У посети Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас су били директор Архива Војводине, Небојша Кузмановић, и народни посланик Миленко Јованов, који је и посредовао сусрету приликом којег је кикиндској библиотеци поклоњено 300 књига – издања Архива и из личне библиотеке директора Кузмановића. Поклон је уручен директору Библиотеке, Бранету Марјановићу. Сусрету је присуствовала и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.
У Архиву Војводине се, већ неколико година, спроводи идеја даривања књига поједницима и установама у земљи и у иностранству где живе Срби.
– Ово је парадигма како државне установе треба да делују. Архив Војводине, други државни архив у Србији, постоји сто година, чува архивску грађу са ових простора, и годишње објави око тридесет наслова из архивистике и других области – књижевности, историје, историографије, геополитике. Пошто држава улаже новац у делатност, сматрамо да те књиге не треба да се продају, него да бесплатно дођу до грађана. Ове године то чинимо и лично, били смо у Змајеву, у манастиру Бођани, у сремским местима. Захваљујући Миленку Јованову, који је био да нас посети у Архиву, договорили смо се да књиге поклонимо и кикиндској библиотеци. Донели смо стотинак наслова. Најзначајнија су сабрана дела историчара академика Милорада Екмечића, у 15 књига, затим изабрана дела историографа Василија Крстића, такође у 15 књига, и 10 наслова изабраних дела нашег најзначајнијег историчара уметности, Дејана Медаковића. Поред тога, поклањамо и две важне књиге, у неколико томова. Прва је „Попис жртава у Срему у Другом светском рату“. На захтев Владе Војводине, пронашли смо пет хиљада нових имена. Сада договарамо да се иста истраживања раде и за Бачку и за Банат. Друга књига, у два тома, је „Покатоличавање Срба (прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945.). У њој је 70 хиљада имена покрштених људи, углавном Срба и Јевреја. Ово дело донело нам је и аутентичне доказе о духовном геноциду који је спроводила НДХ уз помоћ Католичке цркве. Према писаној изјави, коју је надбискуп Алојзије Степинац дао Папи, покрштено је 240 хиљада људи и сада је томе додато још 70 хиљада. Аутор овог дела је доктор наука Филип Шкиљан, Хрват из Загреба који је, три године, истраживао архиве Хрватске и архив Загребачке надбискупије. Он није имао национални, већ научни мотив и то је за сваку похвалу – рекао је Кузмановић.
Он је додао да овом поклону прилаже и 200 наслова из своје личне библиотеке, међу којима издваја капитално дело професора Гидеона Грајфа, „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, књигу о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Део поклона су и дела из белетристике, геополитике и друштвених наука.
Захваљујући дародавцу, Миленко Јованов истакао је значај остварене сарадње, као и намере Архива Војводине да се додатно позабави дешавањима у Банату, не само у периоду Другог светског рата.
– Прво страдање и прва одмазда над Србима на територији Србије догодила се у Панчеву, у Банату; први устанак Срба, Вршачки устанак, такође је био у Банату. Историја народа који живи на овом простору обележила је историју читавог краја и заиста би имало шта да се истражи и пронађе у овом делу земље, чиме би Архив Војводине допунио своја издања и документима о крају у којем живимо – рекао је Јованов.
За библиотеку свака књига је драгоцена, рекао је директор Библиотеке „Јован Поповић“, захваљујући гостима.
– Издања Архива Војводине нарочито ће допринети бољем разумевању локалне историографије – изјавио је Марјановић. – Сарадња није једнострана, иако се не можемо упоредити у издаваштву. Ми годишње објавимо два до три наслова из локалне историографије и шаљемо их Архиву, што је наш скромни допринос документовању историјских токова и трендова у последњих стотинак година.
Он је директору Архива Војводине поклонио своју књигу, „Сто година фудбала у Кикинди“, и најавио да ће добијене књиге врло брзо бити понуђене читаоцима на стручном, Завичајном и позајмном одељењу Библиотеке.
