Књига „Пусто турско“, друго, допуњено издање, у едицији Института за европске студије из Београда, аутора професора Дарка Танасковића, академика и оријенталисте, представљена је вечерас у великој сали Културног центра.
О књизи су говорили професор Петар Вуца, на чију иницијативу је и уприличено гостовање академика Танасковића, и представник издавача, османиста, Србољуб Пеовић. У име Града, догађају је присуствовала заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
Збирка огледа, како је описује професор Танасковић, настала је из потребе да тестира ставове изнете у свом претходном делу под називом „Неоосманизам“.
– Том књигом, коју сам написао пре више година, увео сам у нашу научну терминологију и појмовник термин којим сам означио дубинску константу укупног турског наступања према свету и, посебно, према нашем региону, Балкану. Неоосманизам се огледа у томе да Турска, која је поново ојачала, жели да буде битан чинилац не само на Балкану, него и у свим деловима Османског царства у којима је најдуже остала – на Блиском истоку, донекле на Кавказу, па чак и у деловима северне Африке – објашњава професор Танасковић.
Ова његова теза је, каже, била критикована, неки су сматрали да је то неоправдано враћање уназад, да је Турска савремена држава која нема везе са неоосманистичком и неоимперијалистичком идеологијом. Међутим, додаје Танасковић, у међувремену се показало да су чак и сами Турци усвојили овај термин и они сами га употребљавају за одређени идеолошки приступ свету.
– Кроз огледе у књизи „Пусто турско“ тестирао сам ту своју тезу, односно питање да ли се Турска на унутрашњем и спољном плану понаша у складу са оним што сам дијагностификовао као константу неоосманизма. Мој закључак је да нема никакве дилеме да Турска, на свој начин, користећи се свим компаративним предностима и савременим средствима у економији, дипломатији и политици, па и војним, када је то потребно, заиста жели поново да се позиционира као једна од најзначајнијих држава у свету. Као земља која ће сада, с обзиром на актуелне турбулентне промене, играти значајну улогу управо зато што има стратегијску – историјску и географску дубину, а то смо ми на Балкану. Зато мислим да је за нас ова књига посебно интересантна да бисмо разумели турску идеолошку и политичку доктрину – поручује аутор.
Професор Танасковић био је амбасадор Југославије у Републици Турској, Азербејџану и Ватикану, као и амбасадор Србије при Унеску. Члан је Европске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске, као и Научног друштва Србије. Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, у коме се, од 2017. године, налази његов легат.
Објавио је више од 600 научних и стручних радова из области оријенталистике.
