У новокнежевачкој Библиотеци, у петак с почетком од 18 сати, биће одржана промоција књиге „Јевреји Новог Кнежевца и околине”. Аутор је Јожеф Сабо, а гости на промоцији биће: Проф. др Јовица Тркуља, др Ференц Немет и Игор Савићевић.
Култура
Много радости било је, вечерас посебно, у кући Уметничке школе Хуманитарног театра „Гусани у магли“. Отворена је прва изложба полазника ликовне радионице који су претходна четири месеца, од поновног отварања Театра, стварали са менторима. Изложба је, као и сви догађаји на овој адреси, хуманитарна, од добровољног прилога половина се сада издваја за аудиометар у кикиндској болници.
Таленат и вредан рад показали су ликовњаци на часовима, а њихови професори уложили су велики труд да изабране радове ураме и њима испуне сваки зид у кући „Гусана у магли“.
На радионицама се радило под будним оком ментора, мастера вајарства Соње Белош и Николе Гајића, мастер сликарства.
– Драго ми је што нам је указано поверење да подржимо полазнике да почну да стварају. Од када смо поново активирали „Гусане у магли“ у фебруару, имали смо полазнике од пет до 75 година. Углавном су радили сликарске технике, скулптуре у глини и од жице, акварел, пуњени пастел, угљен, аналитичко цртање. Нису сви били потпуни аматери, неки су већ радили код куће, али је било и много почетника. На радионицама је била дивна, топла атмосфера. Наставићемо рад и са новим и са досадашњим полазницима – каже Соња Белош.
Поред талента и велике воље полазника, менторски приступ био је пресудан у откривању и развијању талената четрдесетак полазника, сложили су се и аутори и гости на отварању.
– Ликовна радионица пружила је прилику нама аматерима да дотакнемо различите технике ликовне уметности отворивши врата свима нама који уживамо у учењу и креативности. Негде сам прочитала да је сваки уметник на почетку био аматер, тако се надам да ће се, у будућности, неки од нас истаћи са својим радовима. Уметност је љубав, покреће свет и чини га лепшим. Хвала нашим професорима који су учинили и нас полазнике и наш град и лепшим и бољим и желим нам сву срећу у будућем раду – рекла је Јелена Сивчев, једна од полазница радионице, на отварању изложбе.
Даша Јерковић живи у Кикинди и ученица је седмог разреда ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину. На изложби је неколико њених радова.
– Волела бих да будем сликарка. Ово ми је први озбиљан рад и прва изложба. Лепо се осећам, лепо се дружимо, стекла сам пријатеље и са вољом долазим на радионице. Планирам да упишем Ликовну академију – каже Даша.
Дерматолог у пензији, Невенка Мијатовић, каже да је на радионицама остварила свој сан.
– Много година сам имала жарку жељу да сликам, али нисам имала прилику. Када сам видела своје радове, и сама сам се изненадила.
Још један млади таленат вечерас је био поносан.
– Уписао сам се јер мислим да ћу тако научити боље да цртам. Можда ћу успети да од тога направим неки бизнис, да породајем своје радове, и наставићу да долазим у ову школу – рекао нам је Душан Бабић, ученик петог разреда у ОШ „Јован Поповић“.
Ментори у току лета најављују дневне активности у Уметничкој школи, а затим, од септембра, поново радионице за старе и нове таленте.
Изложба цртежа, слика, акварела, колажа и скулптура невероватно талентованих полазника, после вечерашњег свечаног отварања, биће доступна до краја месеца, четвртком, петком и суботом од 18 до 21 сата. Из „Гусана у магли“ позивају вас да видите колико племенитих вештина поседују наши суграђани свих генерација, и зашто би требало сви да будемо поносни на ово уметничко средиште нашег града.
У салону Музеја „Тера“ отворена је изложба „Прелаз 3” Даниеле Фулгоси. Ауторка је истакла да су радови настајали дуже од пет година.
– Прелаз, у сваком смислу, од тога да сам раније радила колаже и графику, до тражења новог начина изражавања. Транзиција, која је судбина нашег друштва, страшна је и хронична и изискује од нас константна прилагођавања. Ту је и мој лични период јер старим и осећам да прелазим у нови животни циклус. Контрадикторно и парадоксално је то да увек има наде. Треба бити човек и бити свој – истакла је уметница.
Верица Немет, кустоскиња Музеја „Тера“, подсетила је да је изложба „Прелаз 3“ пета изложба од почетка године.
– Част нам је да представимо изложбу која у свом фокусу има елементе графике, цртежа и колажа. Радови представљају емотивну транзицију уметнице која има и дуг педагошки рад – додала је Верица Немет.
Даниела Фулгоси је професорка Факултета примењених уметности у Београду . Кроз уметност изражава своја силовита, понекад и меланхолична размишљања о издаји, предаји, срећи, смрти али и зову њеног порекла – Далмације и Медитерана. Изложба је отворена до 22. јуна.
Удружење грађана „Раша Попов“ из Мокрина отворило је песнички конкурс за старије основце. Тема конкурса је „Хоћу-нећу“ и расписује се поводом шесте манифестације „Дан Раше Попова“.
Жири ће, за победничку песму, доделити Награду Рашин шешир и, поред ње, једну прву, две друге и три треће награде. Награђени ће своје песме читати на манифестацији посвећеној овом књижевнику, рођеном Мокринчанину. “Дан Раше Попова” одржава се на дан његовог рођења, 26. јуна и у оквиру Недеље културе у Мокрину.
Песме се шаљу исључиво eктронским путем, на мејл: danrasepopova@gmail.com, до 10. јуна.
Брацо Азарић и Милан Драгољевић из Нових Козараца учестовали су на Међународној ликовној колонији у Дробета-Турну Северину. На позив Уније визуелних уметника Румуније двојица сликара били су међу петорицом из наше земље – стварали су са колегама из Украјине, Бугарске, Мађарске, Београда, Панчева и Призрена.
– Колонија je трајaла десет дана и, осим нас сликара, радили су и вајари који стварају у мермеру. Завршна изложба одржана је у музеју у Северину. Почаствовани смо позивом јер је учешће на оваквој колонији за нас велики успех – рекао је Азарић.
Брацо Азарић и Милан Драгољевић приређивали су до данас велики број групних и самосталних изложби и учесници су бројних ликовних колонија. Азарић је организатор традиционалног сусрета ликовних уметника „Дани Здравка Мандића“, названог по сликару из овог места чији легат, од 2012. године постоји у Вили у Новим Козарцима.
У Галерији „Тера“ на тргу, до 14. јуна је постављена изложба фотографија „Свет се каже шума“ Јелене Владушић.
У петак, 2. јуна, тачно у подне, у Салону Музеја „Тера“, на простору некадашње касарне, биће отворена изложба цртежа и колажа „Прелаз три“, проф. Даниеле Фулгоси из Београда. 
У новој галерији у приземљу Народног музеја изложене су слике академика 20. века из уметничке збирке Српске академије наука и уметности. Дела Марка Челебоновића, Предрага Пеђе Милосављевића, Миодрага Миће Поповића и других уметника, укупно 14 слика великог формата које су поклонили Академији, посетиоцима ће бити доступна до 21. јуна.
Изложба „Сто невидљивих“ постављена је, такође, у приземљу Музеја и биће доступна до половине августа. Садржи предмете из фундуса Музеја који никада нису излагани. Уз њих су изложене и занимљиве приче и фотографије које осликавају прошлост града.
Пехар за најбољи тамбурашки оркестар других “Кикиндских тамбурашких свечаности” припао је ансамблу „Занатски“ из Новог Сада. За најбољег солисту, којем је уручен гран-при Фестивала, проглашен је Марко Коловић, такође из ансамбла “Занатски”. Специјална награда отишла је у руке малом примашу из Новог Кнежевца, Жељку Станкову.
Друге тамбурашке свечаности одржане су у недељу, у Народном позоришту, у организацији Културног центра. Манифестацију је отворио и награде уручио градоначелник Никола Лукач. Догађају је присуствовала и Валентина Мицковцки, чланица Градског већа за културу и образовање.
Оцењивачки жири чинили су: др и др ум. Агота Виткаи Кучера, професорка на Академији уметности у Новом Саду, проф. Смиљана Jанчић, диригенткиња Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме, и Зоран Бугарски Брица и Бранимир Јовановић, чланови Великог тамбурашког оркестра РТВ-а.
Огњен Недељков из победничког оркестра открио нам је зашто ће им ово такмичење остати у најлепшем сећању.
– Први пут наступамо у пуном саставу и добили смо прву награду. Окупили смо се почетком године и, како смо сви млади, ово нам је прави подстрек. Одмалена свирамо и волимо тамбурашку музику – казао је Недељков.
И освајачу гран-прија је први пут да је најбољи.
– Прво такмичење, други заједнички наступ, и већ смо награђени. Пресрећни смо сви, а посебно ја. Да није оваквог оркестра, ни ја не бих био најбољи појединац – истакао је Марко Коловић.
Другопласирани су били чланови ансамбла “Алдомаш” из Новог Сада, а трећи новокнежевачки оркестар “Лале”. Никола Лукач, градоначелник, рекао је да су “Кикиндске тамбурашке свечаности” важне јер чувају тамбурицу, инструмент по коме је наш град препознат.
– Поносан сам на идеју да се организује оваква манифестација. Тамбурица је изузетан и наш традиционалан инструмент. Имали смо прилику да чујемо одличне оркестре, а пред победницима је светла будућност – напоменуо је Лукач.
Ниједна свечаност не може да се замисли без тамбурашке музике у Кикинди и Банату, а тамбура је главни инструмент, напоменуо је Марко Марковљев, директор Културног центра Кикинда.
– Прошле године увидели смо да овакав фестивал има публику у Кикинди. Имали смо четири такмичарска ансамбла: из Новог Кнежевца, Новог Бечеја и два из Новог Сада. Ове године, поред Града Кикинде, подржао нас је и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама – рекао је Марковљев.
По завршетку такмичарског, у ревијалном делу наступили су Милан Прунић Дума, Агота Виткаи Кучера и Данијела Јовановић. Циљ је да се манифестација развија, да има више учесника и да траје дуже од једног дана, речено је на „Кикиндским тамбурашким свечаностима“.
Чланице Женске певачке групе “Гусала“ победнице су 10. међународног Вокалног етно фестивала младих “ВЕФ” у Неготину. Девојке су, пре такмичарског програма, изазвале одушевљење на Вечери победника, као лауреати прошлогодишњег такмичења.
Квалитет су потврдиле и ове године, освојивши највише признање у категорији традиционалног певања према оцени жирија у саставу др Драгица Панић, мр Бојана Николић и Биљана Крстић.
Ово је трећа победа девојака, чланица „Гусала“, на овом јединственом и престижном фестивалу на којем су наступиле вокалне етно групе из Румуније, Бугарске, Републике Српске и Србије.
Фотографије настале током шетњи кроз шуму дуж обала Тисе дело су уметнице Јелене Владушић и од вечерас су изложене у Галерији „Тера“. Циклус „Свет се каже шума“ настао је у веома значајном периоду њеног живота, каже ауторка.
– Циклус сам започела када сам била у другом стању, у периоду када се променила моја животна улога и, самим тим, и перспектива, начин на који посматрам своје окружење. Ови радови наслањају се на мој претходни циклус „Пејзажи из стомака“ и долази из мене истински, дубоко је искрен и инспирисан начином како се ми односимо према природи и шта ћемо оставити нашим поколењима, шта ћу ја, као мајка, оставити свом детету. Одражава моју забринутост и потребу да се загледам у пејзаж у којем се налазимо. Фотографије су из простора у којем проводим пуно времена, за мене је интиман и у њему се огледам. Кренуо је из мене, али би требало да комуницира са широм публиком – рекла је Јелена Владушић на отварању изложбе.
Ауторка је завршила докторске студије фотографије. После низа изложби у земљи и иностранству, њени прикази шуме као метафоре света или личног виђења истог и нас у њему, биће изложене у Галерији „Тера“ до 14. јуна.
Секција за очување банатске ношње и рецепата “Мелизми” јуче је представила још један сегмент овдашње народне баштине. На 38. рођендан Културног центра, у Галерији ове установе, чланице Секције уприличиле су изложбу рукотворина, заборављених заната и рецепата под називом „Од комлова циповка“.
– Поред свих рукотворина – пустовања, макрамеа, ришељеa, везa, затим сланих и слатких ђаконија које су направиле чланице Секције, истакле смо комлов, квасац из природе, отуд и назив овог догађаја – каже Биљана Мандић, која је основала „Мелизме“ и руководи Женском певачком групом. – Комлов је природни квасац. Кувао се од јунеће жучи и кукурузног или пшеничног брашна. Правиле су се обгице које су се сушиле на сунцу, а затим стајале на тавану, на промаји. Комлов се узимао вече пре мешења, потапао у воду и затим се, са њим, у наћвама месила циповка – велики, растресити хлеб са хрскавом корицом који је шест чланова породице могло да једе три дана.
Посетиоцима су послужене кифлице са салом, китникез, куглоф од бундеве, славски колач, сок од багрема. Изложбу су отвориле чланице Женске певачке групе.
– Показале смо да су знање, воља и вештина кључни како би се стари занати сачували од заборава – истакла је биљана Мандић.
Са пуно ентузијазма и радости „Мелизми“ чувају традицију већ 18 година. У женској певачкој групи, двема дечијим групама и секцији за очување банатске ношње, обичаја и рецепата имају, укупно, 35 чланова који поносно стоје на бранику најлепших вредности прошлих времена и културног идентитета.