Град

Срђан Алексић 3

У медија центру у Мокрину у организацији Српских ратних ветерана Кикинде, одржан је састанак ветерана са адвокатом Срђаном Алексићем из Ниша. Новим Законом о борачкој и социјалној заштити, предвиђено је да сваки учесник рата има право на дупли радни стаж према броју дана које је провео у рату, објаснио је Алексић.

-Од РФЗО тражимо да им се призна дупли радни стаж, не само да се призна већ и да се уплати. Овај поступак је бесплатан, водимо управни поступак пред управним органима и као Канцеларија то право ћемо остваривати за наше борце. Такође, можемо да у име наших бораца покренемо поступак за утврђивање статуса борца, то је врло битна категорија јер борци имају разне принадлежности, једна од њих је умањене рачуна за комуналне услуге. Предлог је да борци буду изједначени са инвалидима рата и да имају право на бањско лечење. Такође и да могу да добију ваучере од 15.000 динара како би посетили нека од бањских лечилишта. Борци који су пензионери, а није им уплаћен или признат дупли радни стаж, ми ћемо у њихово име то захтевати од РФЗО- истакао је Алексић у изјави за Кикиндски портал.

Познати нишки адвокат указује и да су спремни да покрену поступак пред надлежним судом против НАТО пакта за  борце који су били на Косову и Метохији, а у међувремену су оболели или преминули од канцера, што је, како наводи, директна последица  осиромашеног  уранијумом. Правном тиму који предводи Алексић помаже италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља који је пред италијанским судовима добио више од 300  пресуда у корист италијанских војника оболелих или преминулих од рака након што су у мисијама на Косову, Ираку, Сирији, Авганистану били изложени осиромашеном уранијуму.

Адвокатска канцеларија Срђана Алексића није одустала од правне битке за исплату ратних дневница  војним резервистима, учесницима рата 1999. године. .

-Поново шаљемо представке Суду за људска права у Стразбуру. Прошли смо кроз цео тај период уназад две године, од Основног суда,па Вишег, Апелационог, Врховног и Уставног. Конкретно, имамо пресуде за дискриминацију, али нису исплаћене заостале накнаде борцима у Војводини као борцима Топличког округа- додаје Алексић.

Божићна радионица

Предшколци из вртића „Наша радост“ и ђаци основних школа „Фејеш Клара“ и „Ђура Јакшић“, њих осамдесеторо, учествовали су данас на божићној радионици у КУД „Еђшег“. Ово је традиционална активност коју за децу организују у овом културно-уметничком друштву, али је протекле две године изостала због пандемије.

-Радује нас велики одзив деце. На божићној радионици шарају медењаке, гледали су цртани филм о Божићу, а од наставнице веронауке учили о симболима и обичајима. Ту су и васпитачице и наставнице из вртића „Наша радост“ и школа „Фејеш Клара“ и „Ђура Јакшић“- наводи Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“.

И наредних дана наставља се претпразнична атмосфера. Идуће суботе, 17. децембра, у Католичкој цркви биће одржан Божићни концерт, са почетком у 18 сати, а већ од 16 часова почеће божићни вашар. После концерта, испред цркве биће одиграна мини представа која је плод сарадње Католичке цркве и „Еђшега“.

На сцени КУД-а 23. децембра од 18 сати биће одиграна Божићна представа.

привредна комора србије

Привредна комора Србије наградила је традиционалним годишњим признањима најуспешније компаније и појединце који су се у 2022. години истакли резултатима и радом. Уручено је 17 награда за пословног лидера и 21 награда за пословни успех.

Међу фирмама које су добиле признање за пословни успех је и Ливница Кикинда аутомобилска индустрија доо која је, како стоји у образложењу Комисије за доделу награда,  „последњих неколико година започела производњу алуминијумских делова мотора аутомобила, а то је материјал на ком ће се, према свим показатељима, базирати ауто-индустрија у будућности“.

-Поседују неколико најсавременијих машина за машинску обраду одливака, монтажу компоненти и димензиону контролу. Ливница Кикинда АИ у задњих неколико година бележи константан раст производње и броја запослених, у 2020. години имали су извоз у висини од 1.763.826,оо евра и  396 запослених, да би већ наредне (2021. године) имали повећање укупног прихода од око 70%, извоза од око 90% и броја запослених за 30%.

-Фирма и у 2022. години бележи раст, тако да се на основу показатеља за првих осам месеци ове године очекује  извоз од око 3,6 милиона евра и поред постојећег повећања броја запослених за још око 5% (укупно око 10% у 2022. години)“- наведено је у образложењу признања ПКС које је  преузео директор Регионалне привредне коморе у Кикинди Тибор Хорват јер је директор кикиндске Ливнице Петер Вишњеи на пословном путу.

Међу лауреатима је и генерални директор компаније Ле Белиер Кикинда  Паскал Мармој који је добио награду за пословног лидера. Признање му је уручио Милош Ненезић, председник скупштине Привредне коморе Србије и генерални директор Трајал корпорације.

У образложењу се наводи да се након упознавања са фабриком и људским ресурсима у фирми коју је преузео од свог претходника, суочио са изазовима и предложио решења за унапређење и развој фирме.

„Након неког времена у Ле Белиеру  су  почели да добијају нове пројекте који су фирму покренули и поставили на путу новог развоја. Сви будући пројекти као и они које тренутно развијају, подразумевају да се све три активности, ливење, машинска обрада и монтажа, обављају у Кикинди. То је нова велика авантура  за фабрику, за Кикинду, за људе који раде као добављачи ове фирме. Започели су и нову стратегију БЕ ГРЕЕН, са амбициозним циљем да се смањи емисија угљеника за 50% до 2030. године. На челу са Паскалом Мармојем,  Ле Белиер наставља друштвено одговорно пословање у Кикинди и финансира велики број хуманитарних и друштвених акција, на нивоу Града Кикинде“- образложила је Комисија за доделу признања.

Награђени за 2022.

Међу награђеним фирмама су : Здравље Лесковац, Нестле Адриатиц  ДОО, ИГП Аутомотиве Цомп ДОО, Рауцх Сербиа, Гомеx ДОО, Цхипс wаy ДОО, Тиффанy продуцтион…

Повељу за пословног лидера добили су, између осталих, Слађан Дисић, генерални директор Симпо Врање АД; Љубинко Гобељић, председник компаније ФПМ Агромеханика из Бољевца; Никола Вулетић председник извршног одбора Уникредит банке Србија…

Зарко 5

Основна школа „Жарко Зрењанин“ данас је прославила свој дан, 67 година постојања. У току преподнева одвијале су се активности у радионицама за ђаке и њихове родитеље, и одржан је књижевни клуб.

Основна школа „Жарко Зрењанин“ је, са 560 ученика у 24 одељења највећа у Севернобанатском округу, каже директор, Тихомир Фаркаш.

– Одржавамо исти број ђака, на шта смо веома поносни. Уз подршку локалне самоуправе улажемо у школу сваке године и тако стално напредујемо. Ове године три милиона динара инвестирано је у замену комплетне расвете лед-панелима.  Сви кабинети су опремљени видео-бимовима, имамо „смарт табле“, ученици заиста имају квалитетне услове за рад – каже Фаркаш.

У име локалне самоууправе, прослави су присуствовали чланица Градског већа задужена за образовање и културу, Валентина Мицковски и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе, Богдан Тасовац.

Валентина Мицковски честитала је ђацима и запосленима њихов дан.

– Поносни смо на све ђаке и запослене. Школа „Жарко Зрењанин“ није велика само по броју ђака, већ и по квалитету рада, што показују многобројне награде на републичким такмичењима. Такође, ученици показују своју креативност на иновативан начин, учешћем у ваннаставним активностима – рекла је Мицковска.

У завршници прославе, одржана је приредба на којој су наступили хор, плесне групе и драмска секција Школе. Много радости било је у препуној сали наставника, родитеља и ђака који су данас и гостима на свечаности показали своје таленте.

 

постављање семафора

Започети су радови на постављању инфраструктуре и инсталација за семафоре на раскрсници улица Јована Јовановића Змаја и Михајла Пупина.  Светлосна сигнализација допринеће безбеднијем одвијању саобраћаја на овој веома прометној раскрсници у Кикинди.

За саобраћајно техничко уређење и семафоризацију биће уложено укупно 5, 2 милиона динара са ПДВ-ом, од којих је 2,7 милиона динара суфинансирање Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај.

Укрштање Змај Јовине и Михајла Пупина је критична саобраћајна тачка у граду на којој се неретко догађају саобраћајне незгоде, те су возачи и саобраћајна струка сагласни у оцени да ће постављање светлосне сигнализације допринети повећању безбедности свих учесника у саобраћају.

Радови ће бити завршени до краја децембра, да би након добијања употребне дозволе почетком идуће године семафори почели са радом.

Како сазнајемо у градском Савету за саобраћај, ускоро ће бити постављен и радар на раскрсници код ЖАК-овог стадиона којим ће се надоградити постојећи систем смарт ситија. Саобраћај на углу улица Милоша Великог, Стевана Сремца и Стевана Синђелића регулише семафор који је постављен ове године.

 

 

 

Квиз 1

Финале квиза знања “Моја Кикинда: Откријмо где живимо”, у организацији Канцеларије за младе и подршку Града Кикинде, одржано је данас у Културном центру.

Надметале су се четири екипе које су, ове године, показале најбоље знање о свом граду: седмог и осмог разреда основних школа „Жарко Зрењанин“ и „Јован Поповић“, Средње стручне школе „Милош Црњански“ и Техничке школе.

Квиз који је осмислио професор географије, Мирослав Грујић, ове године имао је осмо издање. Учествовало је 15 екипа – 11 из основних школа и четири средњошколска тима.

У самом финалу, поред знања из географије и историје, потребна је била и срећа јер се, бацањем коцкица, нису само добијала питања, већ и „заустављања“ у појединим местима Града.

У коначном пласману, најбољи су били ученици Основне школе „Жарко Зрењанин“: Милица Глишин, Милица Блажић, Иван Ковачев и Вук Кресоја, којима је менторка била наставница Александра Остојин.

– Спремамо се од септембра, били смо поделили области и важно нам је било да све што боље научимо – каже Милица Блажић. – Учествовали смо и прошле године и много тога смо научили. Лепо је научити нешто ново о граду у којем живимо, јер људи мало знају о томе – сама сам научила много о клими и температурама, о томе да смо најсунчанији град, о неким личностима из историје.

Аутор овог занимљивог, маштовитог и надасве едукативног квиза, професор Мирослав Грујић веома је задовољан знањем које су ђаци показали.

– Из циклуса у циклус деца показују све више знања – ове године су знали највише. Поносан сам на то што је квиз успео да заживи међу омладином и мислим да смо град у Србији у којој млади највише знају о својој средини. Посебно желим да похвалим Катарину Голић из Техничке школе која је, у прва два круга, знала одговор на свако питање које је било постављено било којем од такмичара. Пресрећан сам што деца основних и средњих школа имају оволико знање – каже професор Грујић.

Грујић напомиње да су сви финалисти победници и да су пресудиле нијансе, па је тако Катаринина екипа такмичење завршила на четвртом месту.

– У припреми за квиз највише сам научила о историји града, као и о неким општим подацима. О клими, рецимо, пре квиза нисам знала ни приближно колико знам сада – каже Катарина. – Верујем да свако треба добро да познаје град из којег потиче.

Екипу Техничке школе чинили су још: Дарио Бибер, Давид Нађ и Никола Плавшић. Менторка им је била професорица Марија Мишковић.

Екипа Средње стручне школе „Милош Црњански“ заузела је друго место и у њој су били: Милана Инђић, Дуња Грујић, Дуња Бајић и Емина Мујкић, уз подршку менторке, професорице Јасне Томашев.

Трећепласирани су били ученици Основне школе „Јован Поповић“: Милана Бадрљица, Ања Тешин, Милана Сивчев и Душан Јерковић. Њихова менторка била је наставница Оливера Гашић.

Финалном такмичењу присуствовали су чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Драган Пецарски, задужен за спорт и омладину.

– Поносимо се нашим младим људима јер су показали да су спремни да издвоје време и да раде на сопственом усавршавању. Захваљујем се и професору Мирославу Грујићу на фантастичној иницијативи која им је омогућила да стичу нова сазнања на креативан начин који није у тој мери заступљен у формалном образовању. Увек ћемо, као Град, подржавати пројекте у којима су циљна група млади људи и рад на развијању њихових потенцијала – рекла је Мицковска.

Све четири екипе награђене су са по једном паметном таблом, чланови победничког тима – са по једним мобилним телефоном, другопласирани су добили свако по „паметни сат“, ђаци из тима који је заузео треће место добили су бежичне слушалице, док су члановима четвртопласиране екипе поклоњене екстерне батерије. Награде је обезбедила локална самоуправа.

Потросаци 5

Прво предавање на тему „Познавање права потрошача“ одржано је данас у Гимназији „Душан Васиљев“. Пројекат обуке младих о правима купаца спроводи Удружење потрошача Кикинде (УПОК) под покровитељством Града.

– Наш циљ је да се ученици упознају са правима потрошача, да прошире своје знање, да се прилагоде свакодневном животу и да едукују одрасле чланове породице. Прва тема нам је рекламација, од које потрошачи неретко одустају јер не познају своја права ни процедуру, а затим ћемо обрадити и електронску куповину, куповину на даљину, што је посебно корисно за млађе генерације – рекао је председник УПОК-а, Дарко Цвијан.

Планирано је да се предавања одрже за ђаке седмог и осмог разреда и средњошколце на подручју Кикинде. Теме обука прошириваће се сходно интересовањима полазника, рекао је Цвијан.

У име Града предавању је присуствовала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Образовање деце и младих је нама у Градској управи, поред улагања у инфраструктуру, једна од примарних ставки – рекла је Мицковска. – Тежимо да понудимо нешто ново, чега нема у редовној настави. Стога је Град подржао Удружење потрошача и њихов пројекат и драго ми је да је у Гимназији препознат као потребан. Надам се да ће нам се придружити и остале школе.

Данашње предавање слушали су, као час грађанског васпитања, ученици четвртог разреда природног смера Гимназије.

– Драго ми је што је пројекат почео управо у нашој школи. Ђаци четврте године обрађују ову тему на часовима грађанског васпитања, већ имају основно знање, и мислим да ће бити корисно да га прошире и поделе са члановима својих породица. Наша школа сарађује са Удружењем, захваљујући томе учестовали смо у квизу одржаном у Првој трговачкој школи у Београду и освојили смо друго место – рекла је директорица Гимназије, Мирјана Дражић.

Кикинда је, иначе, једна од малобројних средина у којима постоји Удружење потрошача које је, већ 15 година, на располагању грађанима у случајевима  потрошачких проблема. У оквиру пројекта Министарства унутрашње и спољне трговине, последњих пет година, УПОК је и регионално саветовалиште за подручје Војводине.

Мбогдан

Суграђани који због лоше материјалне ситуације нису у могућности да купе потребне лекове или медицинска помагала, и у години на измаку могли су да рачунају на помоћ Града. За ту сврху у градком буџету у 2022. години било је опредељено два милиона динара. Једнократну помоћ одобрава Комисија коју, поред запослених у надлежном секретаријату, чине лекари специјалисте, директор Дома здравља, директор Центра за социјални рад и координатор Црвеног крста.

-Комисија за једнократну помоћ у куповини лекова, медицинских помагала и помоћи у лечењу још један је начин како да се помогне суграђанима који због ниских или недостатка примања, нису у могућности да приуште потребну терапију, помагала или лечење које није покривено код РФЗО- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Комисије.

-Постојање Комисије се показало заиста потребном. Заседамо једном месечно и просечно се разматра 15 до 20 захтева који се подносе у градској управи. Право на остваривање ове једнократне помоћи имају социјално угрожени суграђани који имају преписану терапију која се не издаје на рецепт него ју је потребно купити. Ту спадају различити медикаменти, ортопедска и друга помагала, као и лечења која не покрива РФЗО. Захтеви се пре свега односе на пунолетна лица, међутим у више наврата на овај начин, знатним новчаним средствима, помогнуто је и лечење деце. Један број наших суграђана нажалост није у могућности себи да обезбеди потребну терапију. Град Кикинда им помаже путем ове Комисије како би могли да дођу до тих лекова. Важно нам је да свима који имају здравствене проблеме помогнемо колико можемо у сарадњи са здравственим установама и Центром за социјални рад. Само заједно можемо на прави начин да будемо ту за грађане- истиче Богдан.

У овогодишњој градској каси опредељено је и три милиона динара за финансијску подршку за лечење малолетне деце оболеле од тешких и ретких болести. Томе је претходила иницијатива групе суграђанки „Маме солидарно“ чију је петицију подржало  више од 3.000 грађана. Приликом усвајања буџета, надлежни у локалној самоуправи указали су да ће, уколико буде потребе, тај износ намењен лечењу деце повећати. На срећу, испоставило се да за тим није било потребе- до сада је утрошена четвртина опредељених средстава.

 

 

 

Ловци 10

Ловци братског удружења из Књажевца били су гости кикиндских ловаца  протеклог викенда. Сарадња и дружење трају већ 15 година, а овога пута сусрет је протекао у лову на зечеве и фазане у делу атара код Галада. За госте који су први пут ловили на нашем подручју, изненађујуће искуство било је ловити по банатском дубоком орању што је, како су закључили, далеко напорније него ловити у брдима.

Сусрету су присуствовали и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирослава Наранчић. Градоначелник Лукач и гост, председник Ловачког удружења и Скупштине општине Књажевац, Марко Стојановић, усагласили су се на теме од заједничког интереса и договорили почетак сарадње локалних самоуправа.

Мирослава Наранчић обећала је стручну помоћ ловцима ради заштите дивљих животиња ограничавањем и контролисањем употребе хемијских средстава у пољопривреди.

Ловачко удружење Књажевац основано је 1897. године и једно је од првих у Србији. Ловиште је лоцирано на источним падинама Старе планине, надморске висине од 400 до две хиљаде метара. Лове се срне, лисице, дивље свиње, вукови и јелени. Удружење газдује на око 60 хиљада  хектара површине и има око 400 чланова.

Књажевачки ловци поделили су своја искуства у борби против афричке куге коју су, на њихово подручје, донеле дивље свиње из Бугарске. Интензивним ловом и смањењем популације спречено је ширење болести на домаће свиње, истакли су гости.

Ловци из Кикинде поделили су своју забринутост због смањења популације дивљачи.

– У нашем ловишту на опадање броја дивљачи утичу интензивна пољопривредна производња на великим парцелама, неконтролисана употреба хемијских средстава, уништавање природних станишта и нагли пораста броја шакала – рекао је председник Ловачког удружења „Кикинда“, Младен Бањац.

Како би се ублажиле последице ових појава, предузимају се конкретне активности: лове се штеточине, лисице и шакали, буше се бунари и износи храна у ловиште, постављају се појила. У изради вештачких ремиза – засада за исхрану и заклон дивљачи, као и у пошумљавању, кикиндски ловци имају помоћ локалне самоуправе, речено је на скупу.

Једини начин на који Ловачко удружење може да освари приход јесте ловни туризам који ће употпунити и проширити туристичку понуду града и у чему је и локална самоуправа препознала заједнички интерес – рекао је Бањац. он је додао да су, ове године, у нашем граду ловили гости из Грчке, Кипра, Аустрије и Црне Горе, и очекује се долазак групе ловаца из Мађарске.

Организовано ловство на нашем подручју започело је 1885. године оснивањем  “Великокикиндског ловачког друштва”, једног од најстаријих у Србији.

Данас Ловачко удружење „Кикинда“ броји око 160 чланова и газдује ловиштем „Варошки рит”, укупне површине 30.529 хектара. Лове се фазани, зечеви и срне.

Дружење чланова удружења из Књажевца и Кикинде настављено је на вечери у ловачком објекту на Млаки. Договорено је да кикиндски ловци за три недеље отпутују у Књажевац, у лов на вукове и дивље свиње.

 

пудер од лудаје 1

Пољопривредно газдинство Крстоношић посвећено је производњи здраве хране. Производњу хладно цеђених уља, почели су пре две године. Њихови производи наишли су на велико интересовање купаца, а недавно су проширили  асортиман производњом биљних путера. Пробна серија путера од семена лудаје голице планула је током протеклих Дана лудаје.  Укусан и здрав намаз произведен је без икаквих додатака, а погодан је и за вегетаријански или постан режим исхране.

-Добија се од благо печеног семена голице када се самеље на млину велике снаге и са великим бројем обртаја. Није потребно додавати ни кап уља, никакву течност, ни зрно соли нити шећера, само 100 одсто семе голице. Помеша се са сопственим уљем и претвори у пасту, попут путера од кикирија,  истом технологијом се добија.Неутралног је укуса, ни слано ни слатко. Као намаз  је најпопуларнији, а има доста рецепата на интернету како се све може употребити- каже Владимир Крстоношић.

Ово пољопривредно газдинство  производи хладно цеђења уља од осам врста сировина- сунцокрета, лана, кикирикија, конопље, уљане репице, мака, уљане тиквице и црног кима. Све биљке успевају на севернобанатским пољима.

-Неке од ових уљарица сами производимо, а неке набављамо у компензацији за услуге цеђења. Почели смо пре тачно две године, када смо крајем новембра набавили пресу у чему нам је значајно помогао конкурс града. Производимо и протеинска брашна од пет врста уљарица. У почетку је продаја надмашила наша очекивања, а сада се то стабилизовало. У међувремену смо почели смо да снабдевамо једну продавницу здраве хране у Београду и једну у Косовској Митровици.

Голица је специфична врста бундеве чије семе нема опну. Семе је богато аминокиселинама, здравим масноћама, протеинима и витаминским комплексом. Поред путера од семена лудаје голице, ПГ Крстоношић производи и путер од кикирикија.

Теглица од 280 грама путера од семена бундеве кошта 650 динара, док теглица од 300 гр путера од кикирикија стаје 400 динара. Иста је запремина, али разлика у маси настаје због тога што кикирики садржи већи проценат масноће, а лудаја суве материје. Цене уља крећу се од 350 динара за уље од сунцокрета или уљане репице (0,75 л) па до најскупљег- уља од црног кумина (1 дл кошта 800 динара и 2,5 дл 1800 динара).