Grad Arhive | Page 352 of 362

Polaznici RCT „Dušan Vasiljev” posetili Viminacijum, Lepenski Vir, Srebrno jezero

Jelena Trifunović November 28, 2022

Tridesetak polaznika i mentori RCT „Dušan Vasiljev“ prethodni vikend proveli su na studijskom putovanju koje je podrazumevalo obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti u centralnoj Srbiji i Vojvodini, kao i intenzivan mentorski rad. Na mapi ovog putovanja našli su se Viminacijum, Ramska tvrđava, Lepenski Vir, Golubačka tvrđava, Smederevska tvrđava, Srebrno jezero, kao i muzej u Vršcu.

-Na putovanje su pošli prioritetno srednjoškolci koji se nalaze u procesu pisanja naučno-istraživačkih radova koje će predstaviti na narednom takmičenju talenata na proleće 2023, kao i manji broj osnovaca, starijih polaznika Centra. Program putovanja osmislili su mentori grupe za geografiju, Jasna Tomašev i Budimir Đukičin, dok su polaznici imali trodnevnu priliku da u stalnim konsultacijama sa svojim mentorima obave sve neophodne pripreme za nastavak uspešnog naučnog rada- navode u RCT „Dušan Vasiljev“ koji samostalno funkcioniše već sedam godina.

Ove godine upisao je rekordan broj polaznika sa teritorije Severnog Banata raspoređenih u jedanaest grupa izdeljenih prema različitim naučno-istraživačkim oblastima. Učešće u radu Centra potpuno je besplatno za sve polaznike.

Kikinđani na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu

Jelena Trifunović November 27, 2022

Na Međunarodnom sajmu hrane i pića koji se po 16. put održava u Beogradu prvi put se predstavlja i Grad Kikinda. Posetioci regionalne smotre prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu a pripremljenih po tradicionalnim receptima, koja traje od 24. do 27. novembra u prilici su da se upoznaju sa asortimanom proizvoda Vinarije „Kepul”, Poljoprivredih gazdinstava „Krstonošić” i „Stepanov”, „Nutto”, „Banat bir” i Destilerije „Hubert 1924″. Na Sajmu hrane i pića predstavila su se i udruženja žena: Kikinda, Suvača, Iđoš i Nakovčanke.

Nosilac promocije je Sekretar za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, a podršku pruža i u promociji učestvuje i Turistička organizacija Grada Kikinde.

Fokus ove manifestacije su proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom ili oni čija se zaštita preporučuje, a sajam etno hrane i pića ih afirmiše kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji bi trebalo da postanu i nezaobilazni element turističke ponude.

Sajam etno hrane i pića odigrao je u poslednjih 15 godina značajnu ulogu u brendiranju, promociji i plasmanu leskovačkog ajvara, kačarskog i homoljskog meda, duvan-čvaraka, futoškog kupusa, pirotskih peglanih kobasica, vurde, različitih džemova, kisele zimnice, čajnih mešavina, sušenog voća, pekarskih proizvoda, vina i rakije, od kojih su mnogi postali i izvozni artikli.

Manifestacija ima poslovni i promotivni karakter. Namenjena je distributerima, dobavljačima hotela i trgovinskih lanaca, vlasnicima restorana, trgovinskih radnji ili šefovima kuhinja, profesionalnim gastronomima, te kupcima iz inostranstva radi zaključenja kupoprodajnih ugovora.

Šest decenija Mikronaselja- Porodica Čikić čuva dragocena sećanja

Jelena Trifunović November 26, 2022

Tih novembarskih dana 1962. godine, prvi stanari uselili su se u tek izgrađene zgrade novog naselja u Kikindi. U gradu koji se razvijao i modernizovao, kao i cela tadašnja Jugoslavija, stanogradnja i urbanizacija donele su kvalitetnije uslove života. Vest da su dobili stan u novoizgrađenom naselju u Kikindi, sa velikom radošću dočekao je mladi bračni par prosvetnih radnika, Spomenka i Bogoljub Čikić. Sa jednogodišnjom ćerkicom, u jednosoban stan uselili su se iz podstanarske sobice.

-Bili smo dve godine u braku. Oboje smo radili, ja u školi „Feješ Klara“, gde sam i proveo ceo radni vek, a supruga u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ koja se tada nalazila u objektu današnjeg Kulturnog centra- priseća se u razgovoru za Kikindski portal Bogoljub Čikić (85), nastavnik fizičkog vaspitanja u penziji.

Kolundžija, Mladenović, Petrović, Boškov, Stanić i Čikić bile su prve porodice koje su se uselile. Prva useljena zgrada bila je današnja Beogradska 7.

-. Bili smo presrećni kada smo saznali da smo dobili stan. Prethodno smo, nadajući se da ćemo rešiti stambeno pitanje, razgledali stanove u tim novim zgradama. Videli smo jedan jednosoban i jedan dvosoban stan. Iako manji, jednosoban nam se više svideo, zbog rasporeda prostorija. Možete zamisliti našu sreću kada smo saznali da ćemo se u taj stan i useliti. Dobro se sećam da smo 19. novembra čuli lepe vesti, nadležna komisija je donela odluku, a dva dana kasnije smo već prešli u stan. Tada je u Mikronaselju bilo izgrađeno šest zgrada. Naša je prva bila useljena, i to levi ulaz bliže glavnoj ulici- priča vremešni sugrađanin.

Ruku na srce, panorama tadašnjeg Mikronaselja nimalo nije bila idilična. Ali zadovoljstvo i optimizam mladih koji su, za kratko vreme, završili školu, pa fakultet, dobili posao, venčali se, dobili dete i stan- nije bilo lako poljuljati.

-Na prostoru Mikronaselja bila je močvara, ostaci reke Galadske. Tu gde je ulaz ka pijaci, bio je tucanik, a sve ostalo blato. Na glavnoj ulici bile su kuće- objašnjava Bogoljub.

-Prostor oko zgrada nije bio asfaltiran, pa sam uvek nosila dva para obuće. U jednom izađem iz kuće, zbog blata, pa se posle preobujem za nastavu u školi. Šalile su se tada kolege na naš račun, da smo iz mokrog naselja -.sa osmehom nam priča Spomenka (85).

Bogoljub i Spomenka su ljubav iz srednjoškolskih dana. Mladić rodom iz Padeja i devojka iz Mionice kraj Valjeva upoznali su se u Srednjoj fiskulturnoj školi u Zemunu, koju su oboje pohađali. Posla za prosvetne radnike bilo je napretek, odmah posle završene škole. Spomenka je pre preseljenja u Kikindu, predavala u rodnoj Mionici i Bajinoj Bašti.

-Mikronaselje je bilo naselje mladosti, sve mladi parovi sa decom. Doduše, gledalo se sa izvesnim podozrenjem na nas što stanujemo na kraju grada, gde je blato, trska, močvara. Ipak, vrlo brzo su i druge zgrade izgrađene, pa su se uselili i naftaši, službenici iz opštine i penzioneri-borci. Čuveni crveni autobus tada je vozio od Železničke stanice pa do Mikronaselja i Livnice- navodi Bogoljub.

Uslovi stanovanja bili su potpuno drugačiji- umesto kanalizacije- septičke jame koje su se neretko izlivale, a grejanje- kaljeve peći.

-Podrumi su bili puni uglja, prljavi. Mi žene smo na smenu brisale ulaze, tako smo održavale higijenu- kaže Spomenka.

-Kaljeve peći smo kasnije, dolaskom naftarica i peći na struju, svi odreda srušili- nadovezuje se suprug.

Nekoliko godina kasnije, dobili su sina, a 1973. godine preselili u dvosoban stan. Odrastanje na Mikronaselju deci je pružalo veliku radost i mogućnost za nesputanu igru.

-U Partizanskoj ulici bila je bara na kojoj su se zimi klizala deca. Pozadi deo Mikronaselja bio je prazan. Pogledajte ovu trsku na fotografiji, tu su se po lavirintima jurila deca. Bilo je divno da tu rastu, tolika sloboda- emotivan je naš sagovornik dok razgledamo stare porodične fotografije.

Vrtić je u Mikronaselju izgrađen 1973.godine, a zgrada Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ useljena u novoizgrađeni objekat u školskoj 1979/80 godini. Brojne uspomene Čikiću su uspeli da sačuvaju i zahvaljujući kameri koju su daleke 1966. kupili u Čehoslovačkoj. Beležili su značajne porodične trenutke, a većina njih nerazdvojna je upravo od mesta na kom je nastala- Mikronaselja.

(VIDEO) Jubilej i nastavak saradnje sa bratskim gradom – garancija boljih uslova života

Igor Crnogorac November 25, 2022

U Kikindi je danas svečano obeleženo 40 godina od bratimljenja sa rumunskim Žomboljem i osam godina od trajnog otvaranja prelaza Nakovo-Lunga. U svečanoj sali Gradske kuće, gradonačelnik Nikola Lukač, i predsednik Opštine Žombolj Darius Postelniku, potpisali su novi protokol o saradnji, kao potvrdu i najavu nastavka partnerstva i prijateljstva žitelja dva grada.

-Prisni odnosi postoje više od sto godina, ali je saradnja intenzivirana u poslednjoj deceniji, učešćem u IPA projektima prekogranične saradnje čija realizacija je doprinela da uslovi za život i u Kikindi i Žombolju budu podignuti na viši nivo. Zeleni Banat, Eko-jezera, Banat 112, biciklističke staze, samo su neki od zajedničkih projekata – izjavio je Lukač.

Saradnja je, u prethodnom periodu, obuhvatila i oblasti kulture, sporta, vanrednih situacija i saradnju mladih.

– Mi smo bratski narodi i ova granica ne predstavlja nikakvu prepreku između nas – rekao je predsednik Opštine Žombolj, Darius Postelniku – Imamo u planu projekte za uređenje parkova u Kikindi i u Žombolju, ali i druge, nove projekte kojima želimo da podignemo životni standard stanovnika.

Svečanosti su prisustvovali članovi Gradskog veća i predstavnici Opštine Žombolj, kao i šefica Misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Anka Popa. U programu su učestvovali hor „Floris“ iz Žombolja i hor kikindskog Kulturnog centra, „Atendite“.

Po završetku zvaničnog dela programa, gosti i domaćini posetili su Staro jezero i Veliki park. Sa skupa je poslata poruka da, iako ne govorimo istim jezikom, dobro se razumemo i spremni smo da pomognemo jedni drugima u duhu dobre komšijske i prijateljske saradnje.

(VIDEO) Završavaju se građevinski radovi preduzeti na zahtev građana

Igor Crnogorac November 25, 2022

U Kikindi se ovih dana završavaju poslovi na uređenju putne infrastrukture i u pešačkim zonama na koje su, kao neophodne, ukazali građani. Gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, Miroslav Dučić, obišli su danas radove u Ulici Nikole Tesle u kojoj se saniraju udarne rupe na kolovozu, u dužini od 700 metara.

– Moji saradnici i ja osluškujemo potrebe sugrađana i trudimo se da realizujemo sve što je u našoj mogućnosti. Tako ćemo činiti i ubuduće. Međutim, imamo i u nastavku ove ulice, na Teremijskom drumu, ozbiljan problem. Ovuda prolaze teški kamioni i neophodni su radovi koje ćemo preduzimati uz sufinansiranje sa svima koji koriste ovaj put – rekao je Lukač.

Radovi kod Teremijskog druma deo su poslednjih ovogodišnjih građevinskih intervencija. Javnom komunalnom preduzeću „Kikinda“, koje upravlja saobraćajnicama u gradu, u tu svrhu, opredeljena su dodatna sredstva septembarskim rebalansom budžeta.

– Zahtevi građana su bili da se postave parking mesta u Ulici Uglješe Terzina, između bivšeg Radničkog doma i Suda, i kod Bloka I u Mikronaselju – objasnio je Čedo Gvero, v.d. direktor JKP „Kikinda“. – Rekonstruisan je i deo pešačke zone kod Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.

Ukupna vrednost radova je 12,5 miliona dinara, a izvođač je „Eko gradnja“ iz Zrenjanina.

„Sovembar“ u punom jeku: Sova utina više nego lane

Jelena Trifunović November 25, 2022

Da je u naš grad stiglo više utina nego prošle godine, utvrdila je „Sova patrola” na čelu sa Milanom Ružićem iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Zajedno sa školarcima iz Kikinde i Melenaca, predstavnici tog društva obišli su stabla na kojima borave sove.

-Više od 190 sova je prebrojano, što je više nego prošle godine, a kolege su otišle da obiđu još nekoliko dvorišta u gradskom centru. Vidimo da je najveći broj ptica na listopadnom drveću, lipama, hrastovima, ponekom kestenu. Posle, kad lišće opadne preći će na čemprese i borove- kaže Ružić.

Ističe da nema grada koji je gostoljubiviji prema pticama, Dokaz tome je i što ih stariji Kikinđani rado upućuju na neka stabla, a svako dete prođe kroz obrazovne programe o zaštiti prirode i istraživanju ptica.

-Vojvođani znaju da u svakom naselju ima zimovališta sova. Nažalost, Vojvodina je prilično obešumljena pa su one prinuđene da ulaze u naselja. Kad je zimi hladno, kad su vetrovi, sneg, nedostatak zaklona, utine se skupljaju u gradskim naseljima. Tu im je, paradoksalno, čak i bezbednije jer niko ne puca na njih i niko ih ne uznimirava, Takođe, u naša naselja ne ulaze životinje koje se hrane tim sovama kao što su na primer jastreb ili sova buljina. Dobro je to ih je čovek prihvatio i naučio da ima koristi od njih- napominje ornitolog.

Podseća da u Vojvodini, tokom pet meseci, od novembra do marta sove utine pojedu 25 miliona glodara. To su desetine miliona evra uštede poljoprivrednicima. Ružić ukazuje na značaj očuvanja životne sredine, prirodnih resursa i biološke raznolikosti, posebno u uslovima klimatskih promena.

-Skoro svaka zima kod nas protekne gotovo bez snega. I sad je prilično toplo za kraj novembra. Klimatske promene su očigledne, pogledajte oko nas je drveće puno lišća. To utiče na živi svet.

Brigom o sovama po kojima je postala prepoznatljiva širom sveta, Kikinda se istakla i privukla brojne posetioce.

-Ovo je jedanaesta godina kako se održava „Sovembar“. Uključuje se sve više dece i škola, što je potvrda da manifestacija ima budućnost. Čak 13 ekipa je učestvovalo danas na kvizu, najveći broj do sada. Poruka je da čuvamo sove i brinemo o njima kako bismo uživali u njihovom prisustvu- rekla je Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije Grada Kikinde.

Da zahvaljujući malim pernatim sugrađankama, naš grad privlači sve više posetilaca, ukazuje i Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine.

– Sove su postale zaštitnik znak Kikinde. Brinemo o životnoj sredini i, kao dobri domaćini, pružamo podršku svima koji se trude da zaštite ove retke vrste. Posetioci našeg grada mogu da se upoznaju sa značajem i životom ptica. Naš zadatak je da ih zaštitimo i promovišemo- poručuje Bogdan.

„Sovembarske” aktivnosti su nastavljene. Osnovci i srednjoškolci su danas u sali „Partizana” predstavili svoje radove na temu sove ušare, a održan je i kviz „Svet sova ušara”.

Podrška Grada Udruženju „Deca sa ahondroplazijom Srbije”

Igor Crnogorac November 24, 2022

Porodicu Terzin, Davora, Slađanu i malu Stašu, koja boluje od ahondroplazije, juče su u Gradskoj kući primili predsednik gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski.

– Razgovarali smo o ahondroplaziji i o našoj Staši – kaže Slađana, Stašina mama, koja je i predsednica udruženja Deca sa ahondroplazijom Srbije sa sedištem u Kikindi. – Predstavnici Grada pružili su nam podršku i ponudili pomoć. Stašine terapije i snimanja ne plaćamo, ali ćemo, kao udruženje, konkurisati za budžetska sredstva naredne godine.

Udruženje okuplja roditelje dece sa retkom bolešću patuljastog rasta, koje u Srbiji ima sedmoro. U planu je da u Kikindi organizuju skup na koji će doći i dve porodice iz inostranstva, iz Crne Gore i Austrije. Osnovna aktivnost roditelja je da terapija novim lekom, koja se sprovodi u svetu, bude dostupna i kod nas, o trošku države. Lek otklanja mnoge komplikacije ove bolesti; njegova cena je 270 hiljada evra godišnje po detetu i potreban je do završetka njegovog razvoja.

Delegacija Udruženja sutra će, tim povodom, imati sastanak u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kaže Slađana Terzin i zahvaljuje na dosadašnjoj podršci sugrađanima i Gradu.

Svi koji žele da pomognu Udruženju Deca sa ahondroplazijom Srbije kako bi sva deca dobila adekvatnu terapiju, mogu to učiniti uplatom na žiro račun sa brojem: 200-3551460101016-83.

Sednica Parlamenta privrednika, BLIKPRODUKT (4)

Nagrade za uspešne privrednike i firme

Jelena Trifunović November 24, 2022

U Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi, na svečanoj sednici Parlamenta privrednika u sredu, uručene su nagrade privrednicima i privrednim društvima za ostvarene poslovne rezultate u godini na izmaku.

U kategoriji privrednih društava, nagrađeni su „Blik produkt“ DOO Kikinda u sektoru industrije i, u sektoru usluga, Javno preduzeće za komunalnu infrastrukturu i usluge Kikinda.

Nagrada za regionalnog lidera otišla je u ruke Dragana Dragana, direktora DOO „Agroseme“ i Milana Subotičkog, direktora i vlasnika DOO „Subotički“ iz Kikinde.

Dodeljene su i jubilarne nagrade Privredne komore Srbije za 2022.godinu. Za 30 godina uspešnog rada dobili su ih: Trgovinsko proizvodno preduzeće „Šole“, Privredno društvo za proizvodnju i prodaju lekovitog bilja „Menta“ iz Čoke, Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „Markov“ iz Kikinde, „Etalon“ iz Kikinde i Građevinsko preduzeće „Pemir“, takođe iz Kikinde.

Za dve decenije uspešnog poslovanja, jubilarne nagrade uručene su kikindskim firmama: Zaštitnoj radionici za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida „Lira“, Društvu za proizvodnju i usluge „JJ Hera“ i Proizvodno-trgovinskom preduzeću „Biovet“.

Nagrada Privredne komore Srbije za poslovnog lidera za 2021. godinu pripala je Vitomiru Bjelanoviću, direktoru i suvlasniku firme „Bel kemikals“ iz Banatskog Velikog Sela.

Obnovljeno prijateljstvo Kikinde i Nof HaGalila

Jelena Trifunović November 23, 2022

Na poziv gradonačelnika grada Nof HaGalila Ronena Plota, a uz posredovanje kikindskog udruženja Eš, delegacija grada Kikinde, predvođena gradonačelnikom Nikolom Lukačem boravila je u ovom bratskom gradu u Izraelu.

Povod posete bio je potpisivanje nove Deklaracije o prijateljstvu između dva grada. Prva deklaracija o prijateljstvu Kikinde i Nof HaGalila (tada Nazaret Ilita) potpisana je pre 30 godina, a tokom tri decenije dva grada nisu previše sarađivala sve do ovogodišnje posete gradonačelnika Plota i delegacije Nof HaGalila Kikindi tokom manifestacije Dani ludaje kada je dogovoreno uspostavljanje čvršće saradnje i uzvratna poseta delegacije Kikinde.

– Bilo nam je izuzetno zadovoljstvo kada smo primili poziv gradonačelnika Lukača da posetimo Kikindu tokom Dana ludaje i iz prve ruke osetimo šta sve Kikinda može da ponudi i u kojim oblastima smo kompatibilni. To je na prvom mestu obrazovanje, kultura i sport i verujemo da su mladi najbolja osnova za saradnju među gradovima. Potpisivanje nove Deklaracije o prijateljstvu svakako je najbolji uvod za inteziviranje ove saradnje- rekao je gradonačelnik Plot.

Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač izjavio je da je poseta Izraelu i bratskom gradu Nof HaGalilu bila izuzetno zanimljivo iskustvo i prilika za bolje upoznavanje ove zemlje, njenih običaja i načina funkcionisanja, ali i prilika za dogovor o saradnji među gradovima.

– Predstavnici Nof HaGalila su nam priredili izuzetan doček i mogućnost da se upoznamo sa istorijom i značajem ovog grada, ali i čitavog Izraela. Bilo je ovo jedinstveno iskustvo i verujem da će naša saradnja ići samo uzlaznim putem, a prvi koraci su uspostvljanje mehanizma razmene đaka koja bi trebala da počne već na proleće naredne godine.

Gradonačelnik se posebno zahvalio Udruženju Eš koje je posredovalo u uspostavljanju ponovne saradnje, ali i Horu Kulturnog centra Kikinda „Atendite“ koji je za ovu priliku snimio poseban spot u čast potpisivanja nove Deklaracije o prijateljstvu dva grada.

(VIDEO) Zimska služba u Kikindi spremna za sneg i led

Igor Crnogorac November 23, 2022

U slučaju snega i leda u Kikindi će saobraćajnice prvog i drugog prioriteta biti očišćene u roku od četiri sata, rečeno je na današnjoj smotri mehanizacije Zimske službe kojoj je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Zimsku službu u Kikindi danas su obišli gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za vanredne situacije i komunalnu infrastrukturu, Miroslav Dučić. Za održavanje puteva u zimskom periodu prvi put je izabrana kompanija „Eko gradnja“ iz Zrenjanina. Grad je, u ovu svrhu, izdvojio 15 miliona dinara.

– Najvažnije je da se, ako bude potrebno, raščiste putevi do mesnih zajednica, prsten oko Kikinde, do bolnice, domova zdravlja, ambulanti, policije i svih najvažnijih institucija u prvom prioritetu. Drugi prioritet su vrtići i škole; ukupno imamo oko 130 kilometara u dva prioriteta. Izvođač je dužan da obezbedi normalno funkcionisanje ovih puteva u roku od četiri sata po prestanku padavina ili stvaranja leda – rekao je gradonačelnik Lukač.

„Eko gradnja“ predstavila je deo svoje mehanizacije kod Javnog preduzeća „Kikinda“. U pripravnosti imaju kamione, grejdere, buldožere, utovarivače, unimoge, kaže tehnički direktor ove kompanije, Zoran Bjelan.

– Imamo oko sto tona soli na lageru i izdali smo nalog za nabavku dodatnih količina. Takođe ima i dovoljno kamenih agregata, potpuno smo spremni – tvrdi Bjelan.

Na raščišćavanju puteva biće angažovani radnici iz Kikinde, kažu u „Eko gradnji“. Zimska služba sada je u nultom stepenu pripravnosti. Za brzo i efikasno čišćenje saobraćajnica i u najvišem, četvrtom stepenu, ima dovoljno mehanizacije i zaposlenih, rečeno je na današnjoj smotri Zimske službe.

Град