Kultura Arhive | Page 64 of 95

395027071_1747290459073609_344206078028681442_n

Stihovima osvaja srce publike: Veselinova poezija predstavljena u Nemačkoj

Jelena Trifunović November 20, 2023

Nakon brojnih promocija širom Srbije, sugrađanin Veselin Mandarin (21) svoju poeziju predstavio je i u Nemačkoj. Posle Paderborna, gde su upriličene četiri promocije, u avgustu je književne večeri održao u Elsenu, Šlosu i Dortmundu. Njegov prvenac „Večnost je kriva” objavljen je u martu ove godine.

– Tokom jednog od mojih putovanja u Nemačkoj, upoznao sam kolege poreklom iz Srbije, koji se uspešno bave poezijom u Nemačkoj. Uz njihovu podršku, moj rad je predstavljen tamošnjoj publici. Postao sam i član Udruženja pesnika Paderborna koje me je nagradilo pohvalom. Nekoliko primeraka moje zbirke pesama sada se nalazi i u Gradskoj biblioteci u Paderbornu, u delu stranih književnika. Publika u Nemačkoj me je divno prihvatila, svakodnevno su stizale pohvale i čestitke , još uvek sam pod utiscima. U planu su ponovna gostovanja, stekao sam dosta čitalaca i prijatelja. Presrećan sam što sam imao mogućnost da svoj rad, našu Srbiju, Kikindu ali i svoje rodni Iđoš, predstavim u Nemačkoj- ističe Veselin.

Mladi poeta priprema drugu zbirku poezije, a piše i roman. Želi da pruži podršku mladima u borbi protiv nasilja, ali i da doprinese podizanju svesti o značaju kulture i obrazovanja. U toku je i rad na pozorišnoj predstavi u Kulturno prosvetnom društvu „Milivoj Omorac” u Iđošu. Veselin nastupa na brojnim književnim večerima u Beogradu, a u planu je, otkriva, i angažman u medijima. Aktivan je i na društvenim mrežama jer želi da svoju poeziju približi što većem broju čitalaca.

– Reakcija ljudi je predivna, srećan sam što razumeju ono što radim, i poruku koju šaljem kroz svoju poeziju. Dobio veliki broj priznanja i pohvala, među njima je i priznanje Udruženja srpskih knjizevnika u Sloveniji, koje je za mene posebno drago. Nakon velikog broja gostovanja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, moje društvene mreže rastu iz dana u dan i broje veliki broj pratilaca i ljubitelja umetnosti i pisane reči – kaže Veselin.

Mladi poeta od ove jeseni je student kikindske Visoke škole za obrazovanje vaspitača. Prethodno je studije farmacije upisao po želji roditelja, ali svoju budućnost nije video u toj branši. Pored poezije i rada sa decom, njegova velika ljubav je i gluma.

KRIŠOM PISAO PESME

Veselin piše pesme od svoje dvanaeste godine. Da osećanja, misli, želje i strepnje pretvara u stihove, sve do ove godine, nisu znali ni roditelji, sestre, rodbina, drugovi, devojka… Sputavala ga je, priznaje, spoznaja da neće naići na podršku okoline. I tako su se pesme nizale, sveske punile, a Veselin je strljivo čekao pravi trenutak kada će obelodaniti svoje pesme.

370289889_24670469362566842_8176381021609376964_n

Godišnji koncert pevačkih grupa i solista „Gusala”: Tražilo se mesto više

Aleksandra Djuran November 17, 2023

Očenašem, molitvom Gospodnjem, otvoren je prvi u nizu godišnjih koncerata Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“. Kao i uvek kada nastupaju članovi ovog društva tražilo se mesto više. U svečanoj sali Narodnog muzeja nastupile su ženske i muška pevačka grupa, solisti i instrumentalisti.

-Ova godina bila je bogata kvalitetnim nastupima, ali i nagradama koje su članice Ženske pevačke grupe donele „Guslama“ i Gradu. Stoga smo rešili da je krunišemo koncertom koji smo poklonili našim sugrađanima koji su i naši verni gledaoci – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac.

Solistkinje i članice ženske pevačke grupe publici su se predstavile a kapela pevanjem bez instrumentalne pratnje, tako da su okupljeni bili u prilici da čuju tradicionalne pesme iz svih krajeva naše zemlje.

-Godinu smo počeli nastupom na Festivalu božićnih i koledarskih pesama, a završavamo je sa još jednim priznanjem osvojenim na nedavno održanom 6. Festivalu tradicionalnog pevanja u Subotici. Kikinđanima su se i prvi put predstavile članice mlađe i starije pevačke grupe, muška pevačka grupa i mladi instrumentalni solisti Stefan Bilić na gajdama i fruli i Nikola Isakov na timpanu. Ovo je bila prilika da pokažemo šta smo naučili i koliko smo napredovali – kazala je naša sagovornica.

Koncert je završen zajedničkim nastupom svih izvođača, a već 30. novembra „Gusle“ u Narodnom pozorištu organizuju koncert dečijih grupa koje rade u društvu. Ovo društvo biće domaćin i međunarodne naučne konferencije koja će biti održana 12. decembra. Učesnici će biti renomirani profesori, doktori nauka, iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Rumunije i Makedonije. Stručni skup baviće se pitanjima etnomuzikologije i etnokoreologije i njihovoj primeni u praksi, a organizator je Udruženje za negovanje banatske kulture iz Temišvara.

400848868_362557852801851_7402255188155443254_n

Lepota Banata u slikama Tanje Nožice

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Sugrađanka Tanja Nožica svoj 60. rođendan proslavila je otvaranjem prve samostalne izložbe u četvrtak, 16. novembra, u Galeriji kulturnog centra. Počela je da slika pre 2,5 godine i od tada je četkicu i platno ne ispušta iz ruku.

-U Kulturnom centru, gde sam zaposlena, 2021. godine organizovana je slikarska radionica koju je vodila Smiljana Šalgo. Zajedno sa decom koja su je pohađala i ja sam počela da slikam, a s obzirom na to da imam afiniteta prema slikarstvu, brzo sam savladala tehnike. Kada sam naslikala prvu sliku na platnu bila sam prezadovoljna, a bili su oduševljeni i svi oko mene. Tada sam krenula i ne stajem – priča naša sagovornica.

Do sada je naslikala više od 50 slika i najdraža joj je tehnika akril na platnu.

-Slikam vojvođanske motive. Tu su banatske kuće, salaši, pejzaži, žitna polja, suncokreti tako da je i naziv izložbe „Lepota Banata“. Da se ova izložba ostvari puno su mi pomogli moji unuci Vanja Berber i Mihajlo Piljak. Obojica slikaju u radionici i oni su u stvari zaslužni što sam otkrila svoj talenat. Slike poklanjam dragim osobama – kaže Tanja Nožica.

Na prvoj samostalnoj izložbi Tanje Nožice izloženo je 30 slika.

Na „Koncertu pod maskama“ u okviru „Sovembra“ nastupili najmlađi kikindski muzičari

Igor Crnogorac November 15, 2023

Programima „Sovembra“ Turističke organizacije Grada i ove godine priključili su se učenici i nastavnici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“. U Narodnom muzeju održali su večeras „Koncert pod maskama – Solvembar“ na kojem je nastupilo 25 polaznika.

– Učenički parlament i kreativni tim naše škole, nastavnici i učenici, počeli su sa pripremama za ovaj koncert već posle „Dana ludaje“ – kaže direktorica, Margita Detari. – Veoma je važno za đake da nastupaju što više. Na ovom koncertu sviraju deca sa svih odseka, u najvećem broju učenici od prvog do trećeg razreda. Pripremili smo raznovrstan program, od Baha i Mocarta do narodnih pesama.

Milijana Stankov je treći razred na odseku za klavir.

– Za ovaj nastup pripremila sam „Pirate“. Volim da sviram pred publikom, da pokažem drugima svoje umeće – kaže Milijana.

Sa istog odseka nastupila je Katarina Kosić, koja je na četvrtoj godini.

– Već sam svirala nekoliko puta na koncertima – kaže Katarina. – Ove maskice sova koje svi imamo čine me srećnom.

Svoj prvi nastup imala je osmogodišnja Nevena Simić, učenica prvog razreda na odseku za flautu.

– Pripremila sam „Sijaj, sijaj zvezdo mala“ – kaže Nevena. – Dugo sam vežbala teške delove, a posle i celu kompoziciju. Dopada mi se pesma jer je dugačka i interesantna.

Najmlađi kikindski muzičari sa svojim nastavnicima već pripremaju naredni koncert. Kako je najavila direktorica Margita Detari, na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu koji će se održati 13. decembra u Pozorištu, biće izvedeno nešto sasvim posebno. Posle nastupa solista, njihova publika imaće prvi put priliku da gleda mini dečiju operu „Novogodišnja bajka“.

Predstavljanje istraživačkog rada Marte Ištvan: da se ljudi ne zaborave

Igor Crnogorac November 14, 2023

Najnovije delo kikindskog etnografa Marte Ištvan, „Ovde počivaju u večnom miru: groblja u Kikindi“, predstavljena je večeras u prepunom holu Narodne biblioteke koja je, u saradnji sa Arhivom Vojvodine, i izdavač knjige.

U ime lokalne samouprave, promociji je prisustvovala resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski, koja je podsetila da je inicijativa za partnersko izdavaštvo potekla od našeg sugrađanina, narodnog poslanika Milenka Jovanova.

– Ovo je važan kulturni događaj jer je Marta Ištvan svojim delom uspela da svedoči o prošlosti žitelja naše multikulturalne sredine. Impresionira me činjenica da se u knjizi ne pominju samo znamenite ličnosti, već i oni koji nemaju svojih potomaka – rekla je Valentina Mickovski.

Pored autorke, na predstavljanju su govorili i istoričar Lazar Demić i direktor Istorijskog arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović.

– Autorka je uradila važan posao i dobro i veliko delo za grad – istakao je Kuzmanović. – To je kulturni dobitak jer saznajemo mnogo o ljudima koji su živeli na ovim prostorima. Kultura sećanja je važna, bez ovakvih knjiga veoma malo bismo znali o svojim precima. Ne može se živeti bez prošlosti i naš zadatak je da objavljujemo dela u kojima se ona čuva.

Marta Ištvan je za vreme svog dvadesetpetogodišnjeg rada u Biblioteci, kao prevodilac sa nemačkog i mađarskog jezika pomagala istraživačima, a zatim je i sama počela da proučava zavičajnu istoriju Vojvodine i to čini već dve decenije. Večeras predstavljena knjiga sedma je koju je objavila i tek prvi deo o grobljima u Kikindi.

– Ovo je nastavak moje teme o masovnim grobnicama u Vojvodini, nemačkim, mađarskim i srpskim – rekla je autorka. – Prvobitna ideja je bila da napravim zbirku najlepših spomenika. Međutim, kada sam počela da radim, shvatila sam da ima mnogo toga što treba zabeležiti jer nestaje. Tu su opisi grobalja, grobnica, biljnog sveta, simbola, najstarijih nadgrobnih ploča, grobova poznatih Kikinđana. Ovde su groblja stara više od 200 godina, ima nadgrobnih ploča iz prve polovine 19. veka, ali ne i nema starijih. Mnogo toga se zanimljivog može saznati o ljudima koji su živeli ovde i važno je što je moguće više sačuvati od zaborava.

U prvom delu istraživačkog rada nalaze se opisi i podaci o četiri groblja – Mokrinskom i Melinom, i pravoslavnom i katoličkom. Pored toga što se pravoslavci sahranjuju ka istoku, a katolici ka zapadu, razlika u pismu na nadgrobnim pločama je sve manje.

– Kod pravoslavaca nalazimo i latinicu i ćirilicu, mada, u poslednje vreme, sve više ovo drugo pismo. Na katoličkim spomenicima, deca iz mešovitih brakova neretko upotrebljavaju ćirilicu. Jedna od razlika je i u tome što se kod pravoslavaca članovi jedne porodice sahranjuju u grupama grobovima, dok su kod katolika to kripte u kojima su svi članovi porodice. Ni pravilo o pravcima sahranjivanja sve manje je važno u odnosu na to da grob bude uočljiv. Radi mode i da bude bolje viđen, grob se postavlja pored puta. Ni na grobljima čovek ne može da odustane od svoje želje da bude viđen, da bude prvi i da bude na nekom dobrom mestu, i grob se okreće iz tog razloga, i toga ima sve više, na svim grobljima – svedoči Marta Ištvan.

Kao najlepši i spomenik kojem se uvek vraća, izdvaja skulpturu žene od belog mermera koja sedi pored crnog polomljenog stuba. Spomenik se nalazi ispred kapele na Katoličkom mokrinskom groblju i podignut je Nemici iz Beča koja je preminula u 42. godini. Na njemu piše samo „Mici“ i „Porodica Kislinger“, i simbolizuje rano prekinut život žene kojoj je suprug, na ovaj način, podario večnost.

Knjiga je dvojezična, napisana je i na srpskom i na mađarskom jeziku. Istraživanja na ovu temu autorka nastavlja i napominje da je tek na početku. U planu joj je, kaže, da zabeleži sve o svih jedanaest grobalja u Kikindi i time da vredan doprinos sećanju na ljude koji su živeli i sahranjeni su pod istim nebom.

„Tera“ potpisala sporazume o saradnji sa fakultetima u Osijeku i Tirani

Igor Crnogorac November 13, 2023

U Centru za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ nastavljaju proces izgradnje međunarodne institucionalne i intersektorske saradnje u regionu.

Direktor Centra, Aleksandar Lipovan, potpisao je, prošle sedmice, sporazum o saradnji sa dekanicom Akademije za umjetnost i kulturu u Osijeku, prof. dr Helenom Sablić Tomić, a zatim i sa zamenicom rektora Univerziteta „Polis“ u Tirani, dr Elonom Karafili, o razmeni iskustava sa Odsekom za umetnost i dizajn ovog univerziteta.

Kako je u sporazumima istaknuto, institucije su se složile da će zajednički raditi na jačanju buduće saradnje i razvijanju kulturnih, umetničkih, naučnih i nastavnih iskustava radi promocije ovih aktivnosti i zajedničkih interesa.

Studenti navedenih institucija će praktičnu nastavu u oblasti skulpture održavati u Studentskom kampu „Tera“. Rad i boravak u Ateljeu „Tera“ koji ima status spomenika kulture od značaja za industrijsko nasleđe, nudi sve raspoložive tehničke i tehnološke uslove za prenošenje znanja i četrdeset godina integrisanog iskustva u radu sa glinom. U dodatku skulptorske prakse, studenti imaju priliku i da se upoznaju sa osnovama ReOrg metoda, internacionalno priznatog inovativnog načina reorganizacije i optimizacije muzejskih depoa.

Pored redovnih aktivnosti u sklopu programa, profesori ovih institucija održaće i i javne masterklas časove, predavanja, prezentacije istraživanja ili projekata zainteresovanoj javnosti u Kikindi.

Važno je napomenuti da se sporazum o saradnji sa albanskim partnerom oslanja na Memorandum o razumevanju o kulturnoj saradnji na Zapadnom Balkanu koji reguliše vidove saradnje u oblasti kulture između institucija tri strane: Republike Srbije, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije. Kroz zajedničke pozive za finansiranje projekata, reguliše lakšu mobilnost umetnika u okviru programa Otvoreni Balkan. Sve institucije su zainteresovane da zajednički učestvuju sa ovim programom na konkursu Kreativne Evrope.

Poziciju Centra „Tera“ i Kikinde kao regionalnog i evropski prepoznatog centra za studente umetničkih akademija utemeljio je i promovisao profesor Slobodan Kojić, osnivač i dugogodišnji direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

Najbolje stripove crta šerif iz ulice Zlatna greda

Igor Crnogorac November 13, 2023

Jedan osmogodišnji dečak u Mokrinu stavio je providan papir na tetkin udžbenik iz istorije i prekopirao Miloša Obilića. Hteo je da se pravi da zna da crta i da bude „glavni u ulici“. Kada su ga drugovi naterali da to dokaže i dali mu prazan papir, nacrtao je isto, iz prve. Jer je znao da crta.

Spasoje Kulauzov, umetnik koji je crtao i crta: „Bleka Stenu“, „Mirka i Slavka“, „Gringa“ i mnoge druge stripove, danas radi u svom ateljeu sa pogledom na dvorište. Njegov umetnički put, zahvaljujući izrazitom talentu, tekao je glatko. Doneo mu je posao, priznanja, na momenat se učinilo i da će ga odvesti daleko od kuće. Jedan od najboljih strip-crtača na ovim prostorima i ovih dana ima dva nova stripa na tabli u sobi, u Mokrinu.

– Kada je moja učiteljica, Radojka Janić, videla kako crtam, stalno me je podsticala. Na kraju četvrtog razreda, za jedan čas, na njenu molbu, uradio sam trideset crteža, svakom drugu iz razreda po jedan, i po želji. Onda je te radove učiteljica pokazala novom nastavniku likovnog, izvrsnom crtaču iz dobre škole koji je stigao iz Makarske, zvao se Ivko Vranjican. On je rekao da je nemoguće da dete tog uzrasta tako crta – seća se Spasoje. – Posle je taj nastavnik na svaki likovni konkurs u Jugoslaviji slao jedan moj rad, i to lošiji. Govorio je da, ako pošalje bolji, niko neće poverovati da je dete to uradilo.

Lošiji Spasojini radovi pobeđivali su gde god su se pojavili. Njegove crteže redovno su objavljivale tada u školama obavezne „Dečje novine“. Sa ovim velikim izdavačem iz Gornjeg Milanovca počeo je da sarađuje veoma rano. Od njih je i dobio prvi honorar za ilustracije, a saradnja je trajala duže od dve decenije.

Iako je želeo da upiše umetničku školu, porodične okolnosti mu to nisu dozvoljavale. Posle nevoljnih pokušaja da završi za autoelektričara ili automehaničara, umetnički poriv odveo ga je kod strica u Pariz.

– Tamo sam bio sedam meseci i mnogo toga sam video i naučio. Želeo sam da ostanem, ali su me roditelji molili da se vratim jer je stigao poziv za vojsku. Posle toga više nikuda nisam hteo da idem – kaže Spasoje.

Dobro je što se vratio – preko kanala u ulici Zlatna greda, u kojoj je bio šerif jer je znao da nacrta sve kauboje, čekala je jedna Đurđina. Sa njom je zasnovao porodicu. Dobili su Kristinu i Jovana.

– U jednom periodu živeli smo u Beogradu i radio sam za „Dečje novine“ koje su tamo imale predstavništvo, ali smo se vratili u Mokrin – priča Spasoje. – Svo vreme sam crtao stripove. Dobijem, recimo, temu Narodnooslobodilački rat. Radio sam i “Mirka i Slavka“, ali i „Gringa“, a onda sam smislio strip sa pričama koje sam slušao kao dete. Glavni likovi bila su dvojica dečaka. Za „Dnevnik“ sam radio „Bleka Stenu“, to je licenca, uradio sam 120 strana, i sada će ponovo da ga štampaju.

U međuvremenu se zaposlio u kikindskoj štampariji „Grafika“, gde je radio kao slovoslagač, a zatim i kao dizajner. Kaže da mu je posao bio zanimljiv jer je, neminovno, čitao sve knjige koje su se štampale, čak i one na engleskom i mađarskom jeziku. Od stripa nije odustajao.

– Kasno sam video da je zagrebački „Vijesnik“ raspisao konkurs za strip iz NOR-a. Pošto sam imao spreman samo vestern, to sam i poslao. Prihvatili su ga i bio sam treći u Jugoslaviji jer sam promašio temu – seća se Spasoje. – Na međunarodnom konkursu devedesetih godina dobio sam ponudu za posao od jednog francuskog strip-časopisa za mlade. Sve je propalo jer je počeo rat. Onda su stigle sankcije i kriza stripa. Radio sam reklame i idejna rešenja za firme, a zatim ikone i slike. Tri slike po motivima „Seobe Srba“ Paje Jovanovića uradio sam za ljude u Nemačkoj, ovde sam uradio celu jednu kuću u muralima, između ostalog i „Tajnu večeru“ širine 7,5 metara. Za to su mi trebala tri dana, i to posle smena u „Grafici“.

Bilo je to vreme sankcija, „Grafika“ više nije postojala, a ćerka Tina je studirala. Spasoje je sarađivao sa više kikindskih novina, crtao je kratke humorističke stripove, bio je urednik u „Mokrinskim novinama“, ilustrator, dizajner, muralista, slikar, ali uvek i pre svega, autor stripova.

Posle porodične tragedije, kada je izgubio sina, sasvim je prestao da radi. Tek pet godina kasnije poslušao je savet da ponovo sedne ispred kose table, podesi svetlo sa leve strane i uzme olovku. Da mu to bude terapija. Crta svakog dana, od tri do sedam, osim vikendom.

– Najviše radim stripove jer volim i da pišem. Jedno vreme sam primenjivao francuski stil, sa više detalja, a sada se opet radi na pojednostavljivanju, što je teže. Crtam dva stripa istovremeno. Kad dobijem ideju, smislim scenario, moram odmah da uradim skice, a kasnije ih tuširam. Teme su domaće – naša posla, svađe oko međe, pa priče iz davnih dana, da se ne zaboravi, ili strane. Onda su glavni junaci gangsteri – priča Spasoje.

Kulturni centar u Kikindi, u saradnji sa Maticom srpskom, svake godine izda jednu knjigu sa originalnim stripovima Spasoja Kulauzova. Do sada ih je bilo šest. Trenutno su na njegovom stolu „Svedoci po izboru“ i „Ezra“, za ovogodišnje izdanje.

U ateljeu nema vidokruga bez stripa. Tu su: „Keri“, „Maska“, „Besa“, „Vargas“, „Tri velike ribe“, „Profesionalci“, „Novi špil“, „Krvavi put“… Tu su sve ispričane i priče koje će tek da budu nacrtane i ispisane olovkom, tušem, lavirom, čime god, jer talenat ne miruje i tera na rad.

– Nikad ne sedim ispred praznog papira. Čim sednem, crtam. Znam mnogo ljudi koji su talentovani, ali su odustali, što znači i da nemaju dovoljno dara.

A svoj virtuozitet, svoju savršenu veštinu, Spasoje je, kaže, nasledio od dede po ocu.

– Deda je nacrtao sebe, babu i njihovo sedmoro dece i poslao im crtež iz logora u Nemačkoj. Čuvam ga ovde, u sobi. Kada je prvi put bio kod mene i kada je video šta radim, rekao je: „Da si otišao u Ameriku, bio bi veliki čovek“ – seća se Spasoje.

Iako stvara svakodnevno i kaže da je nervozan kad ne radi i da ga crtanje umiruje, ovaj strip-majstor i veliki umetnik, veoma je dosledan u izbegavanju javnosti. I kada mu izađe knjiga, organizatori se namuče da ga nagovore da dođe na promociju.

Ni njegovi Mokrinčani, kao čvrsto povezana zajednica, ne daju mu da posustane. Dobro su upoznati s njegovom skromnošću, ali mu uporno priređuju izložbe, čuvajući i umetnost stripa i svog umetnika.

Kada je jedan dečak u Mokrinu stavio providan papir na tetkin udžbenik iz istorije i prekopirao Miloša Obilića, hteo je da zadivi drugove, da postane „šerif u ulici“, i nije znao da ume da crta. Sada crta vesterne i šerif je svih stripova za koje znamo. On je jedan od najvećih savremenih umetnika i živi u Mokrinu. On je Spasoje Kulauzov.

Talentovana Lara Balaban nagrađena za interpretaciju na takmičenju u Zrenjaninu

Igor Crnogorac November 12, 2023

Naša sugrađanka, Lara Balaban, osvojila je nagradu za najbolji vokal na prvom Republičkom takmičenju srednjoškolskih bendova, „Rock Serbika“, održanom juče u Zrenjaninu.

Lara je učenica trećeg razreda Srednje muzičke škole „Josif Marinković” u Zrenjaninu, na smerovima solo pevanje i dizajn zvuka. Na takmičenju je nastupila sa bendom iz svoje škole, „Pepsi služba“. Do pobede u kategoriji interpretacije dovele su je autorske pesme benda, „I Want It All“ grupe „Quinn“, i pesma „Ti me ne voliš“ grupe „Negativ“. U konkurenciji je bilo 12 rok-bendova koje su pripremali muzički pedagozi.

Opredeljenje za muziku Lara je pokazala rano, u Horu „Čuperak“ Predškolske ustanove, u kojem je bila solistkinja, a zatim je završila Osnovnu muzičku školu „Slobodan Malbaški“ na smeru violina i počela da uči solo pevanje.

Od Lare Balaban, sasvim sigurno, možemo da očekujemo još mnogo uspešnih nastupa i vrednu muzičku karijeru.

Nebojša Dugalić biće gost biblioteke

Jelena Trifunović November 12, 2023

Povodom Dana biblioteke „Jovan Popović” koji je 18 novembra, a ove godine biće obeležen dva dana ranije, predviđen je bogat kulturni program. Tradicionalno, oktobar kao mesec knjige i novembar u kome je dan naše biblioteke, ujedno su i period u godini kada ova ustanova mobiliše sve svoje potencijale, kako bi sugrađanima priuštila mnoštvo kvalitetnih sadržaja.

Među gostima koji su planirani za 16. novembar biće i glumac Nebojša Dugalić, koji će se našim sugrađanima predstaviti u sklopu poetsko-glumačkog programa. Dugalić je redovni profesor na Fakultetu savremene umetnosti za predmete gluma pred kamerom i javni i medijski nastup. Privatno, poznato je, otac je petoro dece, a na čelu je i Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Posvećen veri, profesuri i roditeljstvu, ipak stiže da odgovori i na zahteve ovdašnjih reditelja i producenata, a ponekad i novinara. Sve je traženiji, i zapaženiji na malim i velikim ekranima. Stižu i zaslužena priznanja, za koja kaže da ga uvek iznenade jer im se ne nada.

U pauzi mnogobrojnih obaveza, a povodom predstojećeg gostovanja u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović”, uprkos preokupiranosti ovog glumca, ipak smo za „Komunu” uspeli da sa Dugalićem „an pasan” razmenimo nekoliko rečenica o njegovoj glumačkoj poetici.

Čini se iz perspektive običnog gledaoca da vam je u poslednje vreme mnogo bliža televizija kao medij, nego film?

– Tu nema neke velike razlike, sličan je medij, kao i sredstva. Najvažnije je da se sada više radi, da postoje prilike da se neke nove generacije pokažu i da tako zaživi ta vrsta umetnosti, pošto je dugo bila skrajnuta, a evo sad, na svu sreću, to se pokrenulo, pa se nadam da će taj trend ostati i dalje.

Vi ste religiozan čovek, a da li su u koliziji gluma kao javni poziv i javni čin i vera kao intiman, lični čin?

– Ništa nije u koliziji ni sa čim ako čovek želi da se trudi oko pomirenja različitih stvarnosti, naprotiv. Ako želimo da sve ono što je drugačije doživimo kao potencijal i inspiraciju, onda ćemo i sopstveni prostor preosmišljavati i nadograđivati. To je jedini način da nekako napredujemo. Tako da ništa nije u suprotnosti ni sa čim. Mi pravimo suprotnosti.

Kako komentarišete to što još uvek slovite za miljenika ženskog dela publike?

– Ne bavim se time, verujte.

Kakvi su vam planovi u skorijoj budućnosti, jer, evo, gostujete i po unutrašnjosti?

– Ne znam ni ja, pošto mnogo toga se dešava. Nešto se otkazuje, nešto odlaže, nešto se novo događa, otvara, tako da – dinamično je, to je važno.

BROJNA PRIZNANJA

Ovaj rođeni Kraljevčanin, poznat po vanrednoj dikciji, dobitnik je prestižnih glumačkih priznanja. Među njima je i Zlatna antena „Ljubiša Samardžić“ za najbolju glavnu mušku ulogu u serijama „Vreme zla“ i „Državni službenik“. Uspešno se hvata u koštac i sa rediteljskim poslom. Između ostalih, potpisuje pozorišne predstave „Višnjik”, „Osvrni se u gnevu”, „Siroti mali hrčki”, „Putujuće pozorište Šopalović”, „Paviljon broj 6” i mnoge druge, po tekstovima najboljih dramskih stvaralaca Čehova, Simovića, Mihića…

Umetnost dostupna svima – izložba grupe „Friz 2023“ u lokalu kod Brice

Igor Crnogorac November 11, 2023

Nije prvi put da neformalna grupa kikindskih likovnih umetnika izlaže van galerija u prostorima dostupnim većem broju ljudi. Ovoga puta pod nazivom „Friz 2023“, svoju postavku izložili su u muškom frizerskom salonu na uglu Čanadske i ulice Braće Bogaroški. Neformalno otvaranje – druženje umetnika sa publikom, bilo je upriličeno u petak.

– Poenta je da se umetnost izmakne iz centra grada zbog publike koja ima averziju prema galerijskim prostorima, slabo dolaze u centar ili su manje pokretni, i ovo je način da mi priđemo njima. Da vide izložbu kad dođu kod frizera, to je cilj, iako bi, po kvalitetu, naravno, ova izložba mogla da bude u bilo kojoj galeriji – objašnjava slikar Zlatan Vojvodić. – Izložio sam sliku koja predstavlja moje viđenje jednog običnog dana u Kikindi. Svi ovi radovi nastali su u protekle dve godine, to je zadnja generacija dela grupe umetnika u našem zrelom stvaralačkom dobu.

Kikindski umetnik Jovan Isakov, poznati majstor origamija, kaže da priprema izložbu slika, te je jednu dodao ovoj postavci.

– Doneo sam jedan pejzaž, to je slika u slici. A Brici, kao poklon za penziju, napravio sam Edvarda Makazića koji je proizvod dve tehnike – origami i dekupaž – kaže Isakov.

Brica, odnosno muški frizer Miodrag Stojkov, svoju ljubav prema umetnosti izražava godinama upravo na ovaj način – priređujući izložbe u svom salonu. Među umetnicima–izlagačima je i njegov sin Darko.

– Ovo je treća izložba grupe umetnika u mom salonu. Moj sin je doktorirao na Likovnoj akademiji i ideja je njegova jer na izložbe u galerijama dolazi uvek ista publika. Ideja je da se radovi izlažu u prostorima u koje dolaze ljudi koji nikada nisu bili na izložbi. Kad mušterija dođe da se šiša, doći će i na izložbu. Mušterije su oduševljene. Kod mene je uvek u toku neka izložba jer sam uveren da nam je umetnost neophodna, bez nje nismo ništa – zaključuje Stojkov.

Pored dela navedenih umetnika, na izložbi su i radovi Irene Kovač, Daniela Kovača, gitariste grupe „Jarboli“, Nenada Marića, muzičara iz Čačka, i Aleksandra Joksimovića. Domaćin, Miodrag Stojkov, kaže da će slike i skulpture u njegovom salonu biti dostupne mušterijama i svima koji požele da uživaju u umetnosti, narednih mesec dana.

Култура