Град

ИМГ_0871

Двадесет шеста седница градске скупштине биће одржана у уторак 20. децембра. Одборници ће разматрати предлог одлуке о буџету града за наредну годину као и програме пословања јавних предузећа у 2023. години.

– Одлука о буџету је један од најважнијих докумената који се нађе пред одборницима и по обичају изазове обимнију расправу- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Скупштине града.

– Буџет је пажљиво планиран и на њему се детаљно радило. Разговарали смо свакодневно са суграђанима и трудили се да у највећој мери уважимо њихове захтеве и потребе. Суштина наше политике је да обраћамо пажњу на све, тако да ће и овај буџет бити уравнотежен, што би значило и развојни и социјално одговоран- указује Богдан.

– На дневном реду седнице наћи ће се и програми пословања јавних предузећа и јавност ће имати прилику да чује какви су њихови планови за наредну годину. То су сигурно теме које занимају грађане, јер се тичу решавања битних животних питања у граду. Јавна предузећа постају прави сервиси грађана, а њихове позитивне реакције нам показују да смо на правом путу-наводи председник градске скупштине..

На дневном реду предстојеће седнице биће и измене оснивачког акта ЈП „Кикинда“, статут Народног позоришта, Локални акциони план за спровођење мера и активности у управљању миграцијама на територији Кикинде од 2022. до 2027. године, Локални акциони план за Роме и Ромкиње 2022-2025. године, као и између осталог, одлука о приступању изради плана детаљне регулације за соларни парк „Солар Поwер Плант Делта” у к.о. Банатска Топола.

комби

У тешкој саобраћајној несрећи која се јутрос догодила на путу између Новог Бечеја и Башаида погинуо је Љубомир М. (62) из Башаида. Комби у ком се налазио са још шесторицом радника слетео је с пута и преврнуо се. Двојица радника са тежим повредама су, након што им је прва помоћ указана у кикиндској болници, превезена у новосадски Клинички центар, а тројица су задобила лакше повреде. Околности под којима је дошло до саобраћајне несреће утврдиће истрага.

 

Уруцење-уговора-за-инфраструктуру-18

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за доделу бесповратних средстава за шест локалних самоуправа за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријско-пословних зона, вредне 310 милиона динара. Средства су добили Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Тител, Кула и Србобран.

Реч је о радовима на изградњи, доградњи, реконструкцији и санацији у областима саобраћајне, комуналне, електроенергетске, топлотне и телекомуникационе инфраструктуре, као и управљања индустријским отпадом и третманом отпадних вода.

„Овим средствима обезбедићемо инфраструктуру за постојеће и за нове инвеститоре. У протеклим годинама развијали смо индустријске зоне и данас можемо да кажемо да свака локална самоуправа има потенцијал да привуче домаће и стране инвеститоре. Радили смо тимски, заједно са председником Републике Александром Вучићем и Владом Србије, и данас – од 165.000 незапослених, колико их је било пре шест година – имамо 89.000 незапослених у Војводини“, изјавио је Мировић.

За изградњу јавног осветљења од индустријске зоне „Расадник“ до Светосавске улице у Кикинди опредељено је 54,2 милиона динара.

Додели уговора присуствовао је и покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић.

диско 4

На захтев, пре свега, великог броја чланова фејсбук групе „Кикиндски корзо“ и свих осталих који су, претходних година с радошћу чекали летње диско-вече, овог децембра биће приређене два вечерња догађаја са музиком „наше и ваше младости“.

Организатор годишњих летњих диско-вечери на базенима, а затим и на Старом језеру је Туристичка организација Града, као подршка манифестацији „Кикиндски корзо“, која се одржава сваког августа. Овога пута, организације су се прихватили администратор групе „Кикиндски корзо“, Богдан Мандић и ДЈ Сава Грабић који је Кикинђане и њихове госте враћао у прошла времена и на претходним диско-вечерима.

 – Чланови наше фејсбук групе стално су изражавали жељу да се овакве вечери организују чешће, да уживају у музици наше младости, да се сретну са пријатељима. Зато смо Сава Грабић и ја решили да то буде уочи Нове године, али нисмо имали место на којем ћемо овај догађај организовати. Тада нам се јавио Бојан Арнуш, власник Ноћног клуба „Паззиа“, понудио свој простори, али и идеју да направимо и вече денс музике 90-тих година, које ће бити хуманитарног карактера – каже Мандић.

Идеја је предочена кикиндском Црвеном крсту и договорено је да улазница за једно вече буде прилог за њихову традиционалну акцију „Један пакетић – пуно љубави“, поделу Новогодишњих пакетића деци слабијег материјалног стања.

Хуманитарно музичко вече „Волим 90-те“, на којем наступа ДЈ Момеx, одржаће се, у Клубу „Паззиа“, у петак, 23. децембра и улазница је један слаткиш или сланиш за пакетиће.

Наредног петка, на истом месту, 30. децембра, на диско вечери музику ће пуштати ДЈ Сава Грабић и цена улазнице биће 200 динара.

Важно је напоменути, каже Мандић, да ће бити довољно простора за све заинтересоване јер овај клуб, од времена пандемије, има и наткривену башту са спољним грејалицама и, за ову прилику, са куваним вином.

Ноћни клуб налази се у Доситејевој 36, а оба догађаја почињу у 21 сат. Има довољно времена да се припремите за сјајан провод, повратак у рану младост (јер смо сви млади још увек), мало носталгије и право претпразнично опуштање. Захваљујући групи „Кикиндски корзо“ и прелазак у нову годину може да буде лепши јер, важно је и почети је у добром расположењу. Као некад.

сунчана јесен

„Нисмо стари, само нам је младост умножена, и тако се и осећамо”- поручују у Културно уметничком друштву „Сунчана јесен” које је данас, уз дружење, песму, игру, музику, као и госте из Бечеја, ОШ „Вук Караџић” и КУД-а „Еђшег”, прославило вредан јубилеј- 50 година активног рада. У знак пажње и подршке активностима Удружења пензионера, у оквиру кога ради КУД, председник градске скупштине Младен Богдан уручио је два клима уређаја.

Економска 2

Економско-трговинска школа у Кикинди је, у последњих шест месеци обновила и најсавременијим наставним средствима опремила све кабинете за стручне предмете економског и комерцијалног смера, као и кухињу и салу за угоститељска занимања.

– Захваљујући локалној самоуправи, решили смо велике проблеме које смо имали због неопремљених кабинета. У претходне две године замењени су застарели рачунари у бироима за подручја рада економија, право и администрација – каже директорица Школе, Тања Радованов. – Поред тога, од почетка школске године,  на конкурсима Министарства просвете, добили смо 60 рачунара, штампач, 16 лаптопова, 16 пројектора и 16 сталкова. Захваљујући надлежном Покрајинском секретаријату, сада имамо и два нова телевизора која користимо уместо пројектора.

У кабинетима је данас наставу из предмета „обука у виртуелном предузећу“ имала трећа година комерцијалног смера. Александра Зивлак каже да се припрема да упише маркетинг.

– Ово је један од бољих смерова у школи, много предмета имамо на рачунарима. Конкретно, на овим часовима учимо све о томе како се води предузеће.

Њена школска другарица из другог одељења истог смера, Милијана Милованов, веома је задовољна што је успела да упише смер који је желела.

– Као економисти имамо највише могућности да урадимо нешто са својим животом, можемо да имамо и своје предузеће. Размишљала сам о томе да упишем Факултет за пословну информатику – каже Милијана.

За подручје рада угоститељство Школа је, додаје директорица, по пројекту Министартва правде, набавила и конвектомат, најсавременији уређај за потребе наставе из предмета куварство, вредан 480 хиљада динара. Конвектомат има три начина рада: конвекцијски (струјањем врућег ваздуха), парни и комбиновани.

– Са новим уређајем припрема јела може да се програмира, чак и изглед и боја јела, а уређај поседује и сонду која проверава да ли је јело готово и аутоматски га искључује. Припрема хране много је лакша и бржа, а јела су квалитетнија – објашњава наставник куварства, Милан Малетић.

На данашњем часу припремани су, већ заборављени локални бренд, „Нарвик шницла“ и најпознатије италијанско јело, особуко. У наредном периоду потребно је још проширити кухињу и уредити салу за услуживање, како би настава за један од најпопуларнијих смерова била још квалитетнија, каже директорица Радованов.

Иначе, ове школске године, на смер куварство, у трогодишњем трајању, уписано је чак 30 ђака, а постојала је потреба за још више места.

Стефан Николић, ученик трећег разреда, на наставу стиже из Војвода Степе.

– Највише ми се свиђају српска јела. Много волим свој позив и мислим да је веома важан јер без њега свет не може да функционише. Кување није само занат, то је уметност. Ова школа има најбоље професоре, добро је организована, има одлична средства за рад – каже Стефан.

Да овде млади заиста воле своје занате, потврђује и наставник Малетић који подсећа да су управо ђаци смера куварство два пута освојили прво место у емисији „Куварски калфа“ на РТС-у, 2018. и 2020. године и то са јелима кромпирица и са пиреом од бундеве и белим месом, пуњеним сувим шљивама и мокринским сиром.

Директорица Тања Радованов додаје да је, после прекида због пандемије, Школа обновила сарадњу са сродним образовним установама у Сокобањи и у Врњачкој Бањи, у којима ће, већ на пролеће, ученици другог разреда угоститељских смерова ићи на феријалну праксу.

Економско-трговинска школа већ годинама уназад једна је од најтраженијих школа у Кикинди и широј околини. Ове школске године има 350 ученика у 14 одељења на смеровима: комерцијалиста, економски техничар, трговац, конобар, кувар и техничар обезбеђења.

У Школи очекују да ће, за наредну школску годину, добити одобрење да упишу и одељење туристичког смера. Такође, у процесу верификације су потпуно нови смерови: рестаураторски техничар, царински и техничар за противпожарну заштиту, као и четворогодишње школовање за занимање кулинарски техничар.

Уз одличну опремљеност и квалитет рада, ова образовна установа, на тај начин ће, несумњиво, још више добити на популарности и статусу у широј заједници.

Соларна 4

Предавање на тему ”Соларна енергија, садашњост и будућност енергетике” одржано је данас ђацима треће и четврте године Техничке школе у Кикинди.

Обука је део пројекта под називом „Промоција коришћења соларне енергије кроз прозјумер (купац-произвођач) приступ“. Спроводи га Регионална развојна агенција „Банат“ из Зрењанина у сарадњи са немачком Организацијом за међународну сарадњу ГИЗ.

– Одржавамо јавне часове у средњим часовима у нашем региону како бисмо ученицима скренули пажњу на обновљиве изворе енергије, са акцентом на соларну енергију и на приступ купац-произвођач, који је тренутно актуелан код нас. Желимо да подстакнемо младе на размишљање и делање у овој области – рекао је руководилац Сектора за регионалне развојне пројекте Агенције „Банат“, Бранислав Милосав.

Предавању су присуствовали чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за образовање и културу, и Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције.

– Слично предавање било је недавно организовано за представнике јавних предузећа – подсетио је Танацков. – Ови ђаци су ти који ће, као нови инжењери машинства, електротехнике и енергетике, да нас уведу у нову будућност и у нове технологије.

Он је додао да је Техничка школа изабрана управо зато што едукује ученике у овим профилима и може највише да допринесе, не само буђењу свести, него и у пружању нових техничких знања.

Зелени 6

Становници А насеља у Кикинди данас су добили трговину са изузетним избором, приступачним ценама и, што је најважније, у свом суседству, у делу града у којем је недостајао добро снабдевен прехрамбени објекат.

Осма трговинска јединица „Зеленог драгстора“ отворена је у Улици Раде Трнића 17, поред вртића „Колибри“, у просторијама у којима је некада била Месна заједница. Новоотворени објекат посетили су градоначелник, Никола Лукач и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

– Овај део Кикинде је један од најнасељенијих. Грађани су изразили потребу за једном оваквом трговином и мислим да ће им то помоћи. Истовремено, овде смо имали запуштен простор. Са послодавцем који је желео да прошири своју мрежу, договорили смо се да се управо овде отвори продавница. Уверили смо се да је добро снабдевена и да су цене повољне, разговарали смо и са купцима и они су задовољни. Надам се да ће и постојање добре трговине помоћи да  овај део града оживи и да се омогуће нова запошљавања. Оплемењујемо садржаје свих делова града, то је део зацртаних циљева да се у Кикинди живи боље – рекао је Лукач.

Лукач је додао да је градски простор издат по тржишној цени. Власник „Зеленог драгстора“, Владимир Радовановић, каже да су се потрудили да простор претворе у леп објекат, као и да је захвалан локалној самоуправи која је препознала захтеве потрошача, посебно старијих суграђана.

– Сада су и становници А насеља у прилици да се снабдевају свим што им је потребно. „Зелени драгстор“ постоји од 1995. године, када је отворена прва трговина код Суда. Ово нам је осми објекат у Кикинди, са укупно 40 запослених радника и још 16 у велетрговини – каже Радовановић. – Конкурентни смо због брзог обрта робе и ниских маржи. То смо у могућности јер, што више растемо, добијамо све боље услове од добављача, и те повољности преносимо на наше купце.

Нови, највећи објекат овог ланца, отворен је јутрос у шест, а раднике су дочекали купци из суседства, каже Дејан Угрешић, пословођа осмог „Зеленог драгстора“.

– Овде живи десетак хиљада становника и мислим да смо им олкшали снабдевање. Купци су задовољни квалитетом и, посебно, ценама.

Задовољна је и Хајналка Ђомпарин, једна од првих муштерија данас.

– Заиста нам пуно значи ова продавница – каже. – Видим да има све што нам треба.

Млада мама, Лидија Јокић, са својом бебом, такође је стигла из комшилука.

– Ово нам је сада најближе и видим да су цене повољне. Ту нам је и вртић, сада нам је све успут.

„Зелени драгстор“ у Улици Раде Трнића има радно време као и остали објекти ове трговинске мреже – сваког дана, и недељом, од 6 до 22 сата. Данас сто артикала има посебно снижене цене, а сваког месеца су акцијске цене на одређене производе, каже Владимир Радовановић.

Он је најавио да ће се мрежа продавница проширивати у граду и у селима, као и да ће, до лета, један објекат, радити 24 сата. Такође је позвао заинтересоване, пре свега искусне трговце, да се јаве у централу фирме, у Тозе Марковића 150а, уколико желе да заснују радни однос у „Зеленом драгстору“ у којем, како каже, раде задовољни трговци.

александра бутер

Бројне благодети „банатске краљице” дала је природа, док вредној суграђанки Александри Бутер, креативности и идеја не мањка.  Својим оригиналним и маштовитим рецептурама прави бројне укусне ђаконије искључиво од кикиндске лудаје- од салате, преко сока, кечапа и компота до ратлука, соса, мафина. И то није све.

-Хтела сам да пробам, да направим експеримент- шта све може од бундеве и какве укусе могу да добијем. То је једна од најздравијих биљака са нашег поднебља. Јако је добар антиоксиданс, између осталог корисна и за дијабетичаре. Одлична је за имунитет, обилује витаминима Б и Д, а при термичкој обради не губи корисна својства. Идеална биљка, када би људи били свесни, више би је конзумирали. Моја муштерије су многи који не воле бундеву јер су навикли на укус бундеваре или чорбе, мада и чорба, потаж може изврстан да се направи. – прича за Кикиндски портал Александра.

У ову гастрономску авантуру упустила се пре прошлогодишњих Дана лудаје. Убрзо је своје производе успешно представила на Сајму пољопривреде у Београду. Локалпатриотски, све што прави је искључиво од кикиндске лудаје.

-Нисам произвођач бундеве, али увек купујем једну исту врсту бундеве од једног добављача. Ми смо сви заједно у удружењу „Кикиндска лудаја”, то је постало бренд. Ја се трудим да максимално искористим наше ресурсе, са нашег поднебља.

Још једна предност ових домаћих производа је то што не садрже вештачке адитиве.

-Ту је салата од бундеве, компот, сок- са шећером и без шећера, пекмез од бундеве. Потом еликсир од бундеве –то је сок од мешавине бундеве, цвекле, јабуке, наранџе, лимуна и меда и одличан је за имунитет- каже Александра.

Као додатак јелима, ту је кечап од бундеве, а за љубитеље слатких укуса- ратлук, колачи, мафини,  куглофи- све од бундеве, па кекси с бундевом у разним комбинацијама: са лешником, кокосом.

Специјалитет на који је посебно поносна је пикантни ловачки сос, ароматична комбинација карамелизованог љубичастог лука и бундеве. Посебну арому, открива нам, дају свежи зачини- три врсте босиљка, матичњак и оригано уз додатак сушеног ловоровог листа.

-Може да се конзумира као намаз на хлебу, као вегански или вегетаријански производ, а фантастично иде уз тесто, рибу или печено месо, на пример ребарца- препоручује.

Све ове ђаконије од кикиндске лудаје, Александра и њен супруг објединили су под брендом „Сwеет Бутер Ланд”. Многи од њених специјалитета послуже као „јестиви сувенири” јер их посетиоци нашег града радо понесу кућама као аутентичан производ из  престонице бундеве.

 

 

 

ливница

Иако су седнице Народне скупштине обележили бројни вербални окршаји и  жустре полемике, посебно се издвојила недавна епизода у којој је народна посланица Демократске странке Драгана Ракић, у жељи да прикупи јефтине политичке поене и унизи шефа напредњака Миленка Јованова,  изнела оптужбе чија се истинитост лако да  проверити-  једноставним гуглањем . Драгана Ракић, перјаница Демократске странке односно онога што је од некада респектабилне политичке партије остало, оптужила је Јованова да је учествовао у малверзацијама око приватизације „Ливнице“?! Оптужба је изречена ни мање ни више него у Народној скупштини где је посланица Ракић од министра Синише Малог затражила да јој „достави сву документацију везану за ову спорну приватизацију“.

-Грађани Кикинде су ме замолили да добијем информације у вези са приватизацијом Ливнице у Кикинди. Наиме, у тој приватизацији је учествовао шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов. Додуше, тада није био у СНС-у, тада је био члан Демократске странке Србије, заједно са некадашњим министром за приватизацију, Предрагом Бубалом, који је такође био члан Демократске странке Србије. Када је откривена малверзација у Ливници везано за приватизацију Ливнице Кикинда, Бубало је завршио у затвору, а знате шта је Миленко Јованов урадио – учланио се у Српску напредну странку.-дословно је гласило обраћање посланице демократа.

Чак ни проста, да не може бити простија рачуница која  показује да је Јованов у време када је завршена приватизација „Ливнице“ имао тек 23 године и био студент Правног факултета у Београду, на неки волшебан начин није поколебала  Ракићеву да изнесе овакав нонсенс. Шеф напредњака, иначе и најактивнији посланик у Скупштини није оклевао да одговори:

-Дакле, у то време ја као студент са 23 године, јер то је мај 2004. године, дођем код Војислава Коштунице и Предрага Бубала и кажем – има да приватизујете овако или вас неће бити. И они шта ће, људи ураде како сам им ја рекао-иронично је одговорио Јованов и наставио: .

-Грађани Кикинде не знају додуше ко је Драгана Ракић, јер од странке тамо имају таблу и канцеларију, чланова нема, али врло добро знају да је мој отац радио у тој Ливници Кикинда.

Ви да сте се ишта распитивали не бисте правили овакве грешке и то показује колико сте површни, колико вас мрзи, чак и на Гугл да одете. Иначе бисте знали да је тај Бубало кога спомињете био приведен у мају 2013. године, а да сам се ја, што пише на мом сајту где сте могли да видите, у Српску напредну странку учланио у августу 2015. године, две године касније.

Мислите да ће то да вам прође? Па, неће. Добићете одговор увек.. Ви мислите овим подметачинама, овим твитер-зафрканцијама да ћете да победите на изборима?  упитао је шеф напредњака.

Стварно их мрзи да гуглају: Бубало био оптужен због Луке Београд, а не Ливнице

У очигледној жељи да по сваку цену изнесе оптужбе на рачун шефа напредњака,  Ракићевој није тешко пало да потпуно игнорише чињенице. Министар Бубало никада није био оптужен због приватизације Ливнице.  Против бившег министра вођен је судски процес због  приватизације Луке Београд.

Пропала тема

-Осамнаест година траје моја завера да сам ја сакрио како сам приватизовао Ливницу. И ево, таман сам мислио да ћу да се извучем, али ево Драгане Ракић која ме је раскринкала и ја сада немам шта друго, него да се пријавим у полицију и да кажем- људи треба да идем у затвор, ја лоше приватизујем,. А хвала вам што ме сматрате довољно способним и што сматрате да сам као несвршени студент успео да приватизујем један велики систем као што је Ливница Кикинда. Господине Орлићу, ово је проблем. Ово је требало да буде речено када ја нисам у сали и да не могу да одговорим и онда је то требало данас да буде тема- истакао је Јованов.