Град

BVS tabla

Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.

– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.

Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.

Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.

На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300  Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржанa су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.

bosansko grahovo2

Делегација Кикинде на челу са председником Скупштине града Младеном Богданом боравила је у посети Босанском Грахову које је било домаћин треће манифестације „Вратимо спорт у Грахово”.

-Од 2021. године смо заједно и желимо да покажемо колико су наше пријатељство и наше везе јаке. Велики број наших суграђана води порекло из ових крајева и ми желимо да сарадњу учвршћујемо. И овога пута имамо прилику да видимо на који начин се Босанско Грахово развија, који су планови и циљеви у чему их желимо да истрају. Република Србија је умногоме помогла реализацију више пројекте овде, међу њима су санација крова на Дому културе и фискултурна сала, а ми ћемо се трудити да им и у наредном периоду помогнемо да се повежу и да аплицирају за све што им је потребно- рекао је Богдан.

Начелник општине Босанско Грахово Урош Ђуран истакао је да манифестација „Вратимо спорт у Грахово”, трећу годину заредом, окупља велики број Граховљана свих генерација, као и њихових гостију.

-Трећа улична трка окупила је омладину и децу у великом броју. Довели смо атлетичаре из свих делова Босне и Херцеговине, ту су нам и драги гости из Кикинде. Бројни грађани дошли су да нас подрже. За Босанско Грахово је ово један од ретких дана у години када се овако окупљамо. Ове године очекујемо и да ћемо добити Дан општине јер је јавна расправа у току, па ћемо настојити да спојимо две манифестације и окупимо још више грађана – рекао је Ђуран.

 

 

 

 

 

Uređenje izletišta 3

Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе и запослени на одржавању града, уредили су излетишта у Кикинди.

Средствима за сузбијање крпеља третирани су: простор Старог језера, Симићев салаш, Велики парк, СЦ „Језеро“, Кванташ, Водице, Еко стазу у Микронасељу, Стрелиште, Железнички нови ред, игралиште у улици Слободанке Ациган, дечије игралиште у А насељу, Пескара, и друге зелене површине у граду и на периферији, на укупној површини од 241.100 квадратних метара.

пожар у косовској

У пожару који је око 16 сати избио у Косовској улици, изгорео је помоћни објекат у породичном домаћинству. Брзом интервенцијом ватрогасне екипе, спречено је даље ширење ватре. Повређених, на срећу, нема.

Пожар је пријавио комшија који је видео дим и одмах алармирао ватрогасце.

 

 

put Ada Kikinda

Зоран Милешевић, некада први човек ДС-а, сада владар из сенке Странке слободе и правде, човек који је довео кикиндску привреду до просјачког штапа, уништавајући директно или индиректно друштвена, а и приватна предузећа, а чији је врхунац каријере уништење „Нарвика”, једног од најбољих хотела у Србији, сада је решио да пређе на следећи ниво и уништи читаву Кикинду.

Сецикеса Милешевић, као некада друмски разбојници, сада покушава да отме 200 милиона динара од грађана Кикинде, поткупљеним судијама и намештеним процесом за званично непостојећи пут Иђош – Ада. Својевремено представљен као један од „најзначајнијих грађевинских подухвата” на северу Баната, овај пут заједно са мостом на Тиси код Аде остао је симбол јавашлука ДС-а и негових перјаница и извођача, где се, по опробаној формули и замисли идејних твораца, под маском капиталних пројеката, одвијала отимачина буџетског новца.

Пут Иђош-Ада

Пајтосу Драгана Ђиласа, то што је опљачкао грађане Кикинде путем покрајинског Фонда за капитална улагања, кроз пропалу „инвестицију“ хладњаче од милион евра, која данас труне и распада се, на улазу у град, није довољно. Није му довољно ни што је сопствени ДС држао под хипотеком, од које је на крају отео 50 милиона динара. Није му доста што је већ једном угробарио Кикинду, што је располагао буџетом града како му се прохте, што за време његове власти у Кикинди није отворена ни једна фабрика, ниједно радно место, напротив.

Није му доста то што је наместио тендер за изградњу пута Иђош – Ада, ни што је тај исти пут почео да се распада након прве употребе, већ је сада, након више од деценије, дао себи за право да отима новац из буџета свих грађана Кикинде. Новац намењен за изградњу фабрике воде, нових дечјих игралишта, нових вртића и стварања бољих услова за све грађане.

Овај криминалац опет проживљава своју адолесценцију. У то време пљачкао је трафике и крао аутомобиле. Умишља да ће му и овај пут поћи за руком да завуче шапу у градску касу и краде од Кикинђана.

Гробар Зоран Милешевић, очигледно је решио да поново сахрани тек оживелу Кикинду. Сумњивих моралних порива вероватно планира да отети новац уложи у додатно побољшавање услова у „Нарвику” где, према сведочењу својих страначких колега, окупља људе сличног морала и афинитета, док проблем несносног смрада који се шири из штенаре у Хотел и даље нема намеру да реши.

Оно што јесте сигурно, његовим џеповима без дна увек треба још туђег новца. Са новцем који нам отима, свакако може да настави свој луксузни живот на некој егзотичној дестинацији.

Урбанистичко ругло града

Бисер хотелијерства претворен у руину

Пословно- грађевински подухват некакве приватизације и наводне реконструкције довео је некадашњи бисер војвођанског хотелијерства до непрепознатљивости.

На слици овековечена сцена немачког овчара како се купа у базену некада луксузног Хотела, а данас срамног урбанистичког ругла у центру града, пре неколико година испливала је у јавност изазвавши неверицу и згражавање грађана.

За неверицу: уместо елитних гостију- вучјак

 

Luna park 2

Како би био спреман да, у току првомајског празника прими и забави Кикинђане, у град је већ стигао Луна парк „Skorpions 3“. На пољани између старог и новог иђошког пута већ неколико дана се постављају справе и различите атракције за све узрасте.

– Овога пута понудићемо више садржаја него ранијих година. Имамо и нових атракција, између осталог два ролеркостера, већи и мањи, који је на спрат, два мала и један велики рингишпил, већи и модернији тобоган на надувавање, две трамболине, два аутодрома и још много тога. Потрудили смо се да набавимо нове справе. Укупно ће их бити 20, од тога шест за одрасле и 14 за децу – каже Валентино Хорн, власник Луна парка чија породица довози забавни парк у Кикинду већ дуже од четири деценије.

Додаје да ће све бити спремно већ у недељу, али само као презентација. Званично ће луна парк радити два пуна дана, у понедељљак и уторак, 1. и 2. маја.

Иако су им трошкови порасли, каже Хорн, цене се неће разликовати од прошлогодишњих – биће од 150 до 250 динара. Луна парк „Skorpions 3“ обезбедио је бесплатне жетоне за кориснике „Наше куће“ које ће они моћи да употребе већ у недељу.

Програм на бини

У оквиру забавног парка постављена је и бина на којој ће се у недељу, 30. априла, одвијати програми. Од 16 сати Дечије позориште „Лане“ одиграће представу “Школа за кловнове”, од 20 сати диџејеви ће пуштати хитове деведесетих. Концерт Ивана Гавриловића најављен је за 21 сат.

Oblaci 18

Представа „Облаци“ о Душану Васиљеву, премијерно је одиграна синоћ у Народном позоришту. По тексту Нине Плавањац, комад је режирао Стеван Бодрожа.

Премијерном извођењу присуствовали су заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Можда ће нам ова представа помоћи у томе да добијемо одговор на питање како је могуће да једна тако млада особа, у суровим и тешким условима великог сиромаштва и боли, без подршке и привилегија какве се данас уживају, упркос  свему томе пронађе надахнуће и снагу да све то преточи у велико, ванвременско и универзално дело. Ми као друштво дугујемо Душану Васиљеву. На дан његове смрти Град Кикинда додељује престижну књижевну награду која је одавно превазишла локални ниво и тиме чинимо да његово име наставља да живи у спони са добитницима престижне награде и са њиховим вредним делима.  Настављамо да се одужујемо и заветом и обавезом да постојеће и, посебно, будуће младе генерације упознамо са делима, песмама које, нажалост, носе печат трагике његовог личног живота и времена у којем је живео. И овом представом покушавамо да се одужимо и да искажемо поштовање према свему ономе што је значио у српском књижевном стваралаштву – изјавила је Дијана Јакшић Киурски.

У представи играју: Владимир Максимовић у улози Душана Васиљева, Мина Стојковић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов.

– Било је врло тешко радити представу јер је текст захтеван и комплексан. Требало је да на сцену пренесемо тај замамни, чаробни, необични, болни Васиљевљев свет и, бавећи се тиме, некако смо ушли у дубине његове поетике, у осуду насиља и рата, дубоки пацифизам, опомену да рат не треба да се дешава. Требало је то досегнути. Посебна је одговорност што покушавамо да скренемо пажњу на њега. Душан Васиљев би требало да добије своје место у низу српских великана и надам се да ће ова представа допринети томе – рекао је редитељ Бодрожа.

Наредни репертоарски термини за играње ове представе су 9. и 23. мај.

štrudlijada pobednice

И трећа „Штрудлијада“ коју је организовало Етно-грађанско друштво „Сувача“ била је такмичарског карактера, али је угодно претпразнично дружење окупљених из свих крајева Србије, ипак, било у првом плану. То потврђује и Шапчанка Јелена Станковић, која је освојила прво место.

-Раду сам упознала прошле године у Зрењанину, направиле смо ту спону и дивно дружење. Први пут сам у Кикинди, дошла сам са својим сестрама. Рецепт за штрудлу сам добила од пријатеља који је Мађар, тако да ми је он открио неке тајне и цаке. Ипак, овде је најважније дружење, оно се не мери наградама које итекако пријају, али првенствено сам дошла због Раде, њеног дивног удружења и дивне манифестације- рекла нам је Јелена.

Да је, дегустрирајући тридесетак штрудли, жири био на муци, признаје Радован Субин.

-Имали смо стварно тежак задатак нас троје, Регина Суботић, Дејан Ханак и ја. По нама, могли су сви да победе, али морали смо четири најбоље штрудле да издвојимо. Оцењивали смо компактност, изглед и укус. Учеснице су се потрудиле, задовољни смо резултатима њиховог рада- рекао је Субин.

По оцени жирија, најбоља маковњача стигла је из Зрењанина. Апсолутни победник је Љубица Цветинов Вуков,  чланица Удружења „Булевар 023“. Друго место заузела је Љупка Мишков из Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова, а треће Јелена Којчић из Удружења „Тарашки тиски цвет“ из Тараша.

Организатори, Етно-грађанско друштво „Сувача“, имали су много разлога за задовољство.

-Славимо 20 година постојања, срећне и задовољне што смо помогле болеснима и сиромашнима разним хуманитарним активностима, организовањем концерата за болесну децу. То је велика срећа знати да си помогао. Надам се да ћемо трајати барем још две деценије. Одзив на нашу манифестацiју је изузетан, ту су учесници из свих крајева наше земље: од Кикинде и околине, Зрењанина, Новог Сада па до Жабља, Шапца и Ниша- каже Радојка Вујадинов, председница УГ „Сувача“.

На трећу „Штрудлијаду“ из Госпођинаца је дошла Мирјана Пантић.

-Лепу сарадњу имамо са Радом и њеним удружењем и због тога смо и овде. Тајна добре штрудле је у љубави- закључила је Мирјана.

 

 

ekonomska

Изложбом фотографија „Школа кроз време“, приредбом и представљањем образовних профила, кикиндска Економско-трговинска школа прославила је свој Дан и 75 година рада. Задовољни ђаци и професори, понос су школе која ће свршеним основцима у предстојећој школској години понудити образовне профиле: економски и туристички техничар, трговац, конобар и кувар.

Утиске са нама поделио је Жарко Утржан, председник Ученичког парламента.

-Трећи сам разред и презадовољан сам школом. Професори ме мотивишу да наставим да учим и напредујем, да усавршавам вештине кроз лекције и такмичења. Када осмацима промовишемо школу, већина жели да упише неки смер овде. Према нашој рачуници, од 17 ђака, седморо жели да упише нашу школу. Смерови су лепо испланирани- каже Жарко.

Бројне генерације ђака и професора пронаћи ће се на фотографијама које у холу школе дочаравају њен богат и успешан историјат.

-Професори су изузетно посвећени свом раду, постављању и постизању високих циљева. Ученици су задовољни нашом школом. После пет година, поново уписујемо смер туристички техничар тако да ћемо у предстојећој школској години уписати по 30 ђака на смеровима економски и туристички техничар, као и кувар, и комбиновано одељење трогодишњих смерова трговац и конобар са по 15 ученика- каже професорка економске групе предмета Ивана Којић.

Прослави Дана и годишњице школе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су пажљиво и интерактивно пропратили ученичке презентације образовних профила. Ђаци су показали да стичу бројна практична знања. Драган Ћирић, ученик другог разреда смера трговац,  успешно је демонстрирао рад у прехрамбеној продавници.

-Мерење, касу, паковање и слагање робе, све то радимо. Није тешко, а професори су одлични. Једном недељно имамо праксу у продавницама, а једном недељно овде у школском кабинету. Предмети су занимљиви, а касније можемо да се запослимо у струци или да наставимо школовање на неком факултету. Познати смо по својим плавим мантилима- истиче Драган.

Невена Ковачевић учи за конобара и први је разред.

-Свиђа ми се школа, много тога сам научила. Имамо практичну наставу у школи и праксу на крају године. Садашњи мој план је да идем у иностранство.

Драгана Мијанџић похађа економски смер и други је разред. Са другарицама је успешно презентовала пословање виртуелног предузећа.

-Школа је испунила моја очекивања, и сматрам да свако кога занима област економије треба да упише нашу школу јер ће стећи лепа искуства и научити много тога.

Срдачне честитке ђацима и колективу упутио је градоначелник Никола Лукач.

-Обишао сам више кабинета и имао прилику да се уверим у квалитетан рад наставног кадра. Разговарали смо и они су дошли на идеју да чешће посећујемо школу и разговарамо са младима. Мој савет је био да са преданошћу и љубављу према послу, раде оно за шта се школују. Видео сам да су задовољни школом и оним што чинимо да услови за образовање буду све квалитетнији. Сигуран сам да ће из ове школе изаћи добри људи,  квалитетно обучени да раде свој посао- рекао је Лукач.

 

 

 

 

JP Kikinda 1 (3)

Јавно предузеће „Кикинда“ наставља са едукацијом најмађих о значају одговорног власништва. Данас је одржано још једно предавање, овога пута за ученике првог и другог разреда Основне школе “Жарко Зрењанин”.

Ђаци су имали прилику да чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, као и да се друже са псима из „Зоохигијене“ који су спремни за удомљавање.

Предавање су одржале Јелена Пантелић и Бранка Живаљевић из ЈП „Кикинда“. Из овог предузећа поручују да је учење најмлађих да буду одговорни за друго живо биће још једна степеница на путу да израсту у добре људе.