Prvi dečiji folklorni festival pod nazivom „Okreni se kolo moje malo“ biće organizovan u subotu u Banatskom Velikom Selu. Kako za naš portal ističe Milan Vranješ, predsednik KUD-a „Marija Bursać“, cilj je da deca kroz pesmu i igru pokažu svo bogatstvo naše tradicije i kulturnog nasleđa.
-Na festivalu učestvuje sedam ansambala kulturno umetničkih društava „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, „Izvor“ iz Nakova, „Mokrin“ iz Mokrina, „Vuk Karadžić“ iz Sanada, „Jandrija Tomić Ćić“ iz Krajišnika i Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“. Kako bi se deca upoznala i družila od 12 do 15 časova učestvovaće u igrama bez granica koje organizujemo u centru sela. U 16 sati je defile učesnika centralnim parkom, a u 17 časova u sali Doma kulture biće organizovan koncert. Pozivam sve da podrže festival i budu naši gosti – dodao je Vranješ.
Ulaznica za koncert prodavaće se po ceni od 200 dinara, a sva prikupljena sredstva uplatiće se za lečenje Kikinđanke Aleksandre Dukatarov.
Narodna biblioteka „Jovan Popović” i Narodni muzej u subotu 22. juna u 19 časova pozivaju na otvaranje izložbe „Imre Sabo – život kroz objektiv” kao i predstavljanje istoimenog kataloga, koji obuhvata selekciju od 81 autorske fotografije.
-Fotografije predstavljaju njegov umetnički rad, od početka u Mokrinu, pa do najvažnijih reporterskih radova. Katalog počinje razgovorom, koji je sa Imreom vodio Mića Vujičić. To je iskrena ispovest o počecima, prvom fotoaparatu, prvom učitelju fotografije, o prvim profesionalnim fotografijama i nastajanju najtežih i najdramatičnijih fotografija tokom ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji. Od hobija i amaterizma, Imre je postao vrhunski fotograf koji je radio za najveće svetske medije. Ovo je značajno za Zavičajno odeljenje jer je Imre hroničar istorije naše zemlje. Poslednji put u Kikindi, u Galeriji „Teri“, je imao izložbu 1989. godine i sada će prvi put svoja dela izložiti u Narodnom muzeju – istakla je Milana Bajkin iz Narodne biblioteke.
Izdavač je Narodna biblioteka “Jovan Popović”, a sredstva za štampanje obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Izložba će u Narodnom muzeju Kikinda biti otvorena do 3. avgusta 2024. godine.
Celodnevni program u Muzeju „Tera“, multimedijalni izlet „Tera fantastik“, okupio je sve generacije na jednom prostoru. Za roditelje i malu decu organizovana je radionica tokom koje su mogli da utiskuju stopala ili šake mališana u ploče od gline. U glini su stvarala i deca među kojima je bila Ivana Đenić koja je sa drugaricama u ploči od gline pravila nacrt Muzeja „Tera“.
-Nije teško raditi sa glinom. Najvažnija je volja i želja da se nešto napravi. Volim da pravim figure od gline, a sada sam prvi put došla na „Teru“ gde mogu puno da naučim – rekla nam je Ivana.
Ljubiša Nikolić, konzervator restaurator imao je najlepši zadatak, da okupljenoj deci, pokaže na koji način mogu da se igraju i tako stvaraju unikatna dela od gline.
-Deca su imala zadatak da urade reljefe dimenzija 30 puta 30. Podstakli smo ih da puste mašti na volju i da izrade ono što žele. Mogli su da dodaju, oduzimaju materijal, utiskuju u glinu. Ploče koje su nastale sastavićemo u jedan zajednički rad koji ćemo ispeći i postaviti na zidu buduće suvenirnice u okviru Muzeja „Tera“ kao zajednički rad. Ovo je prvi put da radimo ovakvu radionicu i zainteresovanih je bilo puno, što nam je pokazatelj da i ubuduće treba da organizujemo sličan program – dodao je Nikolić.
U okviru programa „Ponovo bazar“ istaknuto je na koji način može da posluži reciklaža i reutilizacija stare elektronike. Vuk Psodorov bio je deo ekipe koja je prodavala elektroniku koju su popravili u „Pionir“ slobodnoj školi.
-Elektroniku, koju su nam ljudi donosili zauzvrat za sadnice koje su posadili, mi smo delom popravili, a delom smo iskoristili one elemente koji su upotrebljivi. Tako smo joj dali novi život umesto da završi na otpadu. Elektroniku prodajemo i na taj način sakupljamo sredstva za rad škole – pojasnio je Psodorov.
„Tera fantastik“ još jedan je događaj koji je organizovan kako bi se privuklo što više publike u Muzej „Tera“, kazao je direktor CLPU „Tera“ Aleksandar Lipovan.
-U multidisciplinarnim i multimedijalnim radionicama mogu da učestvuju svi građani. Tu je je i intersektorska povezanost sa neformalnom školom, strit art umetnost koju su prikazali umetnici iz Novog Sada, kao i spoj između različitih grana umetnosti. Zajednički gradimo nove događaje, koji privlače različitu publiku i samim tim od Muzeja „Tera“ gradimo kreativan Distrikt u našem gradu koji privlači sve uzraste – istakao je Lipovan.
Priređena je i izložba grafita regionalnih uličnih umetnika, koji su zainteresovane učili o ovoj uličnoj umetnosti. U okviru radionice „Teraherc“ sa Konstantinosom Petrovićem polaznici su mogli da upotrebe boje u muzici i svetlosti tako da su nastali interesantni muzički instrumenti.
U Galeriji „Tera“ organizovan je razgovor sa multimedijalnom umetnicom Tanjom Ostojić iz Berlina koja je bila učesnica simpozijuma 2013. godine. Tema o kojoj je govorila je „Metodologije kolektivnih feminističkih umetničkih praksi“. Ovakvi događaji su tu da prikažu tendencije u savremenoj umetnosti i da otvore prostor za diskusiju među mladim ljudima.
-Desio se prelaz u umetnosti, uz novi način izražavanja tako da umetnik ili umetnica nisu individue koje se bave svojim kreiranjem, nego uvode i druge i nastaju kolektivna umetnička dela. To govori da umetnici danas nisu egocentrični, kakvi su bili nekada jer se kroz kolektivni način rada bavimo podrškom jedni drugih i učimo jedni od drugih – smatra Tanja Ostojić.
Predstavljena su dva projekta „Leksikon Tanja Ostojić“ i „Mis(s) placed Women“ kojima je zajedničko da je svaki od njih trajao više godina i uključivao je veći broj devojaka i žena različitih generacija. Projekat „Leksikon Tanja Ostojić“ trajao je šest godina. Učestvovale su 33 žene imenjakinje i prezimenjakinje Tanje Ostojić.
-Jedna od njih Tanja Ostojić Guteša je došla u Kikindu i provela vikend u „Teri“ i bavila se vajarskim radovima. Druge Tanje Ostojić prošle su različite faze poput intervjua i radionica koje su organizovane u našoj zemlji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj. Sve zajedno izradile su umetnički rad, vez i skulpture od gline – pojasnila je naša sagovornica.
Projekat „Mis(s) placed Women“ obuhvatio je 180 žena širom sveta. One su učestvovale u velikom broju performansa u javnom prostoru koji su se bavili, pre svega, migracijom.
Folklorni ansambl ADZNM „Gusle“ učestvovao je na Svesrpskom saboru organizovanom u Beogradu. Kikinđani su bili deo centralne manifestacije na Trgu republike gde su nastupili folkloraši iz 20 kulturno-umetničkih društava Republike Srpske i 30 iz Srbije. Nastupilo je ukupno oko 2.500 igrača.
-„Gusle“ su jedan od četiri ansambla iz Vojvodine koji su učestvovali u centralnoj manifestaciji. Predstavili smo se igrama iz Banata. Ovo je još jedna prilika da damo svoj doprinos u važnim istorijskim momentima za našu zemlju, naročito kada je teško. Značajno je i to što je kroz nastupe prikazan ogroman trud i rad velikog broja mladih koji se bave ovom delatnošću i čuvaju korene i tradiciju – istakao je direktor ADZNM „Gusle“ Zoran Petrović.
Vlade Srbije i Republike Srpske organizovale su u Beogradu prvi svesrpski sabor pod nazivom „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska“. Cilj je bio da se ukaže da su mir i ekonomski napredak ključni i vitalni interesi srpskog naroda.
Na Kikindu je ponosna. I Kikinđani na nju. Ta ljubav traje i danas, iako glumica Marta Keler svoj glumački hleb zarađuje u Beogradu. A taj hleb može da se shvati i doslovno. Naime, u poslednjih osam godina članica je Alternativne pozorišne grupe „Hleb Teatar”. Status slobodnog umetnika ima niz prednosti, jer sami biraju tekstove za komade koje će igrati, ali s druge strane, kad su van institucionalnih radara, uvek je teže u produkcijskom smislu.
Od početka devedesetih, otkad je zablistala u filmu „Virdžina”, bila je ubačena u vatru medijskog javnog prostora. Snimala je reklamu za „Banini”, bila radio voditeljka, a danas, pored glumačkog posla, često pomaže i svom suprugu Ziji Rizvanbegoviću pevajući prateće vokale na koncertima njegovog „Valentina”.
-Pesma „Volim te još” je moja omiljena pesma pored mnogobrojnih balada koje me nikada ne ostave ravnodušnom. Toliko su emocije nekada snažne na koncertima, da suze same poteku. Ljubav nas oplemenjuje, leči. I sve dok tako razmišljamo – bićemo srećni. Sve te emotivne pesme imaju ozbiljan pečat. Svaka je hit. Ja sam to jako dobro osetila, jer sam se puno puta našla na sceni kao prateći vokal na Zijinim koncertima. Moj umetnički doprinos pored vokala je i energija. To je poseban momenat. Svi smo jako euforični, veseli i imamo čaroban kontakt sa publikom, koja nas nakon poslednje pesme, tri puta vraća na bis- ispričala je Marta u intervjuu za KOMUNU.
Vaš suprug Zijo duhovito navodi da mu je asocijacija na Kikindu dobar komšiluk, vožnja biciklom i voda iz dućana. Kako vi danas gledate na svoj rodni grad i koliko često mu se vraćate?
-Kikinda ima posebno mesto u mom srcu. To što Zijo voli ravnicu, a nikada nije verovao da će mu supruga biti baš iz Vojvodine, govori o tome koliko smo mi iz severnog Banata puni duha, vedrine i lepote. Težimo da budemo dobri domaćini i da nam se ljudi uvek vraćaju. To smo davno ostvarili. Volim ljude u mom gradu, miris drveća kada prolazim kroz Veliki park i bicikl koji vozim po čitav dan.
Krasi Vas fizička lepota, a uočljivo je da i ste često nasmejani i zadovoljni. Znači li to generalno da je recept za ličnu harmoniju: dovoljno je raditi posao koji se voli uz okruženje ljudi koje voliš?
-Za osmeh je potrebna sreća, ljubav, porodica i svi dragi ljudi u mom okruženju. Ja sam veselog duha, jedna temperamentna Vojvođanka koja voli život i svoju porodicu. Nekako je i za mladalački izgled potrebna svest o tome da starenje nije tako strašno ukoliko staneš na put borama koje pokušavaju da te savladaju. Mene održavaju harmonija i sreća. Zdravlje je jako važno, a dinamika života ne može da se zaustavi. Usporavamo koliko možemo i to samo s ljubavlju. Samo se volite i širite ljubav. To je recept za sreću!
NA FILMSKOM PLATNU ZABLISTALA SA 14 GODINA
Zablistali ste s 14 godina u Karanovićevom filmu „Virdžina”. Koliko je je vaša rodna Kikinda bila u tom trenutku svesna da ima sugrađanku filmsku zvezdu? Jesu li Kikinđani bili više ponosni ili zavidni na uspeh koji vam se dogodio?
– Nakon velikog uspeha u filmu „Virdžina” bilo je potrebno puno energije i strpljenja, ali i odrastanja, što je za jednu malenu devojčicu bilo veoma teško. To iskustvo na filmu je potpuno promenilo moj život. Uplovila sam u glumačke vode, i to je rezultiralo nagradom. Sigurna sam da su moji sugrađani bili ponosni na moj uspeh, a mnogi to i nisu krili.
Foto: Lidija Antonović
Često navodite kako vam je upravo pomenuti film pomogao da vrlo rano sazrete i da vas ne ponese slava. Kako je teklo to sazrevanje?
– Kao naturščik i kao neko ko je stao prvi put pred kamere, nije bilo jednostavno. Ali, divno sam se snašla. Tada sam otkrila i ljubav prema glumi, a kasnije se pokazalo da je i nagrada došla za uloženi trud. Sazrela sam možda prebrzo, jer sam kao dete ubačena u čaroliju filma. Kao dete imala sam tendenciju da budem dominantna, kako u društvu, tako i u porodici. Ušuškana ispod maminog i tatinog krila, osećala sam se bezbrižno. Čak i kada mi se dogodio film imala sam snažnu podršku roditelja. Uživala sam u svom detinjstvu.
SLAĐA STRANA SVETA
Početkom devedesetih ste, bar u reklamnom spotu za „Banini”, osetili slađu stranu života? Da li ste tada smeli da priuštite Baninijeve slatkiše, ili je i onda za glumce važilo pravilo da je poželjno da paze na liniju?
– Reklama za „Banini” me vraća u detinjstvo. Mnogo sam volela njihove keksiće. Bili su zaista čarobni. Svi volimo slatkiše, ne bismo ih se odricali tako lako. Kada je linija u pitanju, strogo vodim računa o ishrani, puno vežbam i posvećena sam zdravom telu. Takođe sam to prenela i na sina, jer najlakše je dodati kilograme, a teško ih se otarasiti. Zato, samo zdravo!
Na prestižnom Međunarodnom horskom šampionatu “Lege Artis” u Tuzli, održanom od 6. do 8. juna, Hor Kulturnog centra Kikinda “Attendite!”, sa dirigentkinjom prof. dr Biljanom Jeremić, osvojio je zlato u kategoriji mešovitih horova i posebno priznanje za najbolje scensko izvođenje horske kompozicije „Baba Yetu“, Kristofera Tina.
Ovo je samo još jedan u nizu najviših priznanja koje Hor Kulturnog centra osvaja od svog osnivanja 2018. godine i još jedna prilika u kojoj su pokazali da su najbolji. Hor i orkestar “Attendite!” ustanovljeni su sa željom za stvaranjem reprezentativnog sastava koji će ovu ustanovu, ali pre svega grad Kikindu, predstavljati na značajnim događajima, navode u Kulturnom centru.
U nizu priznanja koje je Hor do sada dobio, izdvajaju se: zlatne medalje na horskom festivalu Majske muzičke svečanosti u Bjeljini 2019, 2020, 2021, 2022 i 2023. godine. Hor je proglasen i za apsolutnog pobednika na festivalu „Fonfest“ u Brčkom, sa zlatom u trima kategorijama, i dobitnik je zlatne plakete na festivalima u Bugarskoj i Turskoj, kao i na Međunarodnom festivalu horova u Kolarčevoj zadužbini 2019. godine.
Hor je, uz Kulturni centar, od 2022, domaćin Međunarodnog horskog festivala “Melodianum”. Od 2022. u svom sastavu ima i Dečiji hor “Kikindijanci”.
Na izuzetno zanimljivoj izložbi pod nazivom „Više od slike“ u Narodnom muzeju, posle prošlonedeljne radionice u kojoj su se, kombinovanom tehnikom, prikazivala čula, večeras je održana radionica „Kolaž“, namenjena odraslima.
– Učesnici su prvo na izložbi pronašli sliku koja im je najlepša ili ih asocira na osobu, period ili događaj, i sada izrađuju njenu repliku u kolažu – kaže Katarina Dragin, muzejski edukator, koja je vodila radionice. Ona je, uz istoričarku umetnosti, Jelenu Ciganović, i autorka ove izložbe.
– Radim repliku „Slike na suvom“ jer sam birala delo koje me podseća na neku osobu, u ovom slučaju, na mene. Prvo sam je nacrtala i sada pravim kolaž. Došla sam da bih se upoznala sa tehnikama koje bismo mogli da primenjujemo na umetničkim radionicama u našem udruženju. Takođe, sa Katarinom Dragin imamo veoma lepu saradnju, ona je i dolazila kod nas da održi radionice – kaže Brankica Miškov, predsednica Udruženja multiple skleroze.
Učesnici radionice koji su posvećeno radili na svojim kolažima kažu da se smatraju prijateljima Muzeja.
– Ne moramo više da idemo u druge gradove da bismo učestvovali u nekim aktivnostima, to sada imamo našem rodnom gradu, u Muzeju, koji je opravdano dobio titulu Muzeja godine – rekla je Maja Petrović. – Često dolazim ovde, i da se družim na radionicama, već se smatram njihovim prijateljem.
Izložba „Više od slike“ otvorena je u „Noći muzeja“, 18. maja. Izložene su slike koje publika nije imala prilike da vidi, što je samo deo velike kolekcije od 400 likovnih dela u vlasništvu Narodnog muzeja.
– Izložba je koncipirana tako da navede posetioce da, osim čula vida, upotrebe i druga čula: ukusa, mirisa, dodira, sluha – kaže Katarina Dragin. – Imamo slike sa voćem, mrtvom prirodom, konjima, ljudima koji puše lulu, zatim slike sa reljefnom površinom, pa može da se zamisli dodir. Imamo i rekreirane slike. U vreme pandemije u svetskim muzejima bilo je vrlo popularno da se pozivaju posetioci da se njihova dela rekreiraju, tačnije da poznata dela predstave na svoj način pomoću fotografije. Čulo sluha pokrećemo ukoliko posmatramo sliku, mi smo pripremili i pesmu koja se može čuti na slušalicama, a ukoliko niste zadovoljni izborom, možete da dopišete svoj odabir pesme. U sekciji „Čulo vida“ ideja je da se poigramo, da pronađemo sličnosti i razlike između slika, da uveličamo ili da zavirimo kroz „špijunku“ i vidimo sliku iza panoa. Na izložbi imamo i slike koje prikazuju godišnja doba, a u uvodnom delu su dela rađena različitim likovnim tehnikama, grupisana po motivima i temama, i tu su i poznate ličnosti na slikama. Zanimljivo je da u našoj kolekciji ne postoji nijedan kolaž i zato je to tema radionice.
Izložene slike potpisao je veliki broj poznatih, ali ima dela za koja se ne zna ko su autori. Tu su dve slike Vase Pomorišca, slika Milana Konjovića, kao i portret Miroslava Antića koji je on uradio, zatim dela Mirka Daljeva, Radivoja Berbakova, Vladislava Titelbaha koji je slikao portrete istorijskih ličnosti.
Izložba „Više od slike“ biće otvorena do petka, a u sredu, 12. juna, od 17 sati, istoričar Miloš Pušara će sa posetiocima razgovarati o poznatim ličnostima na slikama i o značajnim istorijskim temama.
Manifestacija Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), „56. Majska izložba“, na kojoj su predstavljeni radovi umetnika svih devet sekcija, u svojoj završnici, održanoj u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, tradicionalno uključuje i dodelu priznanja. Velika nagrada „Geneza“ dodeljena je Milici Bajić Đurov za scenografije u predstavama „Oblaci“ (Nina Plavanjac – Stevan Bodroža) Narodnog pozorišta u Kikindi i „Na pragu“ (Hasan Erkek – Stevan Bodroža), Regionalnog pozorišta u Novom Pazaru.
Tema „Majske izložbe“, „Geneza“, donela je različite percepcije autora u sagledavanju stvarnosti i njene estetizacije u umetničkom izrazu, a upravo rad Milice Bajić Đurov istakao se u različitim medijima mnogobrojnih umetnika.
Ova scenografkinja, rođena u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je i magistrirala. Titulu doktora nauka, u oblasti teorije umetnosti i medija, stekla je na beogradskom Univerzitetu umetnosti. Profesor je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
– Autentičan autorski pečat u scenografskom stvaralaštvu nastojim da ostvarim kroz jedinstvenu i uspešnu vizuelno-prostornu (i vremensku) interpretaciju dramskog teksta koja daje specifičnu notu scenskom izvođenju, u skladu sa rediteljskim konceptom, te na suptilan način omogućava da se prikaže ponekad i ono što je iza teksta, iza izgovorenog, odglumljenog – kaže prof. dr Milica Bajić Đurov za Kikindski portal.
Obe scenografije, u Kikindi i u Novom Pazaru, nastale su u saradnji sa, kako ističe, sjajnim rediteljem Stevanom Bodrožom.
– U predstavi „Oblaci“ scenografija sadejstvuje s izvođačima na sceni, prateći slike iz života čuvenog Dušana Vasiljeva – objašnjava scenografkinja. – Na crvenom kružnom visokom podijumu, scenski elementi uspostavljaju prizore toplog doma, školske učionice, dečije igre, rata, ljubavi i postratnih patnji. Veliki oblak (kao znak, intencionalno satkan u nijansama crvene boje) lebdi nad kružnom platformom, transformiše se i na kraju, simbolički, pada preko scene i u njemu svoj nebeski život nastavlja preminuli Vasiljev.
U obema predstavama radnja se odvija na podijumu, postavljenom na sceni, i oko njega, a sama scenografska rešenja karakteriše izražena simbolika, istovremeno autohtona i sinhronizovana sa rediteljskim, kostimografskim, glumačkim i drugim aspektima pozorišnog čina.
– Predstava “Na pragu” nosi drugačiji senzibilitet. Shodno tome, poetika scenskog izvođenja i scenografije sprovedena je u drugačijem ključu – dodaje. – To je priča o malom čoveku koji s porodicom napušta zavičaj i odlazi u grad, u potrazi za snom koji ih vodi “u maglu melanholije i patnje”. Scenografsko rešenje prožima obrise prošlog života označenog u bujnom rastinju koje je potisnuto sumornim sivim levitirajućim okvirom njihovog novog skučenog stana. Nameštaj se uvodi u prostor kao da se spušta s neba – tako se i njemu vraća. Transparentna draperija deli podijum po vertikali i omogućava igru senki i silueta aktera, dajući nova značenja izgovorenom. Donji nivo scene, ujedno je i prostor u kome se duše preminulih opraštaju od milih i napuštaju ovaj svet.
Prof. dr Milica Bajić Đurov za svoj rad višestruko je nagrađivana. Između ostalih, dobitnica je Godišnje nagrade za scenografiju Malog pozorišta „Duško Radović“, dve godišnje nagrade ULUPUDS, priznanja za scenografiju predstava „Gospođa ministarka“ i „Emigranti“, kao i predstave „X+Y=0“, rađene po delu Borislava Pekića.
U kikindskom pozorištu, svojim inventivnim scenografskim rešenjima, obogatila je, 2015. godine, i predstavu „Murlin Murlo“ koju je, po Koljadinom delu, režirao Boban Skerlić.
Muzej „Tera“ dobitnik je nagrade „Kapija uspeha“ u kategoriji kulturno- istorijskog turizma. Priznanje dodeljuje Privredna komora Vojvodine najboljim kompanijama i pojedincima za postignuti kvalitet usluga u oblasti turizma. Nagrade je uručila predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković koja je poručila da će Vlada Vojvodine nastaviti da, zajedno sa kompanijama koje ovde posluju gradi još bolju turističku ponudu, ulaganjem u infrastrukturu i razvoj postojećih potencijala.
-Priznanje je dokaz da kultura i umetnost, koja je i naša primarna delatnost, može da bude značajan zamajac turizma jednog mesta. „Kapija uspeha“ dodeljena nam je za programe koje razvijamo, koji uključuju veliki broj korisnika, kao i one koji se odnose na razne socijalne grupe. Na taj način privlačimo sve više posetilaca u Kikindu i u Muzej „Tera“ – istakao je Aleksandar Lipovan, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.
Naš sagovornik za 11. jun u 19 sati, u Galeriji „Tera“, najavljuje razgovor sa multimedijalnom umetnicom Tanjom Ostojić iz Berlina koja je bila učesnica simpozijuma 2013. godine. Već 15. juna biće organizovan celodnevni program u Muzeju „Tera“. Ovom prilikom biće organizovane radionica za roditelje sa malom decom tokom koje će moći da se utiskuju stopala ili šake mališana u ploče od gline. Tokom dana organizovaće se i radionica „Tera herc“ sa Konstantinosom Petrovićem koja će se bazirati na upotrebu boja u muzici i svetlosti.
U ovoj kulturnoj ustanovi uveliko se pripremaju za predstojeći Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti „Tera 2024“ koji će trajati tokom jula. I ove godine on će okupiti renomirane umetnike iz sveta koji će stvarati monumentalne skulpture.
Prof. dr Milica Bajić Đurov za svoj rad višestruko je nagrađivana. Između ostalih, dobitnica je Godišnje nagrade za scenografiju Malog pozorišta „Duško Radović“, dve godišnje nagrade ULUPUDS, priznanja za scenografiju predstava „Gospođa ministarka“ i „Emigranti“, kao i predstave „X+Y=0“, rađene po delu Borislava Pekića.
