Први дечији фолклорни фестивал под називом „Окрени се коло моје мало“ биће организован у суботу у Банатском Великом Селу. Како за наш портал истиче Милан Врањеш, председник КУД-а „Марија Бурсаћ“, циљ је да деца кроз песму и игру покажу сво богатство наше традиције и културног наслеђа.
-На фестивалу учествује седам ансамбала културно уметничких друштава „Петар Кочић“ из Нових Козараца, „Извор“ из Накова, „Мокрин“ из Мокрина, „Вук Караџић“ из Санада, „Јандрија Томић Ћић“ из Крајишника и Академског друштва за неговање музике „Гусле“. Како би се деца упознала и дружила од 12 до 15 часова учествоваће у играма без граница које организујемо у центру села. У 16 сати је дефиле учесника централним парком, а у 17 часова у сали Дома културе биће организован концерт. Позивам све да подрже фестивал и буду наши гости – додао је Врањеш.
Улазница за концерт продаваће се по цени од 200 динара, а сва прикупљена средства уплатиће се за лечење Кикинђанке Александре Дукатаров.
Народна библиотека „Јован Поповић” и Народни музеј у суботу 22. јуна у 19 часова позивају на отварање изложбе „Имре Сабо – живот кроз објектив” као и представљање истоименог каталога, који обухвата селекцију од 81 ауторске фотографије.
-Фотографије представљају његов уметнички рад, од почетка у Мокрину, па до најважнијих репортерских радова. Каталог почиње разговором, који је са Имреом водио Мића Вујичић. То је искрена исповест о почецима, првом фотоапарату, првом учитељу фотографије, о првим професионалним фотографијама и настајању најтежих и најдраматичнијих фотографија током ратова деведесетих у бившој Југославији. Од хобија и аматеризма, Имре је постао врхунски фотограф који је радио за највеће светске медије. Ово је значајно за Завичајно одељење јер је Имре хроничар историје наше земље. Последњи пут у Кикинди, у Галерији „Тери“, је имао изложбу 1989. године и сада ће први пут своја дела изложити у Народном музеју – истакла је Милана Бајкин из Народне библиотеке.
Издавач је Народна библиотека “Јован Поповић”, а средства за штампање обезбедили су Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама.
Изложба ће у Народном музеју Кикинда бити отворена до 3. августа 2024. године.
Целодневни програм у Музеју „Тера“, мултимедијални излет „Тера фантастик“, окупио је све генерације на једном простору. За родитеље и малу децу организована је радионица током које су могли да утискују стопала или шаке малишана у плоче од глине. У глини су стварала и деца међу којима је била Ивана Ђенић која је са другарицама у плочи од глине правила нацрт Музеја „Тера“.
-Није тешко радити са глином. Најважнија је воља и жеља да се нешто направи. Волим да правим фигуре од глине, а сада сам први пут дошла на „Теру“ где могу пуно да научим – рекла нам је Ивана.
Љубиша Николић, конзерватор рестауратор имао је најлепши задатак, да окупљеној деци, покаже на који начин могу да се играју и тако стварају уникатна дела од глине.
-Деца су имала задатак да ураде рељефе димензија 30 пута 30. Подстакли смо их да пусте машти на вољу и да израде оно што желе. Могли су да додају, одузимају материјал, утискују у глину. Плоче које су настале саставићемо у један заједнички рад који ћемо испећи и поставити на зиду будуће сувенирнице у оквиру Музеја „Тера“ као заједнички рад. Ово је први пут да радимо овакву радионицу и заинтересованих је било пуно, што нам је показатељ да и убудуће треба да организујемо сличан програм – додао је Николић.
У оквиру програма „Поново базар“ истакнуто је на који начин може да послужи рециклажа и реутилизација старе електронике. Вук Псодоров био је део екипе која је продавала електронику коју су поправили у „Пионир“ слободној школи.
-Електронику, коју су нам људи доносили заузврат за саднице које су посадили, ми смо делом поправили, а делом смо искористили оне елементе који су употребљиви. Тако смо јој дали нови живот уместо да заврши на отпаду. Електронику продајемо и на тај начин сакупљамо средства за рад школе – појаснио је Псодоров.
„Тера фантастик“ још један је догађај који је организован како би се привукло што више публике у Музеј „Тера“, казао је директор ЦЛПУ „Тера“ Александар Липован.
-У мултидисциплинарним и мултимедијалним радионицама могу да учествују сви грађани. Ту је је и интерсекторска повезаност са неформалном школом, стрит арт уметност коју су приказали уметници из Новог Сада, као и спој између различитих грана уметности. Заједнички градимо нове догађаје, који привлаче различиту публику и самим тим од Музеја „Тера“ градимо креативан Дистрикт у нашем граду који привлачи све узрасте – истакао је Липован.
Приређена је и изложба графита регионалних уличних уметника, који су заинтересоване учили о овој уличној уметности. У оквиру радионице „Терахерц“ са Константиносом Петровићем полазници су могли да употребе боје у музици и светлости тако да су настали интересантни музички инструменти.
У Галерији „Тера“ организован је разговор са мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Тема о којој је говорила је „Методологије колективних феминистичких уметничких пракси“. Овакви догађаји су ту да прикажу тенденције у савременој уметности и да отворе простор за дискусију међу младим људима.
-Десио се прелаз у уметности, уз нови начин изражавања тако да уметник или уметница нису индивидуе које се баве својим креирањем, него уводе и друге и настају колективна уметничка дела. То говори да уметници данас нису егоцентрични, какви су били некада јер се кроз колективни начин рада бавимо подршком једни других и учимо једни од других – сматра Тања Остојић.
Представљена су два пројекта „Лексикон Тања Остојић“ и „Mis(s) placed Women“ којима је заједничко да је сваки од њих трајао више година и укључивао је већи број девојака и жена различитих генерација. Пројекат „Лексикон Тања Остојић“ трајао је шест година. Учествовале су 33 жене имењакиње и презимењакиње Тање Остојић.
-Једна од њих Тања Остојић Гутеша је дошла у Кикинду и провела викенд у „Тери“ и бавила се вајарским радовима. Друге Тање Остојић прошле су различите фазе попут интервјуа и радионицa које су организоване у нашој земљи, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој. Све заједно израдиле су уметнички рад, вез и скулптуре од глине – појаснила је наша саговорница.
Пројекат „Mis(s) placed Women“ обухватио је 180 жена широм света. Оне су учествовале у великом броју перформанса у јавном простору који су се бавили, пре свега, миграцијом.
Фолклорни ансамбл АДЗНМ „Гусле“ учествовао је на Свесрпском сабору организованом у Београду. Кикинђани су били део централне манифестације на Тргу републике где су наступили фолклораши из 20 културно-уметничких друштава Републике Српске и 30 из Србије. Наступило је укупно око 2.500 играча.
-„Гусле“ су један од четири ансамбла из Војводине који су учествовали у централној манифестацији. Представили смо се играма из Баната. Ово је још једна прилика да дамо свој допринос у важним историјским моментима за нашу земљу, нарочито када је тешко. Значајно је и то што је кроз наступе приказан огроман труд и рад великог броја младих који се баве овом делатношћу и чувају корене и традицију – истакао је директор АДЗНМ „Гусле“ Зоран Петровић.
Владе Србије и Републике Српске организовале су у Београду први свесрпски сабор под називом „Један народ, један сабор – Србија и Српска“. Циљ је био да се укаже да су мир и економски напредак кључни и витални интереси српског народа.
На Кикинду је поносна. И Кикинђани на њу. Та љубав траје и данас, иако глумица Марта Келер свој глумачки хлеб зарађује у Београду. А тај хлеб може да се схвати и дословно. Наиме, у последњих осам година чланица је Алтернативне позоришне групе „Хлеб Театар”. Статус слободног уметника има низ предности, јер сами бирају текстове за комаде које ће играти, али с друге стране, кад су ван институционалних радара, увек је теже у продукцијском смислу.
Од почетка деведесетих, откад је заблистала у филму „Вирџина”, била је убачена у ватру медијског јавног простора. Снимала је рекламу за „Банини”, била радиo водитељка, а данас, поред глумачког посла, често помаже и свом супругу Зији Ризванбеговићу певајући пратеће вокале на концертима његовог „Валентина”.
-Песма „Волим те још” је моја омиљена песма поред многобројних балада које ме никада не оставе равнодушном. Толико су емоције некада снажне на концертима, да сузе саме потеку. Љубав нас оплемењује, лечи. И све док тако размишљамо – бићемо срећни. Све те емотивне песме имају озбиљан печат. Свака је хит. Ја сам то јако добро осетила, јер сам се пуно пута нашла на сцени као пратећи вокал на Зијиним концертима. Мој уметнички допринос поред вокала је и енергија. То је посебан моменат. Сви смо јако еуфорични, весели и имамо чаробан контакт са публиком, која нас након последње песме, три пута враћа на бис- испричала је Марта у интервјуу за КОМУНУ.
Ваш супруг Зијо духовито наводи да му је асоцијација на Кикинду добар комшилук, вожња бициклом и вода из дућана. Како ви данас гледате на свој родни град и колико често му се враћате?
-Кикинда има посебно место у мом срцу. То што Зијо воли равницу, а никада није веровао да ће му супруга бити баш из Војводине, говори о томе колико смо ми из северног Баната пуни духа, ведрине и лепоте. Тежимо да будемо добри домаћини и да нам се људи увек враћају. То смо давно остварили. Волим људе у мом граду, мирис дрвећа када пролазим кроз Велики парк и бицикл који возим по читав дан.
Краси Вас физичка лепота, а уочљиво је да и сте често насмејани и задовољни. Значи ли то генерално да је рецепт за личну хармонију: довољно је радити посао који се воли уз окружење људи које волиш?
-За осмех је потребна срећа, љубав, породица и сви драги људи у мом окружењу. Ја сам веселог духа, једна темпераментна Војвођанка која воли живот и своју породицу. Некако је и за младалачки изглед потребна свест о томе да старење није тако страшно уколико станеш на пут борама које покушавају да те савладају. Мене одржавају хармонија и срећа. Здравље је јако важно, а динамика живота не може да се заустави. Успоравамо колико можемо и то само с љубављу. Само се волите и ширите љубав. То је рецепт за срећу!
НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ ЗАБЛИСТАЛА СА 14 ГОДИНА
Заблистали сте с 14 година у Карановићевом филму „Вирџина”. Колико је је ваша родна Кикинда била у том тренутку свесна да има суграђанку филмску звезду? Јесу ли Кикинђани били више поносни или завидни на успех који вам се догодио?
– Након великог успеха у филму „Вирџина” било је потребно пуно енергије и стрпљења, али и одрастања, што је за једну малену девојчицу било веома тешко. То искуство на филму је потпуно променило мој живот. Упловила сам у глумачке воде, и то је резултирало наградом. Сигурна сам да су моји суграђани били поносни на мој успех, а многи то и нису крили.
Фото: Лидија Антоновић
Често наводите како вам је управо поменути филм помогао да врло рано сазрете и да вас не понесе слава. Како је текло то сазревање?
– Као натуршчик и као неко ко је стао први пут пред камере, није било једноставно. Али, дивно сам се снашла. Тада сам открила и љубав према глуми, а касније се показало да је и награда дошла за уложени труд. Сазрела сам можда пребрзо, јер сам као дете убачена у чаролију филма. Као дете имала сам тенденцију да будем доминантна, како у друштву, тако и у породици. Ушушкана испод маминог и татиног крила, осећала сам се безбрижно. Чак и када ми се догодио филм имала сам снажну подршку родитеља. Уживала сам у свом детињству.
СЛАЂА СТРАНА СВЕТА
Почетком деведесетих сте, бар у рекламном споту за „Банини”, осетили слађу страну живота? Да ли сте тада смели да приуштите Банинијеве слаткише, или је и онда за глумце важило правило да је пожељно да пазе на линију?
– Реклама за „Банини” ме враћа у детињство. Много сам волела њихове кексиће. Били су заиста чаробни. Сви волимо слаткише, не бисмо их се одрицали тако лако. Када је линија у питању, строго водим рачуна о исхрани, пуно вежбам и посвећена сам здравом телу. Такође сам то пренела и на сина, јер најлакше је додати килограме, а тешко их се отарасити. Зато, само здраво!
На престижном Међународном хорском шампионату “Lege Artis” у Тузли, одржаном од 6. до 8. јуна, Хор Културног центра Кикинда “Attendite!”, са диригенткињом проф. др Биљаном Јеремић, освојио је злато у категорији мешовитих хорова и посебно признање за најбоље сценско извођење хорске композиције „Baba Yetu“, Кристофера Тина.
Ово је само још један у низу највиших признања које Хор Културног центра осваја од свог оснивања 2018. године и још једна прилика у којој су показали да су најбољи. Хор и оркестар “Attendite!” установљени су са жељом за стварањем репрезентативног састава који ће ову установу, али пре свега град Кикинду, представљати на значајним догађајима, наводе у Културном центру.
У низу признања које је Хор до сада добио, издвајају се: златне медаље на хорском фестивалу Мајске музичке свечаности у Бјељини 2019, 2020, 2021, 2022 и 2023. године. Хор је прогласен и за апсолутног победника на фестивалу „Фонфест“ у Брчком, са златом у трима категоријама, и добитник је златне плакете на фестивалима у Бугарској и Турској, као и на Међународном фестивалу хорова у Коларчевој задужбини 2019. године.
Хор је, уз Културни центар, од 2022, домаћин Међународног хорског фестивала “Мелодианум”. Од 2022. у свом саставу има и Дечији хор “Кикиндијанци”.
На изузетно занимљивој изложби под називом „Више од слике“ у Народном музеју, после прошлонедељне радионице у којој су се, комбинованом техником, приказивала чула, вечерас је одржана радионица „Колаж“, намењена одраслима.
– Учесници су прво на изложби пронашли слику која им је најлепша или их асоцира на особу, период или догађај, и сада израђују њену реплику у колажу – каже Катарина Драгин, музејски едукатор, која је водила радионице. Она је, уз историчарку уметности, Јелену Цигановић, и ауторка ове изложбе.
– Радим реплику „Слике на сувом“ јер сам бирала дело које ме подсећа на неку особу, у овом случају, на мене. Прво сам је нацртала и сада правим колаж. Дошла сам да бих се упознала са техникама које бисмо могли да примењујемо на уметничким радионицама у нашем удружењу. Такође, са Катарином Драгин имамо веома лепу сарадњу, она је и долазила код нас да одржи радионице – каже Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе.
Учесници радионице који су посвећено радили на својим колажима кажу да се сматрају пријатељима Музеја.
– Не морамо више да идемо у друге градове да бисмо учествовали у неким активностима, то сада имамо нашем родном граду, у Музеју, који је оправдано добио титулу Музеја године – рекла је Маја Петровић. – Често долазим овде, и да се дружим на радионицама, већ се сматрам њиховим пријатељем.
Изложба „Више од слике“ отворена је у „Ноћи музеја“, 18. маја. Изложене су слике које публика није имала прилике да види, што је само део велике колекције од 400 ликовних дела у власништву Народног музеја.
– Изложба је конципирана тако да наведе посетиоце да, осим чула вида, употребе и друга чула: укуса, мириса, додира, слуха – каже Катарина Драгин. – Имамо слике са воћем, мртвом природом, коњима, људима који пуше лулу, затим слике са рељефном површином, па може да се замисли додир. Имамо и рекреиране слике. У време пандемије у светским музејима било је врло популарно да се позивају посетиоци да се њихова дела рекреирају, тачније да позната дела представе на свој начин помоћу фотографије. Чуло слуха покрећемо уколико посматрамо слику, ми смо припремили и песму која се може чути на слушалицама, а уколико нисте задовољни избором, можете да допишете свој одабир песме. У секцији „Чуло вида“ идеја је да се поиграмо, да пронађемо сличности и разлике између слика, да увеличамо или да завиримо кроз „шпијунку“ и видимо слику иза паноа. На изложби имамо и слике које приказују годишња доба, а у уводном делу су дела рађена различитим ликовним техникама, груписана по мотивима и темама, и ту су и познате личности на сликама. Занимљиво је да у нашој колекцији не постоји ниједан колаж и зато је то тема радионице.
Изложене слике потписао је велики број познатих, али има дела за која се не зна ко су аутори. Ту су две слике Васе Поморишца, слика Милана Коњовића, као и портрет Мирослава Антића који је он урадио, затим дела Мирка Даљева, Радивоја Бербакова, Владислава Тителбаха који је сликао портрете историјских личности.
Изложба „Више од слике“ биће отворена до петка, а у среду, 12. јуна, од 17 сати, историчар Милош Пушара ће са посетиоцима разговарати о познатим личностима на сликама и о значајним историјским темама.
Манифестација Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), „56. Мајска изложба“, на којој су представљени радови уметника свих девет секција, у својој завршници, одржаној у Конаку кнегиње Љубице у Београду, традиционално укључује и доделу признања. Велика награда „Генеза“ додељена је Милици Бајић Ђуров за сценографије у представама „Облаци“ (Нина Плавањац – Стеван Бодрожа) Народног позоришта у Кикинди и „На прагу“ (Хасан Еркек – Стеван Бодрожа), Регионалног позоришта у Новом Пазару.
Тема „Мајске изложбе“, „Генеза“, донела је различите перцепције аутора у сагледавању стварности и њене естетизације у уметничком изразу, а управо рад Милице Бајић Ђуров истакао се у различитим медијима многобројних уметника.
Ова сценографкиња, рођена у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности, где је и магистрирала. Титулу доктора наука, у области теорије уметности и медија, стекла је на београдском Универзитету уметности. Професор је на Факултету примењених уметности у Београду.
– Аутентичан ауторски печат у сценографском стваралаштву настојим да остварим кроз јединствену и успешну визуелно-просторну (и временску) интерпретацију драмског текста која даје специфичну ноту сценском извођењу, у складу са редитељским концептом, те на суптилан начин омогућава да се прикаже понекад и оно што је иза текста, иза изговореног, одглумљеног – каже проф. др Милица Бајић Ђуров за Кикиндски портал.
Обе сценографије, у Кикинди и у Новом Пазару, настале су у сарадњи са, како истиче, сјајним редитељем Стеваном Бодрожом.
– У представи „Облаци“ сценографија садејствује с извођачима на сцени, пратећи слике из живота чувеног Душана Васиљева – објашњава сценографкиња. – На црвеном кружном високом подијуму, сценски елементи успостављају призоре топлог дома, школске учионице, дечије игре, рата, љубави и постратних патњи. Велики облак (као знак, интенционално саткан у нијансама црвене боје) лебди над кружном платформом, трансформише се и на крају, симболички, пада преко сцене и у њему свој небески живот наставља преминули Васиљев.
У обема представама радња се одвија на подијуму, постављеном на сцени, и око њега, а сама сценографска решења карактерише изражена симболика, истовремено аутохтона и синхронизована са редитељским, костимографским, глумачким и другим аспектима позоришног чина.
– Представа “На прагу” носи другачији сензибилитет. Сходно томе, поетика сценског извођења и сценографије спроведена је у другачијем кључу – додаје. – То је прича о малом човеку који с породицом напушта завичај и одлази у град, у потрази за сном који их води “у маглу меланхолије и патње”. Сценографско решење прожима обрисе прошлог живота означеног у бујном растињу које је потиснуто суморним сивим левитирајућим оквиром њиховог новог скученог стана. Намештај се уводи у простор као да се спушта с неба – тако се и њему враћа. Транспарентна драперија дели подијум по вертикали и омогућава игру сенки и силуета актера, дајући нова значења изговореном. Доњи ниво сцене, уједно је и простор у коме се душе преминулих опраштају од милих и напуштају овај свет.
Проф. др Милица Бајић Ђуров за свој рад вишеструко је награђивана. Између осталих, добитница је Годишње награде за сценографију Малог позоришта „Душко Радовић“, две годишње награде УЛУПУДС, признања за сценографију представа „Госпођа министарка“ и „Емигранти“, као и представе „X+Y=0“, рађене по делу Борислава Пекића.
У кикиндском позоришту, својим инвентивним сценографским решењима, обогатила је, 2015. године, и представу „Мурлин Мурло“ коју је, по Кољадином делу, режирао Бобан Скерлић.
Музеј „Тера“ добитник је награде „Капија успеха“ у категорији културно- историјског туризма. Признање додељује Привредна комора Војводине најбољим компанијама и појединцима за постигнути квалитет услуга у области туризма. Награде је уручила председница Покрајинске владе Маја Гојковић која је поручила да ће Влада Војводине наставити да, заједно са компанијама које овде послују гради још бољу туристичку понуду, улагањем у инфраструктуру и развој постојећих потенцијала.
-Признање је доказ да култура и уметност, која је и наша примарна делатност, може да буде значајан замајац туризма једног места. „Капија успеха“ додељена нам је за програме које развијамо, који укључују велики број корисника, као и оне који се односе на разне социјалне групе. На тај начин привлачимо све више посетилаца у Кикинду и у Музеј „Тера“ – истакао је Александар Липован, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.
Наш саговорник за 11. јун у 19 сати, у Галерији „Тера“, најављује разговор са мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Већ 15. јуна биће организован целодневни програм у Музеју „Тера“. Овом приликом биће организоване радионица за родитеље са малом децом током које ће моћи да се утискују стопала или шаке малишана у плоче од глине. Током дана организоваће се и радионица „Тера херц“ са Константиносом Петровићем која ће се базирати на употребу боја у музици и светлости.
У овој културној установи увелико се припремају за предстојећи Интернационални симпозијум скулптура у теракоти „Тера 2024“ који ће трајати током јула. И ове године он ће окупити реномиране уметнике из света који ће стварати монументалне скулптуре.
Проф. др Милица Бајић Ђуров за свој рад вишеструко је награђивана. Између осталих, добитница је Годишње награде за сценографију Малог позоришта „Душко Радовић“, две годишње награде УЛУПУДС, признања за сценографију представа „Госпођа министарка“ и „Емигранти“, као и представе „X+Y=0“, рађене по делу Борислава Пекића.
