Култура Архиве | Page 71 of 99 | Кикиндски портал

Одржан први позоришни фестивал у Новим Козарцима

Igor Crnogorac October 17, 2023

На иницијативу и у организацији Стефана Остојића, дипломираног глумца, у Новим Козарцима је, протеклог викенда, одржан тродневни театарски фестивал – „ПУК“ – Позориште у Козарцима. У сали Дома културе одигране су три представе и један стендап, а током дана трајале су драмске радионице за полазнике из Нових Козараца, Кикинде и Новог Сада.

Кућа Остојића била је, у току Фестивала, била уметничка резиденција за глумце и друге уметнике из Србије који су пратили програме, учествовали у њима и размењивали искуства.

Фестивал је отворила Милица Димитријевић из Ниша са својом монодрамом „Кад се завесе спусте“. Талентована млада глумица је, са пуно толине донела лик чувене Радмиле Савићевић. Сећање на славну глумицу публика је испратила са много емоција. Затим су се гледаоци преселили у парк испред Дома културе, у којем је Стефан Остојић, уз много радости и комуникације са обе стране, одиграо свој музички стендап „Мала ноћна неугода“.

Милица Димитријевић рекла је да јој је била част да отвори Фестивал.

– Осетила сам толико љубави, ентузијазма и позитивне енергије – изјавила је Милица. – Уживала сам играјући за публику у Новим Козарцима, осетила сам да чиним нешто значајно. Сам Фестивал је племенит чин, а за мене и ново искуство које ћу памтити. Ово кратко путовање ме је јако инспирисало и подстакло ме да размишљам о глуми и уметности на потпуно нов начин. Још једном сам потврдила себи да уметник не постоји без публике, зато јој треба пружити искреност, љубав и квалитетан садржај и она ће то препознати.

Другог фестивалског дана наступио је глумац из Шапца, Душан Симић који је веома надахнуто одиграо монодраму „Српски Хамлет“. Иззетна енергија и задовољство игре „прешли су рампу“ и публика је, и овога пута, актера наградила великим аплаузом. Симић је истакао да је играње на Фестивалу било веома инспиративно.

– Дошао сам да подржим свог колегу јер мислим да ради сјајну ствар у Новим Козарцима, а то је покретање позоришта, културе, оживљавање уметности уопште, што је велика мисија. Можда још увек нисмо свесни да је то један велики покрет којем се прикључује све већи број људи као и колега који су дошли и долазиће овде да играју представе за мештане. Било је предивно, људи су веома лепо реаговали и прихватили представу, и тај аплауз који сам добио је нешто што треба доживети. После представе сам се обратио публици и поручио им да подрже Стефана у његовим наумима и идејама и да истрају у томе, да их буде што више на догађајима и представама, али пре свега да шаљу своју децу да стичу нова сазнања о позоришту, култури, уметности. Нови Козарци, у наредном периоду, у Србији али и ван граница, могу да буду познати као место културе и једног новог покрета који је управо Стефан иницирао – рекао је после представе глумац Душан Симић, иначе и директор Туристичке организације Града Шапца.

Фестивал је затворила прва српска кловновска монодрама Стефана Остојића, у режији француске глумице и редитељке Ли Делонг. Козарчани и гости разумели су Лалине љубавне јаде, уживали у игри и волели веома инспирисаног и разиграног Остојића.

– Фестивал је био успешнији него што сам очекивао. Публика је у великом броју посетила сваку представу, радионице су биле одличне, а гости из других градова одушевљени су мештанима. Сваког месеца ћемо организовати неки догађај, публика ће се, надам се, навићи на честа културна дешавања, а посете уметника из других крајева освежиће сеоску атмосферу – сигуран је Остојић. – Децентрализација културе, и не само ње, важна је за опстанак заједнице. Верујем да ће се млади у све већем броју враћати у села. Само мир који нуди жувот на селу велики је луксуз у односу на живот у граду, зато верујем да ће и публика једва дочекати да дође овде, да гледа представу, учествује у радионицама и другим активностима.

Остојићев ентузијазам препознали су и у Месној заједници у којој су му пружили логистичку подршку у Дому културе, у којем су се одвијали програми. Жене из удружења такође су свесрдно помогле и почастиле госте Фестивала својим чувеним питама.

На „ПУК“ је пала завеса, али не задуго. У Новим Козарцима са радошћу очекују нове програме, чиме је децентрализација већ заживела. Јер, култура станује у нама, а места за њену манифестацију нису резервисана само за велике дворане и центре.

Почеци позоришне културе

Да Новокозарчани баштине позоришну културу говори и податак да је, пре неколико деценија, у овом месту веома успешно радила Драмска секција КУД „Петар Кочић“. Средњошколци из овог места редовно су сами припремали и играли представе пред пуном салом Дома културе, али и наступали на регионалним и покрајинским фестивалима одакле су се враћали овенчани наградама, чега се мештани и данас са поносом сећају.

Овације за КУД „Мокрин“ на 51. Сабору народног стваралаштва Србије

Igor Crnogorac October 17, 2023

Културно-уметничко друштво „Мокрин“ имало је част да, протеклог викенда, наступи на 51. Сабору народног стваралаштва Србије у Горњем Милановцу, на који су се пласирали са Покрајинске смотре у Врбасу. У конкуренцији тридесет најбољих аматерских културно-уметничких друштава из целе Србије који су представили своје културно наслеђе, КУД „Мокрин“ је имао част да отвори ову престижну манифестацију и да представи свој регион.

Наступ Женске певачке групе, фолклорног ансамбла са традиционалним играма из Баната и оркестра, који се представио са инструменталним нумерама „Игре из Војводине“, испраћен је овацијама.

– Учешће нашег КУД-а на овом догађају представља плод селекције и напорног рада који су уложени на смотрама у Кикинди, Зрењанину и у Врбасу. Изванредна изведба омогућила је публици да упозна богатство и разноликост традиције овог дела Србије – истиче председник КУД-а, Живко Угреновић. – Овај наступ представља огроман корак у афирмацији и очувању нашег културног наслеђа у савременом времену. Пласирати се међу тридесет најбољих културно-уметничких друштава у Србији била је права част и, свакако, један од већих успеха нашег КУД-а. То је резултат преданог рада свих наших чланова, али такође и изузетног залагања наших уметничких руководилаца, Нере Ковачев и Владимира Милованова. Сабор народног стваралаштва Србије је, још једном, доказао огромну вредност очувања културног наслеђа, прикупљања, чувања, приказивања и обнављања традиционалних вредности, игре, песме, музике, ношњи и обичаја са простора Србије.

Седми Сабор у Горњем Милановцу организовали су Централни Савез аматера у култури Србије и Културни центар овог града.

Гледали смо за вас претпремијеру – „Џепови пуни камења“ премијерно вечерас

Igor Crnogorac October 13, 2023

У Народном позоришту синоћ је, на великој сцени, одржана генерална проба дуодраме ирске списатељице Мери Џонс, у режији Растислава Ћопића.

Комад „Џепови пуни камења“ јесте црнохуморна комедија, она је и социјална драма јер је прича о двојици филмских и животних статиста у сиромашном месту у Ирској у коју долази холивудска индустрија снова. Представа јесте и глумачки изазовна (писала га је глумица), јер само двојици протагониста омогућава да, поред својих главних ликова, играју и: друге статисте, директора филма, филмску диву, редитеља, асистента…

Оно због чега овај текст не може да се квалификује за драмски предложак за позоришну представу јесу његови недостаци. У силној жељи да се обухвати што више неопходних ликова како бисмо имали привид драмске радње, фокус је остао на глумачким, иначе одличним, трансформацијама. Озбиљан недостатак јесте то што нисмо добили довољно о њима самима, њихов бекграунд, што би омогућило да се повежемо са свим приказаним нам тужним људима у малом месту без перспективе, али би и веома помогло глумцима да нам донесу дубље емоције ликова, а вероватно им дало и више простора за разигравање истих.

Сценографија представе сведена је на елементе са филмског сета и, могуће, симболично, на празнину и безнађе у месту радње. Иначе, у теорији, много је елемената који би човека са великим сновима у окружењу које му не дозвољава да их оствари, могло да смести на много тужних тачака на планети и, последично, изазове поистовећење са ирским губитницима. У пракси, на сцени, остаје утисак глумачке етиде која, осим заиста изузетног умећа Николе Јоксимовића и Владимира Максимовића, није оставила утисак пуне позоришне представе.

Актери овог позоришног чина заслужују прилику да се најновији пројекат градског позоришта разигра, „легне“ и почне боље да кореспондира са публиком. Иначе, далеки предели Ирске, остаће на истој просторној, мисаоној и емотивној дистанци, и неће досегнути даље од онога што текст, у крајњој линији, једино нуди.

Кикиндско позориште од вечерас ће, званично, на репертоару имати још један наслов, али и потврду да има веома талентован и посвећен ансамбл. Крајњи суд ће, као и увек, дати публика, у играњима која следе. Због професионализма, ентузијазма и љубави према позоришту, „Џеповима“ треба пожелети срећу.

У Библиотеци представљена молитвена поезија Снежане Миладиновић Лекан

Igor Crnogorac October 12, 2023

Пун хол Народне библиотеке дочекао је вечерас списатељицу Снежану Миладиновић Лекан која, после осам збирки поезије и прозе и три књиге за децу, први пут гостује у нашем граду. Уз рецензенткињу, такође списатељицу, Наду Аничић Црљеница и проф. др Виолету Шиљак представила је своје најновије дело – збирку духовне поезије „Нека се све у љубав преобрази“.

– Пишем из надахнућа. Недавно сам имала животне околности које су ме довеле у озбиљно иснакушење, тако да се ова књига просто догодила, песма је пронашла мене, а цела књига је молитвена – каже списатељица.

Додаје да је ту, духовну црту њене поезије, препознао књижевник Драшко Ређеп који је био рецензент једне њене књиге. Иначе, како признаје, у књижевности се нашла на наговор својих добрих вила, пријатеља који су је подржавали од прве збирке.

„Дух ових молитвених песама у ствари је духовни раст поетесине љубави према Богу, ближњима, ово је њен чин Вере, Љубави и Наде. Њен израз обожавања Бога“, навела је рецензенткиња збирке, Нада Аничић Црљеница.

– Свако пише из унутрашњег императива, јер мора да каналише своје емоције. Волела бих да се читаоци моје књиге окрену себи, свом унутрашњем бићу, Богу и вери јер мислим да је то излаз и решење времену у којем живимо – закључује песникиња.

Њена збирка стихова „Ни магле нису увек исте“ предложена је, 2017. године, за Награду за књигу године „Меша Селимовић“ коју додељују „Вечерње новости“. Ова збирка је преведена на енглески језик.

Снежана Миладиновић Лекан је професор руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ у Панчеву и члан Друштва Књижевника Крајине.

Хуманитарна представа за породицу Криштоф: „Хиљадита ноћ” на сцени „Еђшега” у петак

Jelena Trifunović October 10, 2023

Представа „Хиљадита ноћ” („Ezredik éjszaka”) биће изведена на сцени КУД „Еђшег” у петак 13. октобра са почетком у 19 сати. Улазница ће бити добровољни прилог за породицу Криштоф чија је кућа изгорела у пожару пре шест месеци.

Комад који је режирао Шандор Кираљ добио је више награда на Војвођанској смотри аматерских позоришта, између осталих, и главну награду тог фестивала. Прилику да погледа „Хиљадиту ноћ” имала је публика широм Војводине, али и у Будимпешти и Румунији.

Представа ће бити титлована. Ову праксу, КУД „Еђшег” је започео прошле године и, због великог интересовања гледалаца, наставио.

Подсетимо, у пожару који је 16. априла, око пола 2 ноћу, избио у помоћним просторијама куће у улици Војводе Путника, није било повређених, али је начињена огромна материјална штета. Процењена је на око 2.5 милиона динара. Изгорело је око 160 квадратних метара кровне конструкције и помоћне просторије. Људи добре воље одмах су притекли у помоћ, а отворен је и наменски рачун за помоћ породици Криштоф.

376558709_972790390802230_8634571327525228077_n

Поздрав са изложбе у Народном музеју

Aleksandra Djuran October 8, 2023

Народни музеј у Кикинди у оквиру изложбе “Лета пре нета” од 10. октобра организује едукативне радионице. Као пратећи програм изложбе “Лета пре нета” биће организована радионица “Поздрав са изложбе” у којој ће основци учити како да напишу и пошаљу писмо.

Едукативни садржај намењен је основцим од првог до четвртог разреда.

Изложбу “Лета пре нета” реализовао је Музеј науке и технике из Београда. Циљ је да се млађим геенерацијама представи, а да се они старији подсете како су се проводила лета пре интернета.

Изложба у аутобусу о животу Петефи Шандора

Igor Crnogorac October 6, 2023

Путујућа изложба о Петефи Шандору, великом мађарском песнику и једном од вођа националног покрета, протеклог викенда стигла је у Кикинду.

– Сликама, цртежима и текстом, као и слагалицама и мапама, на интерактиван начин приказан је Петефијев животни пут из нове перспективе – његова личност и стваралаштво, са акцентом на интересантне догађаје из његовог живота, на однос са оцем, на пример. Поставка је веома занимљива и управо интерактиван садржај посебно је интересантан ђацима који су, у највећем броју, и посетили изложбу. Циљ је да се, у години када се обележава 200 година од рођења Петефи Шандора, његово дело представи што већем броју људи, посебно у мањим местима, у којима нема много прилика за овакве садржаје – рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Изложба је бесплатна и кренула из Будимпеште пре годину дана. Кикинда је била 220. место у којој је приказана. До сада је имала 60 хиљада посетилаца у Мађарској и у пограничним деловима Румуније и Србије. У нашем граду аутобус са изложбом био је постављен на градском тргу имао је око 300 посетилаца, углавном ђака из основних школа „Фејеш Клара“ и „Мора Карољ“ из Сајана.

Организатор изложбе у нашој земљи је Војвођански мађарски образовни, истраживачки и културни центар у Суботици. Поред Мелите Гомбар, поставку су обишли и председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот, и чланица Савета мађарске националне мањине, Рамона Тот.

Петефи Шандор сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником 19. века. Као водећи песник мађарског романтизма, најзаслужнији је да је мађарска поезија позната у свету. Иако је страдао веома млад, оставио је значајно књижевно дело. Одушевљен његовим писањем, Јован Јовановић Змај је на српски језик превео и препевао двадесетак Петефијевих песама. Данас мост у Будимпешти носи његово име.

КД „Ади Ендре“ из Сајана прославило 75 година рада на очувању традиције

Igor Crnogorac October 5, 2023

Изложбом која приказује историјат очувања традиције и културне баштине, Културно друштво „Ади Ендре“ отворило је, протеклог викенда, у Дому културе у Сајану, прославу 75 година постојања и рада.

Поред чланова Културног друштва и деце из ОШ „Мора Карољ“, наступио је оркестар цитри из Телечке и гости из Арпадхалома из Мађарске, побратимског места.

– Доделили смо захвалнице цивилним организацијама, Градској управи, коју су представљали Мелита Гомбар, чланица Градског већа и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника, као и свим заслужним члановима и учесницима програма. Гости су, као и приликом сваког јубилеја, добили билтен са фотографијама које приказују активности Друштва у протеклих пет година – каже Шара Бењоцки, председница Друштва.

Свечану здравицу одржали су председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот, и Балинт Јухас, председник Извршног одбора Савеза Војвођанских Мађара.

Културно друштво „Ади Ендре“ има око сто чланова, од најмлађег узраста, који су активни у фолклорној, гастро и секцији за очување традиције. Управо због свог преданог рада на неговању мађарске културне баштине, Друштво је у Будимпешти награђено признањем „Калош Золтан“ за Мађаре ван граница.

У Друштву се већ припремају за активности поводом Микулаша и Божића и очекују почетак рада секције свирања на цитри, каже Шара Бењоцки.

Ади Ендре, чије име носи ово културно друшво, најзначајнији је стваралац у модерном мађарском песништву. Био је потомак старе племићке породице из Ердеља, правник и новинар, и велики патриота. Волео је своју земљу и целу Европу. Своје песме је посвећивао слободи, једнакости, вери. Сматра се да, осим Шандора Петефија, нема премца. Преводили су га Данило Киш и Мирослав Крлежа.

Хуманитарна ликовна колонија Центра за стручно усавршавање

Aleksandra Djuran October 5, 2023

Центар за стручно усавршавање домаћин је Ликовној колонији која се организује други пут у простору ове установе. Милован Пенков, магистар вајарства и сликарства из Ниша један је од учесника колоније.

-У Кикинди сам био на колонији у Геронтолошком центру и драго ми је што сам после десетак година поново у вашем граду. Планирам да оставим три до четири дела чија продаја ће помоћи неком – казао је Пенков.

Циљ је промоција Кикинде, а колонија је хуманитарна, истакао је директор Центра за стручно усавршавање Дејан Карановић.

-Прва ликовна колонија одржана је 2019. године, након чега је уследила корона и нисмо могли да је организујемо. Окупили смо 25 сликара који ће стварати у прелепом амбијенту научног парка. Наши гости имаће прилику да посете и знаменитости Кикинде, Музеј „Теру“ и Сувачу и још боље упознају наш град. Настала дела продаваће се на јавној аукцији, а новац ће бити усмерен или здравственим установима или појединцима којима буде неопходан – појаснио је Карановић.

Сликаре је посетила Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Ликовна колонија у Центру за стручно усавршавање окупила је сликаре из наше средине, али и других места Србије. Ово ће бити прилика да упознају Кикинду, али и да покажу хуманост јер ће се средства од продаје слика донирати ономе коме су најпотребнија. Поздрављам ову иницијативу – рекла је Валентина Мицковски.

Колонија траје до недеље.

Тајне има свака фамилија, каже Петра Цицварић, глумица и ауторка текста „Три и пол сестре”

Jelena Trifunović October 3, 2023

Након гостовања у Прибоју на Данима Данила Лазовића и представе „Смрт човека на Балкану”, кикиндско Народно позориште је с успехом извело представу „Настојник” у Српском позоришту у Будимпешти. Сезону репертоарског играња у Кикинди отвориће винковачко позориште „Јоза Ивакић” с представом „Три и пол сестре” у режији Пеђе Гвоздића, а по тексту глумице Петре Цицварић, која уједно у овој представи, уз још три женска лика, тумачи и једну од улога. Кикинђани имају интензивну и добру сарадњу с винковачким позориштем, која се највише огледа у размени представа. Тако ће бити и овог 4. октобра.

Био је то повод да разговарамо с ауторком комедије „Три и пол сестре” Петром Цицварић. Иначе, ова глумица је ширу популарност стекла пре више од деценије играјући у ТВ новелама „Најбоље године” и „Ружа вјетрова”.

Најпре сте завршили Математичку гимназију у Осијеку, па крећете са студијама на Филозофском факултету, а потом се ипак одлучујете за уметност. Како је дошло до преокрета и одлуке да упишете глуму?

– Искрено говорећи, Филозофски факултет уписала сам јер нисам имала довољно храбрости отићи на пријемни за глуму. Провела сам ту прву годину студија у Загребу више одлазећи у казалишта него на предавања. Након једне представе, враћала сам се у свој малени студентски стан, те сам у трамвају сусрела пријатељицу из основне школе, с којом сам дуги низ година ишла на драмску секцију у Осијеку (у Дјечјем казалишту Бранка Михаљевића). Она ми је рекла да се отворила Академија у Осијеку, да има одсјек за глуму и луткарство, те како се она и још њих пар с драмске заједно припремају за пријемни. Одмах сам знала да је то то, да морам заборавити на свој страх и пробати. Пар мјесеци послије отишла сам у Осијек на пријемни и уписала глуму и луткарство.

Играли сте у ТВ серијама „Најбоље године” и „Ружа вјетрова”. После су Вас некако заобилазили кастинзи. Значи ли то да је у Хрватској, као и у Србији велика „производња” дипломираних глумаца и тешко се долази до простора?

– Мислим да је сигурно велика „производња“ глумаца. Пуно већа него што је била прије. Има, сва срећа, различитих послова унутар тог нашег глумачког позива. Наравно да глума подразумијева казалиште, серије и филмове, али има ту још тога – синкронизације, анимације, водитељства, вођење драмских секција… и колико знам и видим, глумци се јако добро сналазе. Све више глумаца режира, пише, продуцира и сматрам како смо способни све то чинити, наравно да некоме иде боље једно, некоме друго, нисмо сви једнаки. Исто тако, има оних који уз своје глумачке послове раде и друге послове (као нпр. вожња таксија, вожња за Глово или Болт…) само како би се мало више попунили џепови, јер живот у градовима је све скупљи. Вјерујем да „простор“ ми глумци морамо стварати сами. Не сматрам да је успјех само бити на телевизији или у најновијем филму, пуно тога још лежи у ономе што зовемо успјехом и наравно, за свакога је он другачији. Схватила сам да телефон не може увијек звонити сам од себе, па сам одлучила сама себи створити прилику. Мој одабир стварања простора јест да пишем, стварам нове драме, тражим могућности гдје се оне могу играти. Имала сам срећу да је ондашњи равнатељ Градског казалишта „Зорин дом“ у Карловцу, гдје сам и запослена, био врло отворен за моје идеје. Вјеровао ми је кад сам му први пут рекла да имам драмски текст за дјечју представу. Поставили смо га као представу која је била јако успјешна, па ми је то отворило многа врата.

Сами сте написали и комад „Три и пол сестре” у коме и играте и који успешно гостује по регији. Значи ли то да Вам је љубав према писању остала још из детињства или је у питању тежња да заиграте у неком комаду који ће бити писан баш по вашем укусу?

– И једно и друго. Не бих се окушала у томе да у мени не постоји љубав и исконска тежња за писањем. А кад то већ тиња у мени, онда сам рекла самој себи да ћу написати текст који ће дати глумицама прилику да покажу своје таленте. Сматрам како смо још увијек у дефициту с добрим, квалитетним женским улогама. Већина их је у функцији мушкараца, а знам многе добре глумице које заслужују прилику показати што могу и развијати се кроз слојевите улоге. Овај текст је баш то – прилика за глумице.

Ваша представа се бави тајнама. Кажете да их свака фамилија има. Је ли по Вама суочење не само с тајнама, него и са самим собом важан део сазревања?

– Мислим да тајне има свака фамилија, да. Не морају то бити страшне ствари, наравно има свега. Али „тајне“ могу бити и осјећаји кривње, неадекватности, губитка себе… било што. Тајне могу бити мисли које потискујемо дубоко у себи. Мислим да је све то нормално. Као мајка, схваћам да је тешко све подијелити, или да се одређене ствари могу открити у каснијим фазама живота. Сјећам се свог првог разговора о љубави с мојим родитељима. Имала сам 14 година и нисам схваћала њихово поимање љубави, односа, брака. Сада већ могу причати с њима о обитељском животу, о подјелама унутар заједнице, жртвама, и они са мном могу подијелити неке ствари које нису могли кад сам била млађа, које ја тада једноставно нисам могла схватити. Суочавање с тајнама, потиснутим истинама, осјећајима, догађајима, сигурно може донијети напредак и сазријевање. Ако смо на то спремни. Суочавање са самим собом сматрам кључним аспектом за развој. Без тога, мислим, само стојимо на мјесту.

Уз Вас „Три и пол сестре” чине још три глумице. Да ли је теже радити кад није мешовита мушко-женска подела улога?

– Хм… Не знам. Искрено, волим када је мушко-женска подјела јер тако осјећам баланс међу енергијама. Можда сам само навикла на то, не знам, посљедњих осам година стално сам радила у мушко-женским подјелама. Ово је прва представа, након више од осам година, у којем имам само женске партнерице. Али овдје је био мушки редатељ који је ипак уносио своју енергију. Свој потпис. И то ми се свиђало у цијелом процесу.

Да ли сте до сада посећивали Кикинду и по чему Вам је град препознатљив?

– Била сам у Кикинди прије више од 10 година. Но тада сам живјела пуно бржим и немирнијим животом и након представе смо одмах путовали назад. Сада ћу си дати мало више времена. Прошетати улицама, прочитати нешто о повијести града, погледати које су занимљивости…

Немања Савић