Град

нови скенер ОБ Ки

У Општој болници Кикинда пацијенти поново могу да обаве прегледе скенером. Након пристиглог позитивног мишљења Директората за јонизујућа зрачења, у Служби за  радиологију  Опште болнице Кикинда поново се обављају ЦТ прегледи, али сада на новом, далеко савременијем апарату за компјутеризовану томографију. Претходни апарат је био 16-слајсни, док је нови који је сада на располагању пацијентима из Севернобанатског округа  64-слајсни.

Такође, у Болницу је у петак стигла још једна донација медицинске опреме, овај пут намењена Служби за гинекологију и акушерство. Кикиндска фирма  „Палет пак“, Ненада Јаковљевића, донирала је савремени мобилни транспортер-стречер у вредности 324.000 динара. Ово је најсавременији покретни лежај који ће бити од велике користи.

За Службу гинекологије и акушерства ова донација није само финансијски вредна, већ има и велики функционални значај. Стречер је висински подесив и знатно ће олакшати физичку манипулацију око пацијенткиња, што је веома важно имајући у виду да су медицински техничари у поменутој Служби жене.

Сваки вид помоћи у виду нових медицинских апарата и опреме за Службу гинекологије и акушерства је добродошао, јер је ово одељење место где се рађа будућност нашег града, истичу у кикиндској Болници.

Флекс награде 1

Талентоване полазнице Балетског студија „Флекс“ из Кикинде постигле су сјајан успех на Плесном такмичењу „Денс нау“ на Петоварадину протеклог викенда.

У јакој конкуренцији 170 кореографија, мини група „Флекса“ освојила је прво место са наступом „Моанин свет“. У категорији од осам до 12 година, кикиндске такмичарке су, са кореографијом „Мачкице“, заслужиле треће место и бронзане медаље. Осмогодишња Ромеа Степанов имала је соло наступ „Моја магија“ и освојила је сребро.

Децу је припремала инструкторка савременог плеса и кореограф, власница Студија „Флекс“, Тијана Левнајић. „Флекс“ са младим плесачима ради у Културном центру и просторијама „Гусала“

348381655_561629959419204_5252864435700279781_н

На 65. Државном такмичењу талената одржаном у суботу, 20. маја у Врању, шест полазница Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев” оствариле су одличан резултат и освојиле шест награда:
Светлана Ћулафић (историја, прво место, 98 поена, Гимназија Душан Васиљев, друга година, менторка Драгана Француски),
Лена Ашлер (психологија, треће место, 85,5 поена и друга награда за најбољи рад из психологије у држави, Гимназија Душан Васиљев, четврта година, менторка Сања Мракић),


Ана Стојковић (психологија, треће место, 85,5 поена, Гимназија Душан Васиљев, трећа година, менторка Сања Мракић),
Теодора Шејмеши (енглески језик, 85 поена, треће место Гимназија Душан Васиљев, друга година, менторка Јелена Вера Караџин),
Милана Лисулов (географија, награда за најбољи научно-истраживачки рад у држави, Гимназија Душан Васиљев, трећа година, ментори Јасна Томашев и Будимир Ђукичин),


Марина Радивојша (биологија, награда за најбољи научно-истраживачки рад у држави, Гимназија Душан Васиљев, друга година, менторки Јелена Михајловић),

Након импресивних резултата, обе полазнице групе за психологију ослобођене су пријемног испита из психологије на жељеним факултетима, а укупан број полазника ове групе коју води менторка Сања Мракић, а који су као полазници нашег Центра уписали или досад завршили студије психологије попео се на петнаест, чиме се група доказала као дуго година најуспешнија у држави.

Теодора Шејмеши је своју награду освојила у дебитанској сезони рада менторке Вере Караџин, чиме је њен успех већи.

Основци, полазници РЦТ „Душан Васиљев” наступају у Земуну, 27. маја, након чега ће бити познати укупни резултати овогодишњих такмичења, али и заказана јавна презентација награђених радова.

ватрогасци (2)

Градско ватрогасно такмичење данас је, на помоћном терену ОФК „Кикинда“, окупило 24 екипе добровољних ватрогасних друштава са територије града, са укупно 264 такмичара. Надметање у ватрогасним вештинама организује се сваке друге године, а овога пута њихов састав улива много оптимизма, каже Ерне Талпаи, председник Градског ватрогасног савеза Кикинда.

– Имамо четири екипе подмлатка и јуниора више него прошле године, значи да добровољно ватрогаство живи и имаће ко да нас замени, што ми је веома драго – рекао је Талпаи. – За ово такмичење екипе су се припремале месец дана. Задовољни смо организацијом у којој нам је помогла Градска управа.

У име локалне самоуправе такмичаре и организаторе је поздравио члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Небојша Јованов.

– Град ће увек подржавати добровољна ватрогасна друштва јер смо их препознали као изузетно важне партнере. То су људи који улажу своје време и под ризиком су да жртвују и своје животе ради заштите других живота и материјалних добара. Зато је најмање што можемо да учинимо то да им максимално излазимо у сусрет. Охрабрује нас број младих чланова, што говори у прилог томе да добровољна ватрогасна друштва имају будућност за коју ће управо они наставити да се боре – истакао је Јованов.

Екипе, подељене по узрастима, надмећу се у вештинама прилагођеним годинама – у развлачењу црева, савладавању препрека, прецизности у руковању ватрогасним апаратима.

Своје представнике на такмичење су послале, осим кикиндског, и друштва из свих села осим Накова и Банатског Великог Села. Највише екипа има Мокрин – осам, следи Сајан са шест такмичарских група. Први пут, кажу организатори, наступају и жене из овог места, старије од 30 година.

Највише првих места припало Сајанцима

Према постигнутим резултатима, убедљиво најбољи су били чланови ДВД из Сајана. Они су освојили прва места у категоријама Подмладак и Јуниори – мушкарци, и жене – у категорији Сениори Б. У категоријама Сениори А – жене и Сениори Б – мушкарци, победу су однели Кикинђани. Мокринчани су постигли највише бодова у категорији Подмладак – женске екипе, док су међу јуниоркама, најбоље биле девојке из Башаида. У категорији Сениори А – мушке екипе, тријумфовали су чланови ДВД из Руског Села.

Руско Село биће домаћин окружног такмичења

Најбољи на Градском такмичењу, надметаће се на регионалном нивоу 18. јуна у Руском Селу. Победници у категоријама подмлатка и јуниора са тог надметања, представљаће округ на државном првенству које ће бити организовано од 15. до 17. јула у Новом Саду.

У Градском ватрогасном савезу надају се да ће млади чланови поновити успех из 2021. године када су, на републичком такмичењу имали три екипе и добили две медаље. Дечаци из Мокрина тада су освојили сребро, а девојчице из Башаида бронзану медаљу. Сениори из Руског Села су, укупном пласману, били заузели четврто место.

Да су добровољна ватрогасна друштва веома значајна за заједницу показује и чињеница да сада свако друштво мора да има и јединицу опште намене, посебно обучену за ванредне ситуације што их, кажу, приближава рангу професионалних ватрогасаца. И њиховим активностима из љубави даје димензију друштвено-корисног и неопходног.

Кикиндско коњичко удружење

Школа јахања коју организује Кикиндско коњичко удружење почеће 27. маја. Поред  Илије Рађеновића, председника овог удружења, са полазницима ће радити четири младе даме: Јована Рожајац, Наталија Проданов, Лина Величков и Мина Албулов. Школа је намењена деци старијој од пет година и одраслима.

-Прошле године смо имали велико интересовање, с обзиром на то да дуго није било школе јахања у нашем граду- наводи Рађеновић. – Међу тридесетак полазника, било је деце која су долазила из Зрењанина, Српске Црње… И ове године радићемо са суграђанима из Наше куће“ и „Чигре“ који врло радо долазе овде.

 

Школа јахања одржаваће се викендом и једном или два пута током недеље, што ће зависити од броја полазника.

-Свима бих препоручила да науче да јашу, нема ништа лепше од контакта са овим племенитим животињама, За почетак треба да се упознају са коњима- каже Наталија Проданов (19).

Попут ње, и Лина Величков (15) коње воли од малена.

-Потребно је прво зближити се са животињом. Препоручила бих да заинтересови дођу овде и проведу неко време. Од недавно имам свог коња- додаје Лина.

И Мина Албулов (15) радо ће своју љубав према овим животињама  и вештину јахања пренети на другу децу, али и старије.

-Научила сам да јашем на ергели Келебија. Једва сам чекала да се овде отвори школа јахања, да не морам стално да путујем. Сваки коњ је другачији, има свој карактер са којим се треба упознати- напомиње Мина.

Тренуци проведени у природи са овим лепим и грациозним животињама несумњиво су драгоцени, доносе радост и незаборавно искуство. Већ један долазак у Кикиндско коњичко удружење, где вас очекују љубазни чланови, као и три прелепе кобиле и пони Џери, то потврђује.

Телефон за пријаве је 069 43 50 680.

фестивал балона

Десет балона из Мађарске, Словеније, Румуније и Србије винуло се у узбудљиву небеску авантуру у касним поподневним сатима са Старог језера. Било је потребно да то дозволе временске прилике због којих је летење јутрос било отказано.

Путници који су имали прилику да са висине уживају у панорами града и околине, за Кикиндски портал говоре о својим утисцима.

Првим Фестивалом балона који је организовала кикиндска Туристичка организација, суграђани су одушевљени. Задивљујући призор шарених ваздухоплова који се припремају за лет  привукао је све генерације суграђана. Сасвим оправдано, што потврђује и наш видео.

 

Матурантски плес 1

Свечано и емотивно било је данас на „Матурантском плесу“ на Градском тргу. У организацији Културног центра, плесу са Европом Кикинда се придружила 16. пут. На почетку манифестације одржан је минут ћутања страдалима и пуштени су бели балони.

На плесу матураната учествовало је око 400 ученика завршних година свих средњих школа уз госте, осмаке, чланове Балетске школе Културног центра и многобројну публику. Од када је плес матураната први пут одржан у нашем граду, пре 15 година, готово осам хиљада младих је, на овај начин, обележило крај једног периода заједничког школовања и живота.

 

– Млади улазе у ново доба које ће, свакако, бити неизвесније. Град Кикинда мисли на њих, подржава их у новим идејама и реалности која је око нас. Поручујемо им да чувају једни друге, да буду понос својих родитеља, школа и града. Ми ћемо учинити све да створимо још боље услове за живот и рад у најлепшем граду на свету и желимо да се, после следеће фазе свог живота, врате – рекао је градоначелник Никола Лукач, који је, са сарадницима, учестовао на манифестацији.

Манифестацију под називом “Европски фестивал кадрила иницирао је Плесни савез Словеније 2001. године. Први су са Европом почели да плешу матуранти из Краљева, 2005, а затим су се прикључили и многи други градови.

У овом пројекту до сада су учествовали матуранти из Словеније, Чешке, Словачке, Мађарске, Хрватске, Аустрије, Македоније, Црне Горе, Бугарске, Естоније, Турске…

Уједињени у радости заједничког одрастања, послали су поруку – сада и у сваком узрасту важни су другарство, блискост и јединство.

Педагошка

Уочи уписа у Високу школу струковних студија за образовање васпитача у Кикинди, из ове установе за суботу, 27. мај, од 12 до 14 сати, најављују још један Дан отворених врата.

У разговору са наставницима и члановима Студентског парламента будући студенти моћи ће ближе да се упознају са програмима и наставним и ваннаставним активностима Школе.

ВШССОВ уписује студенте на трогодишње основне и на мастер студије које трају две године. За основне студије укупно има 120 места – 95 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста и 25 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

– Очекујемо да нам Покрајински секретаријат одобри исту квоту за буџетске кориснике као и прошле године – 50 места на основним студијама и два на мастеру. Прошле школске године смо, као буџетске кориснике, уписали 45 студената на предшколском смеру и пет на традиционалном– каже директорица Школе, Ангела Месарош Живков.

Предстојећи упис, напомиње, могао би да буде и последња прилика за заинтересоване са трогодишњим средњим образовањем да упишу смер за традиционалне игре јер се, за наредну школску годину, најављује полагање државне матуре и тада то више неће бити могуће.

Упис на дошколовање је за оне који су студирали на Вишој школи за образовање васпитача како би завршили и трећу годину, што им омогућава да упишу мастер студије.

За студенте који су у радном односу, организована је и консултативна настава суботом. Студенти из других градова могу да буду смештени у Ученичком дому и ако нису на буџету.

Важно је истаћи да су дипломе ове Школе признате у иностранству без полагања разлике испита. Осим у предшколским установама, свршени студенти имају могућност запослења и у установама за пружање помоћи ментално мање развијеним особама и као лични асистенти.

Самофинансирајући студенти годину плаћају 54 хиљаде, а на мастеру је цена 75 хиљада динара. Школа одобрава плаћање у 10 месечних рата.

Конкурс за упис биће отворен крајем маја. Све додатне информације могу се добити на броју 0230 422 423 или путем мејла vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

Маково Лунга 4

Озваничење преласка милионитог путника на међународном граничном прелазу Наково-Лунга протекло је у знаку иницијативе да овај прелаз буде отворен 24 сата и да се дозволи пролазак аутобуса и других категорија возила. Ово би, закључено је, умногоме помогло радницима који свакодневно прелазе границу путујући на посао у три смене, послодавцима и инвестиционим потенцијалима Кикинде и читавог округа.

Милионити прелазак забележен је пре неколико дана, била је то хрватска држављанка са пасошем Европске уније. Данас је овај јубиларни прелазак обележен уз посету званичника.

Сусрету на граничном прелазу присуствовали су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Севернобанатског управног округа, Министарства спољних послова, Министарства за европске интеграције, Управе граничне полиције и Царине Републике Србије, Амбасаде Румуније у Београду, Граничне полиције Румуније, Префектуре Жупаније Тимиш, Компаније „Зопас“ и локалних пограничних општина.

– Значај овог граничног прелаза немерљив је за Кикинду, за пограничну зону и за читав регион – истакао је градоначелник Лукач. – Ми смо поново надлежним институцијама пренели захтев и молбу да прелаз буде стално отворен. Свако са овог скупа, са обе стране, учиниће све што може да заједнички остваримо сан који је реалан и да будемо ближи једни другима, да повећамо инвестиционе потенцијале, као и да унапредимо сарадњу и пријатељство.

Осим у радном времену, ограничење које сада постоји је и у категорији возила којима је дозвољен прелаз, а то су: путнички аутомобили, бицикли, мотоцикли и лака теретна возила до 3,5 тоне, али не и аутобуси.

Сама чињеница да је, за непуних седам година, овде забележено милион прелазака, знак је да постоји потреба за стално отвореним прелазом, закључили су данас и присутни румунски пријатељи.

– Ово је важан јубилеј, надам се да ће у будућности границу Наково-Лунга више прелазити и путници друге националности. Даћемо све од себе да овај гранични прелаз ради 24 сата како би се и повећао број прелаза – рекла је заменица амбасадора Румуније у Београду, Анка Попа.

Међународни гранични прелаз Наково–Лунга трајно је званично отворен 8. новембра 2014. године. До почетка пандемије, забележен је стални пораст броја путника. Најпрометнија је била 2018. година, када је било 193 хиљаде прелазака

Са партнерима из Румуније до данас је реализовано или је у току остваривање девет прегораничних пројеката, укупне вредности готово три милиона евра. Заједнички наступ пред европским фондовима значајно је унапредио животне услове Кикинде и места у Румунији. У овом тренутку реализују се три, из области ванредних ситуација, здравства и ревитализације животне средине.

 

 

Наково-Лунга

Град Кикинда ће сутра, 18. маја, озваничити пролазак милионитог путника на Међународном граничном прелазу Наково–Лунга од дана његовог трајног отварања 2014. године.

Догађају ће присуствовати градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Севернобанатског управног округа, Министарства спољних послова, Министарства за европске интеграције, Управе граничне полиције и Царине Републике Србије, Амбасаде Румуније у Београду, Граничне полиције Румуније, Префектуре Жупаније Тимиш и локалних пограничних општина.

Међународни гранични прелаз Наково–Лунга трајно је званично отворен 8. новембра 2014. године и, до почетка пандемије, забележен је стални пораст броја путника. Отварањем прелаза битно је унапређена прекогранична сарадња  Кикинде са суседним пограничним местима, посебно са Темишваром, центром Жупаније Тимиш.

До данас је реализовано девет прегораничних пројеката, од којих су најзначајнији управо они у вези са граничним прелазом. Изграђена је недостајућа инфраструктура на самом прелазу, затим бициклистичка стаза са соларном расветом и видео-надзором од Кикинде до граничног прелаза, реконструисано је 1.800 метара државног пута ка граници.

Такође, захваљујући трајно отвореном Међународном граничном прелазу, италијанска групација „Зопас“ која у Румунији послује у Великом Семиклушу и Темишвару, отворила је 2016. године фабрику у Кикинди, у којој ради 650 људи, и још око 200 наших суграђана  запослено је у њиховој фабрици у Великом Семиклушу.