Култура Архиве | Page 64 of 99 | Кикиндски портал

Раде Ћосић у Житишту: Човек то (ипак) може да искаже

Jelena Trifunović January 29, 2024

Одавно у житиштанској библиотеци неки гост није привукао толику пажњу читалачке публике. То је недавно успело песнику из Банатског Великог Села Радету Ћосићу. Овај стваралац се у Житишту претходни пут представио пре две деценије, а многи се и данас сећају да је тада остао запамћен и радо прихваћен.

Пред више од педесет поклоника писане речи, Ћосић је представио своју најновију песничку збирку „Човек то не може да искаже”. У питању је компилацијска књига састављена од најбољих момената из претходне четири објављене поетске књиге овог аутора.

Песме је изабрао и поговор за књигу написао кикиндски песник и новинар Драган Поп Драган (Драган Батинић), а књигу је издао Банатски културни центар из Новог Милошева.

О књизи су, поред аутора, говорили уметник и мултиинстументалиста из Великог Села Милан Вашалић, у име домаћина Робертина Вукелић Шијан, директорка тамошње библиотеке, као и Душан Милићев и Драгутин Видачић, док су Ћосићеве стихове надахнуто казивали Зденка Трифуњагић и Ервин Газдаг, културни посленици из Зрењанина, док је за гитарску пратњу био задужен још један Великоселац – Марко Ступар.

Ћосић се у књижевности оглашава искључиво као лиричар, особеног песничког израза кроз изломљен и сведен стих, метафорички згуснутим песничким средствима. О томе су у својим освртима писали и Милутин Ж. Павлов (који Чоћићеву поезију назива суздржаном), Радивој Шајтинац (који ју је означио као фрагментарну), Милош Латиновић (егзистенцијалистичку) и Драган Батинић (који је држи за филозофски смирену).

Те вечери се могло чути и од самог Ћосића, као и од многих присутних да је управо Батинић био на неки начин песнички ментор не само овог песника из Банатског Великог Села, већ и низа других присутних књижевних стваралаца који су те вечери били у публици.

Од Милана Вашалића, муилтиинструменталисте и Ћосићевог пријатеља могла се чути занимљива опсервација да је он као музичар у младости био фасциниран Џимијем Хендриксом и Џимом Морисоном као креативним ствараоцима, све док није убрзо увидео да таквог индивидуалца јаке стваралачке енергије има и у свом месту, такорећи у комшилуку, у лику Радета Ћосића. Притом је направио и паралелу између себе и песника, нагласивши да су и он и Раде на неки начин „џеклондоновске” биографије и да су се у животу бавили и пољопривредом и писањем и угоститељством.

Након успешне промоције у Банатском Великом Селу, а потом и у Житишту, уследиће Ћосићеве књижевне вечери и у Сомбору, Новом Саду, Београду.

Драмска секција почиње са радом у Културном центру: Сви су позвани

Aleksandra Djuran January 26, 2024

Нова активност Културног центра биће драмска секција. Водиће је Стефан Остојић, глумац, а циљ је да се младима у граду понуди још један садржај за креативно изражавање.

-Драмска секција почиње 11. фебруара, а сви заинтересовани детаље могу пронаћи на фејсбук страници Културног центра. Аудиције неће бити и ко год се појави је добродошао. Одвојено ће се радити са средњошколцима, као и са основцима од петог до осмог разреда. Планиране су и две представе, са сваком групом по једна, чије премијере се очекују крајем априла, почетком маја. Сада већ могу да кажем да ће млађа група извести представу о Краљевићу Марку. Старија ће радити на сличном тексту јер нам је жеља да обе представе спојимо у једну која може да гостује у друга места – истакао је Стефан Остојић.

Идеја Стефана Остојића је да полазници истражују тему, текст, ликове, јер је, како каже, уверен да има доста младих који желе да се опробају на даскама које живот значе. У мноштву садржаја које нуди ова установа културе наћи ће се места и за глуму, додао је Марко Марковљев, в.д. директор КЦК.

-Увидели смо потребу да младима у нашој установи понудимо још један културни садржај. Драмска радионица односно театар окупљаће све оне који имају афинитета ка глуми и сценском изразу. Нови културни садржај који се произведе биће намењен свим суграђанима. Окупљања ће бити недељом у преподневним сатима – казао је Марковљев.

Стефан Остојић је млад и перспективан глумац и није му страно да своје искуство и знање преноси на нешто млађе од њега. Марковљев напомиње и да ће заједно са њим будући чланови секције научити пуно тога, а пре свега стећи самопоуздање у креативном изражавању.

Премијера музејског театра о Ђорђу Радаку подигла ниво културне понуде града

Igor Crnogorac January 23, 2024

Ђорђе Радак, једна од најзначајнијих личности из историје града, упамћен као велики српски добротвор, представљен је вечерас публици у Галерији „Нова“ Народног музеја, у музејском театру, новој форми оживљавања историјских личности и догађаја.

Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, постављена је, од прошлог месеца, поводом два века од његовог рођења. У изложбеном простору, захваљујући глумцу Славољубу Матићу, вечерас је Радак изванредно и сугестивно представљен музејској и театарској публици. Матић је, о самом Ђорђу, његовом животу, нарави, поступцима и успомени на њега говорио из трећег лица, у посебној форми епистоларног казивања – испредања приче уз помоћ писаних докумената, најчешће писама.

Материјал за овај позоришни чин под називом „Ја сам Ђока Радак Кикинђанин“ преузет је из књиге Владимира Миланкова „Ђока Радак ратоборац и велики добротвор“ у издању Историјског архива Кикинда, као и из писама и новинских чланака.

– Тешко је из докумената направити монодраму јер нема драмског сукоба, па сам се сетио епистоларне драматургије – када се комуницира преко писама. Ово је необичнији начин и веома ми је драго што је Музеј потпуно отворен за нове форме. Почаствован сам што сам део тога – рекао је Матић.

Идејни творац и иницијатор да се музејски театар поставља равноправно са изложбама је Драган Киурски, виши музејски педагог који се креативном драмом бави већ дуги низ година. До сада је, између осталог, био аутор инсценација о Душану Васиљеву и Меланији Гајски.

– Изложба је само један вид интерпретације наслеђа, кроз експонате, али то може и да се динамизује на овај начин – сматра Киурски. – Зашто бисмо само читали са зидова ако можемо одређену личност да „имамо“ уживо, да нам прича о свом животу,

Ђорђе Радак био је други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Прича о њему коју оживљава глумац Славољуб Матић на музејској сцени у плану је да се представи још неколико пута у току трајања изложбе, до 17. фебруара. Без обзира на то да ли сте музејска или позоришна публика, препоручујемо да је не пропустите.

Бранислав Чубрило Рус: Рекордер по броју одиграних представа

Jelena Trifunović January 23, 2024

Кад су ми честитали рођендан и одлазак у пензију 15. децембра, играли смо „Ординацију”, а колеге су ми приредиле мало изненађење. Рекао сам им: ја сам ту, ако треба ћераћемо се још

На даскама које живот значе је од давне 1976. године. Са више од 2.200 одиграних представа и 84 премијере, овдашњој публици је добро знан и радо виђен на сцени, као и на тв екранима и филмском платну. Петнаестог децембра прошле године, на свој 65. рођендан, отишао је у пензију, али то никако не значи његов раскид ни са глумом ни са кикиндским Народним позориштем.

У овој театарској кући, убедљиви је рекордер по броју одиграних представа. Надимак Рус носи од кад зна за себе- било да су за њега у дечачким данима говорили да је „јак као Рус” или да, у игри „гађа као Рус” јер је толико прецизно погађао новчиће и палидрвца.

У позоришту је радио и као шеф технике, организатор, креирао сценографска решења.

Како сте упловили у глумачке воде? Да ли је глума била младалачка жеља и љубав?

– Игром случаја, још као основац бавио сам се рецитовањем, а у вишим разредима основне ишао сам и на такмичења, стигао до републичког нивоа. Била је то полазна тачка. Наставница српскохрватског Даринка Коледин ме је позвала и договорила сусрет са мени и данас веома драгим, дугогодишњим управником позоришта Браниславом Шибулом. У младалачким данима, глума је ишла заједно са спортом, кошарком коју сам волео и играо низ година.

И толико су вам те „даске које живот значе” прирасле к срцу да више нисте ни силазили с њих?

– Не, осим паузе када сам био на одлужењу војног рока. У књизи Саве Савина занимљив податак је да 10 година живота треба бити у позоришту за 1000 одиграних представа.

Хоћете ли наставити да играте?

– Хоћу. Кад су ми честитали рођендан и одлазак у пензију 15. децембра, играли смо „Ординацију” тог дана, а колеге су ми приредиле мало изнанађење. Рекао сам им: ја сам ту, ако треба ћераћемо се још. У ствари све зависи од позоришта, колико ћу бити потребан.

Која вам је најдража улога?

– Глумац ако озбиљно приступа свом позиву, онда би свака улога требало да буде драга. Наравно, разлика је у тежини и у томе шта захтева. Има улога које боље легну, или се боље изнесу на сцени, прихвате од публике. Трудио сам се да, и ако је мала улога да се запамти, остане упечатљива, да се верно дочара лик који тражи редитељ. Има представа са којима смо се такмичили са најбољим позориштима из тадашње Југославије, али памтим и улоге из других комада које су ми такође остале урезане у сећање и драге. „Ожалошћена породица” је практично преломила да позориште пређе из аматерског у професионални статус. Наравно, то је и због низа представа које су претходиле. Потом „Радован Трећи” који сви памтимо по Зорану Радмиловићу, а на нашој сцени је био постављен у другачијем виђењу. Улога у „Полицајцима” такође је остала упамћена и награђена. Наравно и „Извол’те у Сакуле” са ликом јунака из Лике. Кад смо играли Сакуле у Сакулама, писац Зоран Петровић ми је поклонио књигу и у посвети написао: „Најбољем јунаку из Лике, а у мојим Сакулама”. Остану заиста лепе и драге успомене.

Иако су глумцима ван Београда и Новог Сада мање доступни ангажмани на телевизији и на филму, ви имате низ остварених улога? Како је долазило до сарадње?

– Имао сам срећу, без обзира што смо ван центара, прилично сам снимао. Продуцентима и редитељима јесте једноставније да ангажују неког ко им је ближе. Будеш испуњен кад желе и траже баш тебе. Са Гораном Марковићем сам радио „Турнеју” и „Фалсификатора”, са заиста врхунском глумачком екипом. Претпрошле године био сам ангажован у филму „Џем од кавијара”, прошле је уследио „Мачји крик”. Имао сам лепу епизодну улогу и у серији о Иви Андрићу „Нобеловац”, која би на пролеће требало да крене на РТС-у.

Глумили сте и у серијама „Јесен стиже, дуњо моја”, „Јагодићи”, „Шетња са лавом”, „Црна свадба” итд. Каква је разлика глумити у позоришту и радити снимајуће пројекте?

– У позоришту када се спрема улога, то траје 35, 40, 45 проба, колико је потребно, али за серију се добије улога и нема толико времена да се са редитељем прича о томе шта се жели. У најкраћем се то договара, на сету се то још може поправити и то је то. У позоришту можеш да кренеш од супротног, па да се евентуално редитељ сложи да је то бољи пут. На снимањима се то не ради, већ се испуњавају задаци.

Ко су вам глумачки узори односно ког глумца посебно цените?

– Од свих, најдражи и најближи ми је био легендарни Павле Вујисић. „Човек из народа” који је све одиграо са толиком природношћу. Његова глума је зрачила невероватном лакоћом. То је суштина. Није све у лепоти, кључ је у природности. Камера је око које све види и запажа и ту се ништа не може сакрити.

Каква је кикиндска публика?

– Мени је веома драга јер смо толико година заједно. Мој утисак је да већина жели више да оде у позориште да се насмеје и забави, и такве комаде публика радо гледа више пута. Ипак, позориште мора да има на репертоару и представе такмичарског карактера- за селекторе и фестивале, али мора се водити рачуна и о публици. Мало позоришта има представе које игра по 50 пута, а ми имамо и оне које смо играли 100 и 150 пута.

Члан сте Савета Месне заједнице Наково. Шта вас је мотивисало да се ангажујете у тој улози?

– Прихватио сам да се ангажујем како бисмо нешто оставили деци, поред онога што Наково има. Била је потребе за спортско-рекреативним центром, осим стадиона Полета, који је ту одавно. Решили смо да сметлиште на ободу села очистимо, пошумимо, ископамо језеро, направимо садржаје за децу и остале мештане. Рекао бих да смо урадили много. Ту је сад језеро, наткривена тераса, дечије игралиште, терен. Настављамо даље.

НАГРАДЕ

Издвајамо неке од награда које је овај кикиндски глумац добио током безмало пола века на театарској сцени:

Октобарска награда града Кикинде
Награда за глуму, у представи „Полицајци” 1985.год. на 26. Сусретима аматерских позоришних друштава Војводине. Награда додељена одлуком жирија.
За улогу Агатона у представи „Ожалошћена породица”, награда глумац вечери – одлуком публике и награда „Пеђа Јовановић” на 36. Фестивалу аматерских позоришта у Кули 1994. године
За исту улогу (Агатон у представи „Ожалошћена породица), награда (глумац вечери – одлуком публике) на 38. Фестивалу драмских аматера Југославије у Врању 1994.
Награда за глуму (Радован у представи „Радован Tрећи”), одлуком жирија на 47. Сусретима професионалних позоришта Војводине 1997.

Расписан конкурс за Награду „Ђура Ђуканов“

Igor Crnogorac January 23, 2024

Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала je наградни литерарни конкурс „Ђура Ђуканов“. Награда се, по пропозицијама, додељује за најбољу прву збирку прича аутора млађег од тридесет пет година писану на српском језику, под условом да рукопис претходно није био објављиван у целости или у деловима.

Награда подразумева штампање књиге џепног формата, у тврдом повезу и тиражу од 350 примерака. Рок за достављање рукописа је 30. јун 2024. године. Рукопис треба доставити искључиво у електронском формату на адресу: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs, с назнаком „За литерарни конкурс Ђура Ђуканов“.

Рукописи морају да буду потписани пуним именом и презименом и морају да садрже информације о години рођења, адреси становања, броју телефона и мејл адреси; уколико не садрже све неопходне податке или су послати у неодговарајућем формату, неће бити уврштени у конкуренцију.

У жирију за доделу награде „Ђура Ђуканов“ су Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Одлуку о победнику жири ће донети најкасније 1. септембра ове године, а награда ће лауреату званично бити уручена јануара. 2025. године, на дан рођења Ђуре Ђуканова, значајног банатског писца, годину дана по расписивању конкурса.

Конкурс се расписује 20. пут, а последњи лауреат је Тијана Катић из Крагујевца.

У Позоришту, у фебруару, на репертоару осам представа

Igor Crnogorac January 21, 2024

У Народном позоришту, у играјућим терминима следећег месеца, публика ће имати прилику да гледа седам домаћих и једну гостујућу представу.

Комад на малој сцени, „Па се видимо у сну“, у режији Николе Завишића, на репертоару је у петак, 2. фебруара.

„Смрт човека на Балкану“, комедија менталитета коју потписује Мирослав Момчиловић, такође на малој сцени, играће се у уторак, 6. фебруара.

У петак, 9, публика ће имати прилику да гледа сатиричну комедију „Сироти мали хрчки“ у режији Марка Ђурића. Играју: Драган Остојић, Бранислав Кнежевић, Никола Јоксимовић, Бранислав Чубрило Рус и Михаило Лаптошевић.

Најновија представа кикиндског театра, „Џепови пуни камења“, са Николом Јоксимовићем и Владимиром Максимовићем, на великој сцени на репертоару је у уторак, 13. фебруара.

Класична Стеријино дело, комедија „Лажа и паралажа“ на репертоару је у уторак, 20-ог.

Наредни термин, петак 23. фебруар, доноси носталгичну љубавну комедију, „Љубавно писмо“ коју је режирао Драган Остојића, а играју: Бранислав Кнежевић, Михајло Лаптошевић, Гордана Раушки, Ружица Недин, Владимир Максимовић, Анђела Киковић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус.

У последњем фебруарском термину гостује Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина са комадом Александра Поповића, „Љубинко и Десанка“, у режији Милана Нешковића. У представи играју: Милан Колак, Сара Симовић, Иван Ђорђевић и Јован Торачки.

До краја јануара, на репертоару су још представе: „Облаци“ (уторак, 23.), „Љубавно писмо” (петак, 26.) и „Ковачи“ (уторак, 30. јануар).

Све представе почињу у 20 сати.

„Комуна“ у сарадњи са Позориштем, за сваку представу награђује своје читаоце бесплатним улазницама. Добитници их могу преузети на билетарници, на дан играња, од 18 сати.

Додељена награда „Ђура Ђуканов“: мотив круга и међуљудски односи у прози Тијане Катић

Igor Crnogorac January 19, 2024

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ вечерас је одржана свечаност сећања на великог банатског прозаисту Ђуру Ђуканова. На манифестацији која се организује на његов рођендан, уручује се и награда лауреату конкурса који Библиотека расписује од 2005. године. Овогодишњи лауреат је двадесетшестогодишња економисткиња, Крагујевчанка Тијана Катић.

О најбољем рукопису аутора млађег од 35 година одлучивао је жири у саставу Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Збирка прича „Ход по ивици круга“ Тијане Катић издвојио се на прво читање, каже члан жирија, Драган Бабић.

– Ми тражимо кохерентност између целине и појединачних прича и управо то има Тијанина књига. Овај рукопис је истакао, пре свега, савремен говор, говор младих генерација данас, њихов однос према традицији, и мотивски, положај круга који се понавља – рекао је Бабић.

Тијана Катић је дипломирала на Економском факултету у Београду и запослена је у струци. Како каже, књижевност јој је велика љубав и веома јој је посвећена.

Њена кратка прича „Оптичка илузија вида“ штампана је 2020. године у зборнику Службеног гласника као једна од 15 најбољих на конкурсу.

– Збирка је настајала шест месеци, мада су ове приче у мени много дуже. Девет прича повезано је мотивом круга, иако су тематски потпуно различите. Инспирисали су ме међуљудски односи, породични и пријатељски. Неформално, приче су подељена на два дела – један се бави свесним у односима, а други интроспекцијом, понирањем у себе. Бавила сам се тиме до чега појединац може да дође када жели да сазна нешто више о себи и илузијама које стварамо у међуљудским односима које не би требало да постоје, али настају када се плашимо да се представимо у правом светлу – каже Тијана. – Награда ми је велики мотив и подстицај за даље писање.

Свечаности у Библиотеци присуствовали су, у име Града, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, Валентина Мицковски, чланица Градског већа и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

– Ово је и прилика да се открију млади, талентовани прозни писци који могу да пронађу своје место у књижевном стваралаштву. Фина, отворена поетика Ђуре Ђуканова нека буде инспирација генерацијама будућих писаца – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Заменица градоначелника уручила је добитници плакете, а награда се састоји и од штампања књиге, џепног фoрмата, у тиражу од 300 примерака, у издању Библиотеке и „Партизанске књиге“ из Кикинде.

Незацељене ране балканске у радовима младе уметнице у Галерији „Тера“

Igor Crnogorac January 17, 2024

Нову изложбену сезону Центра за ликовну и примењену уметност отворила је млада уметница Катарина Поповић, једна од одабраних на конкурсу ове институције, најављујући, уједно, и посебну пажњу коју ће, у својим активностима, „Тера“ посветити ствараоцима млађих генерација.

У Галерији „Тера“ на Тргу од вечерас су љубитељима уметности доступни маштовити експонати уметнице из Београда – фигуре и инсталације од различитих материјала, сабрани под симболичним називом „Балканске приче“. Уметница је дипломирала конзервацију и рестаурацију слика и уметничких дела на папиру на Факултету примењених уметности у Београду на којем завршава докторске студије.

Слика „Балканске приче“ по којој је изложба добила назив, инспирисана је рупама од метака на фасадама у Мостару, што је „искуство које је подстакло повезивање прошлости и садашњости, указујући на незацељене ране и изазове који су и даље актуелни“, наводи уметница у најави изложбе.

– Велика ми је част и задовољство да своју прву самосталну изложбу имам управо у Галерији „Тера“. У било ком медију да се изражавам, моја идеја је да пренесем емоцију – то је случај и са овим радовима, па и са згужваним лименкама од порцелана – каже Катарина Поповић.

Свечаном отварању присуствовала је и Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.

– Почетак изложбене сезоне увек је посебан доживљај, посебно овога пута јер је младој уметници ово прва самостална изложба, што ми је посебно драго – нагласила је Мицковска. – Сваког месеца наши суграђани имају прилику да уживају у уметности – у овом простору као и на другим двема локацијама, у Музеју и у Атељеу „Тере“.

На редовни „Терин“ конкурс ове године пријавило се 67 кандидата. За ауторско излагање изабрано је њих десеторо, каже директор Центра, Александар Липован.

– Одабрани уметници представиће савремено стваралаштво наше земље, а у плану су и две изложбе из нашег фундуса: годишња изложба Симпозијума и изложба радова уметница које су овде стварале у протекле 42 године. Такође, приредићемо и изложбу на којој ћемо представити једну нама сродну институцију – најављује Липован. – Новина је да ће свака изложба имати пратећи програм. Овде, у Галерији, одржаћемо панел дискусију која ће се бавити положајем младих и самосталних уметника у нашој земљи.

Поставка „Балканске приче“ биће у „Териној“ Галерији до 27. фебруара.

Роман Срђана Срдића у финалном избору за најбољу књигу године

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Роман „Аутосекција” кикиндског писца Срђана Срдића, нашао се у финалу избора за доделу
НИН-ове награде. У финалу се налази се укупно пет, од првобитних 188 романа, а поред романа
Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге” из Кикинде, за најзначајније српско књижевно
признање номиноване су и књиге „Песма о три света” Владимира Пиштала (Агора), „Пакрац” Владана Маријевића (Лагуна), „У земљи Фрање Јосифа” Љубомира Кораћевића (КОВ) и „Послије забаве” Стева Грабовца (Имприматур).

Роман „Сребрна магла пада” Срђана Срдића је у јануару 2018. већ био део финалног избора као један од пет најбољих романа објављених у току 2017. Име овогодишњег добитника НИН-ове награде биће познато у понедељак, 29. јануара.

Hodočašće II, 2023., crtež ugljenom na starom platnu, 130 x 40cm IMG_5174 (1)

„Ходочашће” Милорада Степанова у селекцији изложбе „Нишки цртеж“

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Рад сликара Милорада Степанова, цртеж углјеном на старом платну, под називом „Ходочашће” изабран је у селекцији традиционалне изложбе „Нишки цртеж“ која је отворена 11. и траје до 27. јануара у Галерији савремене ликовне уметности у Нишу.

Изложба радова 60 одабраних уметника постављена је у репрезентативном излагачком простору Ниша „Официрском дому”, док је овогодишња колективна изложба посвећена лику и делу Надежде Петровић, хероине српске уметности XX века. Дело Надежде Петровић било и садржај рада са студентима, будућим васпитачима, у оквиру предмета „Методичке активности из ликовног“ , као и ваннаставне активности студената кроз Креативну ликовну радионицу Високе школе струковних студија за образовање васпитача.