U novokneževačkoj Biblioteci, u petak s početkom od 18 sati, biće održana promocija knjige „Jevreji Novog Kneževca i okoline”. Autor je Jožef Sabo, a gosti na promociji biće: Prof. dr Jovica Trkulja, dr Ferenc Nemet i Igor Savićević.
Култура
Mnogo radosti bilo je, večeras posebno, u kući Umetničke škole Humanitarnog teatra „Gusani u magli“. Otvorena je prva izložba polaznika likovne radionice koji su prethodna četiri meseca, od ponovnog otvaranja Teatra, stvarali sa mentorima. Izložba je, kao i svi događaji na ovoj adresi, humanitarna, od dobrovoljnog priloga polovina se sada izdvaja za audiometar u kikindskoj bolnici.
Talenat i vredan rad pokazali su likovnjaci na časovima, a njihovi profesori uložili su veliki trud da izabrane radove urame i njima ispune svaki zid u kući „Gusana u magli“.
Na radionicama se radilo pod budnim okom mentora, mastera vajarstva Sonje Beloš i Nikole Gajića, master slikarstva.
– Drago mi je što nam je ukazano poverenje da podržimo polaznike da počnu da stvaraju. Od kada smo ponovo aktivirali „Gusane u magli“ u februaru, imali smo polaznike od pet do 75 godina. Uglavnom su radili slikarske tehnike, skulpture u glini i od žice, akvarel, punjeni pastel, ugljen, analitičko crtanje. Nisu svi bili potpuni amateri, neki su već radili kod kuće, ali je bilo i mnogo početnika. Na radionicama je bila divna, topla atmosfera. Nastavićemo rad i sa novim i sa dosadašnjim polaznicima – kaže Sonja Beloš.
Pored talenta i velike volje polaznika, mentorski pristup bio je presudan u otkrivanju i razvijanju talenata četrdesetak polaznika, složili su se i autori i gosti na otvaranju.
– Likovna radionica pružila je priliku nama amaterima da dotaknemo različite tehnike likovne umetnosti otvorivši vrata svima nama koji uživamo u učenju i kreativnosti. Negde sam pročitala da je svaki umetnik na početku bio amater, tako se nadam da će se, u budućnosti, neki od nas istaći sa svojim radovima. Umetnost je ljubav, pokreće svet i čini ga lepšim. Hvala našim profesorima koji su učinili i nas polaznike i naš grad i lepšim i boljim i želim nam svu sreću u budućem radu – rekla je Jelena Sivčev, jedna od polaznica radionice, na otvaranju izložbe.
Daša Jerković živi u Kikindi i učenica je sedmog razreda OŠ „Vasa Stajić“ u Mokrinu. Na izložbi je nekoliko njenih radova.
– Volela bih da budem slikarka. Ovo mi je prvi ozbiljan rad i prva izložba. Lepo se osećam, lepo se družimo, stekla sam prijatelje i sa voljom dolazim na radionice. Planiram da upišem Likovnu akademiju – kaže Daša.
Dermatolog u penziji, Nevenka Mijatović, kaže da je na radionicama ostvarila svoj san.
– Mnogo godina sam imala žarku želju da slikam, ali nisam imala priliku. Kada sam videla svoje radove, i sama sam se iznenadila.
Još jedan mladi talenat večeras je bio ponosan.
– Upisao sam se jer mislim da ću tako naučiti bolje da crtam. Možda ću uspeti da od toga napravim neki biznis, da porodajem svoje radove, i nastaviću da dolazim u ovu školu – rekao nam je Dušan Babić, učenik petog razreda u OŠ „Jovan Popović“.
Mentori u toku leta najavljuju dnevne aktivnosti u Umetničkoj školi, a zatim, od septembra, ponovo radionice za stare i nove talente.
Izložba crteža, slika, akvarela, kolaža i skulptura neverovatno talentovanih polaznika, posle večerašnjeg svečanog otvaranja, biće dostupna do kraja meseca, četvrtkom, petkom i subotom od 18 do 21 sata. Iz „Gusana u magli“ pozivaju vas da vidite koliko plemenitih veština poseduju naši sugrađani svih generacija, i zašto bi trebalo svi da budemo ponosni na ovo umetničko središte našeg grada.
U salonu Muzeja „Tera“ otvorena je izložba „Prelaz 3” Daniele Fulgosi. Autorka je istakla da su radovi nastajali duže od pet godina.
– Prelaz, u svakom smislu, od toga da sam ranije radila kolaže i grafiku, do traženja novog načina izražavanja. Tranzicija, koja je sudbina našeg društva, strašna je i hronična i iziskuje od nas konstantna prilagođavanja. Tu je i moj lični period jer starim i osećam da prelazim u novi životni ciklus. Kontradiktorno i paradoksalno je to da uvek ima nade. Treba biti čovek i biti svoj – istakla je umetnica.
Verica Nemet, kustoskinja Muzeja „Tera“, podsetila je da je izložba „Prelaz 3“ peta izložba od početka godine.
– Čast nam je da predstavimo izložbu koja u svom fokusu ima elemente grafike, crteža i kolaža. Radovi predstavljaju emotivnu tranziciju umetnice koja ima i dug pedagoški rad – dodala je Verica Nemet.
Daniela Fulgosi je profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu . Kroz umetnost izražava svoja silovita, ponekad i melanholična razmišljanja o izdaji, predaji, sreći, smrti ali i zovu njenog porekla – Dalmacije i Mediterana. Izložba je otvorena do 22. juna.
Udruženje građana „Raša Popov“ iz Mokrina otvorilo je pesnički konkurs za starije osnovce. Tema konkursa je „Hoću-neću“ i raspisuje se povodom šeste manifestacije „Dan Raše Popova“.
Žiri će, za pobedničku pesmu, dodeliti Nagradu Rašin šešir i, pored nje, jednu prvu, dve druge i tri treće nagrade. Nagrađeni će svoje pesme čitati na manifestaciji posvećenoj ovom književniku, rođenom Mokrinčaninu. “Dan Raše Popova” održava se na dan njegovog rođenja, 26. juna i u okviru Nedelje kulture u Mokrinu.
Pesme se šalju isljučivo ektronskim putem, na mejl: danrasepopova@gmail.com, do 10. juna.
Braco Azarić i Milan Dragoljević iz Novih Kozaraca učestovali su na Međunarodnoj likovnoj koloniji u Drobeta-Turnu Severinu. Na poziv Unije vizuelnih umetnika Rumunije dvojica slikara bili su među petoricom iz naše zemlje – stvarali su sa kolegama iz Ukrajine, Bugarske, Mađarske, Beograda, Pančeva i Prizrena.
– Kolonija je trajala deset dana i, osim nas slikara, radili su i vajari koji stvaraju u mermeru. Završna izložba održana je u muzeju u Severinu. Počastvovani smo pozivom jer je učešće na ovakvoj koloniji za nas veliki uspeh – rekao je Azarić.
Braco Azarić i Milan Dragoljević priređivali su do danas veliki broj grupnih i samostalnih izložbi i učesnici su brojnih likovnih kolonija. Azarić je organizator tradicionalnog susreta likovnih umetnika „Dani Zdravka Mandića“, nazvanog po slikaru iz ovog mesta čiji legat, od 2012. godine postoji u Vili u Novim Kozarcima.
U Galeriji „Tera“ na trgu, do 14. juna je postavljena izložba fotografija „Svet se kaže šuma“ Jelene Vladušić.
U petak, 2. juna, tačno u podne, u Salonu Muzeja „Tera“, na prostoru nekadašnje kasarne, biće otvorena izložba crteža i kolaža „Prelaz tri“, prof. Daniele Fulgosi iz Beograda. 
U novoj galeriji u prizemlju Narodnog muzeja izložene su slike akademika 20. veka iz umetničke zbirke Srpske akademije nauka i umetnosti. Dela Marka Čelebonovića, Predraga Peđe Milosavljevića, Miodraga Miće Popovića i drugih umetnika, ukupno 14 slika velikog formata koje su poklonili Akademiji, posetiocima će biti dostupna do 21. juna.
Izložba „Sto nevidljivih“ postavljena je, takođe, u prizemlju Muzeja i biće dostupna do polovine avgusta. Sadrži predmete iz fundusa Muzeja koji nikada nisu izlagani. Uz njih su izložene i zanimljive priče i fotografije koje oslikavaju prošlost grada.
Pehar za najbolji tamburaški orkestar drugih “Kikindskih tamburaških svečanosti” pripao je ansamblu „Zanatski“ iz Novog Sada. Za najboljeg solistu, kojem je uručen gran-pri Festivala, proglašen je Marko Kolović, takođe iz ansambla “Zanatski”. Specijalna nagrada otišla je u ruke malom primašu iz Novog Kneževca, Željku Stankovu.
Druge tamburaške svečanosti održane su u nedelju, u Narodnom pozorištu, u organizaciji Kulturnog centra. Manifestaciju je otvorio i nagrade uručio gradonačelnik Nikola Lukač. Događaju je prisustvovala i Valentina Mickovcki, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje.
Ocenjivački žiri činili su: dr i dr um. Agota Vitkai Kučera, profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, prof. Smiljana Jančić, dirigentkinja Gradskog tamburaškog orkestra „Branko Radičević“ iz Rume, i Zoran Bugarski Brica i Branimir Jovanović, članovi Velikog tamburaškog orkestra RTV-a.
Ognjen Nedeljkov iz pobedničkog orkestra otkrio nam je zašto će im ovo takmičenje ostati u najlepšem sećanju.
– Prvi put nastupamo u punom sastavu i dobili smo prvu nagradu. Okupili smo se početkom godine i, kako smo svi mladi, ovo nam je pravi podstrek. Odmalena sviramo i volimo tamburašku muziku – kazao je Nedeljkov.
I osvajaču gran-prija je prvi put da je najbolji.
– Prvo takmičenje, drugi zajednički nastup, i već smo nagrađeni. Presrećni smo svi, a posebno ja. Da nije ovakvog orkestra, ni ja ne bih bio najbolji pojedinac – istakao je Marko Kolović.
Drugoplasirani su bili članovi ansambla “Aldomaš” iz Novog Sada, a treći novokneževački orkestar “Lale”. Nikola Lukač, gradonačelnik, rekao je da su “Kikindske tamburaške svečanosti” važne jer čuvaju tamburicu, instrument po kome je naš grad prepoznat.
– Ponosan sam na ideju da se organizuje ovakva manifestacija. Tamburica je izuzetan i naš tradicionalan instrument. Imali smo priliku da čujemo odlične orkestre, a pred pobednicima je svetla budućnost – napomenuo je Lukač.
Nijedna svečanost ne može da se zamisli bez tamburaške muzike u Kikindi i Banatu, a tambura je glavni instrument, napomenuo je Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra Kikinda.
– Prošle godine uvideli smo da ovakav festival ima publiku u Kikindi. Imali smo četiri takmičarska ansambla: iz Novog Kneževca, Novog Bečeja i dva iz Novog Sada. Ove godine, pored Grada Kikinde, podržao nas je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama – rekao je Markovljev.
Po završetku takmičarskog, u revijalnom delu nastupili su Milan Prunić Duma, Agota Vitkai Kučera i Danijela Jovanović. Cilj je da se manifestacija razvija, da ima više učesnika i da traje duže od jednog dana, rečeno je na „Kikindskim tamburaškim svečanostima“.
Članice Ženske pevačke grupe “Gusala“ pobednice su 10. međunarodnog Vokalnog etno festivala mladih “VEF” u Negotinu. Devojke su, pre takmičarskog programa, izazvale oduševljenje na Večeri pobednika, kao laureati prošlogodišnjeg takmičenja.
Kvalitet su potvrdile i ove godine, osvojivši najviše priznanje u kategoriji tradicionalnog pevanja prema oceni žirija u sastavu dr Dragica Panić, mr Bojana Nikolić i Biljana Krstić.
Ovo je treća pobeda devojaka, članica „Gusala“, na ovom jedinstvenom i prestižnom festivalu na kojem su nastupile vokalne etno grupe iz Rumunije, Bugarske, Republike Srpske i Srbije.
Fotografije nastale tokom šetnji kroz šumu duž obala Tise delo su umetnice Jelene Vladušić i od večeras su izložene u Galeriji „Tera“. Ciklus „Svet se kaže šuma“ nastao je u veoma značajnom periodu njenog života, kaže autorka.
– Ciklus sam započela kada sam bila u drugom stanju, u periodu kada se promenila moja životna uloga i, samim tim, i perspektiva, način na koji posmatram svoje okruženje. Ovi radovi naslanjaju se na moj prethodni ciklus „Pejzaži iz stomaka“ i dolazi iz mene istinski, duboko je iskren i inspirisan načinom kako se mi odnosimo prema prirodi i šta ćemo ostaviti našim pokolenjima, šta ću ja, kao majka, ostaviti svom detetu. Odražava moju zabrinutost i potrebu da se zagledam u pejzaž u kojem se nalazimo. Fotografije su iz prostora u kojem provodim puno vremena, za mene je intiman i u njemu se ogledam. Krenuo je iz mene, ali bi trebalo da komunicira sa širom publikom – rekla je Jelena Vladušić na otvaranju izložbe.
Autorka je završila doktorske studije fotografije. Posle niza izložbi u zemlji i inostranstvu, njeni prikazi šume kao metafore sveta ili ličnog viđenja istog i nas u njemu, biće izložene u Galeriji „Tera“ do 14. juna.
Sekcija za očuvanje banatske nošnje i recepata “Melizmi” juče je predstavila još jedan segment ovdašnje narodne baštine. Na 38. rođendan Kulturnog centra, u Galeriji ove ustanove, članice Sekcije upriličile su izložbu rukotvorina, zaboravljenih zanata i recepata pod nazivom „Od komlova cipovka“.
– Pored svih rukotvorina – pustovanja, makramea, rišeljea, veza, zatim slanih i slatkih đakonija koje su napravile članice Sekcije, istakle smo komlov, kvasac iz prirode, otud i naziv ovog događaja – kaže Biljana Mandić, koja je osnovala „Melizme“ i rukovodi Ženskom pevačkom grupom. – Komlov je prirodni kvasac. Kuvao se od juneće žuči i kukuruznog ili pšeničnog brašna. Pravile su se obgice koje su se sušile na suncu, a zatim stajale na tavanu, na promaji. Komlov se uzimao veče pre mešenja, potapao u vodu i zatim se, sa njim, u naćvama mesila cipovka – veliki, rastresiti hleb sa hrskavom koricom koji je šest članova porodice moglo da jede tri dana.
Posetiocima su poslužene kiflice sa salom, kitnikez, kuglof od bundeve, slavski kolač, sok od bagrema. Izložbu su otvorile članice Ženske pevačke grupe.
– Pokazale smo da su znanje, volja i veština ključni kako bi se stari zanati sačuvali od zaborava – istakla je biljana Mandić.
Sa puno entuzijazma i radosti „Melizmi“ čuvaju tradiciju već 18 godina. U ženskoj pevačkoj grupi, dvema dečijim grupama i sekciji za očuvanje banatske nošnje, običaja i recepata imaju, ukupno, 35 članova koji ponosno stoje na braniku najlepših vrednosti prošlih vremena i kulturnog identiteta.