojem je premijerno odigrao naslovnu ulogu u operi Bele Bartoka „Zamak Plavobradog“. Pored zapaženog nastupa i odličnih kritika stručnjaka, ocenjeno je i da je, ovim „preskočio“ nekoliko faza u razvoju operskog pevača.
Tamaš je tek na prvoj godini solo pevanja na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, ali je i najbolji primer kako se, ne oslanjajući se samo na talenat, uspeh postiže radom i upornošću. Ovaj mladić ima 24 godine i, posle završene dve srednje škole, trenutno je na masteru novosadske i redovnim studijama beogradske muzičke akademije.
– Još kao dete sam želeo da se bavim operskim pevanjem, to sam jako rano odlučio. Porodično imamo sluha, deda i brat su muzičari, ali niko, osim mene, nije klasičar – kaže Tamaš.
Svoje školovanje, koje obuhvata po dve osnovne i srednje muzičke škole i dve muzičke akademije, opisuje kao svoj put snova.
– Iako sam od početka znao da želim da budem solista, prvo sam hteo da završim muzikologiju jer smatram da je veoma važno da, kao solo pevač, imam znanje o teoriji – objašnjava Tamaš.
Pohađao je Osnovnu muzičku školu u Kikindi, odsek klavir. Na završnoj godini Srednje muzičke škole, smer teorija muzike u Zrenjaninu, ubrzano završava dve godine osnovne muzičke škole – smer solo pevanje, sve kod profesorice Svetlane Birkin. Zatim upisuje muzikologiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i, paralelno, pohađa solo pevanje u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“. Tada mu je, kaže, mnogo pomogla profesorka Marta Balaž, koja ga je i prepoznala kao baritona.
– Moj sledeći i glavni cilj bio je da upišem solo pevanje kod profesora Nikole Mijailovića, evropski poznatog solistu i pedagoga, na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i u tome sam uspeo – otkriva Tamaš i dodaje da je, ponovo istovremeno, u Novom Sadu završio master studije muzikologije.
Već na prvoj godini solo pevanja imao je brojne nastupe u operama. Od 2021. godine deo je projekta beogradske Muzičko-opersko-teatarske organizacije. U operi Stanislava Biničkog „Na uranku“ nastupio je u dvema ulogama – glasa iz naroda i Redžepa. Ulogu oca izveo je u operi „Dečija soba“, nastupio je u kamernoj operi „Ničija ruža“, a u delu „Hajde da napravimo operu/Mali dimničar“ Bendžamina Britna, ponovo je u dvostrukoj ulozi – Crnog Boba i Toma.
Profesor Mijailović preporučuje ga za međunarodni projekat tri muzičke akademije – beogradske, novosadske i Konzervatorijuma „Đuzepe Tartini“ u Trstu u kojem dobija noseću i naslovnu ulogu u delu Bele Bartoka „Zamak Plavobradog“. U Kikindu je stigao pravo sa premijere, održane u okviru „Mitelfesta“ u Italiji.
– Prvi put sam imao tako veliku, ulogu prvog faha. Ovim sam, na neki način preskočio manje uloge i nastupio u Bartokovom delu, što nije tipično za početak karijere, a sve zahvaljujući veri mog profesora da sam, karakterno i glasovno, iako mlad, spreman da iznesem ovako tešku i zahtevnu ulogu – kaže Tamaš. – Dobio sam veoma lepe komplimente i pozitivne kritike. Bilo je to divno iskustvo.
Tamašov talenat prepoznat je i mnogo ranije – dva puta dobijao je stipendije „Dositeja“ za mlade talente i Fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović Kalin. Vojvođanski savet za podršku talentima nagradio ga je, prošlog meseca, za zapažene rezultate u muzičkoj kulturi.
Kao najvažnija priznanja izdvaja prvu nagradu na takmičenju „Vera Kovač Vitkai“, gran pri na onlajn Festivalu slovenske muzike, zatim specijalnu nagradu za najperspektivniji muški glas na takmičenju solo pevača „Nikola Cvejić“ u Rumi i nagradu „Miroslav Čangalović“ Srpskog narodnog pozorišta u kojem je nastupao kao solista u oratorijumu „Apoteoza Crnjanskog“.
Otkriva da mu je velika želja da dobije ulogu Figara u Rosinijevom „Seviljskom berberinu“, najpoznatiju baritonsku rolu, kao i ulogu Grofa de Lune u Verdijevom „Trubaduru“. I svestan je, kao i uvek, da su velika odricanja i dalje pred njim.
– Često se osećam kao sportista, moram da pazim na ishranu i da budem naspavan, odmor je važan koliko i vežbanje. Želim da dostignem vrhunske nivoe, a to podrazumeva određene žrtve. Moram da odbijem mnogo stvari u kojima uživaju moji vršnjaci. Disciplina je neophodna da bih stigao do najvećih operskih podijuma – „Metropolitena“ i Milanske skale – siguran je Tamaš. – Imam veliku podršku porodice i to mi mnogo znači. Radim ono što volim, obožavam da budem na sceni, volim da se povezujem sa ljudima, da podelim sa drugima ono što je meni dato.
Sudeći po dosadašnjim dostignućima, upornosti i odlučnosti u ostvarenju svojih umetničkih i životnih ciljeva, šanse da Tamaš ne stane na daske scene u Njujorku ili Milanu sasvim su zanemarljive. On zna svoj put i odlučno gazi ka najvišem cilju. I za to mu čak ni sreća nije potrebna.
Koncertom folklornih ansambala „Vila“ iz Novog Sada i „Gusle“ u dvorištu Kurije otvoren je ovogodišnji Međunarodni festival narodnih orkestara koji će trajati do nedelje, 30. jula. Već 22 godine ADZNM „Gusle“ organizuju FENOK koji je ove godine okupio goste iz Bugarske, Poljske, Turske, Bosne i Hercegovine, Rumunije i naše zemlje.
-Naš festival jedinstven je po tome što čuvamo narodne orkestre i tradicionalnu muziku. Kategorija narodnih orkestara izumire u svetu jer komercijalna muzika uzima svoj danak kada je u pitanju kultura. Ipak, FENOK pokazuje da postoje kvalitetni narodni orkestri koje spaja ista misija da očuvaju muzički identitet svog naroda – rekao je Zoran Petrović, direktor „Gusala“.
Festival je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač koji je prisustvovao koncertu zajedno sa Dijanom Jakšić Kiurski, zamenicom gradonačelnika i članicama Gradskog veća Valentinom Mickovski i Melitom Gombar. Pozdravljajući goste, ali i publiku koja se okupila u velikom broju, istakao je važnost očuvanja jezika, tradicije i kulturnog nasleđa svakog naroda.
-Narodna muzika ima svoju vrednost i trajanje, kao što i naše „Gusle“ imaju svoju vrednost i trajanje jer punih 147 godina opstaju na ovom prostoru. To je za ponos kompletnog grada – dodala je Dijana Jakšić Kiurski – Za sve ove godine pokazali su i dokazali kako se neguje, čuva, afirmiše, stvara ova vrsta stvaralaštva. Posvećenost „Gusle“ pokazuju čitave godine, a najpeopoznatljiviji su po etno kampu i FENOK-u.
Prve večeri Kikinđanima se predstavio orkestar „Đurđevadan“ iz Bugarske koji je predvodio Vasil Denev, jedan od najboljih muzičkih aranžera. Sa njima je nastupila najveća mlada muzičika zvezda narodne muzike u ovoj zemlji Petja Paneva Miteva (21).
-Popularnost sam stekla pre dve godine kada sam pobedila na festivalu bugarske narodne muzike i od tada puno nastupam. Prvi put sam u Kikindi, na FENOK-u o kom sam slušala od kolega iz orkestra koji su bili ovde pre petnaestak godina. Prijatno sam iznenađena organizacijom, ali i publikom koja je odličan poznavalac kvalitetne muzike i pesme – saznali smo Petje Paneve Miteve – Pevam od svoje četvrte godine, kada sam i postala deo folklornog društva. Završila sam muzičku školu i sviram ksilofon.
Sa ansamblom „Vila“ Kikinđani imaju dugogodišnju, uspešnu saradnju.
-Rado nastupamo u Kikindi, a sa „Guslama“ imamo odlične odnose – dodao je Milorad Lonić, umetnički direktor ansambla „Vila“ – U toku je i etno kamp koji je značajan za ovaj deo Srbije. Istraživati i negovati nematerijalno nasleđe je važan posao. I ove generacije mladih ostaviće nasleđe za svoje potomstvo.
Do nedelje će se na bini smenjivati Akademski orkestar iz Temišvara, Narodni orkestar iz Turske, tamburaški orkestar „Batini bećari“ iz Rumunije, Etnoakademski orkestar Stefana Mančića, vokalni ansambl „Ojpapu“ iz Poljske, Saša Petrović, tenor -prvak novosadske Opere. Zorica Belić sopran i ansambl profesora Ljubinka Lazića održaće koncert pod nazivom „Balkansko mediteransko veče“. U nedelju će pop i rok hitove izvesti bend „Vord ap“. Koncerti počinju 20.30 sati, a ulazak je besplatan. Podršku manifestaciji pružili su Grad Kikinda i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
rade, a uspeli su i u nameri da se malo kolo uvrsti na Uneskovu nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je ogroman korak u napretku samog društva. Otvoren je i smer vaspitač za tradicionalne igre, što je na samom početku izgledalo nestvarno. – precizirala je dr Panić – S obzirom da se pibližavamo jubilejima nadam se da će svi uspesi i rezultati biti objedinjeni u monografiji. Ne postoji osoba koja je bila ovde, a da je otišla nezadovoljna, da nije proširila vidike i ponela puno znanja.
